Dragi moj Snodgrass,
Kako se to dešava da u ovim poslednjim danima nikada ne dobijem poslanicu od vas? Jesam li te uvredio nekim svojim zlim delima? — ako da, kako? Bilo je vreme kada si mogao odvojiti nekoliko minuta povremeno s ionalno za zajedništvo sa prijateljem.
Sa zadovoljstvom vidim da ste postali samostalni vlasnik “Visiter”; i ovo me podseća da moram da zahvalim tvojoj pristrasnosti za mnoge laskave izjave o sebi. Kako to, ipak, da časopis najviše klase još nikada nije uspeo u Baltimoru? U poslednje vreme često sam razmišljao koliko bi bolje bilo da ste mi se pridružili u projektu časopisa u Monumental City-u, umesto da se bavite “Visiterom” - časopisom koji se još nikada nije uspeo oporaviti od mauvais odeura koji mu je prenio Hewitt. Bez obzira na mnoge neuspehe u Baltimoru, i dalje sam čvrsto uveren da je B vaš grad najbolje prilagođen za takav časopis kakav predlažem, od svih u Uniji. Da li ste ikada ozbiljno razmišljali o ovoj temi.
Imam jedan predlog. Možda se sećate moje priče objavljene pre otprilike godinu dana u "Grahamu" pod naslovom "Ubistva u ulici Morgue". Tema mu je bila domišljatost u otkrivanju ubice. Upravo sada stavljam završnu tačku na sličan članak, koji ću nazvati "Misterija Marie Roget - nastavak 'Ubistava u ulici Morgue'." Priča je zasnovana na priči o stvarnom ubistvu Meri Sesilije Rodžers, koje je izazvalo ogromno uzbuđenje, pre nekoliko meseci, u New-Yorku. Ja sam se bavio dizajnom na vrlo jedinstven i [stranica 2:] potpuno nov način. Zamišljam niz gotovo tačnih slučajnosti koje se dešavaju u Parizu. Mlada griseta, neka Marie Roget, ubijena je pod potpuno sličnim okolnostima kao i Mary Rogers. Tako u prisustvu pokazivanja kako je Dupin (heroj iz Rue Morgue) razotkrio misteriju Marienog ubistva, ja, zapravo, ulazim u vrlo rigoroznu analizu stvarne tragedije u New-Yorku. Nijedna tačka nije izostavljena. Ispitujem d, svaki po jedan, mišljenja i argumente naše štampe o toj temi, i pokazujem (mislim na zadovoljavajuće) da se ovoj temi još nikada nije pristupilo. Štampa je bila potpuno na pogrešnom mirisu. U stvari, zaista verujem, ne samo da sam pokazao pogrešnost ideje da devojka nije žrtva bande kako se pretpostavlja, nego sam naznačio ubicu! Moj glavni cilj je, međutim, kao što ćete lako razumeti, analiza principa istrage u slučajevima sličnog karaktera. Dupin obrazlaže stvar sve vreme.
Članak će, uveren sam, biti od opšteg interesa, s obzirom na prirodu svoje teme. Iz razloga koje bih vam mogao spomenuti u nastavku, želim ga objaviti u Baltimoru, i ne bi postojao kanal koji je tako ispravan kao novine pod vašom kontrolom. Sada je priča dugačka - zauzela bi dvadeset pet stranica Graham's Magazina - i za mene vredi sto dolara po uobičajenoj ceni Magazina. Naravno, nisam mogao priuštiti da vam napravim apsolutni poklon - ali ako ste voljni da ga uzmete, reći ću 40 dolara. Da se javim u vezi s tim - ako je moguće povratom pošte?
Jeste li gledali Griswoldovu knjigu poezije? To je najnečuvenija smicalica, i iskreno želim [strana 3:] da je “iskoristite”.
Ako još niste primetili moje povlačenje iz Graham's Magazina, shvatio bih kao veliku uslugu ako biste to učinili na sledeći način. Čak i ako ste to primetili, ovo bi moglo ući.
Iz nesumnjivog autoriteta saznajemo da se gospodin Poe povukao iz uredništva “Graham's Magazina”, te da je njegovo povlačenje obavljeno sa majskim brojem, bez obzira na izostavljanje svih najava o tome u broju za jun. Primećujemo da je “Boston Post”, u pronalaženju prave zamerke krajnje neukoj i lakomislenoj recenziji “Zanonija” koja se pojavljuje u junskom broju, govorio o tome kao iz pera gospodina Poea. Dovoljan bi bio i najmanji pogled da nas u to uveri. G. P. nikada ne bi bio kriv za gramatičke greške, a da i ne govorimo o pukoj „bačvi", koja sramoti kritiku. Kada je gospodin P. on ikada spelovao vezu, vezu, na primer, ili koristio tako apsurdnu frazu kao "dostignuto" umesto postignuto? Također smo potpuno uvereni da dotična kritika nije delo gospodina Griswolda, koji je (ma kakve god bile njegove sposobnosti kao sastavljača knjige poezije) u svakom slučaju pristojan pisac engleskog jezika. Čini se da je članak rukotvorina nekog podređenog koji je postao prožet maštovitošću da oponaša neke osobenosti dikcije gospodina Poea. Priličan haos je napravio od toga! Ne objaviti povlačenje gospodina P u [strana 4:] junskom broju, bio je čin najveće nepravde; i kao takve ga denunciramo. Talentovan čovek može se povremeno podvrgnuti prisvajanju njegovih članaka od strane drugih koji insinuiraju tvrdnju o autorstvu, ali to je daleko drugačija i mnogo neugodnija stvar stvara kada otkrije da je th pozvan da bude otac uobraženosti, neznanja i lakomislene drskosti magarca.
Sa zadovoljstvom vidim da ste postali samostalni vlasnik “Visiter”; i ovo me podseća da moram da zahvalim tvojoj pristrasnosti za mnoge laskave izjave o sebi. Kako to, ipak, da časopis najviše klase još nikada nije uspeo u Baltimoru? U poslednje vreme često sam razmišljao koliko bi bolje bilo da ste mi se pridružili u projektu časopisa u Monumental City-u, umesto da se bavite “Visiterom” - časopisom koji se još nikada nije uspeo oporaviti od mauvais odeura koji mu je prenio Hewitt. Bez obzira na mnoge neuspehe u Baltimoru, i dalje sam čvrsto uveren da je B vaš grad najbolje prilagođen za takav časopis kakav predlažem, od svih u Uniji. Da li ste ikada ozbiljno razmišljali o ovoj temi.
Imam jedan predlog. Možda se sećate moje priče objavljene pre otprilike godinu dana u "Grahamu" pod naslovom "Ubistva u ulici Morgue". Tema mu je bila domišljatost u otkrivanju ubice. Upravo sada stavljam završnu tačku na sličan članak, koji ću nazvati "Misterija Marie Roget - nastavak 'Ubistava u ulici Morgue'." Priča je zasnovana na priči o stvarnom ubistvu Meri Sesilije Rodžers, koje je izazvalo ogromno uzbuđenje, pre nekoliko meseci, u New-Yorku. Ja sam se bavio dizajnom na vrlo jedinstven i [stranica 2:] potpuno nov način. Zamišljam niz gotovo tačnih slučajnosti koje se dešavaju u Parizu. Mlada griseta, neka Marie Roget, ubijena je pod potpuno sličnim okolnostima kao i Mary Rogers. Tako u prisustvu pokazivanja kako je Dupin (heroj iz Rue Morgue) razotkrio misteriju Marienog ubistva, ja, zapravo, ulazim u vrlo rigoroznu analizu stvarne tragedije u New-Yorku. Nijedna tačka nije izostavljena. Ispitujem d, svaki po jedan, mišljenja i argumente naše štampe o toj temi, i pokazujem (mislim na zadovoljavajuće) da se ovoj temi još nikada nije pristupilo. Štampa je bila potpuno na pogrešnom mirisu. U stvari, zaista verujem, ne samo da sam pokazao pogrešnost ideje da devojka nije žrtva bande kako se pretpostavlja, nego sam naznačio ubicu! Moj glavni cilj je, međutim, kao što ćete lako razumeti, analiza principa istrage u slučajevima sličnog karaktera. Dupin obrazlaže stvar sve vreme.
Članak će, uveren sam, biti od opšteg interesa, s obzirom na prirodu svoje teme. Iz razloga koje bih vam mogao spomenuti u nastavku, želim ga objaviti u Baltimoru, i ne bi postojao kanal koji je tako ispravan kao novine pod vašom kontrolom. Sada je priča dugačka - zauzela bi dvadeset pet stranica Graham's Magazina - i za mene vredi sto dolara po uobičajenoj ceni Magazina. Naravno, nisam mogao priuštiti da vam napravim apsolutni poklon - ali ako ste voljni da ga uzmete, reći ću 40 dolara. Da se javim u vezi s tim - ako je moguće povratom pošte?
Jeste li gledali Griswoldovu knjigu poezije? To je najnečuvenija smicalica, i iskreno želim [strana 3:] da je “iskoristite”.
Ako još niste primetili moje povlačenje iz Graham's Magazina, shvatio bih kao veliku uslugu ako biste to učinili na sledeći način. Čak i ako ste to primetili, ovo bi moglo ući.
Iz nesumnjivog autoriteta saznajemo da se gospodin Poe povukao iz uredništva “Graham's Magazina”, te da je njegovo povlačenje obavljeno sa majskim brojem, bez obzira na izostavljanje svih najava o tome u broju za jun. Primećujemo da je “Boston Post”, u pronalaženju prave zamerke krajnje neukoj i lakomislenoj recenziji “Zanonija” koja se pojavljuje u junskom broju, govorio o tome kao iz pera gospodina Poea. Dovoljan bi bio i najmanji pogled da nas u to uveri. G. P. nikada ne bi bio kriv za gramatičke greške, a da i ne govorimo o pukoj „bačvi", koja sramoti kritiku. Kada je gospodin P. on ikada spelovao vezu, vezu, na primer, ili koristio tako apsurdnu frazu kao "dostignuto" umesto postignuto? Također smo potpuno uvereni da dotična kritika nije delo gospodina Griswolda, koji je (ma kakve god bile njegove sposobnosti kao sastavljača knjige poezije) u svakom slučaju pristojan pisac engleskog jezika. Čini se da je članak rukotvorina nekog podređenog koji je postao prožet maštovitošću da oponaša neke osobenosti dikcije gospodina Poea. Priličan haos je napravio od toga! Ne objaviti povlačenje gospodina P u [strana 4:] junskom broju, bio je čin najveće nepravde; i kao takve ga denunciramo. Talentovan čovek može se povremeno podvrgnuti prisvajanju njegovih članaka od strane drugih koji insinuiraju tvrdnju o autorstvu, ali to je daleko drugačija i mnogo neugodnija stvar stvara kada otkrije da je th pozvan da bude otac uobraženosti, neznanja i lakomislene drskosti magarca.
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар