Agata Kristi, Velika četvorka (deseto poglavlje, Istraga u Corftlandsu )

 

DESETO POGLAVLJE , ISTRAGA U CORFTLANDSU 

                                 

Inspektor Scotland Yarda zaista nas je čekao na peronu i toplo pozdravio.

—E, gospon Poirot, baš lepo. Mislio sam da biste se želeli malo pozabaviti ovim slučajem. Vrhunski misterij, zar ne?

Shvatio sam te reči kao dokaz da je Japp potpuno zbunjen i kako se nada da će mu Poirot malo rasvetliti zagonetku.

Japp se dovezao kolima i ubrzo smo krenuli u Croftiands. Bila je to četvrtasta bela kuća, skromnog izgleda i prekrivena puzavcima, uključujući i zvezdasti žuti jasmin. Japp ga je pogledao, kao i mi.

—Mora da je pošavio kad je to pisao, siroto staro momče — dobacio je inspektor. —Možda je halucinirao i, mislim, skrenuo s uma.

Poirot mu se smešio.

—Vrli moj Jappu, štoa je onda?—upitao je.—Nesretan slučaj ili ubistvo?

Činilo se da je inspektor malo zatečen pitanjem.

- E pa, da nije tog vražijeg karija bez sumnje bih se izjasnio za nesretan slučaj. Jednostavno nema nikakvog smisla držati glavu ţiva čoveka na plamenu — pa, toliko bi se derao da bi srušio krov na kući.

—Ah! rekao je Poirot tihim glasom.—Koja li sam budala! Trostruki imbecil! Mudriji ste od mene, Japp.

Jappa je iznenadio kompliment to više što je Poirot obično hvalio sam sebe. Pocrveneo je i promrmljao kako tu ima još mnogo nedoumica i sumnji.

Proveo nas je kroz kuću do sobe u kojoj se zbila tragedija- radnu sobu gospodina Payntera. Bila je to prostrana, niska soba, zidovi prekrivenih knjiga i prepuna koţžnih naslonjača.

Poirot je smesta pogledao prema prozoru s kog se videla šljunčana terasa.

—Je li prozor bio otvoren? - upitao je.

— U tome je cela stvar,naravno. Kad je izašao iz sobe, doktor je samo zatvorio vrata. Sledećeg jutra našli su ih zaključana. Ko ih je zaključao? Gospodin Paynter? Ah Ling tvrdi da je prozor bio zatvoren i zabravljen s druge strane, dr.Quentin pak misli da je bio pritvoren ali ne i zabravljen; ali,ne može tvrditi ni jedno ni drugo. Kad bi mogao, to bi nam zaista mnogo značilo. Ako taj čovek zaista jeste ubijen, to znači da je neko ušao u sobu ili kroz vrata ili kroz prozor —ako je ušao kroz vrata, onda je ubica neko iz domačinstva; ako je ušao kroz prozor, onda đavo će ga znati. Čim su provalili vrata, odmah su otvorili prozor i sobarica koja je to učinila misli da prozor nije bio zabravljen. Ne, ona je doista loš svedok — setiće se svega što je upitate.

—A šta je s ključem?

—Opet vi. Ležao je na podu među ostacima vrata. Možda je ispao iz ključanice, možda ga je ispustio neko od ljudi koji su ušli, možda ga je neko izvana gurnuo ispod vrata.

—Zapravo, gde god pogledate 'možda je...'?

—Tačno tako, gospo'n Poirot. Baš toačno tako.

Poirot je gledao uokolo, nezadovoljno otpuhujući.

— Ništa mi nije jasno- mrmljao je. - Evo -da, čini mi se da nešto naslućujem, ali onda se sve ponovo zamagli. Nikako da naiđem na neki trag- na motiv.

-Mladi Gerald Paynter je mogao imati posve valjan motiv—mrko je dobacio Japp. —Taj se zaista svojevremeno znao itekako opustiti i provoditi, verujte mi. Uz to, bio je i ekstravagantan. Znate i sami kakvi su umetnici—ti uopšte nemaju morala.

Poirot nije obraćao pažnju Jappovim opširnim propovemdima o umetničkom temperamentu. Umesto toga,značajno se nasmešio.

-Vrli moj Jappu, da li je moguće da mi bacate prašinu u oči? Posve sam siguran da sumnjate na Kineza. Tako ste umešni. Želite da vam pomognem, a stalno me navodite na krivi trag.

Japp se počeo grohotom smejati.

-Svaka vam čast, gospodine Poirotu. Da, kladio bih se na Žutog, priznajem. Moţže se posve utemeljeno zaključiti da je on petljao s karijem, pa ako je te večeri pokušao ubiti svoga gospodara, zašto ne bi još jedan put?

- Pitam se bi li - poluglasno je dodao Poirot.- Ne, nikako da shvatim i dokučim motivom. Neka bezbožnička osveta,pretpostavljam.

- Pitam se pitam - ponovo se oglasio Poirot.— Nikakvih tragova pljačke? Ništa nije nestalo? Nikakav nakit, novac ili dokumenti?

Pretvorio sam se u uvo, a i Poirot.

-Pa, nikakve pljačke nema-objašnjavao je Japp.

-Ne, stari je momak pisao neku knjigu. Doznali smo za to tek jutros kad je od izdavača došlo pismo i upit šta je s rukopisom. Upravo je, čini se, bio završen. Mladi Paynter i ja smo sve pretražili, ali nigde ni traga od rukopisa — mora da ga je negdje sakrio.

Poirotove su oči zasjale onim znam mi zelenim sjajem.

—Ta knjiga, kako se zvala?—upitao je.

—Skrivena ruka u Kini, mislim da se tako zvala.

—Aha!—rekao je Poirot, jedva hvatajući dah. A onda je brzo dobacio:— Mogu li videti Kineza, Ah Linga.

Poslali su po Kineza.Pojavio se idući sitnim koracima,spuštena pogleda, dok mu se kosa skupljena u rep njihala levo-desno. Na bezizražajnom licu nije se zapažao ni trag bilo kakve emocije.

—Ah Ling— rekao je Poirot— je li vam žao zbog smrti vašega gospodara?

—Vio tužan. Dobar gospodar bio.

—Znate ko ga je ubio?

—Ja ne znati. Bi rekao pulicajcima da znam.

Zaredala su pitanja i odgovori. Istim bezizražajnim licem i tonom Ah Ling je opisivao kako je pripremao kari. Kuvar s karijem nije imao ništa; niko ga osim njega nije niti dodirnuo. Pitao sam se da li je svestan kamo će ga odvesti na priznanje.Takođe je ustrajao na tvrdnji da je te večeri prozor prema vrtu bio zabrtvljen. Ako je sledećeg jutra bio otvoren, to samo znači da ga je otvorio njegov gospodar.

Poirot ga je konačno pustio da ode.

—To bi bilo sve, Ah Ling.-Baš kad je Kinez došao do vratiju, Poirot mu se ponovo obratio.—Kažete da ne znate ništa o 'Žutom Jasminu'?

—Ne, a šta bih trebalo da znam?

—Ni o znaku ispisanom ispod tih reči?

Dok je govorio Poirot se nagnuo napred i na brzinu nešto našarao na prašnjavom stoliću. Stajao sam dovoljno blizu da vidim znak pre nego što ga je obrisao. Uspravno, pa pod pravim uglom i potom poprečna crta kojom je kompletirao veliku brojku 4. To je na Kineza delovalo poput jakog električnog šoka. Na trenutak licem mu je preletela grimasa smrtnog straha. Ne, jednako brzo mu se vratio onaj bezličan izraz.Ponovivši kako nezna ništa. Ah Ling se povukao.

Japp je otišao da potraži mladog Payntera, pa smo Poirot i ja ostali sami.

—Velika Četvorka, Hastings —viknuo je Poirot.—Opet Velika Četvorka.Paynter je bio pasionirani svetski putnik. Nema sumnje da su u njegovoj knjizi neke Vaţžne informacije o delatnosti Broja Jedaa Li ChangYena, glave i mozga Velike Četvorke.

— Ali ko—kako

— Tiho, evo ih dolaze.

Gerald Paynter je bio ljubazan, pomalo slabašan mladić. Imao je mekanu smeđu bradu i čudnu široku kravatu. Na Poirotova je pitanja spremno odgovarao.

—Večerao sam s našim komšijama, s Wicherievija—objašnjavao je. —Kad sam došao kući? oko jedanaest sati. Imao sam, znate, otpirač. Sva je posluga već pošla na počinak, pa sam zaključio da im se pridružio i ujak. Zapravo, na trenutak sam bio pomislio da sam ugledao onoga lakonogoga kineskog prosjaka kako zamiče u hodnik za ugao, ali možda nemam pravo.

—Kad ste poslednji put videli ujaka, gospodine Paynteru? Mislim pre negošto ste došli ovamo da živitie s njim?

—O, otprilike kad sam imao deset godina. Svađao se s bratom (mojim ocem), znate.

—Ne, ipak vas je ponovo našao bez većih teškoća, zar ne? Uprkos prohujalim godinama?

—Da, zapravo imao sam sreću da sam vidieo taj oglas njegovaog advokarza.

Poirot nije više postavljao nikakva pitanja. Sledeći korak bio je poseta dr.Quentinu. Uglavnom ponovio je priču koju je već ispričao istražiteljima i vrlo je malo imao za dodati. Primio nas je u ordinaciji neposredno nakon što je pregledao poslednjeg pacijena. Činilo se da je vrlo inteligentan. Određena ukočenost odlično je išla uz njegov pincenez, ali činilo mi se da se kao lekar služio savremenim metodama.

—Želio bih da se mogu setiti šta je bilo s prozorom—rekao je otvoreno.—Ne, opasno je prisećati se, jer moţžeš postati posve siguran i unešto što se nikad nije zbilo. Takva je psihologija, zar ne, gospodine Poirot? Znate, pročitao sam svešto je napisano o metodama vašeg rada i mogu reći da sam vaš veliki obožavatelj. Sada,pretpostavljam kako se s dosta pouzdanosti može reći da je Kinez ostavio opijumski prah u kari, ali to nikad neće priznatii nikad nećemo saznati zašto. Ne, držati čovekovu glavu u plamenu-čini mi se da to baš ne odgovara naravi našega kineskog prijatelja.

Dok smo išli niz glavnu ulicu Market Hanforda, rekao sam Poirotu šta mislim o toj doktorovoj primedbi.

—Mislite li da mu je neko pomogao izvan kuće —upitao sam.—Usput, nadam se da se možemo pouzdati u Jappa da će pripaziti na nj? (Inspektor je zbog nekog posla ulazio u policijsku stanicu) Izaslanici Velike Četvorke vrlo su brzi i lukavi.

- Japp motri na obojicu - rekao je Poirot mrzovoljno.—Na njih se pomno motri sve od trenutka kad je otkriveno truplo.

- E, kako bilo da bilo, mi znamo da Gerald Pavnter nema ništa s tim.

-Vi uvek znate toliko mnogo više nego ja, Hastingse, da to već zamara.

—Stara lisice— nasmejao sam se.—Nikad niste spremni biti određeni.

-Pošteno govoreći, Hastingse, slučaj mi je sada dosta jasan—sve osim reči žuti jasmin i prihvatam vaše mišljenje da te reči nemaju nikakve veze sa zločinom. Kad se bavite takvim slučajevima, morate odlučiti ko zapravno laže.Učinio sam to. Pa ipak -

Odjedanput je otrčao i ušao u obližnju knjižaru. Izašao je za nekoliko minuta noseći smotuljak. Japp nam se ponovno pridružio i zaputili smo se u gostionicu.

Sledećeg sam se jutr akasno probudio. Spustivši se do sobe u kojoj smo radili, zatekao sam Poirota kako šeta gore-dolle lica izobličena kao da je u agoniji.

- Ne obraćajte mi se-viknuo je, nervozno odmahujući rukom.- Ne sve dok ne budem siguran da je sve u redu - da je krivac priveden. Ah! psihologija mi je zakazala! Hastingse, ako čovek na umoru nešto napiše, onda to čini jer želi reći nešto važno. Svi govore — 'Žuti Jasmin? Žuti jasmin raste svuda po kući —to neznači ništa.'

-Pa što znači? Baš ono što kaže. Poslušajte. Podignuo je knjižicu koju je držao u ruci.

-Prijatelju dragi, u jednom trenutku shvatio sam kako bi bilo dobro da se malo pozabavim time. Šta je zapravo žuti jasmin? Ova mi je mala knjiga ponudila odgovor.Poslušajte.

Počeo je čitati.

-Gelsemini Radix. Žuti jasmin. Sastav: alkaloid gelseminin CJIJVJ O3; jak otrov učinak poput ekstrakta kukute; gelsemin C12H14NO2,učinak poput strihnina;gelseminska kiselina,... Gelsemij je moćno sredstvo za umirenje koje deluje na središnji živčani sistem. U kasnim stupnjevima delovanja paralizuje završetke motoričkih živaca, a u velikim dozama izaziva vrtoglavicu i gubitak snage u mišim.Uzrokuje smrt paralizirajući respiratorni centar.

—Vidite, Hastings? U početku kao da sam naslutio istinu kad je Japp govorio kako se živog čoveka silom držalo u plamenu. U tom sam trenutku shvatio da je zapravo spaljen mrtvac.

—Ali, zašto ? Kakvog to ima smisla?

—Prijatelju dragi, ako pucate u mrtvog čoveka, ili ga ubodete noţžem, ili pak udarite po glavi, uvek se otkrije da su ozlede nanesene posle smrti. Ali ako mu se glava spali toliko da pougljeni, onda niko neće tragati za nekim nepoznatim uzrokom smrti, a nije veroatno da će čoveka koji je jedva izbegao da bude otrovan za večerom, ntko ponovo otrovati.Tko laže? —to pitanje uvek stoji. Odlučio sam poverovati Ah Lingu —

—Šta! —viknuo sam.

Iznenađeni ste, Hastingse? Ah Ling je znao da postoji Velika Četvorka; to je očito —toliko očito da je jasno kako sve do tog trenutka uopšte nije bio svestan njihove povezanosti sa zločinom. Da je ubica, uopšte mu ne bi bilo teško sačuvati savršenu bezizražajnost lica. I tako sam tada odlučio poverovati Ah Lingu i svoje sam sumnje usredotočio se na Geraldu Payntera. Učinilo mi se da Broj Četiri uopšte ne bi imao nikakve teškoće da se preruši i predstavi kao davno izgubljeni nećak.

—Što! —kriknuo sam.—Broj Četiri?

—Ne, Hastingse, ne Broj Četiri. Čim sam proučio žuti jasmin, sve sam shvatio. Zapravo, sve mi se samo nametnulo.

—Kao i obično, meni se ništa samo ne nameće —rekao sam hladno.

—Zato što se ne koristite svojim malim sivim ćelijama. Ko je imao prilike petljati s karijem?

—Ah Ling. Niko osim njega.

—Niko drugi? A šta je s lekarom?

—Ali tek naknadno.

—Naravno, tek naknadno. U kariju posluženom gospodinu Paynteru nije bilo ni traga opijumu: ali, provodeći se za sumnjama koje je pobudio dr. Quentin, starac ga nije uopšte jeo, nego ga je sačuvao da ga ponudi svom lekaru koga je pozvao u skladu s planom. Dr. Quentin dolazi, uzima kari i gospodinu Payneru daje inekciju—strihnina, kaže, ali zapravo žutog jasmina—i to otrovnu dozu. Kad je lek počeo delovati, on odlazi nakon što je otvorio bravu na prozoru. Vraća se tokom noći, ulazi kroz prozor, nalazi rukopis i gurne gospodina Payntera u vatru. Ne obraća nikakvu pažnju na novine koje padaju na pod i koje je prekrilo starčevo telo.Paynter je znao kakav mu je lek dan i nastoji optužiti Veliku Četvorku za ubistvo. Quentinu je lako pomešati opijum u prah s karijem i tek onda ga dati da se ispita.Iznosi svoju verziju razgovora sa starcem i tek usput spominje inekciju strihnina za slučaj da netko opazi mesto uboda igle. Istog trena sumnja se na nesretan slučaj ili na Ah Lingovu krivicu zbog otrovanog karija.

- Ali dr. Quentin ne može biti Broj Četiri?

—Mislim da može. Nesumnjivo postoji i stvarni dr. Quentin, koji je u ovom trenutku sigurno negde u inostranstvu. Na kratko Broj Četiri se jednostavno maskirao kao dr. Quentin. Dogovor s doktorom Bolithom je i tako postignut preko pisama, a čovek koji ga je zapravo trebao zameniti razboleo se u zadnji tren.

U tom trenutku u sobi je uletio Japp sav zajapuren.

—Jeste li ga uhvatili?—s nadom u glasu zapitao je Poirot.

Japp je,ostavši bez daha,odmahnuo glavom.

—Bolito se jutros vratio s odmora— pozvali ga brzojavom. Niko ne zna ko ga je poslao. Onaj drugi je otišao sinoć. Međutim, već ćemo ga uhvatiti.

Poirot je u tišini tresao glavom.

-Mislim da nećete- rekao je i odsutna duha viljuškom na stolu nacrtao veliku brojku 4 ;

                                  Agata Kristi, Velika četvorka; 

                                (Ostali nastavci : romani u nastavcima )