Mark Vernon, Danteova Božanstvena komedija-vodič za duhovno putovanje

Ilustracija za Raj, Pevanje 32: Dante i Beatrice se uzdižu prema Nebeskoj Ruži. Slika Monike Beisner

 

Pohvale

„Već dugo postoji potreba za naučnim, ali veštim vodičem kroz Danteovo remek-delo, ne samo kao književni kuriozitet, već kao duboko ispitivanje smisla života u svetu manje materijalnom od našeg. Konačno je tu jedan na kojem možemo biti zahvalni.“ Iain McGilchrist

„Ovo nije samo opis onoga što se događa i koga susrećemo, već je poziv da pročitamo Božanstvenu komediju kao način da promenimo vlastitu svest i prihvatimo prostraniju stvarnost: sve je veće iznutra. Počela sam isticati rečenice o kojima sam želela razmišljati, ali sam završila sa žutim prugama posvuda: na svakoj stranici ima uvida. Divna knjiga koja je oduvala mnoge moje pretpostavke.“ Susanna Clarke

„Jedva se sećamo kako da poeziju – ili bilo koju od umetnosti – posmatramo kao deo potpunije vizije stvarnosti, s duhovnim, kao i čisto estetskim dimenzijama. Ovo je nesretno stanje stvari u odnosu na bilo koji književni tekst od značaja, ali u odnosu na delo veličine i sjaja Božanstvene komedije, to je tragično. Pristup poput Marka Vernona je upravo lek potreban ako neko želi zaista videti pesmu onakvu kakva jeste i videti kroz pesmu ono što ona nagoveštava.“ David Bentley Hart

„Marko je mudar, topao i human vodič kroz Danteov pakao, čistilište i raj. Njegova izvanredna knjiga otkriva Božanstvenu komediju kao transformativno iskustvo čitanja, jednako hitno i relevantno danas kao što je bilo pre 700 godina, možda čak i više.“ Henry Eliot

„Mark Vernon nas vodi kroz ovu veliku poemu, dajući nam svetlo, prikupljajući uvide od drugih komentatora i pružajući nam osetljivu, svežu perspektivu. Bilo da je Komedija poznata po svom omiljenom delu ili zastrašujuće strana, čitaoci će ovde pronaći društvo, hranu i pomoć dok putuju kroz Danteovski pejzaž duše.“ Michael Ward

Iz uvoda

Božanstvena komedija menja živote. Čitaoci remek-dela Dantea Alighierija to su otkrili još od kada su kopije počele kružiti, početkom četrnaestog stoleća. Međutim, uvek je bilo i čitalaca koji nisu bili sigurni kako se suočiti s njegovim genijem. To je izazov labirintskih tekstova koji mogu otkriti više života svaki put kada se pročitaju, kada se pronađe put u njih.

Ta poteškoća je danas još veća jer većina savremenih komentara, uvoda i prevoda Dantea nije zainteresovana za Božanstvenu komediju kao delo koje katalizira duhovnu transformaciju. Slično tome, relativno je uobičajeno da se Pakao slavi, a Čistilište poštuje, ali da se Raj proglasi suvišnim, uprkos njegovim ogromnim prikazima književne inventivnosti kada je u pitanju prikazivanje svetlosti i ljubavi. Zaključak je da je lako pronaći vodiče za briljantnost Danteove poezije, istoriju njegovih turbulentnih vremena i značaj njegovih teoloških inovacija. Teško je pronaći saputnika na putovanju kao otkrovenje.

Ipak, sam Dante je bio nepokolebljiv u tome da njegova pesma treba voditi ljude do percepcije božanskog uporedive s njegovom vlastitom. Osećao se zaduženim od neba da piše kako bi otvorio srca i umove najosnovnijoj istini postojanja: da su naši životi i Božji život jedan život. Nadam se da ću pomoći u ispravljanju savremene oskudice sledeći Danteov savet, a to je da pratimo svaki njegov korak, da osetimo svaki susret, da razmislimo o njegovim uvidima i aluzijama, te da se time spuštamo i uzdižemo s njim. Njegova knjiga mi je promenila život kada sam, barem donekle, shvatio šta bi on mogao tražiti od mene. Nadam se da ću to podeliti ovde.

Ova knjiga se može čitati samostalno, kao narativno prepričavanje i interpretacija Danteovog putovanja, ili kao komentar koji održava fokus na onome što mu se događa dok putuje, prvo s Vergilijem, niz krugove Pakla i uz terase Čistilišta, a zatim s Beatrice, kroz nebesa Raja. Da koristim interpretativnu shemu koju je Dante predložio: moj cilj nije da se držim samo doslovnog značenja pesme, koje se bavi time koga susreće i kako te susrete beleži u divnim stihovima; ili alegorijskog čitanja teksta, koje se fokusira na moralne implikacije i religijsko značenje hodočašća. Osim toga, aktivno tražim revolucionarne transformacije koje se događaju usput i način na koji opisuje te perceptivne promene. Fascinira me kako Dante prolazi kroz proces spoznaje, koji je opisan tehničkim terminom tropološki, prema grčkoj reči tropos ili okret. Takve promene zahtevaju nepokolebljivu i, ponekad, brutalnu procenu njegovog života i vremena, iako samo da bi se otkrilo uvek prisutno poreklo koje ga vraća sebi.

Ovakav način čitanja Božanstvene komedije ključan je za razumevanje njenog punog značaja. Putovanje nije Velika tura stvarnosti, od vatrenog Pakla do plamtećeg Empireja, već potpuna reformacija Danteove sposobnosti da spozna stvarnost i time iskusi puninu njenog bića, bez rezerve. Zato mislim da je promišljena implikacija epa da je hrišćanstvo univerzalno verovanje: ono otkriva da Bog želi da se svi ljudi spase spoznajom istine, da se prisetimo reči Prve poslanice Timoteju u Novom zavetu. U početku, Dante silazi u pakao pretpostavljajući da loše moralno ponašanje osuđuje duše na njegove mračne uličice i inventivne muke, ali postepeno shvata da aktivno učešće u Božjem životu znači biti slobodan, željan, shvatajući i svestan: ukratko, imati sve što smo svesno usklađeni sa svime što Bog jeste. U konačnici, ništa ne može odvojiti ljude od božanskog, jer bi to značilo potpuni nestanak iz postojanja i, obrnuto, buđenje u punini božanskog života je stvar potpune percepcije, a ne usavršenog ponašanja. To je naša sudbina: Dante poziva svoje čitaoce da upoznaju njenu mudrost i istinu.

Godina 2021. obeležava 700. godišnjicu Danteove smrti 1321. godine, godinu dana nakon što je završio Raj. Pesma je mnogo toga: kritika i slavljenje ljudskih kvaliteta, upozorenje da je ovaj život važan, put buđenja, odiseja, tirada protiv crkve i smrtonosnih političkih neprijatelja. Ali rođena je iz krize. Dante započinje svoje putovanje kada se probudi u mračnoj šumi. Vazduh ima gorak okus. On je uplašen. Put napred je potpuno nejasan.

Njegova teška situacija odražava situaciju u kojoj se sada nalazimo, usred raznih vanrednih situacija, a duhovna kriza, po mom mišljenju, leži u osnovi svih njih. Pojedinačno i kolektivno, moramo iznova sagledati svet i pronaći načine da se preorijentišemo. Uz druge inspirisane tekstove, Dante nam može pomoći da otkrijemo kako. Svoj ep je s razlogom nazvao Komedija, što znači priča s dobrim završetkom.

Još jedan ključni element, insistira Dante, a koji se često zanemaruje, jeste ključna uloga erotske ljubavi u odnosu na duhovno prosvetljenje. Lik Beatrice, Danteove muze, koju je prvi put video kada su oboje bili maloletni, 1274. godine, naravno je ključan za svako razumevanje Božanstvene komedije. Ono što je teže je razumeti kako se mladenačka zaljubljenost pretvorila u uspon ka Bogu. Hrišćanstvo, posebno, ima tendenciju da bude nesklono erotici, kada nije disciplinovano brakom. Dante nam može pomoći da to ispravimo.

Jedna ličnost mi je posebno pomogla: Owen Barfield. Bio je jedan od oksfordskih Inklinga i uveliko je inspirisao C.S. Lewisa i J.R.R. Tolkiena. Lewis se oslanjao na Dantea ne samo u pojedinačnim knjigama poput Velikog razvoda, već i u svim pričama iz Narnije, strukturišući ih prema područjima sedam nebesa kroz koja Dante prolazi u Raju. Još jedan iz grupe, Charles Williams, unapredio je razumevanje Beatrice osvetljeno njegovom romantičnom teologijom, i mislim da Barfieldovi uvidi također mogu pomoći. Oni bacaju sveže svetlo na unutrašnje delovanje Božanstvene komedije. Nastavljam s tim kako se pevanja razvijaju.

Dante je bio realista u pogledu svoje vizije. Znao je da je autentična, ne u ograničenom smislu da je hrišćanstvo jedina istinska religija, već u smislu koji su razumeli svi veliki vizionari: njihov put je jedan put ka zajedničkom cilju ljudskog života. On zahteva sve što jesmo i obećava sve što možemo biti. Iako se čini neverovatnim kada smo uhvaćeni u šipražju, naše poreklo i kraj su u ljubavi koja pokreće Sunce i ostale zvezde.

Izvor

Napomena: Mark Vernon je psihoterapeut i bivši sveštenik,