06.01.2021.

Agata Kristi, Velika četvorka ( Četvrto poglavlje, Značenje ovčije noge )




ČETVRTO POGLAVLJE 

ZNAČENJE OVČIJE NOGE 


     Inspektor je izvukao ključ iz džepa i otključao vrata Granite Bungalowa. Dan
je bio lep i suv pa nismo iza sebe ostavljali nikakvih tragova; pa ipak, pre nego što smo ušli u kuću obrisali smo noge o otirač.

    Neka je žena izašla iz tame i nešto govorila inspektoru, a zatim se on okrenuo u stranu. Dobacio nam je nekoliko reči preko ramena.

—Dobro sve razgledajte, gospodine Poirot, i ne propustite ništa. Vratiću se za desetak minuta. E, da, ovde je Grantova čizma. Poneo sam je kako biste mogli
uporediti otiske.
        Ušli smo u dnevnu sobu, a zvuk inspektorovih koraka ubrzo se izgubio. Inglesa su odmah privukle neke kineske figurice na stoliću u uglu i pošao je da ih razgleda. Činilo se da ga uopšte ne zanima šta radi Poirot. Ja sam ga, pak, pratio bez daha. Pod je bio pokriven tamnozelenim linoleumom, na kojem se idealno vide tragovi. Vrata udrugom kraju sobe vodila su u malu kuhinju. Od tamo druga su vodila u ostavu a tamo su bila i stražnja vrata kroz koja se ulazilo u kuću), te još jedna koja su vodila u spavaću sobu u kojoj je obitavao Robert Grant. Nakon što je sve pomno razgledao, Poirot je počeo sporo da komentariše.

—Ovde je ležalo telo; ta velika tamna mrlja i raštrkane mrlje označavaju mesto. Tragovi mekanih kućnih papuča i čizama 'broj 4O', kao što vidite; ali, sve je to zbrkano. Zatim dva para tragova vode do kuhinje i iz kuhinje; ko god da je ubica došao je iz tog smera. Imate čizmu, Hastingse? Dajte mi je.

Pažnju ju je upoređivao s tragovima.
—Oba otiska tragovi su istog čoveka, Roberta Granta. Ušao je ovuda, ubio starca i vratio se u kuhinju. Nagazio je u krv; pogledajte mrlje koje je za sobom ostavio dok je izlazio? Ništa se ne vidi u kuhinji—celo se selo tamo isprešetavalo. Zatim je otišao u svoju sobu —ne, prvo se vratio na mesto zločina —da uzme male figurice od žada? Ili je zaboravio nešto što nas je moglo navesti na njegov trag?

—Možda je starca ubio tek kad je ponovno ušao u sobu? — pokušao sam predloţžiti Poirotu.
—Mais non, gledate, a ne zapažate. Na jednom od krvavih tragova koji vode
napolje, vidi se i otisak u obrnutom smeru. Pitam se zašto se vratio —zbog malih figurica kojih se tek naknadno setio? Sve je to smešno- glupo.
—No, potpuno se nesmotreno odao.
—N'est-ce pas. Slušajte, Hastingse, to nema smisla. To je uvreda za moje male sive stanice. Pođimo u njegovu spavaonicu —ah, da; taj trag krvi na nadvoju i jedva primetni  otisci—umrljani krvlju. Otisci stopala Roberta Granta, i samo njegovi, nedaleko od mrtvog tela— Robert Grant jedini je čovek koji se približio kući. Da, mora da je tako.

—A šta je sa staricom? —iznenada sam upitao.
—Ona je sama ostala u kući nakon što je Grant otišao po mleko. Možda ga je prvo ubila i potom izašla. Za njom ne bi ostali nikakvi tragovi ako nije bila napolju.
—Vrlo dobro, Hastings. Pitao sam se hoćete li to zaključiti. Već sam pomislio na to, ali odbacio sam tu mogućnost. Betsy Andrews je ovdašnja seljanka, do
bropoznata u okolini. Ne može imati nikakve veze s Velikom Četvorkom, a uz to stari je Whallev, svi to govore, bio snažan momak. To je učinio neki muškarac —
a ne žena.

—Pretpostavljam da Velika Četvorka nije mogla u stropu sakriti neku dijaboličnu napravu —nešto što bi se automatski spustilo, prerezalo starcu grkljan iponovno nestalo?
—Nešto poput Jakovljevih lestvi? Znam, Hastings da je vaša mašta višenego bujna—ali, molim vas, morate je držati unutar razumnih granica.
             Dovukao sam se, posramljen. Poirot je nastavio pogledavati uokolo, pretražujući pogledom sobe i ormare uvek s istim izrazom očita nezadovoljstva na licu. Iznenada je uzviknuo. Pritrčao sam mu. Stajao je u smočnici u dramatičnoj pozi. U ruci je drţžao ovčju nogu!

—Dragi Poirot— povikao sam.
—Šta je sad to? Jeste li odjedanput poludeli?
— Promotrite, preklinjem vas, ovu ovcu. Ali pomno je promotrite!
         Razgledao sam je što sam pomnije mogao, ali nisam opazio ništa neobično.Učinilo mi se da drži posve običnu ovčju nogu. To sam i rekao. Poirot me je ljutitopogledao.
—Ma, zar ne vidite ovo—i ovo—i ovo
—Na svako je 'ovo' kratkim udarcem prstom lupnuo u bezazleni zglob s kog bi otpadali komadići leda.

     Poirot me  pre nekoliko trenutaka optužio zbog ishitrene maštovitosti, ali sad je zaista otišao dalje nego što sam ja ikad učinio. Zar je zaista ozbiljno mislio da su ti komadići leda zapravo kristali nekog smrtonosnog otrova? To je jedini zaključak koji sam mogao izvući iz njegove  uzbuđenosti.

—Smrznuto meso—objasnio sam blagim glasom.
—Znate, uvozno. Iz Novog Zelanda.
        Nekoliko je trenutaka zurio u mene i onda se počeo čudno smejati.—Moj prijatelju, pa to je predivno! Moj sveznajući prijatelj Hastings; sve zna —ali baš sve! Kako se ono kaže —nema toga šta se on ne bi upustio. Takav je moj prijatelj Hastings,
     Bacio je ovčju nogu na posudu i napustio smočnicu. Pogledao je kroz prozor.

—Dolazi naš prijatelj inspektor. Baš dobro. Ovde smo ionako razgledali svešto smo želeli da vidimo. Nekako je odsutno počeo lupkati prstima po stolu kao da nešto preračunava, a onda je odjedanput zapitao:
— Koji je danas dan, mon ami? Ah. Ponedjeljak, zar ne? To je loš dan u nedelji. Počiniti ubistvo u ponedjeljak —to je greška


Vraćajući se u dnevnu sobu, kucnuo je o prozor i pogledao na termometar.

—Prolepšanje i sedamdeset stepeni Fahrenhejta — pravi engleski letnji dan.

      Ingles je još ispitivao kineske lovce.

— Ova vas istraga baš ne zanima suviše, mon-sieur?—rekao je Poirot.Ingles se lagano nasmejao.
—Znate, nije to moj posao. Za neke sam stvari stručnjak i sladokusac, ali ovo
tu nije jedna od tih stvari. Zato se držim po strani i nikom na putu.

      Inspektor je žurno ušao ispričavajući se zbog tako duge odsutnosti. Ustrajao
je da nas ponovno provede po celoj kući, ali na kraju smo mu ipak uspeli da
izmaknemo.

—Zahvaljujem vam na tolikoj ljubaznosti, inspektore—rekao je Poirot dok smo izlazili na seosku ulicu.
—Želeo bih vas još samo nešto zamoliti.
—Možda biste, gospodine, želeli videti leš?
—Oh, zaboga, ne. Telo me uopšte ne zanima. Želeo bih videti Roberta Granta.
—Da biste ga videli, moraćete se sa mnom odvesti u Moreton, gospodine.
—Dobro, učiniću tako. No, moram ga videti i nasamo razgovarati s njim.
—Pa, nisam baš siguran, gospodine...
—Uveravam vas da ćete, ako stupim u vezu sa Scotland Yardom, dobiti odgovarajuće odobrenje.
—Naravno, čuo sam za vas, gospodine, i znam da ste nam povremeno činili usluge i pomagali nam. Ali, vaš zahtev je ipak neuobičajen
—Uprkos tome, naprosto moram —rekao je Poirot mirno.
—Reći ću vam izašto je to nužno —Grant nije ubojica.
—Šta? A ko je onda ubica?—Držim da je ubica neki mlađi čovek. Dovezao se do Granite Bungalowa u dvokolici i ostavio je ispred kuće. Ušao je u kuću, počinio ubistvo, izašao i ponovno se odvezao. Bio je gologlav, a na odeći su mu ostali tragovi krvavih mrlja.

—Ali, ali zaboga, celo ga je selo moglo videti.
—U određenim okolnostima i nije moralo.
—Ne, možda, ako se već bila spustila noć; no, ubistvo je učinjeno usred
bela dana.

          Na Poirotovu se licu pojavio jedva vidljiv osmeh.
—E, i ta dvokolica s konjskom zapregom, gospodine—kako ste do toga došli? ko zna koliko je kola i raznih zaprega prošlo pokraj kuće. Nigde se ne mogu videti
neki posebni  tragovi koji bi navodili na takav zaključak.
—Ne vide se tim očima u glavi, verovatno; ali vide se očima uma.

      Inspektor je lagano dotaknuo svoje čelo, značajno mi namignuvši.

        Premda potpuno zbunjen, verovao sam u Poirota. Daljnja rasprava završila je našim zajedničkim povratkom u Moreton. Inspektor nas je odveo do Granta, ali jedan je policajac ipak morao biti prisutan razgovoru, Poirot je odmah počeo.

—Grant, znam da niste počinili ovaj zločin. Opišite mi svojim rečima šta se tačno dogodilo.

       Zatvorenik je bio srednje građe, ponešto grubih crta. Ako sam ikad video zatvorsku ptičicu...
—Tako mi Boga, nisam to učinio — počeo je jaukati. — Neko mi je podmetnuo te male staklene figurice. Podmetačina, ništa drugo do podmetačin. Otišao sam ravno u svoju sobu, čim sam ušao u kuću, kao što sam i rekao. Nisam ničega bio
svestan sve dok Betsy nije kriknula. Boga mi, nisam znao

     Poirot je ustao.
—Ako mi ne možete reći istinu, onda nemamo o čemu više razgovarati.
—Ali, šefe —
—Vi jeste ušli u sobu — i vi jeste znali da je vaš gospodar mrtav; i baš ste se
spremali dignuti galamu kad ga je Betsy zaprepaštena ugledala.

       Čovek je buljio u Poirota raširenih usta.

—Recite, zar nije tako? Dajem vam časnu reč, jedina vam je prilika da
kažete sve.
—Rizikovaú—iznenada je progovorio Grant.—Bilo je baš tako kako vi kažete. Ušao sam, odmah se uputio gospodaru—i ugledao sam ga na podu mrtvog, dok je krvi bilo po celoj sobi. A onda me uhvatila panika. Pomislio sam da bi se mogli setiti mog dosijea i sigurno bi rekli da sam to ja učinio. Jedino sam mislio
kako da nestanem—smesta—pre nego što ga pronađu.
—A figurice od žada?

     Na trenutak je oklevao.
—Vidite—
—Uzeli ste ih povodeći se za nekim instinktom, zar ne? Čuli ste da je vaš
gospodar govorio kako su skupocene i tako ste pomislili zašto ne pokupiti sve. To razumem. No, sad mi odgovorite na sledeće pitanje. Jeste li uzeli figurice kad ste drugi put ušli u sobu?
—Nisam ponovno ulazio u sobu. Jednom mi je bilo posve dosta.
—Sigurno?
—Potpuno sam siguran.
—Dobro. E, sad, kad ste izašli iz zatvora?
—Pre dva meseca.
—Kako ste dobili ovaj posao?
— Preko jednog udruženja za pomoć bivšim zatvorenicima. Neki me tip
presreo kad sam izlazio.
—Kako je izgledao?
—Ne baš sveštenik, ali tako je nekako izgledao. Mekani crni klobuk i nekako sitna koraka. Jedan mu je srednji zub bio slomljen. Sa naočalama. Saunders se zvao. Rekao je kako se nada da sam se pokajao i da će mi naći neki dobar posao. Otišao sam starom Whallevu na njegovu preporuku.

     Poirot je ponovno ustao.
—Zahvaljujem vam. Sad sve znam. Strpite sae.

    Zastao je na vratima i dodao:
—Saunders vam je dao i par čizama, zar ne?

      Grant se zaista zaprepastio.
—Da, dao mi je. Ali kako vi to znate?
—Moj je posao da znam—uzvratio je vrlo ozbiljan Poirot.

     Progovorili smo još nekoliko reči s inspektorom i zatim smo nas trojica otišli
u The White Hart i razgovarali o jajima sa slaninom i o devonšajrskoj
jabukovači.

- Kakvih pojašnjenja? —upitao je Ingles uz osmeh.
—Da, slučaj je već dovoljno jasan; no, znate, imaću velikih teškoća da ga dokažem. Vhallev je ubijen prema nalogu Velike Četvorke,  ali nije ga Grant ubio. Neki vrlo mudar čovjek našao je Grantu posao i sve pomno isplanirao kako bi ga na kraju ponudio kao žrtveno janje — što i nije bilo tako teško, imajući na umu Grantove uzničke dane. Dao mu je par čizama, jedan od dva para jednakih čizama. Drugi je zadržao. Sve je bilo tako jednostavno. Dok Grant izbiva iz kuće, a Betsy čavrlja po selu (što je ona veroatno radila svakog dana otkad zna za sebe), ubica dolazi i nosi drugi par čizama, ulazi u kuhinju, prolazi kroz dnevnu sobu, ruši starca udarcem i onda mu prereze grkljan. Potom se vraća, skida čizme, navlači druge i onda, noseći prvi par čizama, izlazi i dvokolicom odlazi niz ulicu.
       Ingles se zagledao u Poirota
-No, tu ima jedan problem. Zašto ga niko nije video?

—E, tu sad na scenu stupa mudrost i umešnost Broja Četiri. Svako ga je video
—i niko ga nije video. Vidite, dovezao se u mesarskoj dvokolici.

     Ispustio sam uzvik.
—Ovčija noga?
—Tačno, Hastings, ovčija noga. Svako se zaklinje kako nije video nikoga da
ulazi u Granite Bungalow tog jutra, ali ipak našao sam još zamrznutu ovčiju nogu u smočnici. Bio je ponedeljak, što znači da je meso dovezeno tog jutra; naime, da je dovezeno u subotu, preko nedelje bi se odmrznulo. Zato neko jeste bio u Bungalowu, i to čovek na kom poneka mrlja krvi ne bi privukla nikakvu pažnju

—Prokleto ingeniozno!—uzviknuo je Ingles odobravajući.

—Da, mudar je taj Broj Četiri.

—Mudar poput Hercules Poirota?—promrmljao sam.

      Moj mi je prijatelj dobacio pogled pun neke ponosne pokude.
—Neka si podrugivanja, Hastinge, ne biste smeli dopustiti—rekao je s prenaglašenom dostojanstvenošću. — Zar nisam jednog nevina čoveka spasio vešala? Dovoljno za jedan dan.




       Agata Kristi, Velika četvorka  ( nastavci : Romani u nastavcima )

Нема коментара:

Постави коментар