Gertruda Stajn , odlomci

Picaso, Gertruda Stein 

Jednom je neki ljutit covek vukao svog oca kroz njegov sopstveni vocnjak.
“Stani!” uzvikuno je najzad starac jecajuci.
“Stani! Ja moga oca nisam vukao dalje od ovog drveta.”

      Tesko je savladjivati sklonosti koje su nam urodjene. Svi mi otpocinjemo dobro, jer nam u mladosti nista nije nepodnosljivije nego kad nase sopstvene grehe vidimo ispisane krupnim slovima kod drugih i mi ih kod sebe stoga zestoko suzbijamo; ali mi starimo i uvidjamo da su ti nasi gresi ustvari,
najbezazleniji od svih grehova koje covek moze da ima, sta vise da oni svakoj licnosti daju posebnu draz, i tako jenjava nasa borba protiv njih.

… Pisem za samu sebe i za ljude koje ne poznajem. Jedino na taj nacin mogu da pisem. Svaki pojedinac je za mene stvarno bice, i u isti mah svaki pojedinac je za mene slican jos nekome. Niko od onih koje poznajem nece to da zna, te tako pisem za samu sebe i za ljude koje ne poznajem.
Svako je uvek obuzet time, a niko nece da prizna da svako lici na nekoga drugog, iako svi to vide. Tesko je kome prijatno da to cuje. Za mene je veoma vazno da uvek znam, da uvek vidim u cemu jedan covek lici na druge i da to kazem. Pisem za sebe samu i za ljude koje ne poznajem. Cinim to radi sebe i radi onih koji znaju da ja znam da su oni kao i drugi sto su, da su nesto posebno i ipak nesto sto se stalno ponavlja. Ima ih koji vole sto ja znam da su oni kao i veliki broj drugih, i oni to cesto ponavljaju, ima mnogo onih kojima to uistinu nikad ne moze biti po volji.
       Znam mnoge takve i oni to znaju. Svi oni to ponavljaju i ja to cujem. Volim to i kazem to, a sad cu o tome i da pisem.
       Pisem za samu sebe i za ljude koje ne poznajem. Nikome od mojih poznanika to ne moze biti milo. U najmanju ruku, vecina njih ne voli sto svaki pojedinac pripada odredjenoj vrsti ljudi ili zena i sto ja to vidim. Ja to volim i o tome pisem.
      Meni su potrebni citaoci, te stoga moji citaoci moraju da budu ljudi koji me ne poznaju. Retko kome od mojih poznanika moze biti po volji sto se meni dopada sto svaki pojedinac pripada odredjenoj vrti ljudi ili zena, sto ih ja uvek posmatram i poredim i razvrstavam, sto ih uvek vidim kako se ponavljaju u drugima. Sve vise i vise volim ponavljanje, moze da deluje razdrazujuce slusati to od njih, ali ja sve vise i vise volim to kod njih. Sve vise i vise volim to kod njih, to kakvi su, tu mesavinu kod njih, to ponavljanje u njima, odlucivanje o tome kojoj vrsti ljudskih bica pripada svaki od njih. To je nesto malo o onome sto volim i kako o tome pisem. Docnije ce o tome biti mnogo vise reci.

     Postoji mnogo raznih nacina za razvrstavanje ljudi i zena. Pristupam opisivanju svakog pojedinog nacina na koji neko moze da pripadne odredjenoj vrsti ljudi ili zena.Svaki pojedinac je, dakle, posebno bice. Svaki pojedinac je, dakle, kao i toliki drugi ljudi sto su nekad ziveli, postoji mnogo raznih nacina da se misli o svakome od njih, ovo je jedan opis svih tih nacina. Mora se, dakle, dati potpuna slika svakoga od njih. Mora se, dakle, pristupiti opisivanju svih ponavljanja. I ja cu sad da izlozim sav znacaj koji ja pridajem ponavljanju, svu ljubav koju osecam prema ponavljanju.
       Svako je u svojem unutrasnjem bicu nesto posebno, svaka licnost podseca coveka na nekoga drugog koji zivi ili je ziveo ili ce ziveti. Svaki covek mora to da kaze za svakoga drugog; on je onakav kakvog ga ja vidim, svaka zena mora to da kaze za svaku drugu: ona lici na jednu zenu koju po secanju mogu da opisem. Tako to uvek biva u zivotu, svako uvek podseca na nekog ko lici na onog kokga u tom trenutku gledamo. I tako se ljudi ponavljaju, svako je za sebe nesto posebno i svako lici na druge, i to je uvek zanimljivo. Postoji mnogo raznih nacina za razvrstavanje ljudi i zena. U svakome od tih nacina razvrstavanja postoji razlicit sistem za iznalazenje slicnosti medju nijma. Ponekad ce to biti svaki nacin na koji se mogu uociti pojedine vrste ljudi i zena. Ponekad ce to biti opis svakoga od njih. U svakom se pojedincu uvek ponavljaju svi ostali i stoga ce ponekad onaj ko ih posmatra dobiti potpunu sliku o svakom pojedinom od njih. Ponekad ce neko saznati sve nacine na koje ljudi mnogu da budu slicni jedni drugima, taj ce onda dobiti potpunu sliku o svakom pojedincu.
      Ubrzo ce doci opisivanje nacina na koji se ponavljanje ispoljava kod ljudi i zena i kad su mladi, kad su deca, tada oni imaju svoj sopstveni sistem po kome su slicni jedni drugima; to ce uskoro biti opis ljudi i zena u pocetku, onoga mladog u njima, njih kao dece.
        A zatim se s vremena na vreme javlja sklonost ka ponavljanju, i to je, dakle, sad i ovde, opisivanje sklonosti ka ponavljanju, a zatim ce doci opisivanje svih nacina na koje mogu postojati razne vrste ljudi i zena. I tada ce se shvatititi potpuna slika svakog coveka, ono sto je osnovno kod svih pojedinaca, njihova osnovna priroda, mesavine u njima, snaga i slabost svega sto je u njima, njihove najintimnije odlike, njihov nacin misljenja, njihovo bice, i onda cete imati potpunu sliku o svakome od njih. Onda je sve sto oni u zivotu cine jasno do potpunog razumevanja, njihov nacin zivota, njihove naklonosti, kako jedu, njihov ukus, pusenje, misljenje, psovke, pice, rad, ples, hod, razgovor, smeh, spavanje, sve kod njih. To su onda potpuna bica, ona su ono sto su po svojoj sustini, ponavljanje koje se ispoljava kod njih predstavlja opis svakog pojedinog medju njima.

Za mene je oduvek sav zivot bio ponavljanje.
Ovo je sad jedan opis onoga sto ja osecam.

Kao sto rekoh, slusati ponavljanje coveka cesto dovodi do razdrazenosti, medjutim, ceo zivot je u neprestanom ponavljanju, sve u bicu je stalno ponavljanje, sto vise ponavljanja dovodi me do potpunog razumevanja
       Svako mi postepeno postaje celina. Svako postepeno postaje celina u meni.
Uskoro zatim pocinje da mi bruji kroz usi i oci i kroz cula ono ponavljanje koje se ispoljava kod svakog pojedinca, da su to oni, a zatim to postepeno od svakog od njih stvara celinu. Ponavljanje zatim postepeno dovodi do toga da onaj koji ga vrsi stice sklonost ka ponavljanju kao prirodnu osobinu, postaje potpuni izraz koji izrazava celokupno bice svakog pojedinca takvog kakvog smo ga upoznali. Ponekad je potrebno da nekkog poznajemo dugo godina pre no sto ponavljanje koje sacinjava tu licnost postane stalan prizvuk koji prati toga coveka kao urodjena sklonost ka ponavljanju koju postepeno ispoljava svaki pojedinac.                Ponekad je potrebno poznavati izvesno lice duzi niz godina pre no sto ponavljanje pruzi jasnu sliku takvog pojedinca. Razne prirode su ponekad tako isprepletane u nekim ljudima da je ponavljanje kod njih pomesano s menjanjem.
Onda se ubrzo dobija upotpunjena slika svakoga. Ponekad je tesko poznati ga kod nekih, jer ono sto oni kazu da je kod njih ponavljanje nije stvarno ponavljanje njih, nije potpuno ponavljanje za njih. Ponekad prodju mnoge godine kako poznajemo izvesne ljude pre no sto se ponavljanje celoga njihovog bica jasno ispolji. Kao sto rekoh, coveka cesto izvodi iz strpljenja kad slusa ponavljanja ljudi, a uvek je takvo ono ponavljanje koje se pretstavlja da dolazi iz ljubavi prema ponavljanju koje je potpuna slika svakog pojedinca, takav pojedinac uspeva zatim da ta nestrpljivost predje u strpljivo potpuno razumevanje.

Ljubav prema ponavljanju je jedan nacin postojanja.
Ovo je sad opisivanje takvog osecanja.

Poznajem mnoge ljude i oni to znaju. Svi oni ponavljaju i ja to cujem. Ja to volim i to kazem i sad hocu o tome da pisem. Ovo je sad opisivanje moje ljubavi prema ponavljanju.Ja to cujem i to volim i pisem o tome. Oni to ponavljaju. Oni se u tome izivljavaju i ja to cujem i vidim i volim i pisacu sad i uvek o tome. Ima raznih vrsta ljudi i zena i ja to znam. Oni to ponavljaju i ja to cujem i volim. Ovo je sad opisivanje nacina na koji oni to cine.
Ovo je sad opisivanje toga kako ja to volim.

        A sad cu da govorim o tome sta za mene znaci ponavljanje, o ljubavi koja u meni postoji prema ponavljanju.
Ponekad svako postaje celina za mene. Ponekad svako predstavlja upotpunjenu sliku za mene. Postepeno svako postaje celina za mene, kod nekih, opet, citav zivot prodje pre no sto postanu celina za mene.
Za mene postoji upotpunjena slika o njima onda kad raspolazem upotpunjenim razumevanjem njihove osnovne prirode ili priroda izukrstanih u njima s njihovom osnovnom prirodom ili odvojenih u njima.
         Tu je onda slika onoga sto su kazali i uradili i osetili, i onoga sto im se dogodilo. Tu je onda slika njihovog zivota. Ponavljanje je stalno prisutno u svima njima. Njihovo ponavljanje izbija iz njih, i postepeno jasno otkriva svakome ko ih izbliza posmatra prirodu i prirode koje su izukrstane u njima.
Ponavljanje, kao sto rekoh, cesto deluje veoma razdrazujuce dok se slusa od onih od kojih dolazi, a zatim se postepno stalozi u upotpunjenu sliku o njima. Ponavljanje je cudesna stvar kod zivih bica. Tako dakle svacija priroda postaje jasna onome ko slusa ponavljanje koje izbija iz svakog coveka.
A sad cu da pruzim jedan kratak opis ljubavi prema razumevanju potpune slike o svakoj licnosti do koje dolazi onaj ko stalno i istrajno slusa sve ponavljanje. To je, dakle, prikaz ljubavi za ponavljanjem u meni, ljubavi u meni za upotpunjeno razumevanje slike svakog coveka, onakve kakvu postepeno dobijamo o svakom kad ga strpljivo i postojano slusamo i gledamo ukoliko se ponavlja. Ovo je sad kratak opis te ljubavi. Ovo je sad jedan kratak prikaz o tome od pocetka.
Ja dakle, uvek slusam i uvek se iznova i iznova vracam da slusam svakog. Uvek, dakle, mislim na ponavljanje u svakome i osecam ga. Ponekad cu, dakle, dobiti upotpunjenu sliku o svakome. Svako je, dakle, odvojen i za sebe i pripada nekoj vrsti ljudi ili zena.
       Ponekad jej potrebno mnogo godina poznavati nekoga pre no sto ponavljanje u njemu pruzi jasnu sliku takvog stvorenja. Ponekad prodje mnogo godina u poznavanju nekoga pre no sto ponavljanje celokupnog bica u takvom stvorenju izidje na videlo, pruzi upotpunjeno razumevanje o njemu onome ko ga slusa, pazljivo posmatra, cuje sva ponavljanja sto poticu od njega.
Kao sto rekoh, sklonost ka slusanju, sklonost da se uvek cuje sve ponavljanje, uspevanje da se potpuno razume svako stvorenje predstavlja za izvesne licnosti prirodan nacin bitisanja. Ovo je sad dalji opis osecanja koje takva licnost nosi u sebi, ovo je sad dalji opis nacina na koji se slusanjem ponavljanja dolazi do potpunog razumevanja. Ovo je sad dalji opis nacina na koji postepeno ponavljanje stvara kod svakoga upotpunjenu sliku o coveku.
Ima mnogo ljudi koje poznajem i to sve vise i vise saznajem. Svi oni ponavljaju i ja to cujem. Sve vise i vise to razumevam. Stalno sve vise i vise to slusam, stalno sve vise i vise to sadrzava upotpunjenu sliku u sebi.
       Svako ima svoje sopstveno bice u sebi. Svako pripada; nekoj vrsti ljudi i zena. Mnogi sadrze u sebi neku vrstu mesavine raznih vrsta ljudi i zena. Postepeno to jasno izbija iz njih u ponavljanju koje se neprestano obavlja tokom citavog zivota. Postepeno izbija to iz njih do najtananije postpunosti, do najintimnijih njihovih osobenosti. Uvek to izbija iz njih kao ponavljanje. Uvek to izbija kao ponavljanje, iz njih. Sve do potpunog razumevanja oni to ponavljaju, svi oni i, onda, svako ko ih posmatra moze da ih razume. Uzivanje je to za svakog ko voli ponavljanje kad ponavljanje u svakom stvorenju neprestano obnavlja sliku o potpunom bicu u njemu. To je snazno radosno zadovoljstvo za svakoga onog ko voli ponavljanje i upotpunjeno razumevanje.
Kao sto sam cesto govorila, poneko nas godinama zavarava. Ponavljano slusanje takvih ljudi ne otkriva upotpunjeno bice koje se u njima nalazi. Ponekad mnoge godine prodju uslusanju ponavljanja jedne takve licnosti i njeno bice ne pruzi potpunu sliku ni za koga od onih koji je slusaju. A ponekad iz njih glasnije izbije neko ponavljanje koje dotle nije bilo jasno ni za cije culo sluha, i onda je to upotpunjeno bice za nekoga ko slusa ponavljanje koje izbija iz jedne takve licnosti.
Ovo je, dakle, sad jedan opis sklonosti prema ponavljanju koje postoji kod nekih. Ovo je, dakle, sad jedan opis sklonosti prema ponavljanju koja postoji u odredjenoj licnosti.
Ima mnogo ljudi koje poznajem i oni to znaju. Svi oni ponavljaju i ja to cujem.
Sve vise i vise to razumevam.

     Volim to i kazem to. Volim to i uvek cu to da kazem.
Oni se u tome izivljavaju i ja to vidim i cujem. Oni to ponavljaju i ja to cujem i vidim, ponekad to uvek i razumem, ponekad je to upotpunjena slika svakog pojedinca dobijena na taj nacin, i ja cu jednom prilikom da iznesem upotpunjenu sliku svakoga od njih, onakvu kakvu sam dobila zahvaljujuci ponavljanju.
Svako stalno ponavlja celoga sebe. Svako ponavlja celoga sebe, takvo ponavljanje je uvek u njima i tako ce jednom neko ko ih posmatra steci upotpunjeno razumevanje celine svakoga od njih, steci ce upotpunjenu sliku svakog coveka i svake zene koje je ikad upoznao u toku njihova zivota, svakog coveka i svake zene koji su ziveli ili zive ili ce ziveti i koje je takav posmatrac upoznao tokom svojeg zivota.
     Ovo je, dakle, slika mnogih ljudi i zena, jednom ce to biti slika svakog ljudskog bica.
       Kao sto rekoh, svako stalno ponavlja celoga sebe. Kao sto rekoh, ponekad ce biti potrebno da se mnogo godina slusa ponavljanje jedne licnosti dok celokupno njeno bice ne postane pristupacno razumevanju onoga ko voli ponavljanje, dok ne dodje do saznanja da svako uvek ponavlja celoga sebe.
       Ovo je, dakle, nacin da takav covek, covek koji smatra da voli ponavljanje, dodje do saznanja da svako uvek ponavlja celoga sebe i da to dovodi do potpunog razumevanja svakog pojedinca. Ovo je sad opis jednog takvog nacina slusanja ponavljanja.
      Svako uvek ponavlja celoga sebe. Mnogi ljudi neprestano slusaju svekoliko ponavljanje koje dolazi od njih tokom njihovog zivota. Neki smatraju da to znaci voleti ponavljanje koje uvek iz svakog stvorenja izbija kao sve o njemu. Ovo je sad opis takvog ponavljanja i upotpunjenog razumevanja svakoga ko se ponavlja u toku svoga zivota.
        Svako stalno ponavlja celoga sebe. Covek koji voli ponavljanje da bi dosao do upotpunjenog razumevanja mora uvek da ima u sebi otvoreno osecanje, da ima culo za najtananija odstupanja u ponavljanju, ne sme nikad tako da utone u pouzdanu postojanost svih ponavljanja da ne cuje najtananija odstupanja. Ako covek otupi pod stalnim udarcima ponavljanja, on nece dobiti upotpunjenu sliku o svakome i pored toga sto svako ponavlja celoga sebe.
        Taj nece upoznati ono bice koje stvarno zivi u ljudima koje posmatra.
Kako sto rekoh, svako stalno ponavlja celoga sebe. Kao sto rekoh, ponekad je potrebno mnogo godina slusanja, gledanja, zivljenja, osecanja, sklonosti prema ponavljanju koja postoji kod nekih ljudi pre no sto covek dodje do upotpunjenog razumevanja. Ovo je sad opis takvog jednog nacina slusanja, vidjenja, osecanja, zivljenja, voljenja, ponavljanja.
      Skoro svako voli necije ponavljanje. Skoro svako, dakle, dolazi do saznanja o necijem bicu voleci to ponavljanje kod njega, ponavljanje koje izbija iz njega. Ima ih koji vole svacije ponavljanje; ovo je sad opis takve ljubavi kod jedne vrste ljudi.
      Skoro svako voli necije ponavljanje. Svako stalno ponavlja celoga sebe. Ovo je sad opis kako se dobija upotpunjeno razumevanje ponocu sklonosti ka ponavljanju koja postoji kod svih ljudi prema ponavljanju koje uvek izbija iz njih kao potpuna slika o njima. Ovo je sad opisivanje kako se uvi da se slusa svekoliko ponavljanje koje svaki covek uvek vrsi prikazujuci sebe u celini.
      Sad cu da govorim o znacaju koji ponavljanje ima na mene, o ljubavi koje u sebi nosim prema ponavljanju.
      Za mene se oduvek od samog pocetka ceo zivot predstavljao kao ponavljanje. Ovo je sad opisivanje ljubavi prema ponavljanju kao sustine bica. Ovo je sad izlaganje ucenja o tome kako treba da se slusa ponavljanje da bi se doslo do upotpunjenog razumevanja.
       Da nastavim sad dajuci potpun opis o tome kako ponavljanje dobija smisao, kako postaje, kako covek treba da razlikuje razna znacenja u ponavljanju. Ponekad je veoma tesko razumeti znacenje ponavljanja. Nekad ce se dobiti potpuna slika izvesne licnosti kod koje postoji ljubav prema ponavljanju, sve do upotpunjenog razumevanja.
       Sad cu dati kratak opis jedne takve licnosti.
       Nekad ce se dobiti potpuna slika svekolikog ponavljanja do upotpunjenog razumevanja. Nekad ce se, dakle, dobiti potpuna slika o svakome ko je nekad ziveo ili zivi ili ce ziveti.
     Nekad ce se dobiti potpuna slika nekoga kod koga postoji ljubav prema ponavljanju do upotpunjenog razumevanja njega kao bica. Nekad ce se, dakle, dobiti potpuna slika mnogih zena i mnogih ljudi.
Ovo je, dakle, neka vrsta opisivanja izvesnih licnosti koje imaju sklonosti ka ponavljanju do upotpunjenog razumevanja njih kao bica. Onda ce se dobiti potpuna slika izvesnih ljudi.
       Sve vise i vise ce se onda dobijati slika mnogih ljudi i mnogih zena od pocetka do kraja njihova zivota, iz doba kad su odojcad i deca i kad su mladici u razvojui mlade zene u razvoju i odrasli mladi ljudi i zrele mlade zene u razvoju i odrasli mladi ljudi i zrele mlade zene i sredovecni ljudi i zene i ljudi koji stare i zene koje stare i starci i starice.
       Sve vise i vise ce se onda dobijati slike svih postojecih vrsta ljudi i zena.
Ovo je sad kratak opis sklonosti ka ponavljanju kao sustine bica. Ovo je sad kratak opis sklonosti ka ponavljanju kod odredjene licnosti.
       Sklonost ka ponavljanju je jedan nacin postojanja. Ovo je sad jedan opis takvog postojanja. Sklonost ka ponavljanju je u izvesnom smislu zemaljnsko osecanje. Neka deca pokazuju sklonost ka ponavljanju za sitnice i za pricanje prica, kod druge dece se to ispoljava kao neka dublja osobina njihovog bica. Postepeno to dolazi do izraza u njima u citavom njihovom decjem bicu, u tome kako jedu, u njihovoj igri, plakanju i smehu. Sklonost ka ponavljanju je, dakle, na neki nacin zemaljsko osecanje. Ono je kod nekih veoma jako. Ono je veoma jako kod mnogih, kod dece i u starosti. Veoma je jako kod mnogih, kod dece i u starosti. Veoma je jako kod mnogih u svim oblicima cudljivosti, veoma je jako kod nekih od pocetka do kraja njihova zivota. Ovo je sad neka vrsta opisivanja takve osobine u jednoj licnosti.

    Kao sto rekoh, sklonost ka ponavljanju je, u neku ruku, zemaljska stvar. Kod nekih ponavljanje predstavlja ono sto licnosti daje cvrsto osecanje postojanja. Kod neke dece je razvijenije osecanje ponavljanja prilikom jela i igranja, kod druge prilikom pricanja prica i uzivljavanja u njih. Sve vise i vise u toku zivota kod mladih ljudi i mladih zena u razvoju i kod zrelih mladih ljudi i mladih zena u razvoju i kod zrelih mladih ljudi i mladih zena i sredovecnih ljudi i zena, sve vise i vise se javljaju razlike u sklonosti ka ponavljanju kod rraznih vrsta ljudi i zena, kod jednih sklonost ka ponavljanju dolazi do izraza vise, a kod drugih manje. Sklonost ka ponavljanju kod nekih predstavlja stalno razvijanje zemaljskog bica u njima, kod nekih je to put kojim se dolazi do upotpunjenog razumevanja. Sklonost ka ponavljanju je, dakle, kod nekih prirodan put kojim se dolazi do potpunog postojanja. Ovo je sad neka vrsta opisivanja takve osobine u jednoj licnosti.
        Ponavljanje se, dakle, vrsi stalno u toku celog zivota. Svako, dakle, neprestano ponavlja celo svoje bice, celokupnu svoju prirodu. U jednom stvorenju treba da postoji mnogo ljubavi prema ponavljanju da bi ono bilo u stanju da slusa svekoliko ponavljanje kod svakoga. Gotovo svako voli svekoliko ponavljanje kod ponekog. Ovo je sad jedna vrst opisivanja ljubavi prema ponavljanju, prema celokupnom ponavljanju kod svakog.
        Da pocnemo opet s decom. Da pocnem opet s ponavljanjem koje se javlja kod njih. Da pocnem opet sa sklonoscu za ponavljanjem koja postoji kod njih. Kao sto rekoh, kod neke dece se sklonost ka ponavljanju javlja u pogledu jedla, u pogledu osecanja srdzbe, kod velikog broja dece postoji sklonost ka ponavljanju u pogledu pricanja prica, kod mnoge dece postoji skklonost ka ponavljanju svega sto je smesno, za pravljenje sala ili za zadirkivanje, kod mnoge se nailazi na sklonost ka ponavljanju u vezi sa igrama svake vrste. Skoro svako dok se nalazi u dobu detinjstva, skoro svako u tome dobu zivota pokazuje, dakle, snaznu sklonost ka ponavljanju, ona je kod nekih vise kod nekih manje izrazena i ona u njima sve vise i vise dolazi do izraza ukoliko se preobrazavaju u mladice i devojke, a zatim postaju zreli mladi ljudi i mlade zene.
       Da pocnem, dakle, opet s decom i njihovom sklonoscu za ponavljanjem. Gotovo sva deca nose u sebi sklonost ka ponavljanju, ali je neka imaju u mnogo vecoj, a neka u mnogo manjoj meri.
      Sustina sklonosti ka ponavljanju vise se sastoji u pruzanju otpora kao prirodnom nacinu borbe nego u napadanju kao prirodnom nacinu pobedjivanja.
Ali to je jedno veoma zamrseno pitanje.
      Ja znam veoma mnogo o tim nacinima postupanja kod ljudi i zena. Ja to znam i mogu to da kazem, to je jedno veoma zamrseno pitanje i ja ga jos ne poznajem potpuno, te ne mogu jos da kazem sve sto znam o njemu.
Kao sto rekoh, kod sve male dece se u veoma velikom broju nailazi na veoma snaznu sklonost ka ponavljanju. U toku rascenja neka deca zadrzavaju tu osobinu u vecoj, a neka u manjoj meri. Kod neke dece ona sve vise i vise postaje svesno osecanje. Kod mnoge dece ona ne postaje sve vise i vise svesno osecanje. Najveci broj njih kad odrastu i postanu mladi ljudi i mlade zene ne osecaju da u sebi nose sklonost ka ponavljanju kao jedno svesno osecanje.
       Retko ko da ima to u sebi kao svesno osecanje kad je zreo mlad covek ili zrela mlada zena. Poneko ga ima u sebi, to osecanje sklonosti ka ponavljanju koje se stalno razvija; ovo je sad opis toga kod jednog stvorenja.
       Veliki broj ljudi i veliki broj zena nikad nemaju u sebi to svesno osecanje sklonosti ka ponavljanju. Veliki broj ljudi i veliki broj zena nemaju svesti o ponavljanju sve dok kod njih ne nastupi staracko slabljenje. Mnogi ga imaju tokom citavog svog zivota kao svesno osecanje kao cudljiv nacin postupanja. Kod izvesnog broja ljudi svest da stalno ponavljaju sebe u celini postoji kao ozbiljna duznost. Ima, dakle, mnogo i mnogo nacina da ponavljanje bude svesno osecanje, da sklonost ka ponavljanju postane najbitnija osobina licnosti, da sklonost ka ponavljanju postane svesno osecanje.
       Kao sto rekoh, najveci broj dece nosi u sebi sklonost ka ponavljanju, koja je toliko vazna i za njih same i za svu njihovu okolinu. Najveci broj mladih ljudi u razvoju i mladih zena u razvoju imaju u medjusobnom odnosu veoma malo sklonosti ka ponavljanju, najvecim delom, dakle, nemaju tu sklonost jedni prema drugima, ali je imaju prema starijima, kao sto i stariji prema njima imaju sklonost ka ponavljanju, ne sklonost ka ponavljanju po sebi, nego ponavljanje kao nacin na koji oni postoje, ponavljanje celoga sebe, koje svakog trenutka izbija iz njih.
       Kod sredovecnih ljudi i zena postoje veoma razliciti nacini osecanja za ponavljanje, kod nekih je sklonost ka ponavljanju u sve vecoj i vecoj meri svesno osecanje, kod nekih je sve manje i manje naklonosti ka ponavljanju, za njih, skoro kod svih. Skoro svako ima osecanje sklonosti ka ponavljanju prema nekome. Poneko uopste nema takve sklonosti cak ni za ponavljanje koje se obavlja u njemu samome, cak ni za koga od onih koje voli.
       A kod izvesnih licnosti stalno se sve vise i vise razija osecanje naklonosti za ponavljanje prema svima. Veliki broj ljudi nema nikakve naklonosti za ponavljanje prema mnogima iz njihove okoline.
       Ima, dakle, vise nacina na koje covek oseca ponavljanje. Ima vise nacina na koje se dolazi do saznanja o ponavljanju kad g neko vidi i cuje i oseca kod drugoga.
       Sklonost ka ponavljanju je, dakle, znacajna osobina kod ljudi. Ovo je sad opisivanje znacaja sklonosti ka ponavljanju koja postoji kod nekog.
      Neki nalaze da je zanimljivo ako nadju u sebi da ponavljaju u sebi nekoga svog poznanika ili srodnika i da se to ispoljava u njima, neki nikad nemaju nikakvo osecanje te vrste u sebi, neki nimalo ne mare da imaju tako nesto u sebi. Neki vole da vide tu osobinu u drugima iz svoje okoline, ali ne i kod samih sebe i u sebi. Ima mnogo nacina na koje covek moze da oseca sve te vrste ponavljanja. Jednom ce se dati opis svih tih nacina.

       Da pocnem, dakle, opet sa izvesnim opisom znacaja koji ima sklonost ka ponavljanju kad je snazno izrazena kod nekog coveka ili zene, kad je ona kod njih nacin na koji razumevaju sve u zivotu, a ima ih vrlo mnogo koji stalno zive s tom osobinom. Ovo je opet pocetak jednog kratkog opisa kod jedne licnosti.
Ponavljanje celoga sebe javlja se, dakle, uvek kod svakoga. Ima raznih stupnjeva u postojanju, postoje odojcad i deca, pa onda mladi ljudi i mlade zene u razvoju i zreli mladi ljudi i mlade zene i sredovecni ljudi i zene i ljudi i zene koji stare i koji se nalaze na kraju zivota. Ima mnogo vrsta ljudi i zena i u skoro cemo poceti jedan opis svih onih koji su nekad ziveli ili zive ili ce ziveti. I ovde ce biti dat opis nekih od njih. Da pocnem, dakle, opet sa sklonoscu ka ponavljanju koje postoji kao osnovna priroda u nekima. Da pocnem opet sa razvijanjem te sklonosti kod jedne licnosti.
        Kao sto rekoh, deca nose u sebi jako izrazenu sklonost ka ponavljanju kao svesno osecanje ukoliko se za njih uopste moze reci da tako nesto imaju u sebi.
To im pruza cvrsto osecanje saznanja da su u zivotu sigurni. Ukoliko rastu, ta svest kod njih biva sve jaca, kod drugih sve vise slabi. Kod mladih ljudi i zena u razvoju najcesce ima veoma malo svesnog osecanja sklonosti ka ponavljanju.
U pocetku, dakle, u secanju, ponavljanje je snazno izrazeno u osecanju jedne licnosti, u osecanju mnogih licnosti, u osecanju najveceg broja onih kod kojih je snazno razvijeno zemaljsko osecanje da su deo stvrdnutoga blata koje ih okruzuje.
     To je jedna vrsta postojanja. To predstavlja najznacajniji deo jedne vrste postojanja, postojanja koje se sastoji u borbi putem tromog davanja otpora. Ovo je sad kratak opis jedne licnosti.
     Neki, dakle, zive sporim zivotom, oni mogu da budu veoma brzi u ucenju, neki od njih izgledaju veoma brzi i zustri u ucenju i u delanju, ali to ucenje ima za poneke od njih veoma malo znacaja, ono sto ima znacaja za njih to je polagano ponavljanje otpora u njima. Sad ce doci kratak opis sklonosti ka ponavljanju kod jedne licnosti te vrste.
      O vrstama i nacinima ponavljanja, napadanja i pruzanja otpora kod raznih vrsta ljudi i zena, prakticnih, osecajnih, osetljivih, o svim nacinima postojanja svake licnosti koja je nekad zivela ili zivi ili ce ziveti, ja znam toliko mnogo o svima njima, mnoge od nih su veoma jasne kao vrste ljudi i zena, kao pojedini ljudi i zene, ja tako dobro poznajem njihovo unutrasnje bice, ponavljanje u njima ima tako mnogo znacaja za poznavanje, sto vise upoznajem celokupno njihovo bice, sve ga vise i vise upoznajem u svim oblicima u kojima se ono javlja i ispoljava kod njih; nekad ce se dobiti slika svakog pojedinca, nekad ce se potpuna slika svih ljudi i zena naci u jednoj od takvih licnosti.
      Sad dolazi kratak opis kako dolazi do toga da se u jednoj licnosti dobije slika svih ljudi i zena. Ovo ce, dakle, sad biti kratak opis jedne takve licnosti. Ovo ce, dakle, sad biti kratak opis sklonosti ka ponavljanju koja postoji kod jedne licnosti.
       Ono sto skoro svakog odlikuje na pocetku zivota jeste veoma snazna sklonost ka ponavljanju u njemu. Kod izvesnih ljudi osnovnu prirodu sacinjava njihovo pruzanje otpora. Neke osobe koje pripadaju obema ovim vrstama pokazuju u vecoj ili manjoj meri da kod njih u toku celog njihovog zivota postoji sklonost ka ponavljanju, ona se kod njih razlicito ispoljava, prema tome da li pripadaju jednoj ili drugoj vrsti. Docnije ce biti podrobno opisan nacin na koji se kod njih ta sklonost ispoljava i na koji nacin ona postoji kod raznih vrsta licnosti. Sad ce se dati kratak opis te sklonosti kod jedne licnosti kod koje pruzanje otpora predstavlja nacin borbe kojim se dolazi do pobede. Ovo je sad opisivanje takve jedne licnosti kod koje se sklonost ka ponavljanju razvija u upotpunjeno razumevanje. A sad polako da pocnem.
       Odnos ucenja prema postojanju, misljenja prema osecanju, ostvarenja prema uzbudjenja, sva ta i mnoga druga pitanja veoma su zamrsena. Ponekad ce ona biti predmet opsirnog opisivanja putem raznih vrsta ljudi i zena kod kojih postoje, i kod kojih se ukrstaju, sto ih cini jos zamrsenijim. Nekad ce to biti slika svakog pojedinca. To je izvesno.

izvor