Dmitrij Mendeljejev Ilustracija: Lori / Legion-Media
Julija Šimf
1. Dmitrij Mendeljejev
Ruski hemičar dugo nije mogao da poređa hemijske elemente odgovarajućim redom, a onda je sanjao periodni sistem u kome su hemijski elementi bili poređani po rastućem, a ne po opadajućem atomskom broju, kako je on prvobitno pretpostavljao.
Reporterima koji su ga uporno saletali Mendeljejev je ovako pisao svoje otkriće:
Spavao sam i u snu sam jasno video tabelu u kojoj su elementi poređani kako treba. Probudio sam se i zapisao to na parčetu hartije, a onda sam opet zaspao. Kasnije se ispostavilo da je samo na jednom mestu trebalo uneti odgovarajuću izmenu."
Mendeljejev je 1869. godine konačno formulisao svoj periodni zakon hemijskih elemenata.
2. Aleksandar Gribojedov
„Nevolje zbog pameti“ (TASS)
Ruski diplomata Aleksandar Gribojedov je 1820. godine, dok je bio u Persiji, sanjao buduće odlomke svog remek-dela ruske dramaturgije „Nevolje zbog pameti“. Čim se probudio napisao je pismo u otadžbinu, u kome je po sećanju zapisao nekoliko scena iz prvog čina.
Ideju komedije Gribojedov ovako opisuje:
„Devojka nije glupa, ali daje prednost budali umesto pametnom čoveku. Taj čovek je, naravno, u konfliktu sa društvom i njegovim okruženjem...“
Delo „Nevolje zbog pameti“ prvi put je objavljeno posle autorove smrti, 1833. godine. To je jedan od najcitiranijih tekstova u ruskoj kulturi.
Mnoge fraze iz komedije postale su krilatice: „Srećni ljudi ne gledaju na sat“, „A ko su sudije?“ i druge. Komedija je prevedena na 25 jezika.
3.Nikolaj Rimski-Korsakov
„Snjeguročka“ (Aleksandr Makarov / RIA Novosti
Veliki kompozitor je 1880. godu provel svoje pro leto u ruskom selu Steljovu. Tamo je radio na operi „Snjeguročka“, koja će kasnije postati hit na pozorišnim scenama Pariza, Njujorka, Berlina i Rima.
Prema njegovim sećanjima, „čak i u snu su melodije nesvesno odjekivale“. Sam kompozitor je rekao da nijedno delo nije komponovao tako brzo i lako kao „Snjeguročku“.
Premijera opere održana je 1882. godine u Sankt Peterburgu na sceni Marijinskog teatra.
4. Oleg Antonov
Antonov An-225 sa sovjetskim spejs-šattlom Buran na leđima.
Čuveni konstruktor aviona sećao se kakvo je drugo pokušavao da osmisli oblik repa za avion „Antej“:
„Razmišljao sam, vršio proračune, crtao, ali nikako nisam bio zadovoljan. Jednom sam u snu jasno video rep aviona neobičnog oblika. Probudio sam se, upalio svetlo, nacrtao na listu papira tu čudnu konstrukciju i ponovo legao da spavam. Ujutru, kada sam video crtež bio sam preneražen. Pitao sam se kako se toga ranije nisam setio“.
„Antej“ je 1965. godine predstavljen na pariskoj avio-izložbi kao „najveći avion na svetu koji može da primi 720 putnika ili 80 tona tereta.
5. Aleksandar Puškin
Veliki ruski pesnik je sam po svedočio da je svoje najbolje stihove „Liciniju“ i „Prorok“ napisao u snu.
Još za Puškinovog života pojavila se šala da su pesnika navodno odbacili dekabristi (revolucionarno nastrojeni plemići koji su organizovali bunt protiv cara u decembru 1825. godine) upravo zbog toga što je pisao u snu.
Pesnikovi biografi pominju činjenicu da je Puškin uoči ustanka sanjao kako mu je ispalo pet zuba. Sledećeg jutra su pogubljena petorica dekabrista – pesnikovih prijatelja.
6. Karl Rosi
Foto: Lori / Legion-Media
Ruski arhitektura italijanskog porekla Karl Rossi podigao je Mihajlovski dvorec u Peterburgu specijalno za Mihaila, sina imperatora Pavla I. Priča se da je Rosi taj projekat video u snu i već narednog jutra je imao sasvim jasnu sliku kako treba da izgleda dvorac u stilu visokog klasicizma.
Smatra se da je ovaj arhitekta jedan od tvoraca „ruskog ampira“. Njegova čuvena dela u Sankt Peterburgu su zdanje Aleksandrinskog teatra i ansambl Dvorskog trga sa zgradom Glavnog štaba.
U zdanju Mihajlovskog dvorca 1895. godine otvoren je Ruski muzej.
7. Anton Čehov
U knjizi „Blizu Čehova“, mlađi piščev brat Mihail opisuje sledeću epizodu:
„U Melehovu su Antonu Pavloviču od iscrpljenosti ’proradili nervi’. Čim bi počeo da tone u san nešto bi ga ’trgnulo’. On se sa užasom budio i nekakva čudna sila ga je odbacivala od postelje“.
Jednom prilikom je u takvom stanju Čehov sanjao strašan san o monahu, na kome je zasnovana njegova priča „Crni monah“. „Utisak je bio toliko jak da je brat Anton posle toga još dugo govorio o monahu, sve dok najzad nije o njemu napisao svoju poznatu priču“, pisao je Mihail Čehov.
Tekst je uz dozvolu preuzet sa RUSKE REČI
Нема коментара:
Постави коментар