10.05.2015.

Heinricht Heine



U obliku nejednakom - Heinrich Heine


U obliku nejednakom
Blizu tebe uvek stojim
Uvek tužim i ti uvek
Bol zadaješ grud'ma mojim.
Kad kroz bašte mirisave
Leti hodiš hodom milim,
pa leptira zgaziš malog,
zar ne čuješ kako cvilim?
Kad uzbereš ružu koju
Pa, s veseljem detinjijem
raščupaš je, zar ne čujes
Kako jecam bolom svijem?
I kad ruže raščupane
Usudi se trnje koje,
Pa mi meki prst ubode,
Zar ne čuješ boli moje?
Zar ne čuješ u mom glasu
Moje muke što me gusžše?
Noću jecam i uzdišem
Iz dubine tvoje duše.




_______________________
Azra



 Kraj tanana šadrvana
Gdje žubori voda živa
Šetala se svakog dana,
Sultanova ćerka mila.
Svako veče jedno ropče
stajalo kraj šadrvana,
Kako vrijeme prolazilo;
Sve je bljeđe, bljeđe bilo.
Pitala ga jednog dana
Sultanova ćerka mila:
“Kazuj robe, odakle si,
iz plemena kojega si?”
“Ja se zovem El Muhamed
iz plemena starih Azra
Što za ljubav glavu gube
I umiru kada ljube.


_______________________
Childe Harold


Jedna crna barka
Na turobni jedri put.
U njoj ćute poniknute
Straže mrtvog, ko kam krut.
Lica snena, otkrivena,
leži mrtav pesnik bled;
Još dva modra oka s odra
U sjaj neba dižu gled.
Sa dva zvoni kao boni
Verenice ninfe klik,
A valovi o čun ovi
Lome se ko bol i krik.


_______________________
Čemu ta jedina suza?


 Čemu ta jedina suza?
Samo mi pogledu smeta.
U mom je ostala oku
Od starijeh, prošlijeh ljeta.
Mnoge joj sestrice sjajne
Tako zginuše redom.
Zginuše u noć i vjetar
S radosti mojom i bijedom.
Zginuše kao i magla
I plave zvijezdice tako,
Uz koje sam radosno pjev’o,
Uz koje sam jadovno plak’o.


_______________________


Dva brata


Na bregu, na visini,
Dvore krije noćni mrak;
A pod njima u dolini
Zveči mača udar jak.
To su braća što u jadu
Ljuto dele megdan ljut.
Kaži ko to braću mladu
na krvavi nagna put?
Laurino oko jasno
među braćom zače boj;
Oba brata ljuba strasno,
Oba daju srce njoj.
Al s kog ginu njene grudi?
S kog je zgara plamen lud?
Ne, to niko ne presudi -
Maču ti izreci sud!
I boj poče, sve zvek življi,
Mač udara o mač jak;
Čuvajte se borci divlji,
Zlu kob hrani noćni mrak.
O, krvava braćo, jao!
Jao dolo krvava!
Gle, do borca borac pao,
Kroz njih ljuta mača dva. -
Stoleća su prošla mnoga,
Mino mnogi naraštaj;
Pusti dvori s visa svoga
Tužno motre kobni kraj.
Al još noću senke dve
Po dolini blude toj;
I ponoćni čas kad bije,
Braća počnu krvav boj.
_______________________


Danas, draga, reci meni


 Danas, draga, reci meni:
nisi l’ možda lik iz snova
što ga sparnih letnjih dana
rodi mašta pesnikova?
Ali ne, ustašca takva,
takvu čar što okom gori,
tako milo, slatko čedo -
pesnik ne zna to da stvori.
Baziliske i vampire,
gadne akrepe i guje,
takve nemani iz bajke
žar pesnikov oblikuje.
Ali tebe, podlost tvoju,
lik što milim sjajem gori,
i taj lažljiv pogled smerni -
pesnik ne zna to da stvori.
_______________________


Epilog


 Kao u polju pšenično klasje,
U čovečjem duhu rastu, lelujaju se
Misli.
Ali nežne su misli ljubavi
Kao crveni i plavi cvetovi
Što cvetaju među klasjem.
Crveni i plavi cvetovi!
Zlovoljni žetelac odbacuje vas kao nekorisne,
Drvena mlatila prezirno vas mlate,
Pa i siromašni putnik
Što vas gleda sa radošću i uživanjem
Klima glavom
I naziva vas lepim korovom.
Ali seoska devica
Što plete vence
Voli vas i bere
I upliće vas u lepe svoje uvojke
I tako okićena hita na igranku
Gde nežno zvone svirale i egede.
Ili pod tihu bukvu
Gde glas dragoga zvoni još nežnije
No svirale i egede.


_______________________
Imaš biser


 Imaš biser, dijamante
I sve za čim svijet uzdiše;
Ti najljepše oči imaš -
Moja mila, što želiš više?
Tvoje mile, divne oči
Iz srca mi izmamiše
Bezbrojne i vječne pjesme -
Moja mila, šta želiš više?
Tvoje mile, divne oči
Mnogim bolom mene biše;
Ti me njima upropasti -
Moja mila, što želiš više?


_______________________


Jedna se odroni zvezda


 Jedna se odroni zvezda
sa svoje visine jasne!
Ono je ljubavi zvezda
Što tamo pada i gasne.
Sa jabukova stabla
padaju hrpe cveta,
Vetri stižu i tim se
Igraju, vesela leta.
Labud ribnjakom kruži
I peva, i pesma zvoni
Sve tiše, i pevac beli,
U grob vodeni roni.
Sve je nemo i mračno!
Cvet je razduvan ceo,
Zgasla je zvezda i s pesmom
Poton’o labud beo.


_______________________


Kad te žena izda


 Kad žena te izda, ti na drugu tad
Upravi pogled svoj smjeli.
Al’ bolje će biti da ostaviš grad.
Na rame torbu, i seli!
I jezero modro ćeš naći. K’o krug
Vrbici tu turobni stoje.
Pa isplači ondje sav sitni svoj vaj
I sićušne bolove svoje.
I dok ćeš na strme se bregove pet,
Daščući gazit ćeš sporo.
Al’ kada se popneš na kameni vrh,
Nad tobom kreštat će oro.
Sam bit ćeš oro, preporođen sav
Na onoj planinskoj klisi;
I doznat ćeš kako na tom našem dnu
Izgubio mnogo baš nisi.


_______________________


Kao cvetak si ljupka


Kao cvetak si ljupka,
I lepa, i čedna ti;
Gledam te a u dušu
Moju se seta svi.
I dođe mi da ruke
Sklopim vrh temena tvog
Moleć da čednu, lepu,
Ljupku te očuva bog.


_______________________


Lorelaj


Ja ne znam šta treba da znači
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj priči
Jednako umujem.
Tu mirno protiče Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brijega igra
Posljednji sunčev zrak.
A na tom brijegu se vidi
ljepote djevojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu češlja vlas.
Sa zlatnim češlja je cešljem,
I pjeva još uz to,
A glas od pjesme zvuči
Silno i čudesno.
Lađara u malom čunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stijene ne gleda dolje,
Već gore gleda on.
I sad lađaru i čamcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pjesmom
Učini Lorelaj.


_______________________
Da utopim dušu moju

Da utopim dušu moju
U krinove čašice,
Nek krinovi pesmu zapoju
Od moje miljenice.
A pesma nek zuji, nek zvoni
K’o poljupca njezina glas,
Što mi ga nekad pokloni
Divan – predivan čas.
_______________________


Leto na odlasku


 Trepere žute krošnje
I lišće pada na tle;
Sve što je ljupko i drago
Prolazi, vene, mre.
Svrh krošnji gaja svetluca
Zrak sučev bolan, žut;
To leto na odlasku
Ljubi ga poslednji put.
A meni tada dođe
Da plačem u sav glas;
Ta slika snova me seća
Na našeg rastanka čas.
Rastah se s tobom a znadoh
Da ti se bliži kraj;
Beh leto na odlasku,
Ti beše bolni gaj.
_______________________


Mile i ljupke oči tvoje


 Mile i ljupke oči tvoje
kao safiri sjaju
O, triput je srećan onaj kog
s ljubavlju pogledaju.
Tvoje je srce dijamant
što plemenito se zari.
O, triput srećan onaj kom
s ljubavlju ono se žari.
Usne ti, najlepše na svetu,
rubina imaju boju.
O, triput je srećan onaj kom
priznaju ljubav svoju.
O, kad bih znao srećnika tog,
o, da ga sretnem gde
sama u šumi, za tren bih ga ja
lišio sreće te.


_______________________

Morfijum


 Silna je sličnost te dvojice lepih
Mladića. premda jedan mnogo bleđi
Izgleda nego drugi, a i stroži,
Mogu da kažem, i otmeniji
No onaj drugi što me prisno u svoj
Zagrljaj steže – kako ljupko blag
Biva mu smešak tad, a pogled blažen!
Katkad se desi da venac od maka
S njegove glave dotakne mi čelo
I, mirišući čudno, bol odagna
Iz moje duše – al to olakšanje
Prekratko traje; posve ozdraviti
Tek tad ću moći kad buktinju svoju
Drugi brat spusti, ozbiljni i bledi.-
Dobar je San, Smrt bolja – al dabome
Joj je najbolje i ne roditi se.
_______________________


Na moru

Plavo je more blistalo
U zadnjem sjaju dana;
Mi ćuteći smo sjedili
Kod sama ribarskog stana.
I magla bi, i huknu bič,
i galeb svud kružit’ stade;
Iz tvog oka premilog
Za suzom, suza ti pade.
Ja vidjeh na ruku ti bijelu
Drobne su suze pale,
Ja kleknuh i s ruke bijele
Sve ispih suze male.
Od onog trena pust je život moj,
Duh mre u čežnjam’ kobnim;
Ta nesreća i žena jadna
Otrova me suzama drobnim.
_______________________


Na severu divljem usamljen stoji


Na severu divljem usamljen stoji
Na vrleti kamenoj – bor;
I drema povijajuć osnežen grane
U rižu odeven taj stvor.
I usnuo tako, u pustinji nekoj
U kraju gde sunca je dom
Da sama i tužna, prekrasna palma
Raste na kamenu svom.


_______________________

Namučili me silno


Namučili me silno,
Od jada postao bled.
Od jednih me morila ljubav,
Od drugih mržnja i jed.
Trovali hleb moj i vino,
U srce sipali led,
Kod jednih to beše ljubav,
Kod drugih mržnja i jed.
Al ona što mi najveći
Nanese jed i jad
Nit me je ikad mrzela,
Nit me je volela kad…
_______________________


Otrovne su mi pesme


Otrovane su mi pesme.
Da l’ drukčije može biti?
U moj život, kad je cvao,
Počela si otrov liti.
Otrovane su mi pesme.
Da l’ drukčije može biti?
Srce mi je puno zmija.
A uz to si u njem i ti.
_______________________


izvor

Нема коментара:

Постави коментар