04.08.2014.

Floberov Žorž Sandovoj








Žorž Sandovoj, jun ili jul 1869.






- Zašto ste tako tužni? Čovečanstvo ne pokazuje ništa novo. Njegova nepopravljiva beda ispunila me gorčinom još od moje mladosti. Zato se sada ničim ne obmanjujem. Ja mislim da će gomila, prosto krdo, biti uvek mrska. Jedino što važi to je mala grupa duhova, uvek istih, koji jedni drugima predaju svetlost znanja




Žorž Sandovoj








PRE nego što sam tebe upoznao bio sam spokojan, takav sam postao. Ulazio sam u muževno razdoblje moralnog zdravlja. Moja je mladost prošla... Ti si došla da vrhom prsta uzmutiš sve to. Stari talog se opet podigao, jezero moje duše je uzdrhtalo. Ali bura je za okean stvorena! Iz bara, kad se uskomešaju, dižu se samo nezdravi zadasi. Treba da te mnogo volim pa da ti to kažem. Zaboravi me ako možeš, istrgni sebi dušu obema rukama i gazi je, da izbrišeš trag koji sam ostavio na njoj...

 Lujzi Kole avgusta 1846.

Ja sam prvo progutao vašu knjigu, s kraja na kraj, kao što kuvarice gutaju neki podlistak, a sad, ima nedelja dana, čitam je opet, stih po stih, reč po reč, i, iskreno rečeno, sviđa mi se i očarava me. Vi ste pronašli način da podmladite romantizam. Vi ne ličite ni na koga (što je prva od svih vrlina). Originalnost stila proizlazi iz zamisli. Rečenica vam je nabijena idejom, samo što ne prsne. Volim vašu oštrinu, s njenim tananostima jezika koje je ističu, kao šare utisnute na nekom finom sečivu... Ukratko rečeno, u vašoj knjizi mi se sviđa to što u njoj preovlađuje umetnost. Osim toga, vi pevate o slastima puti, a ne volite je, na način setan i razuveren, koji mi se dopada. Vi ste neprobojan kao mermer i prodoran kao engleska magla...

Bodleru povodom “Cveća zla”,


________________________________




Žorž Sand bila je izuzetna ličnost toga vremena. Osim sto se bavila pisanjem,  bila je i novinar i slikar a kasnije, u vreme revolucije, angažovala se i politički. Bila je slobodnog duha, imala mnoge poznate ljubavnike umetnike, nosila pantalone i  insistirala na muškobanjastom izgledu izražavajući time slobodu duha. Divili su joj se mnogi umetnici toga vremena – Prust je odrastao  čitajući njene knjige, slikar Delakroa je imao atelje u njenoj kući, sa Balzakom je bila bliska prijateljica, Flober ju je nazivao “dragom učiteljicom”, Hajne i Turgenjev bili su njeni česti gosti a Viktor Igo je gajio veliko poštovanje prema njoj.

Za sebe je govorila: «Ja jesam to što jesam, oduševljena sam za lepo, željna istine, veoma osetljivog srca, veoma slabog rasudjivanja, često nerazložna, uvek dobronamerna, nikad sitna i osvetoljubiva, prilično plahovita i, hvala Bogu, savršeno zaboravna u odnosu na ružne stvari i na rdjave ljude».

 

Нема коментара:

Постави коментар