06.07.2014.

Hiperion, Fridrih Helderlin





Hyperion - odlomci


     Radosno je kad se isto pridružuje istom, ali božansko je kad veliki čovek privuče k sebi male.
    Prijazna reč hrabra muža, osmeh u kom se skriva sažižuća divota duha, malo je i puno, poput čarobnjačke lozinke koja u svom jednostavnom slogu krije život i smrt, poput duhovne vode koja izvire iz gorskih subina i u svojim nam kristalnim kapima objavljuje otajnu snagu Zemlje. (...)

     Koga ti okružiš svojim mirom i jakošću, pobedniče i ratniče, kome ti pođeš u susret sa svojom ljubavlju i mudrošću, taj neka beži ili postane sličnim tebi! Neplemenito i slabo ne opstaje uza te. (...)

      Ja lutah uokolo poput divljega ognja, zahvaćah sve i bivah od svega zahvaćen, ali samo načas, i nespretne snage iscrpljivahu se utaman. Osjećah da mi svagdje nešto nedostaje, ali svoj cilj ipak ne uzmogoh naći. I tako me nađe. (...)
     Još ga vidim kako stupa preda me i promatra me smešeći se, još čujem njegov pozdrav i njegova pitanja.

      Poput biljke kad njen mir smiri čeznutljivi duh, pa se jednostavna skromnost u dušu vrati – tako stajaše preda mnom.
    A ja, ne bijah li jeka njegova tihog oduševljenja? Ne ponavljahu li se u meni melodije njegova bića? Postadoh ono što videh, a to što videh bijaše božansko.

     Kako li je ipak nemoćan i najdobrohotniji mar čoveka spram svemoći nepodeljenog oduševljenja!
      Ono ne prebiva na površini, ne obuzima nas tu i tamo, ne treba ni vremena ni sredstva; naredbe, prinude i nagovora ono ne treba; na svim stranama, u svim dubinama i visinama ono nas obuzme u trenu, i pre nego što smo i svesni da je tu, pre nego se upitamo što se to s nama zbiva, ono nas skroz naskroz preobražava u svoju lepotu, svoje blaženstvo.

Blago onome ko u ranoj mladosti na tom putu neki plemeniti duh sretnu
!



                                                                Fridrih Helderlin-Poezija     

Нема коментара:

Постави коментар