19.11.2016.

Žene u nauci- matematika





U 18. i 19. veku žene počinju da se profesionalno bave i matematikom. Najpoznatije među njima su već pomenute Marija Gaetana Anjezi i Emili di Šatle Lomon, zatim Sofi Žermen, Sofija Kovalevska i, na prelasku u 20. vek, Emi Neter (Hernion, 1997).
Među prvim ženama koje su objavljivale radove iz matematike bila je Sofi Žermen (Sophie Germain, 1776–1831). Poticala je iz građanske porodice i bila jedna od malobrojnih neudatih žena koje su se u to vreme bavile naukom. Za svoj rad imala je podršku oca, koji ju je izdržavao tokom života. Sama je naučila osnovnu matematiku, grčki i latinski da bi mogla da čita Njutnove i Ojlerove 46) radove. Žermen je pohađala Politehničku školu (Ecole Politechnique, osnovana 1775) u Parizu kod čuvenog matematičara Lagranža 47) , a radove iz matematike objavljivala je pod pseudonimom Leblanc. Izvela je dokaz o ne/rešivosti Fermaove 48) teoreme, postavila jednačine koje matematički opisuju fenomen elastičnosti, radila na teoriji brojeva. Blisko je sarađivala sa najpoznatijim
matematičarima toga doba, Košijem 49), Furijeom 50) i Gausom.51 Zvali su je Hipatija
18. veka (Dahan, 1991; Olsen, 1974; Maisel i Smart, 1997).

Rezultat slika za Sophie Germain,
 
Sophie Germain


Najpoznatija žena u istoriji matematike sigurno je ruskinja Sofija Vasiljevna Kovalevska (Сo´фья Васи´льевна Ковале´вская, 1850–1891). Obrazovala se pod strogim nadzorom roditelja – na časove kod privatnih tutora sa Pomorske akademije u Sankt Peterburgu išla je u pratnji majke. Pošto joj roditelji nisu dozvolili da studira u Nemačkoj, jer u Rusiji tog vremena to nije mogla, udala se i sa mužem Vladimirom emigrirala iz Rusije. Bio je to jedan od mnogobrojnih tzv. brakova iz računa u to vreme – devojke su morale da se udaju da bi mogle bez dozvole roditelja, a uz dozvolu muža, da se obrazuju i bave naukom.

Rezultat slika za Sofija Vasiljevna Kovalevska
 
Соня Круковски-Ковалевская


Vladimir Kovalevski je studirao paleontologiju, ona fiziku i matematiku, prvo na Univerzitetu u Hajdelbergu, gde je dobila posebnu dozvolu da prisustvuje predavanjima, kasnije na Univerzitetu u Berlinu, gde joj je ta dozvola uskraćena, pa je uzimala privatne časove kod profesora tog univerziteta. Na Univerzitetu u Getingenu 1875. odbranila je doktorat in absentia, s obzirom na to da ženama nije
bilo dozvoljeno da javno brane svoje radove pred univerzitetskim komisijama. Njen naučni rad je bio izuzetno plodan: bavila se teorijom parcijalnih diferencijalnih jednačina (danas je poznata Koši-Kovalevska teorema), integralima, proračunom Saturnovih prstenova, fizikom kristala. Prva je u matematiku uvela vreme kao složenu promenljivu. Za rad o rotaciji čvrstog tela 1886. dobila je Prix Boden Francuske akademije nauka. Postala je 1889. prva žena profesor i član Akademije nauka u Sankt Peterburgu, a kasnije i profesorka matematike na Stokholmskom univerzitetu, uprkos protivljenju javnosti, i urednica poznatog časopisa Acta mathematica. Po njoj su ime dobili jedan krater na Mesecu i jedan asteroid (Olsen, 1994; Grinstein i Cambell, 1987; Wilson, 1997; Hernion, 1997).
Photo

Amalie Emmy Noether

Na prelazu vekova živela je i radila Emili Neter (Amalie Emmy Noether, 1882–1935), rođena u Erlangenu, u Nemačkoj. Otac joj je takođe bio matematičar, a majka, muzičarka, podržavala ju je u izboru matematike kao profesije. Karijeru je počela kao nastavnica Više devojačke škole, ali se 1903, čim se ta mogućnost otvorila, upisala na univerzitet. Doktorat iz matematike odbranila je 1907, a dve
godine kasnije postala je članica Nemačke unije matematičara. Međutim, sve do 1915. volontirala je u Matematičkom institutu u Erlangenu i povremeno držala predavanja umesto oca, jer kao žena to nije mogla. Prvi stalni posao dobila u Institutu u Getingenu, u koji je otišla na poziv čuvenog matematičara Hilberta 52).
U početku, i pored Hilbertove podrške, predavala je skoro tajno, zamenjujući ga na predavanjima kao njegova asistentkinja. Tek kasnije je, zahvaljujući zalaganju Hilberta i Alberta Ajnštajna, dobila položaj docentkinje. Pošto još uvek nije mogla javno da nastupa, 1918. na naučnom skupu matematičara u Getingenu, njen rad je pročitao kolega Feliks Klajn53. Osim sa Hilbertom, sarađivala je i sa drugim poznatim matematičarima toga vremena, pre svega sa Klajnom i Minkovskim 54)
(Sarton, 1936; Strojk, 1969).
Emili Neter je dala značajan doprinos matematičkoj osnovi Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, u okviru koje je razradila dve teoreme bitne za matematičku podršku ove teorije i fizike elementarnih čestica. Njene studente su zvali neterovski dečaci, po njenoj teoremi za rešavanje nesimetričnih transformacija. Ostavila nam je veliki broj značajnih radova iz teorije grupa i algebre. Zbog svog jevrejskog porekla bila je prinuđena da 1933. emigrira u SAD , gde je posle dve godine umrla
(Milar i sar., 2003; Byers i Williams, 2006; Maisel i Smart, 1997).
Emili Neter je primer višestruke diskriminacije u nauci. Kao žena, Jevrejka, socijalistkinja i pacifistkinja, bila je diskriminisana po polu, nacionalnosti i političkim stavovima.

Srodna slika
Winifred Edgerton Merril

Za razliku od Evrope, u SAD žene počinju profesionalno da se bave matematikom tek krajem 19. veka. Prva žena koja je odbranila doktorat iz matematike na Univerzitetu Kolumbija 1886. bila je Vinifred Edgerton Meril (Winifred Edgerton Merril, 1862–1951). Danas je matematika oblast u kojoj su žene ravnopravno zastupljene kako tokom studija, tako i u oblasti naučnih istraživanja.
Značajno ime u istoriji matematike jeste i mađarska matematičarka Roza Peter (Rosza Peter, 1905–1977). Radila je i živela u Budimpešti i, mada je danas skoro zaboravljena, njen doprinos teoriji funkcija veoma je značajan. Blisko je sarađivala sa poznatim matematičarima Turingom 55) i Gedelom 56), i sa njima dala značajan doprinos matematičkim osnovama teorije informacija i razvoju
kompjuterskog softvera. Doktorirala je 1935, a Drugi svetski rat je provela u Budimpeštanskom getu. Bila je veoma omiljena među svojim studentima, koji su je zvali tetka Roza (Maisel i Smart, 1997).

Pikeringove računaljke

Osnivanjem Kraljičinog koledža (1848) i Bedford koledža u Londonu (1849) otvorena je mogućnost da se i žene obrazuju u matematici i fizici, ali su u Engleskoj I dalje složeni astronomski proračuni koji su zahtevali vreme i strpljenje poveravani uglavnom astronomima početnicima. Kraljevsko astronomsko društvo u Londonu dozvolilo je ženama da prisustvuju predavanjima u prostorijama Društva tek 1835, a prve žene – redovne članice Društva primljene su tek 1916 (Meri Blag među prvima), po završetku Prvog svetskog rata, iako su, dok su se muškarci borili na frontovima, žene preuzele njihove profesionalne obaveze. Pre toga su prve počasne članice Kraljevskog društva bile Karolina Heršel i Meri Samervil (Milar i sar., 2003).


Sir William Herschel and Caroline Herschel. Wellcome V0002731.jpg
 
Karolina Heršel sa bratom Vilijamom, 1896 Lithograph.

Rezultat slika za Meri Somervil
 
Meri Samervil
 
Međutim, u SAD je mukotrpan rad na sistematizaciji i katalogizaciji nebeskih objekata krajem 19. veka direktor Harvardske opservatorije, Edvard Čarls Pikering,57) velikodušno prepustio ženama. U istoriji astronomije one su poznate kao Pikeringove računaljke, dok su ih na Harvardu zvali Pikeringov harem (Kohlstedt, 1999; Lankford i Slavigs, 1990; Welther, 1982).

 

Među njima je najpoznatija Vilijamina Fleming (Williamina Fleming, 1857–1911), koja je kod Pikeringa radila prvo kao kućna pomoćnica, a zatim kaoasistentkinja na opservatoriji. Otkrila je preko tri stotine promenljivih zvezda I više desetina nebula. Njenu stelarnu klasifikaciju dopunile su Eni Džamp Kenon (Annie Jump Cannon, 1863–1941) i Henrijeta Svon Levit (Henrietta Swan
Leavitt, 1868–1921), koja je 1902. ustanovila odnos između perioda zvezda i njihovog sjaja. To otkriće je omogućilo da se odredi udaljenost zvezda i otvorilo vrata teorijama Velikog praska i širenja vasione.
Za razliku od Vilijamine, Eni Kenon i Henrijeta Levit bile su akademski obrazovane. Eni Kenon je 1884. diplomirala na Velsli koledžu, a kasnije, uz majčinu finansijsku podršku, studirala je fiziku i astronomiju na Univerzitetu Redklif 58).
Bila je prva žena koja je dobila počasni doktorat nauka na univerzitetima Harvard i Oksford, 1925. godine. Priredila je poznate Draperove 59) kataloge sa 400.000 zvezda, kao i katalog promenljivih zvezda. Henrijeta Levit je takođe diplomirala fiziku i astronomiju na Redklif univerzitetu. U početku je samo volontirala na univerzitetskoj opservatoriji na Harvardu, ali je kasnije dobila i stalno zaposlenje (Welther, 1982; Byers i Williams, 2006; Milar i sar., 2003).

Maria Mitchell.jpg
Maria Mitchell, painting by H. Dasell, 1851

Značajno ime za razvoj astronomije u SAD svakako je i Marija Mičel (Maria Mitchell, 1818–1889). Poticala je iz porodice kvekera i završila jednu od u to vreme mnogobrojnih „škola za mlade gospođice“, u kojoj je kasnije i sama bila upraviteljica. U početku se astronomijom bavila amaterski pomažući ocu u izradi astronomskih instrumenata, dok ju je on podučavao matematiku. Ipak, i bez akademskog obrazovanja, s obzirom na svoj doprinos razvoju astronomije, Marija Mičel je 1861.
postala profesorka astronomije na Vasar 60) koledžu za devojke. Bila je i prva žena među članovima Američke akademije nauka 61) i među prvim ženama izabrana je u Američko filozofsko društvo (1869). Kada je kao direktorka Vasar opservatorijesaznala da prima manju platu od svojih mlađih muških kolega, pobunila se protiv ove diskriminacije i uspela da se izbori za iste finansijske uslove. Kometa koju je otkrila 1847. nosi njeno ime (Comet Mitchell 1847VI) (Booker, 2007).


Pikering je u svojoj opservatoriji angažovao i Antoniju Mauri (Antonia Caetana Maury, 1866–1952), nećaku pomenutog Henrija Drapera. Ona je diplomirala na Vasar koledžu 1887. i zaposlila se u Harvardskoj opservatoriji, gde je radila u oblasti teorijske astrofizike. Posle sukoba sa Pikeringom, zato što mu je predočila greške u Draperovom kataloškom sistemu i predložila sopstvenu, korigovanu klasifikaciju zvezdanih spektara, napustila je opservatoriju 1891. godine. Ipak, po odlasku Pikeringa u penziju, vratila se i nastavila svoj rad, koji je doveo do značajnih otkrića u istraživanjima osobina binarnih zvezda. Klasifikacija stelarnih spektara Antonije Mauri je zvanično prihvaćena 1943. godine (Welther, 1982; Oglivie et al., 2000; Milar i sar., 2003).

Pikering je podstakao na bavljenje astronomijom i Saru Vajting (Sarah Whiting, 1846–1927), prvu ženu profesorku fizike na Velsli koledžu, i pozvao je da mu se pridruži u radu na razvoju novih tehnika u astronomskim istraživanjima. Kao rezultat te saradnje Vajting je osnovala Velsli opservatoriju (1900) i postala njena prva direktorka (Welther, 1982).

U 20. veku širom astronomija je širom otvorila vrata ženama, posebno u SAD , gde je do Drugog svetskog rata njih desetak odbranilo doktorate iz ove oblasti. Najpoznatije među njima su Doroti Vrinč (Dorothy Wrinch, 1894–1976), zaslužna za razvoj spektroskopije X-zraka, i Margaret Barbidž (Margareth Burbidge, 1919– ), koja je prva iznela ideju o kvazarima i sintezi elemenata u zvezdama. Margaret Barbidž je doktorirala astronomiju na Londonskom univerzitetu, a u Kraljevsko astronomsko društvo u Londonu izabrana je 1964. godine. Bila je i predsednica Američkog
astonomskog društva (1976–1978) (Rubin,1981, 1985; Oglivie et al., 2000).

Pomenimo i Helenu Hog (Helen Sanoyer Hogg, 1905–1993), koja je zajedno sa suprugom Frenkom radila najpre volonterski, a od 1957. i zvanično kao profesorka astronomije na Univerzitetu u Torontu. Bila je prva žena predsednica Odeljenja fizičkih nauka u Kraljevskom društvu Kanade (1960) i osnivačica Kanadskog astronomskog društva (1971). Značajan je njen rad na istraživanju
osobina promenljivih zvezda (Byers i Williams, 2006). Prva žena koja je odbranila doktorat iz astronomije na Univerzitetu Harvard (1925) bila je Sesilija Pejn Gapoškin (Cecilia Payne Gaposchkin, 1900–1979), čiji je doprinos razvoju savremene astrofizike danas opštepriznat. Školovala se u crkvenim školama i na Univerzitetu u Kembridžu, a presudnu ulogu na njen izbor
profesije imalo je predavanje britanskog astrofizičara Artura Edingtona (Arthur Eddington, 1882–1944) o teoriji relativnosti, koje je čula kao studentkinja. Posle završenih studija zaposlila se u Harvardskoj opservatoriji, a 1934. udala se za takođe poznatog astrofizičara Sergeja Gapoškina. Analizirajući zvezdane spektre, dokazala je da se zvezde sastoje skoro isključivo od vodonika i helijuma, i time postavila osnove stelarne astrofizike. Više puta je bila bezuspešno kandidovana za
člana Američke akademije nauka, a za prvu ženu profesora na Univerzitetu Harvard
izabrana je tek 1956. (Oglivie et al., 2000; Rubin, 2006).

Bez obzira na dugu tradiciju žena u astronomiji, čuvene opservatorije Maunt Vilson i Palomar u SAD tek su šezdesetih godina 20. veka dozvolile rad astronomkinjama, objašnjavajući to izolovanošću (opservatorije se nalaze u pustinjskim oblastima), dugim boravkom (iz praktičnih razloga, astronomi borave u opservatorijama po nekoliko meseci) i mogućim „problemima“ koji bi proistekli
iz toga što bi žene radile i živele u isključivo muškom okruženju. Iz sličnih razloga su nekada i mornari mislili da žena na brodu donosi nesreću. I Američka akademija nauka je tek 1978. izabrala za svoju članicu jednu astronomkinju. To je bila već pomenuta Margaret Barbidž.


Pre Margaret Barbidž u Akademiju su primljene 1925. prva žena lekar Florens Sabin ( Pre Margaret Barbidž u Akademiju su primljene 1925. prva žena lekar Florens Sabin (Florence Sabin, 1871–1953) i 1931. prva žena psiholog Margaret Floj Vošburn (Margaret Floy Washburn, 1871–1939). Dve godine posle toga doktorat iz psihologije odbranila je i prva Afroamerikanka Ines Beverli Proser (Inez Beverly Prosser, 1895–1934) na Univerzitetu u Sinsinatiju. Godine 1944. u Američku
akademiju nauka je primljena i treća žena – genetičarka Barbara Meklintok.

Dragana Popović
izvor
_________________________________________________

46) Leonard Ojler (Leonhard Euler, 1701–1783), švajcarski matematičar i fizičar; radio na razvoju infinitezimalnog računa i teorije grafova, dinamike fluida, optike i astronomije. Smatra se jednim od najplodnijih stvaralaca u istoriji matematike.
47) Žozef Luj Lagranž (Joseph Louis Lagrange, 1736–1813), francuski matematičar i astronom italijanskog porekla; značajno doprineo razvoju matematičke analize, teorije brojeva, i klasične mehanike.
48) Pjer de Ferma (Pierre de Fermat, 1601–1665), francuski matematičar amater; osim radova u oblasti teorije verovatnoće, postavio i jedan od najslavnijih nerešivih problema u istoriji matematike,
tzv. Fermaovu teoremu, za koju je jedno rešenje ponudio tek više od tri veka kasnije britanski matematičar Endrju Vajls (Andrew J. Wiles).
49) Luj Koši (Baron Augustin Louis Cauchy, 1789–1857), francuski matematičar, „otac“ kompleksne
analize i matematičke fizike.
50) Žozef Furije (Jean Baptiste Joseph Fourier, 1768–1830), francuski matematičar i fizičar, utemeljivač tzv. Furijeove analize; među prvima ukazao na efekat staklene bašte.
51) Johan Gaus (Johann Carl Friedrich Gauss, 1777–1855), nemački matematičar; jedan od najplodnijih matematičara u istoriji matematike; ostavio brojne radove na polju teorije brojeva, statistike, analize, geofizike, astronomije, optike i elektrostatike.
52) David Hilbert (David Hilbert, 1862–1943), nemački matematičar; formulisao Hilbertov prostor, i
postavio osnove funkcionalne analize; neprocenjiv je njegov doprinos Ajnštajnovoj teoriji relativnosti
i matematičkoj formulaciji kvantne mehanike.
53) Feliks Klajn (Felix Christian Klein, 1849–1925), nemački matematičar; značajni su njegovi radovi u oblasti teorije grupa i neeuklidske geometrije.
54) Herman Minkovski (Herman Minkowski, 1864–1909), nemački matematičar jevrejsko-litvanskog porekla; bavio se teorijom brojeva i matematičkom fizikom; tvorac četvorodimenzionog kontinuuma
prostor-vreme, ključnog pojma specijalne teorije relativnosti.
55) Alan Tjuring (Alan Turing, 1912–1954), engleski matematičar i kriptoanalitičar; njegovi radovi
postavili su osnove razvoja savremenih kompjutera i veštačke inteligencije.
56) Kurt Gedel (Kurt Goedel, 1906–1978), austrijski matematičar; autor brojnih radova u oblasti
matematičke logike, opšte teorije relativiteta i kosmologije.
57) Edvard Čarls Pikering (Edward Charles Pickering, 1846–1919), američki astronom i inženjer,
inovator na polju stelarne spektroskopije i fotometrije.
58) Univerzitet Redklif, osnovan je kao Radcliffe College (1879), i bio poznat kao ženski Harvard,
čiji je danas sastavni deo. Sa ovog univerziteta su izašle brojne spisateljice, feminističke teoretičarke
i aktivistkinje (Margaret Etvud/Margareth Atwood, Gertruda Stajn/Gertrude Stein, Nenci Čedorou
/Nancy Chodorow, Natali Dejvis/Natalie Davis, Kerol Giligen/Carol Gilligen, Rut Habard/Ruth Hubbard, Adrijen Rič/Adriene Rich, Mišel Rozaldo/Michelle Rosaldo, i druge).
59) Henri Drejper (Henry Draper, 1837–1882), američki lekar i astronom–amater. Posle njegove smrti njegova udovica En Dreper osnovala je Fond za razvoj astronomskih istraživanja, koji nosi njegovo ime.
60) Koledž Vasar (Vassar College) osnovao je 1861. kao ženski koledž vlasnik pivare i američki industrijalac Metju Vasar (Matthew Vassar). Od 1969. godine, koledž mogu da pohađaju i muškarci. Prva upraviteljica koledža bila je Marija Mičel, postavljena 1865. godine. Bio je jedan od prvih koledža u Americi koji je uveo kurseve ženskih studija (1974). Roman Grupa (Group, 1963) koji je napisala Meri Mekarti (Mary Mc Carthy, 1912–1989), jedna od studentkinja Vasara, bio je nezaobilazno feminističko štivo tokom sedamdesetih godina 20. veka.
61) Američka nacionalna akademija nauka (National Academy of Science) osnovana je ukazom
predsednika Abrahama Linkolna 1863. godine. Otada je imala dvadeset jednog predsednika, među
kojima nema nijedne žene.

Нема коментара:

Постави коментар