22.04.2016.

Kafka vegetarijanac







Piše: Jan Stastny


Napis koji sledi – iz pera dr. Jana Stastnya – sažeti je prikaz života Franza Kafke, njegovog vegetarijanstva i saradnje s Međunarodnim vegetarijanskim društvom (International vegetarian union, dalje u napisu IVU), te veze s Moritzom Schnitzerom. Moritz Schnitzer je bio vegetarijanac židovskog porekla iz Češke, član IVU i organizator kongresa IVU 1929, te 15 godina urednik časopisa Reformblatt. Kafka se sreo Schnitzera 1911., a on ga je upoznao sa zdravim načinom života. Izvori podataka su Kafkini rukopisi i dnevnici, koje preporučujemo za čitanje svima koji misle da je Kafka dosadan i teško čitljiv pisac. Njegovo putovanje kroz život, njegovi osećaji i ispovedi mnogo govore o njegovoj odluci da postane vegetarijanac.

“Kafka je postao vegetarijanac iz zdravstvenih i etičkih razloga. Imao je malo vere u službenu medicinu, ali se je zanimao za pozitivne efekte sveže prehrane. Bio je među aktivistima koji su se zauzimali za zabranu vivisekcije (seciranja) nad živim bićima.” (Richard Schwartz)

Franz Kafka rođen je 1883. u Pragu u Češkoj, koji je tada bio dio Austro-Ugarske monarhije. Rođen je u porodici koja je govorila nemački kao prvorođeni od šestoro dece. Nakon srednje škole studirao je pravo na univerzitetui  u Pragu, završio je školovanje kao doktor pravnih nauka i zaposlio se u osiguravajućem društvu. Budući da ga je zanimala književnost, počeo je pisati knjige i objavljivati članke i tako je postao jedan od vodećih savremenih pisaca s pričama kao što su Preobrazba, Proces i Zamak.

Njegov otac je poticao iz židovske porodice, a po zanimanju je bio, kao i njegovi preci, mesar (to je bio uzrok brojnih Franzovih teškoća). Kafka je bolovao od tuberkuloze i umro 1924. u 41. godini.

Postoje mnoge priče i glasine o Kafki, o čemu svedoči više od 100 knjiga, koje opisuju njegov život i na osnovu kojih čitaoc dobija dojam da se bez korištenja izvornih Kafkinih zapisa ponavljaju i prepisuju. Jedna od takvih tvrdnji iz tih knjiga je da je Kafka bio nepoznati pisac, koji je stvarao još 60-ih godina.

Velika je istina vezana uz Kafkin život da je bio poznat samo kao pisac, a ne i kao vegetarijanac. U praškom časopisu Prager Tagblatt 1918. je Kafka bio spomenut 3 puta u dva različita članka, a u jednom od njih je zapisano:

“Franz Kafka, koji je zaslužio književnu nagradu nazvanu “Nagrada fontane” za njegove priče Preobrazba i Vuk, kupio je imanje u blizini Deutschböhmena, u nameri povezivanja s prirodom na vegetarijanski način.”

Postoje i druge tvrdnje, kao na primer da je voleo Prag, da je bio sramežljiv, posebno pred ženama i da nije mario za svoj posao. Pažljivi čitaoci njegovih rukopisa i opisa iz njegova vremena znaju da je nadasve želeo posećivati Prag, da je voleo putovanja po Evropi, da je imao više žena nego što je u to vreme za Evropu bilo uobičajeno, te da je bio jako dobar pravnik. Njegov poslodavac ga je kao dobrog radnika zaštitio od vojne službe tokom 1. svetskog rata.

Kafkin slavni navod

Tokom posmatranja riba u akvariju je primetio:

Sada vas mogu mirno gledati u oči jer vas više ne jedem.

Ovu rečenicu navode mnogi ljudi, premda ih malo zna za njen izvor. Prvi puta je ta rečenica navedena u Kafkinoj biografiji, kojeg je napisao njegov najbolji prijatelj Max Brod. Brod tvrdi da ju je Kafka rekao svojoj devojci tokom posete akvariju u Berlinu, a nakon toga događaja i sam Brod je postao istinski vegetarijanac. Kafka je vegetarijance upoređivao s ranim hrišćanima … vegetarijance su progonili i ismevali u prljavim, javnim blagovaonicama.

Kafka – vegetarijanac

Nije tačno poznato kada je Kafka postao vegetarijanac, no gotovo sigurno je to bilo između 1909. i 1910. godine.  1910. je napisao u dnevnik: ”Razmišljao sam o vegetarijanskoj večeri i utvrdio da sam bio zadovoljan sa svojom probavom.” Veliki uticaj na Kafku je verovatno imao njegov stric Siegfried Löwy, koji je bio lekar. Kafka je bio oduševljen knjigom “Moj sistem”, koju je napisao Jorgen Peder Müller (1866-1938.), danski sportaš i vegetarijanac, koji je održao predavanje vegetarijanskom restoranu u Pragu 1906. Nadahnuo ga je također Horace Fletcher(1849-1919.), koji je propagirao da je važno da hranu dobro i dugo žvačemo. Kafkinom ocu je trebalo nekoliko meseci da prihvati njegov novi način žvakanja hrane tokom porodičnih obroka.

Godine 1911. Kafka je susreo Moritza Schnitzera, koji mu je predložio vegetarijansku prehranu, svež zrak, spavanje uz otvoreni prozor i rad u vrtu. Kafka je prihvatio njegove savete, uključujući i onaj o radu u vrtu. Nakon posla pridružio bi se praškim vrtlarima i pomagao im uređivati parkove.

Kafka je postao vegetarijanac iz zdravstvenih razloga. No, kasnije se pokazalo da je ostao vegetarijancem zbog etičkih načela. Sa svojom sestrom Ottlo se je dogovorio da će ona postati vegetarijanka umesto njega, u slučaju da ga lekari zbog zdravstvenih razloga prisile da jede  meso. Na taj način je tražio da se sačuvaju životi životinja. Sestra Ottle se držala obećanja do Kafkine smrti i sve do kraja njezina života u koncentracionom logoru u 2. svetskom ratu.

Postoji jedna zanimljiva činjenica. Kafka je puno pisao o životinjama. Godine 1917. je napisao kratki članak pod naslovom “Ein Bericht für eine Akademie” (“Izveštaj za Akademiju”), u kojem je opisao odnos između čoveka i životinje. U svojim pričama opisuje majmune, kao ljudima najsličnije životinje, konje, pse, mačke, krte, goveda, … U tim pričama opisuje surove i krvave prizore vezane uz meso. Prepis iz rukopisa:

Mesar je jednog jutra dovezao žive krave. Sat vremena sam u grču ležao na tvrdom podu sa stražnje strane mog ureda, s jastukom i svom odećom što sam je pronašao na ušima. Hteo sam utišati glasanje krava, koje me je okruživalo sa svih strana. Osećao sam se kao jadnici koji okruže govedo i još mu toplo telo trgaju zubima. Nakon nekoliko trenutaka tišine odlučio sam izaći. U dvorištu su ležala trupla goveda kao pijanci oko šanka…

U knjigama različnih pisaca o Kafki je zapisano da je Moritz Schnitzer bio fanatik i pristaša sekte. Moritz Schnitzer je bio uspešan židovski poslovni čovek i vlasnik tekstilne tvornice u Warnsdorfu na severu Češke. Nakon dugotrajne bolesti se počeo zanimati za vegetarijansku ishranu i zdrav način življenja i počeo pomagati drugima. Godine 1894. je osnovao društvo pod imenom Naturheilverein (Društvo za prirodno lečenje) i počeo izdavati časopis “Reformblatt für Gesundheitspflege” (“Podloga za zdravstvene reforme”). Ubrzo je okupio brojna društva koja su propagirala slogan “Povratak prirodi” u savez društava.

Schnitzer je ljudima davao savete o zdravoj ishrani i naglašavao važnost telesnih aktivnosti, pomagao je također u ozdravljenju onih koji si nisu mogli priuštiti (bolničko) lečenje. Godine 1906. je kupio imanje i pozvao ljude da  na njemu uređuju zelene vrtove, što se je pokazalo dobrim rešenjem u vreme 1. svetskog rata, kada je vladala glad. Kasnije je kupio i dodatno imanje s jednakom namenom, na kojem je izgradio javni bazen. Vrtovi su još i danas deo toga imanja.Tiokom 1. svetskog rata je menjao svoje tvorničke proizvode za vegetarijansku hranu, koju je s pomoću praških vegetarijanaca delio gladnima. Često je bio optuživan da pomaže ozdravljivati bez potrebnog obrazovanja, premda je na suđenjima uvek bivao oslobađan usled neutemeljenih optužbi. U časopisu “Vegetarian Messenger” (“Vegetarijanski glasnik”) je u rujnu 1935. zapisano:

Gospodin M. Schnitzer (Čehoslovačka Republika) je govorio na temu “Etička primena vegetarijanstva”, pri čemu je naglasio da je vegetarijanac iz moralnih razloga, da bi čovek trebao delovati u skladu s mogućnošću izbora po vlastitoj savesti i u skladu sa svojim osetilima vida, mirisa, sluha i okusa. Naša osetila su se vekovima  krivo koristila, te su mogućnosti našeg mozga smanjene. G. Schnitzer je postao vegetarijanac zbog otpora kojeg je osećao pri prizorima klanja životinja na selu. Jedno jutro uočio je tele privezano za stablo lipe u vreme cvetanja. Usledio je dolazak mesara koji je udario bespomoćnu životinju sekirom i potom joj preezao grlo. Prizor ubiranja zrelih plodova u voćnjaku se razlikuje od mesarskog čina po svojim posledicama.

Godine 1923. su Moritz Schnitzer i njegov sin Adalbert prisustvovali međunarodnom kongresu IVU u Stockholmu, na kojem je IVA postala deo Društva za prirodno lečenje. Također su prisustvovali drugim skupovima IVU. Njegov prijatelj, Bernhard O. Dürr i Hans Erwin Feix bili su aktivni članovi IVU i zajednički su organizovali kongres 1929. u Steinschönau. Sve je teklo glatko do 1938., kada ih je pritisnulo političko pitanje u vezi Minhenskog sporazuma i priključenja rubnih područja Čehoslovačke, gde je Schnitzer živeo. Schnitzer je bio poreklom Židov, stoga na Skupštini Društva za prirodno lečenje nakon 44 godine predsedanja nije čak bio predložen za predsednika, niti je ponovno biran. Njegovo mesto preuzeo je njegov stari prijatelj Bernhard O. Dürr, predsednik IVU.

Ovaj događaj je bio goruća tema rasprave u češkom vegetarijanskom časopisu “Prirodni lečnik”, gde su opisan kao znak rastuće nacističke moći i rasnog čišćenja. Kao glavni krivac za to da nije došlo do ponovnog izbora Schnitzera za predsednika IVU spominjan je Hans Erwin Feix, koji je tada bio sekretar IVU. Događaj je malogde zabeležen, ali je po pričanju mnogih bio poslednji i, nažalost, neuspešan pokušaj spašavanja Društva za  prirodno lečenje. Društvo je tada nakratko postalo delom jednog drugog udruženja, koje je radilo pod nacistima, da bi uskoro prestalo delovati. Schnitzer je umro u svom domu 1939., u dobi od 78 godina, malo pre nego li su njegove rođake odveli u koncentracijske logore. Bernhard O. Dürr umro je u ratu, a sudbina Hansa Erwina Feixa ostala je nepoznata.
      Schnitzerovo Društvo za prirodno lečenje je postalo delom IVU kongresa, kada je 1923. bio u Stockholmu. Kafka je bio urednik lista Reformblatt od 1911. do smrti. Urednici tih časopisa su obično bili i članovi Društva za prirodno lečenje, koje je imalo više od 10.000 članova i bilo je jedno od vodećih, ako ne i najveće društvo na području Europe.
     Uprkos činjenici da nema dokaza da je Kafka bio član toga društva, sigurno je da je bio urednik časopisa punih 15 godina i da je podržavao Schnitzerovo zauzimanje protiv cepljenja.  1911. je bio u Schnitzerjevom časopisu Reformblatt objavljen popis potpisnika koji su bili protiv cepljenja. Na toj listi je Franz Kafka iz Praga naveden kao dvostruki krovni donator kampanje protiv cepljenja.
    U to vreme cepljenje je bilo na stupnju “testiranja na ljudima” pomoću nečistih tvari napravljenih na račun postupaka u kojima su mučene i ubijane životinje, što je imalo užasne posledice na ljudsko zdravlje, pa čak i život dece. Austrijska vlada je pokušala cepljenje ozakoniti kao obavezno, Schnitzer je međutim tražio da tome ne bude tako. Schnitzerov časopis pisao je o dokazanim nuspojavama i oboljenjima usled cepljenja, što je dovelo do zaplene njegovog časopisa. Schnitzer je bio vrlo prodoran sa svojim idejama i brzo je promenio ime časopisa, te je ponovo počeo objavljivati članke o zdravim životnim navikama. Njegovu borbu su podržali pojedini zastupnici u parlamentu, koji su mu pružili podršku i na području slobode objavljivanja štampanih medija.
    Vratimo se Franzu Kafki. Kao što je već navedeno, 1910. je u svoj dnevnik napisao: “Razmišljao sam o vegetarijanskoj večeri i ustvrdio da sam bio zadovoljan sa svojom probavom.” Uzrok izlečenja probavnog sistema nije bila samo zdrava prehrana, već i telesne vežbe, koje su mu pomogle da osnaži svoje telo u tolikoj meri da je ponosan išao plivati u javno kupalište samo pola godine nakon što ga je bilo stid pokazati svoje koščato telo.

Zahvaljujući Kafkinim dnevnicima možemo saznati da je na silvestersku noć 1911. za večeru jeo crni koren latinski naziv Scorzonera) uz spanać i četvrt litre soka Ceres. O hrani koju je uživao također je često pisao svojoj porodici, kao 1911. u pismu sestri Elli:

“Evo, pijem mleko iz brusnice (*1), jedem herkulo (vrsta krompira), punjeni kupus, vrtne čorbe i ostale dobre namirnice, na kojima mi ni ne možete zavideti.”

Schnitzerov sistem ga je toliko oduševio da je 1912. u dnevnik napisao:”Želim  da imam toliko snage da osnujem Društvo za prirodno lečenje.”

Kafka je za svoj odmor odabrao samo naselja i restorane gde je mogao dobiti vegetarijansku ishranu, koja je bila lek za njegove zdravstvene poteškoće. Zbog svojeg načina ishrane je nemalo puta imao teškoća sa svojom porodicom, posebno s ocem, koji njegov način života zapravo nikada nije prihvatio. Podupirali su ga njegovi prijatelji, koji su videli dobre strane njegovog zdravog načina života.

U pismu svojoj devojci Felice 1912. Kafka je napisao:

“Moj način življenja, kojeg je pozdravio moj želudac, može ti se činiti glup i neprihvatljiv. Moj otac se mesecima tokom dužih obroka skrivao iza novina, dok nije prihvatio moj način ishrane. Naravno, moram naglasiti da ne pijem alkohol, kafu i čaj, i da u pravilu ne jedem čokoladu.”

Nekoliko dana kasnije je Kafkina majka potajno pisala njegovoj devojci Felice:

“Molimo te da upotrebiš svoju moć kako bi promenila njegov način življenja. Za to ćemo ti biti uistinu zahvalni.”

Kafka je nakon toga bio prisiljen objasniti Felice kakvu hranu jede, zašto su tako hrani, a onda je dodao: “…. za mene ne postoji nijedna druga hrana koja bi me mogla zanimati kao ova u kojoj uživam.”

Podršku mu je ponudio prijatelj Max Brod, koji je Felice napisao:

Franz je nakon mnogo godina pronašao pravu hranu za sebe i to je vegetarijanska prehrana. S tom hranom  je izlečio želudac i sada izgleda vrlo zdravo i krepko … Na žalost, sada roditelji stavljaju pritisak na njega da počne jesti meso.

Felice je priznala da sama uživa meso i kako je molila Kafku da ga počne jesti i on. Kafka je odgovorio: Dopustiti kobasice, mleveno meso i druga nepcu ugodna mesna jela, značilo bi isto što i prihvatiti činjenicu da veće količine čaja, posebno ako se često pije, dovode do trovanja, a ti, poput ostalih braniš svoje stajalište na otrov, na koji ste navikli.

Felice ga je pohvalila da dobro kuva, ali joj je Kafka odgovorio:

To je beskorisno za naše domaćinstvo, osim ako se ti ne naučiš kuvati stvari poput… Nadam se, da će naše domaćinstvo biti vegetarijansko?

Uz to pismo je poslao Felice knjigu J. P. Mullera, pod nazivom “Moj sistem za žene”.

Kasnije je Kafka pisao drugim prijateljima, uključujući i Grete Bloch, koja je živela u Beču. Pritom je propagirao vegetarijanstvo i ljude je upoznavao s dobrim efektima takve ishrane na njihovo zdravstveno stanje.

Draga gospođo Bloch!
Kao sledbenik prirodnog lečenja nisam iznenađen da imate česte glavobolje. Kao vaš prijatelj, osećam se zabrinut! Ne biste li učinili jednu jednostavnu promenu u vašem životu – ne biste li počeli jesti vegetarijansku hranu? Meso uništava vaše jako iscrpljeno telo. U vašoj blizini, u Opolzerskoj ulici blizu pozorišta Hofburg, je vegetarijanski restoran, najbolji koji sam ikada posetio. Restoran je čist, ugodan, vodi ga prijazna porodica. Čini mi se da je bliže vašem poslu nego li stanu. Siguran sam da je hrana u Thalysiji (ime restorana) jeftinija od ove koju sada uživate, što je važno za vas zar ne? Znam da ćete tamo jesti jako dobru hranu i da ćete u njoj uistinu uživati i da (možda nećete osećati tako odmah prvog dana) ćete primetiti da ćete se osećati slobodno i snažno, dobro ćete spavati i buditi se sveži. Priželjkujem da barem probate.


Nekoliko dana kasnije je Kafka napisao:

Ništa mi ne pišite kako vaše glavobolje. Znači li to da su konačno glavobolje prestale zbog vegetarijanske ishrane? S takvom ishranom daćete primer svakome da može izlečiti glavobolje s prirodnim pristupom lečenju.

U drugom pismu mu je gospođa Bloch pisala o nepodnošljivim zuboboljama uzrokovanim hladnim vetrom. Kafka je odgovorio:

Moram vam reći da su duvanje vetra ne može biti uzrok vašoj zubobolji. Dapače! Zubima je ugodno ako duva vetar. Uzrok slabim zubima je verovatno loša zubna higijena – kao što sam i sam iskusio – prouzrokovana mesnom prehranom. Ljudi jedu, smieu se i razgovaraju istovremeno, dok se mala vlakna mesa uvlače u prostor između zuba, gde se raspadaju i trunu poput ranjenika zarobljenih između dva kamena. Jedino meso ima takvo svojstvo, da onemogućuje jednostavno čišćenje zubi. Kada bi čovek bio stvoren za potrošnju mesa, imao bi zube takvih oblika kao grabežljivci – oštre i razmaknute – za kidanje mesa. Ne znam što da vam još napišem kao pripomoć. Zacelo još niste bili u restoranu u Opolzerskoj ulici. Kako to da ne idete tamo čak i sada, kada je sezona svežeg povrća?

Kafka je oštrim rečima obraćao ljudima da postanu vegetarijanci. Na svojim putovanjima često je morao braniti vegetarijanstvo (pred drugačijim stavovima mesojeda i pivopija), kao nešto što je dobro za ljudski um.

Evo nekih mesta u kojima je Kafka ručao tokom svojih putovanja:

Thalysia Reichenberg / Liberec

Thalysia je jedan od prvih vegetarijanskih restorana u Češkoj, koji je otvoren krajem 19. veka. Otvorila ga je gospođa Amalia Gebhardt, Reichenberška aktivistica za ženska prava. U restoranu su bili dobrodošli vegetarijanci, žene i svi oni koji su bili u potrazi za zdravijim življenjem, uz iznimku pušača, mesojedaca i alkoholičara. Bilo je šaljivih pesama i priča o tom restoranu, zbog njega je došlo i do nekoliko uličnih tuča. U Thalysiji su imali na raspolaganju 20 jelovnika, bezalkoholna pića, salate, čajeve, sveže voće i sokove… Restoran je bio otvoren od 7 sati ujutro do 10 sati navečer. Pod pritiskom ostalih restorana morala je Amalia Gebhardt restoran zatvoriti 1912. Kafka je restoran posetio tokom poslovnog putovanja u Reichenberg, odakle je poslao razglednicu sa slikom restorana i hrane koju je jeo u njemu svojoj sestri.

Warnsdorf – Reformspeisehaus David Zimmer

David Zimmer’s Reformspeisehaus (Drugačije svratište) u Warnsdorfu je bio prvi vegetarijanski restoran u Češkoj. Vlasnik Zimmer je bio dobar prijatelj Moritza Schnitzera i također vrlo aktivan u Schnitzerovom Društvu. U ovom restoranu je bila biblioteka Saveza za zdravo življenje. Kafka je u ovom restoranu 1911. sreo Schnitzera. Od tuda je također poslao razglednicu svojoj porodici.

Berlin – restoran u Friedrichstrasse

U berlinskoj ulici Friedrichstrasse bila su barem 2 vegetarijanska restorana. Od kako je Kafka redovito posećivao Berlin, verovatno je također bio redovan gost svih vegetarijanskih restorana u Berlinu. 1923. je napisao prijatelju Maxu Brodu: “Jeli smo kajganu od jaja s krompirom (odlično uz dodatak dobrog maslaca), vegetarijanski odrezak, testeninu s pireom od jabuke, kompot od šljiva i salatu od paradajza.”

Trinaest godina pre Kafka je pisao Brodu:

Ništa nije tako dobro kao hrana u tom restoranu. Umesto običnog hleba imaju grahamov . Upravo čekam pšenični puding, malinov sirup, zelenu salatu s prelivom od vina od đ. Čaj od lišća jagoda odlično odgovara opisu savršene hrane.

Pored ovih restorana, Kafka je vrlo dobro poznavao slična mesta, u Beču, Pragu, Švajcarskoj i drugde. Poznato je gde je u Pragu kupovao vegetarijansku hranu, te da je imao dosta vegetarijanskih kuvarica Često je govorio da se kuvati može lako naučiti.

Postoji još jedno nagađanje o Kafki i o tome da je njegov način života oslabio njegovo zdravstveno stanje. Statistički podaci bolesnika s TBC-om (tuberkulozom) bili su sledeći: 40% pacijenata je umrlo unutar prvih godinu dana nakon otkrića simptoma zbog povraćanja krvi (tako su umrli Kafkin prijatelj John Keats iz Engleske i češki pesnik Jiří Wölker), a preostalih 50-60% pacijenata je umrlo do pete godine nakon otkrića simptoma TBC-a. Kafka je živeo 7 godina nakon otkrića bolesti.

Postoji još jedna neobična okolnost. 1918. se Kafka zarazio sa tzv. španskom gripom, epidemičnim oblikom gripe, usled koje je umrlo gotovo 100 miliona ljudi širom sveta tokom 1. svetskog rata. Hiljade potpuno zdravih ljudi u Kafkinoj okolini umro je zbog ove opasne gripe, Kafka se, međutim, i pored smrtonosne tuberkuloze vrlo brzo oporavio.

Lekari mu nisu mogli pomoći da pobedi tuberkulozu, ali su Schnitzerovi saveti u vezi vegetarijanske i zdrave prehrane, kao i i telesne vežbe, Kafki za nekoliko godina produžili život. Na fotografiji iz 1921., u dobi od 38 godina, uprkos borbi protiv TBC-a, izgleda je kao zdrav i mlad čovek. Kafka nije imao veliko poverenje u lekare službene medicine, iako je redovno išao na savetovanja u vezi sa svojom bolešću. Godine 1916., kada je njegovo telo već bio načeo TBC, lekar mu je savetovao:
“Što manje pušenja, bez alkohola – možda samo povremeno, više povrća nego mesa, bez mesa za večeru, plivanje…”. Kafka nije bio pušač, nije uživao alkohol, nije jeo meso, nego samo voće i povrće, a uz to je svakodnevno išao plivati. Nije čudno da je izgubio poverenje u službenu medicinu.

Godine 1920. je pisao svojoj sestri: Ne želim ići u toplice! Zašto? Zato što će me lekar zgrabiti i gurnuti mi mesne odreske u grlo sa svojim od dezinfekcijskih sredstava smrdljivim prstima. Za svoje lečenje je odabrao samo naselja gde su mu pri lečenju mogli ponuditi vegetarijansku ishranu. Iste godine, kada je bio u lečilištu u gorju Tatre, nisu imali sluha za njegovu želju već su mu kao deo terapije propisali ishranu ribom. Kafka je napisao svojoj sestri:

Večeras sam bio vrlo žalostan jer sam jeo sardine. Inače, dobro su ih pripremili, s majonezom i pireom od krumpira, ali bili su to sardine. Još nekoliko dana potom sam imao želju za mesom i kažem ti, bila je to za mene ozbiljna pouka. Žalostan kao hijena hodao sam kroz šumu. Žalostan kao hijena sam proveo noć. Zamišljao sam hijenu koja je usred šume pronašla zatvorenu konzervu sardina, koju je tamo izgubio turista, i koju sada pokušava otvoriti zubima da bi došla do hrane. Koja je razlika između čoveka i hijene? Ona ima potrebu, koju mora zadovoljiti, nama je ne treba, ali je ipak želimo. Lekar me  tešio, tvrdeći da ne trebam biti tužan. Rekao sam mu da sam ja pojeo sardine, a ne one mene.

Iako je Kafkin način života doprineo njegovom biću, zdravstveno stanje mu se pogoršalo 1924. i 3. juna te godine je umro u lečilištu u blizini Beča odbijajući bilo kakvu hranu.

Kafka je bio živahan vegetarijanski aktivist, a Moritz Schnitzer važna osoba u istoriji IVU. Moritz Schnitzer nije bio član sekte, već humanist i filantrop, koji je zajedno sa svojim istomišljenicima razvijao IVU tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka.

Kafkina životna želja je bila da ode u Izrael i otvori vegetarijanski restoran u Tel Avivu sa svojom poslednjom devojkom Dorom, gde bi radio kao konobar.

______________

(*1) Sastojci mleka od brusnice: soda, limunska kiselina, sirutka u prahu, bademovo ulje, ulje limete, ulje geranije i aromatični začini. Taj “mlečni” napitak diže energiju, kada se osećamo klonulo.

* Izvornik (u doc formatu) na engleskom jeziku nalazi se na službenim web-stranicama Međunarodnog vegetarijanskog društva (International Vegetarian Union – IVU).

Autor članka je dr. Jan Stastny, koji je objavio i knjigu “Kafka vegetarijanac”.
Na slovenski ga je prevela Urška Koren Grošelj, a na hrvatski Goran Majetić
izvor

Нема коментара:

Постави коментар