23.03.2014.

G.K.Chesterton




LUDAK


'Zadnja stvar koja se može reći za nekog luđaka jest to da su njegovi postupci bezrazložni. Ako se za neke ljudske postupke može reći da su više-manje bezrazložni, onda su to usputni postupci zdrava čoveka kao na primer: zviždanje dok hoda, mlaćenje trave štapom, udaranje petom ili trljanje rukama. Sretan je čovek koji čini beskorisne stvari. Bolestan čovek nije dovoljno jak, da bi bio dokon. Baš takve nehajne bezrazložne postupke luđak ne bi mogao nikada shvatiti, jer luđak (kao i determinist) vidi suviše povoda u svemu. Luđak bi u tim beznačajnim postupcima otkrio znakove zavere.

Pomislio bi da je odsecanje trave napad na privatno vlasništvo. Pomislio bi da je udaranje petom signal suučesniku. Kad bi luđak za trenutak mogao postati bezbrižan, postao bi zdrav. Svako onaj ko je imao nesreću da razgovara s ljudima na rubu ili pak u samom srcu duševne poremećenosti, zna da je njihova najzlokobnija odlika užasna jasnoća detalja, povezivanje jedne stvari s drugom na karti pomnije razrađenom nego labirint. Ako raspravljate s luđakom, iznimno je verovatno da ćete izvući kraći kraj, jer u mnogo slučajeva njegov um radi brže upravo zato jer ga ne usporavaju stvari koje idu zajedno s dobrom prosudbom. Njega ne ometa smisao za humor ili milosrđe ili proste iskustvene činjenice. On je tim više logičan što je izgubio određene zdravorazumske osećaje. Zaista, opšta fraza kojom se opisuje umobolnost u ovom slučaju zavarava. Luđak nije čovek koji je izgubio razum. Luđak je čovek koji je izgubio sve osim razuma''.

Pravoverje

Нема коментара:

Постави коментар