10.04.2011.

Mit o Milevi Marić

Tvrdnjom da su Ajnštajnovi radovi iz 1905. godine, kojima je utemeljena teorija relativiteta, bili potpisani sa "Ajnštajn-Marić", stupamo na teritoriju "petparačkog romana". Tako misli profesor istorije nauka iz Štutgarta, Armin Herman. Potsećajući na odavno opovrgnute tvrdnje iz knjige Desanke Trbuhović Đurić "U senci Alberta Ajnštajna" kaže za Milevu Marić koja "očigledno nije imala posebnu obdarenost za matematiku i fiziku", kako čak nije uspela ni da diplomira na ciriškom Politehnikumu. Ko je i zašto stvorio mit o Milevi Marić Ajnštajn.

U novije vreme ponovo se podgrejava mit o Milevi Marić, prvoj supruzi Alberta Ajnštajna. Tako jedan autor nedavno objavljenog napisa u Dugi, potpisan inicijalima N.B, piše: "Dve godine pre objavljivanja tri prve postavke svoje teorije (relativiteta) u Bernu, ostavlja (Ajnštajn) svoju zanosnu Švajcarkinju Mariju Vintler i ženi se Srpkinjom Milevom Marić, 'očiju tamnih kao budućnost Balkana'. 'Slušaj Mileva, ljubav i bes su dve velike pokretačke snage sveta. Njima se objašnjava sve, dolaze ispred svega, često na štetu ostalog', teoretisao je Ajnštajn o ljubavi".




Objektivni prikaz ljubavne, bračne i uopšte životne drame Mileve Marić

Dalje autor pomenutog napisa piše: "Deset godina kasnije muž tuče ženu, vara je, razvodi se i ostavlja joj novac od Nobelove nagrade. To je tim uvredljivije, jer je Mileva radila zajedno s njim, pa se postavlja nerazrešivo pitanje njenog doprinosa teorijama kojima je stekao slavu" (Duga, br. 1701, str. 45).
Ovom autoru priključuje se Borislav Soleša koji u Srpskom nasleđu piše: "Fizičar Abrahom Jofe tvrdio je kako su mu do ruku, 1905. godine dospeli originalni spisi teorije realtiviteta i kako je svojim očima video da su bili potpisani sa 'Marić Ajnštajn'. A jedan međunarodni kongres fizičara u NJu Orlenasu, početkom devedesetih, bio je skandalizovan izjavom Evan Haris Vokera: 'Albert Ajnštajn nije otkrio teoriju relativiteta, koja mu je donela svetsku slavu i Nobelovu nagradu 1921

 NJegova prva žena Mileva Marić mu je dala genijalne ideje koje su mu otvorile put do uspeha. Ona je ta koja je prva napisala članke o teoriji relativiteta, koje je on zatim objavio pod svojim imenom!' " (Srpsko nasleđe, br. 10, str. 81).
Petparačko štivo
Fizičar Armin Herman, rođen 1933. godine u Veronu (Kanada) redovni je profesor istorije nauka na Univerzitetu u Štutgartu. Ajnštajnom se bavio tridesetak godina, pa je objavio više knjiga u vezi s tom temom. Pobrinuo se i za nemačko izdanje ljubavnih pisama između Alberta Ajnštajna i Mileve Marić. Godine 1994. objavio je u Minhenu (izdavačka kuća R. Pipera i Ko.) obimnu monografiju o Ajnštajnu, koja je upravo ovih dana objavljena i na našem jeziku (prevodioci prof. Nada i Stanimir Arsenijević, izdavač: Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu,  Institut za nuklearne nauke "Vinča", Beograd, i "Mrlješ", str. 505, tiraž 500). O naučnom pristupu temi svedoči i citiranje oko 1.300 dokumenata (reference su u srpskom izdanju štampane na 53 stranice).
O tezi da je Mileva Marić prvi pronalazača (ili bar saradnik) specijalne teorije relativnosti Herman piše da tu pretpostavku opovrgava u potpunosti i korespondencija između Ajnštajna i Mileve. Nikako ne može biti reči o tome da je Mileva "majka teorije relativiteta". Tvrdnjom da su veliki Ajnštajnovi radovi iz 1905. godine nosili imena autora "Ajnštajn-Marić" napuštamo u stvari realnost, kaže Herman, i prepuštamo se u oblast petparačkog romana.
O našoj zemljakinji Desanki Trbuhović Đurić koja je 1988. godine objavila na nemačkom knjigu U senci Alberta ajnštajna. Tragičan život Mileve Ajnštajn-Marić (Im Schatte Albert Einsteins. Das tragische Leben der Mileva Einstein-Marić, Bern/Stuttgart, str. 97), Herman piše da ona navodi kako je ruski fizičar Abrahom Jofe (Abrahom Joffe), tadašnji Rentgenov asistent u Minhenu, imao u ruci Ajnštajnove radove pre štampanja.


 _________________________________________________________________________________

"Zločini Nemaca ono su najgore što je istorija takozvanih civilizovanih nacija mogla da zabeleži", tvrdio je Ajnštajn, tražeći da čitav nemački narod bude kažnjen za masovna umorstva, učinjenima u Drugom svetskom ratu, uz nedvosmislenu poruku: "Svaki Nemac je kriv!" U njegovoj bivšoj otaybini, ni posle rata to nisu mogli da mu oproste. Mit o Milevi trebalo je da ga ocrni i pomrači njegovu slavu. Gotovo sve nemačke renomirane novine ne propuštaju da preuzmu, citiraju i hvale autora koji objavi nešto na tom tragu.
_________________________________________________________________________________

Rentgen je pripadao Upravnom odboru časopisa 'Anali' koji je - tobože - morao da daje mišljenje o prispelim rukopisima. Odakle to gospođa zna? Ona se poziva na Jofeova 'Sećanja na Alberta Ajnštajna'. U stvari je Jofe u jednoj knjižici 'Susreti sa fizičarima' pričao o Rentgenu i Ajnštajnu, ali tu se nije našla ta priča. Na naknadno pitanje (Armina Hermana - prim. M.M.) autorka se izgovarala. Ona nije mogla da navede dokaz.
Mi smo u stanju da dokažemo da Rentgenu i Jofeu nisu mogli biti podneseni rukopisi pre štampanja. To ćemo kasnije potvrditi kad budemo govorili o Ajnštajnovim radovima i njihovom prihvatanju kod fizičara.

U rang genija
Čovek se mora čuditi što je jedna knjiga prepuna grešaka naišla na povoljan prijem u našim novinama i časopisima. Neki novinari su prihvatili priču i dalje joj dodavali ponešto. Tema je žurnalistički stalno ponavljana po receptu koji je posle Drugog svetskog rata izneo Hans Habe, kao američki vojni novinar nemačkim mladim novinarima: "Pas ujeo čoveka. To vam niko neće kupiti. Ali čovek ujeo psa, to će nešto doneti". Preneseno na Ajnštajna: učinili su to naslovi samo pod "Mileva, majka teorije relativnosti".
Pored senzacionalne stvari i duh vremena je vodio ta pera. Postoji i knjiga Sudbina obdarenih žena (reč je o knjizi Inge Stefan, čiji pun naslov na nemačkom glasi: Sudbina obdarenih žena u senci slavnih ljudi, Štutgart 1989. - prim. M.M.) sa kratkim biografijama. Autorka je izabrala žene koje su bile "često ravnopravne sa svojim partnerima, a često i iznad njih". Naravno da je bilo i da ima takvih žena. Moramo, međutim, kritikovati da su u težnji "generalnih struktura" Mileva Marić upiše metodom spekulacije u rang genija.
Herman objektivno prikazuje ljubavnu, bračnu i, uopšte, životnu dramu Mileve Marić. Na čuvenom ciriškom Politehnikumu svega je njih petoro polagalo diplomaski ispit. Ajnštajn je bio najmlađi sa 22 godine. Među njima je bila i Mileva Marić. Herman kaže: "Očigledno je da ona nije imala potrebu specijalnu obdarenost za matematiku i fiziku, pa joj je već priprema za međuispit zadavala muke. Diplomski ispit nikad nije položila, pa ni drugi pokušaj nije doneo uspeh.
Poslednjih godina 19. stoleća dopuštalo se i ženama da studiraju. Bilo je, međutim, još mnogo docenata koji su verovali da ozbiljnost akademske nastave mora da trpi zbog mogućeg 'nepristojnog ponašanja'. Jedan publicista iz Berlina vršio je anketu među profesorima, piscima i profesorima koji su predavali studentkinjama o njihovom shvatanju takvih studija, pa je objavio zanimljiv izbor predrasuda. Bilo bi 'krajnje pogrešno' privlačiti žene na akademski život mislio je i tihi i suvereni naučnik kao što je bio Maks Plank: 'Amazonkama je rad na duhovnom polju protivprirodan'.
Svako vreme ima svoje nastranosti. Oktobra 1983. pojavio se časopis Emma sa člankom o Milevi Marić, pod naslovom "Majka teorije relativnosti" (autor: Norgard Kolhage - prim. M.M.). Zato što se po shvatanju feministkinja ženama uvek, i u načelu, čini nepravda, mora da je Ajnštajn, ta krvopija, zataškao značajan udeo svoje Mileve na ostvarenju teorije relativnosti.
U svetu se pojavila ta teza 1969. u jednoj biografiji o Milevi Marić (Herman se ponovo osvrće na knjigu D. Trbuhović Ćurić - prim. M.M.). Ta autorka koja potiče iz Srbije osećala je za svoju junakinju žensku i nacionalnu solidarnost, uz obilje izjava prikazala je Milevu kao genija. Petnaest godina kasnije i u znaku emancipacije našao je ovaj nemački prevod elaborata začuđujući odjek u štampi. Gotovo sve nemčke novine, pa i one renomirane preuzele su tu hvalisavu priču."Poznato je da se u Nemačkoj Ajnštajnu dogodilo mnogo zla, osobito kad je vođena kampanja protiv njega i njegove teorije. Kasnije, kako vidimo, ni mrtvog ga nisu ostavljali na miru. Valjda su hteli da mu se osvete što ih je optuživao za "brutalnost i kukavičluk". Hteli su da omalovaže "najznačajniju ličnost HH veka", čoveka za koga je Maks Plank rekao: "Preokret koji je izazvala Ajntašjnova teorija relativnosti može se uporediti samo sa Kopernikovom slikom sveta."


Bes osvete
Valjda je nekim bivšim Ajnštajnovim sunarodnicima krivo što još i danas važi njegova opšta teorija relativnosti završena 1915. godine i proglašena za "najgenijalniju tvorevinu ljudskog duha". Kasnije je Maks Plank za Ajnštajnovo delo, otkucano na samo devet stranica, rekao da manifestuje jedan od najvećih kulturnih uspeha HH stoleća, čiji se uspeh može meriti samo sa dostignućima Johanesa Keplera i Isaka NJutna.
"U čemu se ogleda Ajnštajnov značaj na naše stoleće? - pita Herman. - On je osnovao novu fiziku koja je promenila pogled na svet i na naša razmišljanja i čiji je uticaj na tome putu možda još veći nego na tehničkim primenama. Ajnštajn je takođe bio i homo politicus, strašan borac protiv neparavde. On je založio svoje ime i svoj ugled da postakne svet protiv nacionalsocijalista, Ajnštajn je bio jedan od najvećih Hitlerovih protivnika."
Dodajmo da je Ajnštajn rekao: "Nemci su zbog rđave tradicije toliko upropašđen narod da će biti teško postići neko izlečenje razumnim i humanim sredstvima". On se slagao sa svojim prijateljem Tomasom Manom koji je rekao: "Nemački vojnici su se borili sa krajnjom izdržljivošću za pobedu i ovekovečenje nacističkog režima - ali treba ipak razlikovati naciste od nemačkog naroda. Nikad narod nije imao groznije gospodare, vlastodršce koji su nemilosrdno nastojali da i zemlja i narod propadnu zajedno s njima. Ako njih ne bude više, onda ni Nemačka ne treba da postoji."Ajnštajn nije verovao da Nemci imaju neki naročito rđav karakter, štaviše oni nisu u proseku drukčiji nego i svi drugi ljudi. "Nemci, međutim, imaju rđaviju tradiciju od drugih naroda, takozvanih civilizovanih." Kao i Tomas Man, koji je za vreme Drugog svetskog rata preko Bi-Bi-Sija poručivao svetu "Svaki Nemac je kriv", i Ajnštajn je zastupao tezu o kolektivnoj krivici nemačkog naroda. Posle strašnog završetka ustanka u varšavskom getu rekao je:Čitav nemački narod je odgovoran za ta masovna umorstva i mora kao narod da bude kažnjen ako ima pravde na svetu i ako svest naroda za kolektivnu odgovornost ne treba potpuno da nestane." Smatrao je da su "zločini Nemaca stvarno ono što je najstrašnije što je mogla istorija takozvanih civilizovanih nacija da zabeleži". Bio je ubeđen da su Nemci nepopravljivi nacionalisti i militaristi.
U Nemačkoj, toj zemlji "masovnih ubica", pre Drugog svetskog rata, u vreme ekspanzije hitlerizma, Ajnštajnu je opljačkana sva imovina i oduzeto mu je državljanstvo. Posle Drugog svetskog rata u njegovoj bivšoj otaybini neki krugovi nisu mogli da 
Uzaborave njegove izjave te su koristili svaku priliku da ga omalovaže i ocrne. Takvu jednu priliku imali su i u stvaranju mita o Milevi Marić samo da bi pomračili njegovu slavu. Ja ne vidim ni jednog jedinog razloga da to i mi treba da činimo.

izvor

Нема коментара:

Постави коментар