36.02.00
Bilo je jedan ujutro. Robert Doniger je iz svoje kancelarije u ITC-u posmatrao ulaz u pećinu, osvetljenu u noći treperavom svetlošću šest ambulantnih vozila parkiranih posvuda uokolo. Slušao je statičko pucketanje radija medicinara i posmatrao ljude koji su napuštali tunel. Ugledao je Gordona koji je izašao s novim klincem, Sternom. Nijedan od njih, činilo se, nije bio opečen.
Video je Krameričin odraz u staklenom prozoru kad je ušla u sobu iza njega. Bila je lagano bez daha. Ne pogledavši je, on reče: "Koliko ih je ozledjeno?"
"Šestero. Dvoje ozbiljnije."
"Koliko ozbiljno?"
"Rane od šrapnela. Opekline od inhalacije otrovnih para."
"Onda će morati ići u SB." Mislio je na Univerzitetskuu bolnicu, u Albuquerqueju.
"Da", reče Kramerova. "Ali dala sam im upute o tome šta mogu reći. Laboratorijska nesreća, i sve tome slično. I nazvala sam Whittlea u SB-u i podsetila ga na našu poslednju donaciju. Mislim da neće biti problema."
Doniger je gledao kroz prozor. "Moglo bi biti", reče on. "Ljudi iz predstavništva za medije mogu s tim izaći na kraj."
"Možda ne mogu", reče Doniger.
Poslednjih godina ITC je okupio tim koji se sastojao od dvadeset šestero ljudi sirom celog sveta zaduženih za odnose s javnošću. Njihov posao nije bio da reklamiraju kompaniju, već da je zataškaju. ITC je, objašnjavali su oni svakome ko se raspitivao, kompanija koja izradjuje supravodljive kvantne naprave za magne-tometre i medicinske skenere. Te se naprave sastoje od složenih elektromehaničkih elemenata dugačkih oko petnaest centimetara.Materijali za medije bili su zatupljujuće dosadni, prepuni kvantnih” specifikacija.
Za retke izvestitelje koji su ostali zainteresovani, ITC bi s ushićenjem zakazivao obilazak postrojenja u Novom Meksiku. Izvestitelji su odvodjeni u odabrane istraživačke laboratorije. Zatim bi im u velikoj konferencijskoj dvorani pokazali sprave koje izradjuju -gradiometarske zavojnice ugradjene u kriostat, supravodljivi štit i električne vodiče s vanjske strane. Objašnjenja su se odnosila na Maxwellove jednadžbe i kretanje električnog naboja. Gotovo bez iznimke, izvestitelji ne bi završavali svoje izveštaje. Rečima jednog od njih, "To je otprilike jednako intrigantno kao tekuća vrpca na kojoj se sastavljaju fenovi za kosu."
Na taj je način Doniger uspevao držati u tišini najneobičnije naucno otkriće kasnog dvadesetog stoleća. Delomično, ta je tišina bila samoočuvanje: druge kompanije, poput IBM-a i Fujitsua započele su sa svojim vlastitim kvantnim istraživanjima i, iako je Doniger imao četiri godine prednosti nad njima, bilo mu je u interesu da oni ne znaju tačno koliko je daleko došao.
Takodje je bio i svestan da njegov plan još nije izveden do kraja, i trebala mu je tajnovitost da ga završi. Kao što je on sam često govorio, cereći se kao dete: "Kad bi ljudi znali šta smeramo, zaista bi nas želeli zaustaviti." Ali istovremeno, Doniger je znao da tajnovitost ne može održati doveka. Pre ili posle, možda nesretnim slučajem, sve će izaći na videlo. A kad se to dogodi, on mora biti spreman na to.
Pitanje u Donigerovoj glavi bilo je dogaña li se to sad.
o o o
Gledao je kako ambulantna vozila odlaze s uključenim sirenama. "Razmisli", reče on Kramerovoj. "Pre dve nedelje ova je kompanija bila užasno konvencionalna. Naš jedini problem bila je ona francuska izvestiteljica. Onda je došao Traub. Taj depresivni stari kopilan doveo je našu celu kompaniju u opasnost. Traubova smrt dovela je onog murjaka iz Gallupa koji još uvek njuška uokolo.
Onda Johnston. Onda njegovih četvero studenata. A sad šestero tehničara odlazi u bolnicu. Imaćemo mnogo ljudi uokolo, Diane. Mnogo izlaganja."
"Misliš da nam stvari cure kroz prste", reče ona.
"Moguće", reče on. "Ali ne ako ja mogu učiniti nešto s tim u vezi. Pogotovo zato što prekosutra dolaze trojica potencijalnih članova odbora. Stoga postanimo ponovno konvencionalni."
Ona kimne glavom. "Ja stvarno mislim da možemo izaći s ovim na kraj."
"Dobro", reče on, okrećući se od prozora. "Pobrini se za to da Stern ode spavati u jednu od rezervnih soba. Pobrini se da odspava, i blokiraj telefon. Želim da se sutra Gordon zalepi za njega poput lepila. Povedi ga u obilazak, bilo što. Ali ostanite uz njega. Želim konferencijsku vezu s ljudima iz predstavništva za medije sutra u osam. Želim izveštaj o platformi za prenos u devet. I želim te medijske seratore u podne. Pozovi sve sad, tako da se mogu spremiti."
"U redu", reče ona.
"Možda neću moći ovo držati pod kontrolom," reče Doniger, "ali ću, dovraga, svakako probati."
Namrštio se prema staklu, gledajući ljude koji su se okupili u tami ispred tunela.
"Koliko još dok ne budu mogli natrag u pećinu?"
"Devet sati."
"A onda možemo otpočeti s akcijom spašavanja? Poslati još jedan tim tamo?
Kramerova zakašlje. "Pa..." "Jesi li bolesna? Ili to znači ne?"
"Svi su strojevi uništeni u eksploziji, Bobe", reče ona.
"Svi?"
"Mislim da jesu, da."
"Onda je sve što možemo učiniti da ponovno izgradimo platformu, izvaliti se na guzice i vidjeti hoće li se vratiti u jednom komadu?"
"Da. Tako je. Nema načina da ih spasimo."
"Onda se nadajmo da znaju svoj posao," reče Doniger, "jer su prepušteni samima sebi. Jebeno sretno im bilo." ,.
31.40.44
Chris Hughes je kroz uzani prorez na viziru svoje kacige mogao videti da su tribine na turniru bile ispunjene - gotovo posve damama - a ograde nagomilane pukom. Svi su vikali u želji da turnir počne. Chris je sad bio na istočnom kraju polja, okružen svojim paževima, pokušavajući obuzdati svog konja, za kojeg se činilo da je uznemiren razuzdanom gomilom, te se počeo propinjati i vraćati unazad. Paževi su mu pokušali dodati prugama iscrtano koplje, koje je bilo besmisleno dugačko i nezgrapno u ruci. Chris ga uze, zatim se sprtlja s njim dok je konj rzao i lupao kopitima pod njim.
Iza ograde je ugledao Kate kako stoji s pukom. Smešila mu se osmehom ohrabrenja, ali se konj nastavio uvijati i okretati, tako da joj nije mogao uzvratiti pogled.
I na nevelikoj udaljenosti, ugleda oklopljeni lik Mareka, okruženog paževima.
Kad se Chrisov konj ponovno okrenuo - zašto paževi nisu zgrabili uzde? - ugledao je drugi kraj polja, gdje je sir Guy od Ma-leganta mirno sjedio u svom sedlu. Stavljao je svoju kacigu s crnim perom.
Chrisov se konj još jednom propeo i okrenuo ga u krugu. Začuo je još truba, i svi gledaoci su pogledali prema tribinama. Maglovito je bio svestan da gospodar Oliver zauzima svoje mesto, praćen pokojim pljeskom.
Zatim trube ponovno zatrubiše.
"Pažu, to je vaš znak", reče mu njegov konjušar, još jednom mu dodajući koplje. Ovoga gaje puta uspio pridržati dovoljno dugo da ga postavi u utor na hvataljci, tako da je prelazilo konjska leña i bilo upereno nalijevo. Onda se konj počeo okretati, i paževi su po-vikali i raštrkali se dok se koplje ljuljalo u luku iznad njihovih glava.
Još truba.
Jedva nešto videći, Chris povuče uzde, pokušavajući obuzdati konja. Krajičkom oka je ugledao sir Guya na drugom kraju polja koji je samo posmatrao, sedeći na savršeno mirnom konju. Chris je želeo završiti s tim, ali njegov je konj bio mahnit. Ljut i frustriran, po poslednji je put snažno potegao uzde. "Dovraga, kreni, hoćeš li?"
Na to je konj trznuo glavom gore i dole u dva brza pokreta. Uši mu se spljoštiše. I pojuri.
o o o
Marek je napeto promatrao juriš. Nije sve rekao Chrisu; nije bilo smisla da ga plaši više no što je neophodno. Ali svakako, sir Guy će pokušati ubiti Chrisa, što je značilo da će uciljati svojim kopljem u glavu. Chris je divlje odskakivao u sedlu, njegovo je koplje poskakivalo gore-dole, a telo mu se ljuljalo s jedne strane na drugu. Bio je slaba meta, ali ako je Guy bio vešt - a Marek uopste nije sumnjao da jest - onda će ipak ciljati u glavu, rizikujući promašaj pri prvom prolazu kako bi uspeo zadati fatalni udarac.
Posmatrao je Chrisa kako, drmajući se, prelazi polje, nesigurno viseći u sedlu. I posmatrao je sir Guya koji je jurišao prema njemu, imajući savršenu kontrolu, tela nagnutog prema napred, i s kopljem smeštenim u pregib lakta. Pa, pomisli Marek, postojala je barem nada da će Chris preživeti.
o o o
Chris nije baš puno toga video. Divlje se njišući u sedlu, imao je samo zamagljen pogled na tribine, zemlju i drugog jahača koji je dolazio prema njemu. Po svojim kratkim letimičnim pogledima nije mogao proceniti koliko je Guy udaljen, ili koliko još ima do udara. Čuo je gromoglasne udarce kopita svoga konja i ritmičan rzajući dah. Poskakivao je u sedlu i pokušavao zadržati svoje koplje. Sve je trajalo mnogo duže no što je očekivao. Osećao se kao da jaše tog konja već jedan sat.
U poslednjem je trenutku ugledao Guya u velikoj blizini, koji je jurio prema njemu zastrašujućom brzinom, a onda mu se njegovo vlastito koplje trznulo prema natrag u ruci, bolno ga udarivši u desnu stranu. U istom je trenutku osetio je oštru bol u levom ramenu i udar koji ga je okrenuo bočno u sedlu.
Začuo je krč! raskoljenog drveta.
Gomila zaurla.
Njegov je konj nastavio trčati do drugog kraja polja. Chris je bio zbunjen. Šta se dogodilo? Rame mu je bolno gorelo. Koplje mu je bilo polomljeno na dva dela. I još uvek je sedeo u sedlu. Sranje.
o o o
Marek je nesretno promatrao. Loša sreća; udarac je Chrisa samo okrznuo i nije ga mogao zbaciti iz sedla. Sad će morati napadati još jednom. Bacio je pogled na sir Guya koji je psovao dok je izvlačio drugo koplje iz ruku paževa. Okrenuo je konja i pripremao se ponovno napasti.
Na drugom kraju polja, Chris je ponovno pokušavao ovladati svojim novim kopljem, koje se divlje ljuljalo u vazduhu poput metronoma. Naposletku ga je spustio dole preko sedla, ali se konj još uvek okretao i propinjao. Guy je bio ponižen i ljut. Bio je nestrpljiv i nije čekao. Zamamuzavši konja, pojurio je niz polje. Ti gade, pomisli Marek.
o o o
Gomila na taj jednostrani napad iznenadjeno zaurla. Chris je to čuo, i video da Guy već galopira prema njemu punom brzinom. Njegov vlastiti konj još je uvek bio nemiran i okretao se. Potegao je uzde i u tom trenutku začuo pljas kad je jedan od konjušara bičem ošinuo konja po stražnjici.
Konj zanjišti. Uši mu se spljošte.
Pojurio je niz polje.
Drugi je napad bio gori -jer ovog je puta znao što sledi.
o o o
Udar ga je žestoko pogodio, poslavši mu bol kroz prsa, i celo mu je telo bilo podignuto u vazduh. Sve se usporilo. Ugledao je sedlo kako se izmiče ispod njega, zatim otkrivene stražnje slabine konja dok je klizio s njega, a onda ga je trzaj povukao unatrag; gledao je prema nebu.
Tresnuo je o zemlju, ravno na ledja. Glava mu je uz zveket udarila o kacigu. Ugledao je jarke plave tačke, koje su se proširivale i povećavale, a zatim postale sive. Čuo je Mareka u uhu: "Sad ostani gde jesi!"
Negde je začuo udaljene trube dok je svet lagano, nežno nestajao u crnilu.
o o o
Na drugom kraju polja Guy je okretao konja kako bi ga pripremio za još jedan napad, ali su trube već najavile sljedeći par.
Marek je spustio svoje koplje, poterao konja i odgalopirao napred. Ugledao je svog protivnika, sir Charlesa od Gaunea, kako juri prema njemu. Čuo je jednoličnu tutnjavu konja, sve jaču i jaču riku gomile - znali su da će ovo biti dobro - i jurio je prema napred. Ovaj je konj trčao neverovatno brzo. Sir Charles je nastavljao jurišati, jednako brzo.
000
Sudeći prema srednjovekovnim tekstovima, najveći izazov turnira nije bio nositi koplje, ili naciljati njime ovu ili onu metu. Izazov je bio držati liniju napada i ne pokolebati se pred udarcem - ne popustiti panici koja se nadvijala nad gotovo svakim jahačem dok je galopirao prema svom protivniku.
Marek je bio čitao stare tekstove, ali ih je sada odjednom razumeo: tresao se i klimao, osećao je slabost u udovima, bedra su mu drhtala dok je stiskao svog konja. Prisilio se da se koncentrise , da se usredotoči, da poravna svoje koplje sa sir Charlesovim. Ali vrh njegova koplja poskakivao je gore-dole dok je jurišao. Podigao ga je s hvataljke i smestio u pregib lakta. Mirnije. Njegovo se disanje poboljša. Osetio je da mu se vraća snaga. Poravna se. Još osamdeset metara.
Žestoki juriš.
Video je sir Charlesa kako namešta svoje koplje, naginjući ga prema napred. Ciljao je glavu. Ili je to bila varka? Jahači na viteškim turnirima znali su menjati cilj u poslednjem trenutku. Hoće li i on?
Šezdeset metara.
Udarac u glavu bio je riskantan ako ga oba jahača nisu nameravala izvesti. Koplje direktno u trup udarilo bi delić sekunde ranije nego koplje u glavu: bilo je to pitanje uglova. Prvi udarac bi pomaknuo oba jahača, čineći udarac u glavu manje sigurnim. Ali vešt vitez može ispružiti svoje koplje više prema napred, maknuvši ga iz položaja u pregibu lakta, time dobivši dodatnih petnaest ili dvadeset centimetara, i prema tome i prvi udarac.
Čovek je morao imati golemu snagu u rukama da apsorbuje momenat udarca “i kontrolise koplje kad opali unazad, tako da konj izdrži glavni nalet. Verovatnije je bilo da će te omesti protivnikovo ciljanje i tempiranje udarca.
Pedeset metara.
Sir Charles je još uvek držao svoje koplje visoko. Ali sad ga je smestio u pregib lakta, nagnuvši se prema napred u sedlu. Sad je imao više kontrole nad kopljem. Hoće li opet fingirati?
Četrdeset metara.
Nije bilo načina da zna. Marek je odlučio ići na udarac u prsa. Stavio je koplje u položaj. Više ga neće pomicati.
Trideset metara.
Čuo je tutnjavu kopita, riku gomile. Srednjovekovni tekstovi su upozoravali: Ne zatvarajte oči u trenutku udara. Držite oči otvorenima kako biste postigli udarac.
Dvadeset metara.
Oči su mu bile otvorene.
Deset.
Gad je podignuo svoje koplje. Ciljao je u glavu. Udar.
o o o
Pucanje drveta zazvučalo je poput puščanog pucnja. Marek oseti bol u levom ramenu i snažno probadanje u prednjem delu. Odjahao je do kraja polja, odbacio svoje slomljeno koplje, i ispružio ruku da mu dodaju drugo.
Ali paževi su samo buljili u polje iza njega.
Pogledavši natrag, video je da je sir Charles pao i leži na zemlji, ne pomičući se.
A onda je video sir Guya koji se okretao i propinjao na konju oko Chrisova tela. To bi bilo njegovo rešenje, pomisli Marek. Zgaziće Chrisa na smrt.
Marek se okrene i izvuče svoj mač. Visoko ga podigne. Uz uzvik besa, Marek zamamuza konja niz polje.
o o o
Gomila je vrištala i lupala po ogradi kao da udara ritam. Sir Guy se okrene i ugleda Mareka kako dolazi. Ponovno pogleda dole prema Chrisu i nogom lupivši konja, natera ga da se kreće postrance kako bi zgazio Chrisa.
"Sramota! Sramota!" uzvikivala je gomila, i čak je gospodar Oliver bio na nogama, zgranut.
Ali tada je Marek stigao do sir Guya, ne uspevši zaustaviti svog konja u jurišu, te mu je, prolazeći kraj njega doviknuo: "Supčino!" kad ga je mlatnuo po glavi plosnatim delom mača. Znao je da ga to neće ozlediti, ali bio je to uvredljiv udarac, i trebao ga je naterati da ostavi Chrisa. Što se i dogodilo.
Sir Guy se odmah okrenuo od Chrisa dok se Marek zaustavljao, držeći mač. Sir Guy je izvukao svoj mač iz korica i žestoko zamahnuo, a oštrica je zazviždala kroz vazduh. Lupila je uz zveket o Marekovu oštricu. Marek je osetio kako mu mač vibrira u ruci od udarca. Marek zamahne gornjom stranom dlana, ciljajući u glavu. Guy uzvrati; konji su se okretali ukrug, mačevi su zvečali, bez prestanka.
Bitka je počela.
I u nekom udaljenom delu mozga Marek je znao da će ovo biti borba do smrti.
o o o
Kate je posmatrala bitku s ograde. Marek se dobro držao, i njegova je fizička snaga bila izvrsna, ali bilo je lako videti da nije bio tako vešt kao sir Guy. Njegovi su zamasi bili neobuzdaniji, položaj tela manje siguran. Činilo se da on to zna, kao i sir Guy, koji je stalno terao konja unazad, pokušavajući otvoriti prostor za pun zamah. Sa svoje strane, Marek je terao konja što bliže, održavajući udaljenost što manjom, poput boksera koji ostaje u klinču.
Ali bilo joj je jasno da Marek to nije mogao činiti doveka. Prije ili poslije, Guy će imati dovoljnu udaljenost, pa makar i naj tren, i zadati smrtni udarac.
o o o
Marekova je kosa unutar kacige bila natopljena znojem. Kapi znoja kapale su mu u oči i pekle ga. Nije ništa mogao učiniti s tim u vezi. Otresao je glavom, pokušavajući pročistiti vidno polje. Nije mnogo pomoglo. Uskoro je hvatao dah. Kroz prorez na kacigi, sir Guy je izgledao neumorno i neumoljivo, uvek u napadu, opetovano zamahujući sigurnim, izvežbanim ritmom. Marek je znao da mora nešto uskoro učiniti, pre no što postane preumoran. Morao je razbiti vitezov ritam.
Njegova desna ruka, ona kojom je držao mač, već je gorela od neprestanog napora. Njegova leva ruka bila je snažna. Zašto ne bi upotrebio levu ruku?
Vredelo je pokušati.
Zamamuzavši konja, Marek se približi, sve dok se ne nadjoše prsa u prsa. Pričekao je dok nije blokirao jedan zamah svojim mačem, a onda je korenom dlana tresnuo prema gore po sir Guvevoj kacigi. Kaciga zvekne; osetio je zadovoljavajući tup kad je Guveva glava drmnula o prednji deo kacige.
U istom je trenu Marek prebacio mač iz ruke u ruku i udario krajem drška po Guyevoj kacigi. Začuo se glasan zveket, i Guvevo se telo zatreslo u sedlu. Ramena su mu na tren klonula. Marek ponovno udari, i lupi jače po kacigi. Znao je da ga ozljedjuje.
Ali ne dovoljno. Prekasno, on ugleda Guyev mač koji je u širokom luku zašištao prema njegovim ledjima. Marek oseti divljačku bol u ramenima, poput udarca bičem. Je li verižasti oklop izdržao? Je li bio ozledjen? Još uvek je mogao micati rukama. Snažno je zamahnuo vlastitim mačem po stražnjoj strani Guveve kacige. Guy nije ništa učinio da odbije udarac, koji je zazvonio poput gonga. Mora da je ošamućen, pomisli Marek.
Marek ponovno zamahne, zatim okrene konja, dolazeći s druge strane i široko zamahne prema vratu. Guy blokira udarac, ali ga sila udarca zbaci unazad. Zanjihavši se, skliznuo je postrance u sedlu, posegnuo za hvataljkom, ali ne uspe spriečiti pad na tlo.
Marek se okrene i počne silaziti s konja. Gomila je ponovno zaurlala. Pogledavši iza sebe, video je daje Guy lako skočio na noge; njegove su ozlede bile prevara. Zamahnuo je mačem prema Mareku još dok je silazio s konja. Marek, koji je još uvek imao jednu nogu u stremenu, nespretno uzvrati, nekako se uspe osloboditi konja i zatim zamahne uzvraćajući. Sir Guy je bio snažan i siguran u sebe.
Marek shvati da je njegova situacija gora no pre. Žestoko je napadao, ali je Guy s lakoćom uzmicao: njegov je rad nogu bio izvežban i brz. Marek je hvatao dah i soptao unutar kacige; bio je siguran da ga Guy može čuti, i da zna što to znači.
Marek se umarao.
Sve što je sir Guy morao učiniti bilo je da nastavi uzmicati, dok se Marek ne izmori.
Osim ako...
Nalevo od njih, Chris je još uvek poslušno ležao na ledjima. Marek zamahne prema Guyu, pomičući se nadesno svakim udarcem. Guy je nastavio s lakoćom uzmicati. Ali sad ga je Marek terao natrag - prema Chrisu.
o o o
Chris se polako budio od zveketa mačeva. Mamuran, on obavi inventuru. Ležao je na ledjima buljeći u plavo nebo. Ali bio je živ. Sta se dogodilo? Okrenuo je glavu unutar svoje crne kacige. Sa samo uzanim prorezom za oči, bilo je vruće, zagušljivo i klaustrofobično.
Postalo mu je zlo.
Osećaj mučnine mu se brzo pojačavao. Nije želeo da povrati unutar kacige. Oko glave mu je bilo preusko; utopio bi se u vlastitoj bljuvotini. Morao je skinuti kacigu. Još uvek ležeći, posegnuo je prema gore i zgrabio kacigu obema rukama.
Povukao je.
Nije se ni pomaknula. Zašto? Jesu li mu je zavezali na glavu? Je li to bilo zato što je ležao na zemlji?
Povratiće. U prokletu kacigu.
Isuse.
U panici, on se zakotrlja po zemlji.
o o o
Marek je očajnički zamahivao mačem. Iza sir Guya video je Chrisa koji se počeo micati. Marek bi mu bio doviknuo da ostane gde je, ali nije imao daha da progovori. Marek je zamahivao i zamahivao.
Chris je sad povlačio kacigu, pokušavajući je skinuti. Guv je još uvek bio deset metara od Chrisa. Plešući unazad, zabavljajući se, s lakoćom parirajući na Marekove udarce.
Marek je znao da je sad gotovo na izmaku snaga. Njegovi su zamasi bili sve slabiji. Guy je još uvek udarao snažno i s lakoćom, samo uzmičući i odbijajući udarce. Čekajući svoju priliku.
Pet metara.
Chris se okrenuo na trbuh i počeo se dizati. Bio je na sve četiri. S glavom obešenom prema dole. Onda se začuo glasan zvuk povraćanja.
Guy ga je čuo, malo okrenuo glavu da pogleda.
Marek napadne, udari ga glavom u prsni oklop, i Guy zatetura unazad, padne preko Chrisa i na zemlju.
Malegant se hitro zakotrlja na tlu, ali Marek je bio na njemu, zgazivši mu desnu ruku kako bi mu pribio mač na zemlju, a zatim zamahnuvši drugom nogom kako bi pribio drugo rame. Marek je držao mač visoko, spreman ga zariti.
Gomila zamukne. Guy se nije pomaknuo.
Polako, Marek spusti mač, prereze vezice Guveve kacige i odgurne je vrhom oštrice. Sad je Guveva glava bila na videlu. Marek vide da obilato krvari iz levog uva.
Guy ga besno pogleda i pljune. Marek ponovno podigne mač. Bio je ispunjen besom, znoj ga je pekao, ruke bolele, a vid mu se pomutio od srdžbe i napora. Stisnuo je ruke, spreman zamahnuti prema dole i odrezati glavu od tela.
Guy je to video.
"Milost!"
Povikao je, tako da svi čuju.
"Preklinjem za milost!" zaviknuo je. "U ime Svetog trojstva i Device Marije! Milost! Milost!"
Gomilom je vladala tišina. Čekali su.
ooo
Marek nije bio siguran šta da učini. U pozadini mozga, glas mu je govorio: "Ubij tog gada sad, ili ćeš kasnije požaliti". Znao je da mora brzo odlučiti; što je duze tamo stajao, raskrečen iznad sir Guya, bilo je sigurnije da neće imati odvažnosti.
Pogledao je u gomilu koja je stajala kod ograde. Niko se ne pomakne; samo su buljili. Pogledao je prema tribinama gde je gospodar Oliver sedeo s damama. Niko se nije micao. Činilo se da je gospodar Oliver zamrznut. Marek pogleda iza sebe na skupinu paževa koji su stajali kraj ograde. I oni su bili zamrznuti. Onda, pokretom koji je bio gotovo neprimetan, jedan paž podigne ruku do sredine prsa i napravi kratak pokret: odreži je.
Daje ti dobar savet, pomisli Marek.
Ali Marek je oklevao. Na polju je vladala apsolutna tišina, osim Chrisova povraćanja i stenjanja. Na kraju, ti su zvukovi prekinuli trenutak. Marek se odmakne od sir Guya i ispruži ruku da mu pomogne ustati. Sir Guy prihvati njegovu ruku i ustane ispred Mareka. Reče mu: "Kopile jedno, vidimo se u paklu", i okrene se na peti i ode.
31.15.58
Mali je potočić vijugao kroz mahovinast pokrov i poljsko cveće. Chris je bio na kolenima, zaronivši lice u vodu. Vratio se pijuckajući i kašljući. Pogledao je Mareka koji je čučao pokraj njega, zabuljivši se u prazno.
"Dosta mi je", reče Chris. "Dosta mi je."
"To je prilično jasno."
"Mogao sam biti ubijen", reče Chris. "To bi trebao biti sport? Znaš li ti šta je to? To je igra “ko je kukavica”, samo na konjima. Ti ljudi su ludi." Ponovno je zaronio glavu u vodu.
"Chris."
"Mrzim povraćati. Mrzim."
"Chris."
"Šta je? Šta je sad? Reći ćeš mi da će mi zardjali oklop? Jer me boli dupe za to, Andre."
"Ne", reče Marek. "Reći ću ti da će ti tvoja filcana donja košulja nabubriti, i biće teško skinuti oklop s tebe."
"A tako? Pa, nije me briga. Oni će paževi doći i skinuti me." Chris sedne na mahovinu i zakašlje. "Isuse, ne mogu se rešiti ovog smrada. Moraću se okupati ili već nešto slično."
Marek je sedeo pokraj njega i ništa nije rekao. Pustio ga je da se smiri. Chrisove su se ruke tresle dok je govorio. Bilo je bolje za njega da to izbaci iz sebe, pomisli on.
o o o
U polju iza njih, strelci u smedjem i sivom su vežbali. Ignorisuci uzbudjenje obližnjeg turnira, oni su strpljivo gadjali u mete, odmicali se unazad, ponovno gadjali. Bilo je upravo onako kako su stari tekstovi tvrdili: engleski su strelci bili strogo disciplinovani i vežbali su svakog dana.
"Oni ljudi su nova vojna snaga", reče Marek. "Oni sad odlučuju o ishodu bitaka. Pogledaj ih."
Chris se podigne na laktove. "Šališ se", reče on. Strelci su sad bili više od dvesto metara od svojih kružnih meta - što je dužina nogometnog igrališta. Na toj udaljenosti, oni su bili malene figure, a ipak su samopouzdano natezali lukove prema nebu. "Oni to ozbiljno?"
Nebo se zacrni od šištećih strela. Pogodile su mete, ili sletele u blizini, stršeći u travi.
"Bez zezancije", reče Chris.
Gotovo istog trenutka, još jedna gusta salva ispuni vazduh. I još jedna, i još jedna. Marek je brojao u sebi. Tri sekunde izmedju salvi. Znači bila je istina, pomisli on: engleski strelci stvarno su mogli ispaliti dvadeset runda u minuti. Do tog su trenutka mete bile načičkane strelama.
"Vitezovi u jurišu ne mogu se suprotstaviti ovakvoj vrsti napada", rekao je Marek. "To ubija jahače, a ubija i konje. To je razlog zašto engleski vitezovi sjašu s konja kako bi se borili. Francuzi još uvek jurišaju na tradicionalan način - i bivaju poklani pre no što uopste dodju blizu Englezima. Četiri hiljade vitezova mrtvih kod Crecyja, još više u Poitiersu. Veliki brojevi za ovo vreme."
"Zašto Francuzi ne promene taktiku? Zar ne vide šta se dogadja?"
"Vide, ali to znači kraj jednog celog načina života - cele kulture, zapravo", reče Marek. "Svi vitezovi su plemenitaši; njihov je način života preskup za puk. Vitez mora kupiti oklop i najmanje tri bojna konja, i mora izdržavati pratnju od konjušara i pomoćnika. I ti su plemeniti vitezovi bili odlučujući faktor u bitkama, sve dosad. Sad je s tim gotovo." Pokazao je na strelce u polju. "Ovi su ljudi iz puka. Pobedjuju pomoću koordinacije i discipline. Tu nema licne hrabrosti. Dobivaju platu za svoj rad. Ali oni su budućnost ratovanja - plaćene, disciplinirane, bezlične trupe. S vitezovima je svršeno."
"Osim na turnirima", reče Chris kiselo.
"Uglavnom. A čak i tamo - sav taj pločasti oklop, preko verižastog oklopa - sve je to zbog strela. Strele će proći ravno kroz • nezaštićenog čoveka, i probiće verižasti oklop. Stoga je vitezovima potreban pločasti oklop. Konjima je potreban oklop. Ali sa salvom poput ove..." Marek pokaže na zviždeći pljusak strela i slegne ramenima. "Gotovo je."
Chris ponovno pogleda na turnirsko polje. A onda kaže: "Pa, bilo je i vreme!"
Marek se okrene i ugleda petoricu paževa u livrejama koji su im se približavali, uz dvojicu stražara u crveno crnim tunikama. "Napokon ću izaći iz ovog prokletog metala."
Chris i Marek ustanu dok su im se muškarci približavali. Jedan od stražara reče: "Prekršili ste pravila turnira, osramotili časnoga viteza Guya od Maleganta i poštenu službu gospodara Olivera. Uhapseni ste i poći ćete s nama."
"Čekajte malo", reče Chris. "Mi smo osramotili njega?"
"Poći ćete s nama."
"Čekajte malo", reče Chris.
Vojnik ga snažno udari postrance po glavi i gurne ga prema napred. Marek uhvati korak s njim. Okruženi stražarima, uputili su se prema dvorcu.
o o o
Kate je još uvek bila na turniru, tražeći Chrisa i Andrea. Isprva je mislila potražiti ih u šatorima poredanima iza polja, ali tamo su bili samo muškarci - vitezovi, paževi i konjušari - pa je odlučila da neće. Ovo je bio drugačiji svet, nasilje je bilo u vazduhu, i stalno je osećala opasnost. Gotovo svi u ovom svetu bili su mladi; vitezovi koji su se šepirili po polju bili su u dvadesetima ili ranim tridesetima, a paževi su bili jedva tinejdžeri. Ona je bila odevena na običan način, i očito nije bila deo plemstva. Imala je osećaj da kad bi je odvukli i silovali, niko ne bi primetio.
Iako je bila sredina dana, shvatila je da se ponaša kao u New Havenu po noći. Pokušavala je da ni u jednom trenutku ne ostane sama, nego da se kreće u grupi; zaobilazila je skupine muškaraca u širokom luku.
Došla je iza otvorenih tribina, slušajući navijanje gomile kad se sledeći par vitezova počeo boriti. Pogledom je pretražila mesto na kojem su bili podignuti šatori njoj sleva. Nigde nije videla ni Mareka ni Chrisa. A ipak, otišli su s polja pre samo nekoliko minuta. Jesu li bili u jednom od šatora? Ništa nije čula u svom umetku u uvu tokom proteklog sata; pretpostavila je da je to zato što su Chris i Marek nosili kacige koje su blokirale prenos.
Ali zasigurno su ih sad skinuli.
Onda ih je ugledala, na kratkoj udaljenosti nizbrdo, kako sede pokraj krivudavog potoka.
Uputila se nizbrdo. Na suncu joj je pod perikom bilo vruće i svrbelo ju je. Možda se mogla otarasiti perike i samo podignuti svoju kosu ispod kape. Ili, ako odreže kosu malo kraće, mogla bi proći pod mladića, čak i bez kape.
Moglo bi to biti zanimljivo, pomisli ona, neko vreme biti muškarac.
Razmišljala je o tome gde da nabavi makaze kad je ugledala vojnike koji su se približavali Mareku. Usporila je korak. Još uvek ništa nije čula u umetku u uvu, a bila je tako blizu i znala je da bi trebala.
Je li bio isključen? Dotaknula se po uvu.
Istoga je trenutka začula Chrisa kako govori: "Mi smo osramotili njega?" a onda je nešto iskrivilo daljnje reči.
Videla je kako vojnici guraju Chrisa prema dvorcu. Marek je hodao pokraj njega.
Kate pričeka trenutak, a onda krene za njima.
000
Castelgard je bio napušten, trgovine i izlozi zaključani, ulice su bile prazne i odjekivale su. Svi su otišli na turnir, što joj je otežalo praćenje Mareka, Chrisa i vojnika. Morala se povući na veću udaljenost, čekajući dok ne prodju svaku ulicu pre no što je mogla krenuti za njima, žureći se prema napred gotovo trčeći, sve dok ih ne bi ponovno ugledala, a zatim se sakrila iza ugla.
Znala je da njezino ponašanje deluje sumnjivo. Ali nije bilo nikoga ko bi je video. Visoko na jednom prozoru videla je staru ženu kako sedi na suncu, zatvorenih očiju. Ali ni u jednom trenutku nije pogledala prema dole. Možda je spavala.
Došla je do otvorena polja ispred dvorca. I ono je sad takodje! bilo napušteno. Vitezovi na konjima koji su se šepurili, borbe žal vežbu, zastave što se vijore na vetru, ničeg nije bilo. Vojnici su! prešli podizni most. Dok ih je sledila, začula je gomilu kako riče na polju iza zidina. Stražari su se okrenuli i doviknuli vojnicima na bedemima, pitajući šta se dogodilo. Vojnici koji su stajali gore mogli s su videti sve do polja; dovikivali su odgovore. Sve je to bilo popraćeno mnogobrojnim psovkama; očito, pale su oklade.
U svom tom uzbudjenju, ona je prošla i ušla u dvorac.
o o o
Stajala je u malom vanjskom dvorištu. Tamo je ugledala konje, vezane za ogradu i ostavljene. Ali u vanjskom dvorištu nije bilo vojnika; svi su bili na bedemima, i gledali turnir.
Potražila je uokolo Chrisa i Mareka, ali ih nije videla. Ne znajući šta još da učini, ušla je kroz vrata u veliku dvoranu. Začula je odjek koraka na spiralnim stepenicama njoj sleva.
Krenula je uz stepenice, okolo naokolo, ali su se koraci stišavali. Mora da su išli dole, a ne gore.
Brzo je krenula putem kojim je došla. Stepenice su se spiralno spuštale, završivši prolazom niskoga stropa, vlažnim i pljesnivim, s ćelijama na jednoj strani. Vrata ćelija bila su otvorena i nikog nije bilo unutra. Negde ispred, iza zavoja u hodniku, čula je glasove koji su odjekivali, i zveket metala.
Oprezno je krenula prema napred. Mora da je ispod velike dvorane, pomisli ona. U mozgu je pokušavala rekonstruisati to područje iz sećanja o ruševinama dvorca koje je tako pažljivo proučavala nekoliko nedelja ranije. Ali nije se sećala da je ikad videla ovaj prolaz. Možda se urušio stolećima ranije.
Još jedan zveket metala, i odjek smeha.
Zatim koraci.
Trebao joj je trenutak da shvati da dolaze po nju.
o o o
Marek se svalio u vlažnu, trulu, klisku i smrdljivu slamu. Chris se sruši pokraj njega, poskliznuvši se na kaši.
Vrata ćelije se uz tresak zatvore. Bili su na kraju hodnika, s ćelijama s tri strane. Marek je kroz rešetke video stražare kako odlaze, smejući se. Jedan reče: "Hej, Paolo, gde ćeš ti? Ostaješ ovde i pazi na njih."
"Zašto? Neće nigde otići. Hoću gledati turnir."
"Tvoja je smena. Oliver želi da se čuvaju."
Začulo se protestovanje i psovanje. Još smeha, i koraci koji se udaljavaju. Onda se jedan krupni stražar vrati, proviri kroz rešetke prema njima i opsuje. Nije bio sretan; oni su bili razlog zbog kojeg je propuštao predstavu. Pljunuo je na pod njihove ćelije, a zatim se malo odmaknuo, do drvenog stolčića. Marek ga više nije mogao videti, ali je video njegovu senu na suprotnom zidu.
Izgledalo je kao da čačka po zubima.
Marek pridje rešetkama, pokušavajući pogledati u druge ćelije. Nije baš mogao videti u ćeliju s desne strane, ali je ravno nasuprot njima video figuru koje je sedela naslonjena uza zid u mraku.
Kad su mu se oči priviknule, shvatio je da je to profesor.
. 30.51.09
Bilo je jedan ujutro. Robert Doniger je iz svoje kancelarije u ITC-u posmatrao ulaz u pećinu, osvetljenu u noći treperavom svetlošću šest ambulantnih vozila parkiranih posvuda uokolo. Slušao je statičko pucketanje radija medicinara i posmatrao ljude koji su napuštali tunel. Ugledao je Gordona koji je izašao s novim klincem, Sternom. Nijedan od njih, činilo se, nije bio opečen.
Video je Krameričin odraz u staklenom prozoru kad je ušla u sobu iza njega. Bila je lagano bez daha. Ne pogledavši je, on reče: "Koliko ih je ozledjeno?"
"Šestero. Dvoje ozbiljnije."
"Koliko ozbiljno?"
"Rane od šrapnela. Opekline od inhalacije otrovnih para."
"Onda će morati ići u SB." Mislio je na Univerzitetskuu bolnicu, u Albuquerqueju.
"Da", reče Kramerova. "Ali dala sam im upute o tome šta mogu reći. Laboratorijska nesreća, i sve tome slično. I nazvala sam Whittlea u SB-u i podsetila ga na našu poslednju donaciju. Mislim da neće biti problema."
Doniger je gledao kroz prozor. "Moglo bi biti", reče on. "Ljudi iz predstavništva za medije mogu s tim izaći na kraj."
"Možda ne mogu", reče Doniger.
Poslednjih godina ITC je okupio tim koji se sastojao od dvadeset šestero ljudi sirom celog sveta zaduženih za odnose s javnošću. Njihov posao nije bio da reklamiraju kompaniju, već da je zataškaju. ITC je, objašnjavali su oni svakome ko se raspitivao, kompanija koja izradjuje supravodljive kvantne naprave za magne-tometre i medicinske skenere. Te se naprave sastoje od složenih elektromehaničkih elemenata dugačkih oko petnaest centimetara.Materijali za medije bili su zatupljujuće dosadni, prepuni kvantnih” specifikacija.
Za retke izvestitelje koji su ostali zainteresovani, ITC bi s ushićenjem zakazivao obilazak postrojenja u Novom Meksiku. Izvestitelji su odvodjeni u odabrane istraživačke laboratorije. Zatim bi im u velikoj konferencijskoj dvorani pokazali sprave koje izradjuju -gradiometarske zavojnice ugradjene u kriostat, supravodljivi štit i električne vodiče s vanjske strane. Objašnjenja su se odnosila na Maxwellove jednadžbe i kretanje električnog naboja. Gotovo bez iznimke, izvestitelji ne bi završavali svoje izveštaje. Rečima jednog od njih, "To je otprilike jednako intrigantno kao tekuća vrpca na kojoj se sastavljaju fenovi za kosu."
Na taj je način Doniger uspevao držati u tišini najneobičnije naucno otkriće kasnog dvadesetog stoleća. Delomično, ta je tišina bila samoočuvanje: druge kompanije, poput IBM-a i Fujitsua započele su sa svojim vlastitim kvantnim istraživanjima i, iako je Doniger imao četiri godine prednosti nad njima, bilo mu je u interesu da oni ne znaju tačno koliko je daleko došao.
Takodje je bio i svestan da njegov plan još nije izveden do kraja, i trebala mu je tajnovitost da ga završi. Kao što je on sam često govorio, cereći se kao dete: "Kad bi ljudi znali šta smeramo, zaista bi nas želeli zaustaviti." Ali istovremeno, Doniger je znao da tajnovitost ne može održati doveka. Pre ili posle, možda nesretnim slučajem, sve će izaći na videlo. A kad se to dogodi, on mora biti spreman na to.
Pitanje u Donigerovoj glavi bilo je dogaña li se to sad.
o o o
Gledao je kako ambulantna vozila odlaze s uključenim sirenama. "Razmisli", reče on Kramerovoj. "Pre dve nedelje ova je kompanija bila užasno konvencionalna. Naš jedini problem bila je ona francuska izvestiteljica. Onda je došao Traub. Taj depresivni stari kopilan doveo je našu celu kompaniju u opasnost. Traubova smrt dovela je onog murjaka iz Gallupa koji još uvek njuška uokolo.
Onda Johnston. Onda njegovih četvero studenata. A sad šestero tehničara odlazi u bolnicu. Imaćemo mnogo ljudi uokolo, Diane. Mnogo izlaganja."
"Misliš da nam stvari cure kroz prste", reče ona.
"Moguće", reče on. "Ali ne ako ja mogu učiniti nešto s tim u vezi. Pogotovo zato što prekosutra dolaze trojica potencijalnih članova odbora. Stoga postanimo ponovno konvencionalni."
Ona kimne glavom. "Ja stvarno mislim da možemo izaći s ovim na kraj."
"Dobro", reče on, okrećući se od prozora. "Pobrini se za to da Stern ode spavati u jednu od rezervnih soba. Pobrini se da odspava, i blokiraj telefon. Želim da se sutra Gordon zalepi za njega poput lepila. Povedi ga u obilazak, bilo što. Ali ostanite uz njega. Želim konferencijsku vezu s ljudima iz predstavništva za medije sutra u osam. Želim izveštaj o platformi za prenos u devet. I želim te medijske seratore u podne. Pozovi sve sad, tako da se mogu spremiti."
"U redu", reče ona.
"Možda neću moći ovo držati pod kontrolom," reče Doniger, "ali ću, dovraga, svakako probati."
Namrštio se prema staklu, gledajući ljude koji su se okupili u tami ispred tunela.
"Koliko još dok ne budu mogli natrag u pećinu?"
"Devet sati."
"A onda možemo otpočeti s akcijom spašavanja? Poslati još jedan tim tamo?
Kramerova zakašlje. "Pa..." "Jesi li bolesna? Ili to znači ne?"
"Svi su strojevi uništeni u eksploziji, Bobe", reče ona.
"Svi?"
"Mislim da jesu, da."
"Onda je sve što možemo učiniti da ponovno izgradimo platformu, izvaliti se na guzice i vidjeti hoće li se vratiti u jednom komadu?"
"Da. Tako je. Nema načina da ih spasimo."
"Onda se nadajmo da znaju svoj posao," reče Doniger, "jer su prepušteni samima sebi. Jebeno sretno im bilo." ,.
31.40.44
Chris Hughes je kroz uzani prorez na viziru svoje kacige mogao videti da su tribine na turniru bile ispunjene - gotovo posve damama - a ograde nagomilane pukom. Svi su vikali u želji da turnir počne. Chris je sad bio na istočnom kraju polja, okružen svojim paževima, pokušavajući obuzdati svog konja, za kojeg se činilo da je uznemiren razuzdanom gomilom, te se počeo propinjati i vraćati unazad. Paževi su mu pokušali dodati prugama iscrtano koplje, koje je bilo besmisleno dugačko i nezgrapno u ruci. Chris ga uze, zatim se sprtlja s njim dok je konj rzao i lupao kopitima pod njim.
Iza ograde je ugledao Kate kako stoji s pukom. Smešila mu se osmehom ohrabrenja, ali se konj nastavio uvijati i okretati, tako da joj nije mogao uzvratiti pogled.
I na nevelikoj udaljenosti, ugleda oklopljeni lik Mareka, okruženog paževima.
Kad se Chrisov konj ponovno okrenuo - zašto paževi nisu zgrabili uzde? - ugledao je drugi kraj polja, gdje je sir Guy od Ma-leganta mirno sjedio u svom sedlu. Stavljao je svoju kacigu s crnim perom.
Chrisov se konj još jednom propeo i okrenuo ga u krugu. Začuo je još truba, i svi gledaoci su pogledali prema tribinama. Maglovito je bio svestan da gospodar Oliver zauzima svoje mesto, praćen pokojim pljeskom.
Zatim trube ponovno zatrubiše.
"Pažu, to je vaš znak", reče mu njegov konjušar, još jednom mu dodajući koplje. Ovoga gaje puta uspio pridržati dovoljno dugo da ga postavi u utor na hvataljci, tako da je prelazilo konjska leña i bilo upereno nalijevo. Onda se konj počeo okretati, i paževi su po-vikali i raštrkali se dok se koplje ljuljalo u luku iznad njihovih glava.
Još truba.
Jedva nešto videći, Chris povuče uzde, pokušavajući obuzdati konja. Krajičkom oka je ugledao sir Guya na drugom kraju polja koji je samo posmatrao, sedeći na savršeno mirnom konju. Chris je želeo završiti s tim, ali njegov je konj bio mahnit. Ljut i frustriran, po poslednji je put snažno potegao uzde. "Dovraga, kreni, hoćeš li?"
Na to je konj trznuo glavom gore i dole u dva brza pokreta. Uši mu se spljoštiše. I pojuri.
o o o
Marek je napeto promatrao juriš. Nije sve rekao Chrisu; nije bilo smisla da ga plaši više no što je neophodno. Ali svakako, sir Guy će pokušati ubiti Chrisa, što je značilo da će uciljati svojim kopljem u glavu. Chris je divlje odskakivao u sedlu, njegovo je koplje poskakivalo gore-dole, a telo mu se ljuljalo s jedne strane na drugu. Bio je slaba meta, ali ako je Guy bio vešt - a Marek uopste nije sumnjao da jest - onda će ipak ciljati u glavu, rizikujući promašaj pri prvom prolazu kako bi uspeo zadati fatalni udarac.
Posmatrao je Chrisa kako, drmajući se, prelazi polje, nesigurno viseći u sedlu. I posmatrao je sir Guya koji je jurišao prema njemu, imajući savršenu kontrolu, tela nagnutog prema napred, i s kopljem smeštenim u pregib lakta. Pa, pomisli Marek, postojala je barem nada da će Chris preživeti.
o o o
Chris nije baš puno toga video. Divlje se njišući u sedlu, imao je samo zamagljen pogled na tribine, zemlju i drugog jahača koji je dolazio prema njemu. Po svojim kratkim letimičnim pogledima nije mogao proceniti koliko je Guy udaljen, ili koliko još ima do udara. Čuo je gromoglasne udarce kopita svoga konja i ritmičan rzajući dah. Poskakivao je u sedlu i pokušavao zadržati svoje koplje. Sve je trajalo mnogo duže no što je očekivao. Osećao se kao da jaše tog konja već jedan sat.
U poslednjem je trenutku ugledao Guya u velikoj blizini, koji je jurio prema njemu zastrašujućom brzinom, a onda mu se njegovo vlastito koplje trznulo prema natrag u ruci, bolno ga udarivši u desnu stranu. U istom je trenutku osetio je oštru bol u levom ramenu i udar koji ga je okrenuo bočno u sedlu.
Začuo je krč! raskoljenog drveta.
Gomila zaurla.
Njegov je konj nastavio trčati do drugog kraja polja. Chris je bio zbunjen. Šta se dogodilo? Rame mu je bolno gorelo. Koplje mu je bilo polomljeno na dva dela. I još uvek je sedeo u sedlu. Sranje.
o o o
Marek je nesretno promatrao. Loša sreća; udarac je Chrisa samo okrznuo i nije ga mogao zbaciti iz sedla. Sad će morati napadati još jednom. Bacio je pogled na sir Guya koji je psovao dok je izvlačio drugo koplje iz ruku paževa. Okrenuo je konja i pripremao se ponovno napasti.
Na drugom kraju polja, Chris je ponovno pokušavao ovladati svojim novim kopljem, koje se divlje ljuljalo u vazduhu poput metronoma. Naposletku ga je spustio dole preko sedla, ali se konj još uvek okretao i propinjao. Guy je bio ponižen i ljut. Bio je nestrpljiv i nije čekao. Zamamuzavši konja, pojurio je niz polje. Ti gade, pomisli Marek.
o o o
Gomila na taj jednostrani napad iznenadjeno zaurla. Chris je to čuo, i video da Guy već galopira prema njemu punom brzinom. Njegov vlastiti konj još je uvek bio nemiran i okretao se. Potegao je uzde i u tom trenutku začuo pljas kad je jedan od konjušara bičem ošinuo konja po stražnjici.
Konj zanjišti. Uši mu se spljošte.
Pojurio je niz polje.
Drugi je napad bio gori -jer ovog je puta znao što sledi.
o o o
Udar ga je žestoko pogodio, poslavši mu bol kroz prsa, i celo mu je telo bilo podignuto u vazduh. Sve se usporilo. Ugledao je sedlo kako se izmiče ispod njega, zatim otkrivene stražnje slabine konja dok je klizio s njega, a onda ga je trzaj povukao unatrag; gledao je prema nebu.
Tresnuo je o zemlju, ravno na ledja. Glava mu je uz zveket udarila o kacigu. Ugledao je jarke plave tačke, koje su se proširivale i povećavale, a zatim postale sive. Čuo je Mareka u uhu: "Sad ostani gde jesi!"
Negde je začuo udaljene trube dok je svet lagano, nežno nestajao u crnilu.
o o o
Na drugom kraju polja Guy je okretao konja kako bi ga pripremio za još jedan napad, ali su trube već najavile sljedeći par.
Marek je spustio svoje koplje, poterao konja i odgalopirao napred. Ugledao je svog protivnika, sir Charlesa od Gaunea, kako juri prema njemu. Čuo je jednoličnu tutnjavu konja, sve jaču i jaču riku gomile - znali su da će ovo biti dobro - i jurio je prema napred. Ovaj je konj trčao neverovatno brzo. Sir Charles je nastavljao jurišati, jednako brzo.
000
Sudeći prema srednjovekovnim tekstovima, najveći izazov turnira nije bio nositi koplje, ili naciljati njime ovu ili onu metu. Izazov je bio držati liniju napada i ne pokolebati se pred udarcem - ne popustiti panici koja se nadvijala nad gotovo svakim jahačem dok je galopirao prema svom protivniku.
Marek je bio čitao stare tekstove, ali ih je sada odjednom razumeo: tresao se i klimao, osećao je slabost u udovima, bedra su mu drhtala dok je stiskao svog konja. Prisilio se da se koncentrise , da se usredotoči, da poravna svoje koplje sa sir Charlesovim. Ali vrh njegova koplja poskakivao je gore-dole dok je jurišao. Podigao ga je s hvataljke i smestio u pregib lakta. Mirnije. Njegovo se disanje poboljša. Osetio je da mu se vraća snaga. Poravna se. Još osamdeset metara.
Žestoki juriš.
Video je sir Charlesa kako namešta svoje koplje, naginjući ga prema napred. Ciljao je glavu. Ili je to bila varka? Jahači na viteškim turnirima znali su menjati cilj u poslednjem trenutku. Hoće li i on?
Šezdeset metara.
Udarac u glavu bio je riskantan ako ga oba jahača nisu nameravala izvesti. Koplje direktno u trup udarilo bi delić sekunde ranije nego koplje u glavu: bilo je to pitanje uglova. Prvi udarac bi pomaknuo oba jahača, čineći udarac u glavu manje sigurnim. Ali vešt vitez može ispružiti svoje koplje više prema napred, maknuvši ga iz položaja u pregibu lakta, time dobivši dodatnih petnaest ili dvadeset centimetara, i prema tome i prvi udarac.
Čovek je morao imati golemu snagu u rukama da apsorbuje momenat udarca “i kontrolise koplje kad opali unazad, tako da konj izdrži glavni nalet. Verovatnije je bilo da će te omesti protivnikovo ciljanje i tempiranje udarca.
Pedeset metara.
Sir Charles je još uvek držao svoje koplje visoko. Ali sad ga je smestio u pregib lakta, nagnuvši se prema napred u sedlu. Sad je imao više kontrole nad kopljem. Hoće li opet fingirati?
Četrdeset metara.
Nije bilo načina da zna. Marek je odlučio ići na udarac u prsa. Stavio je koplje u položaj. Više ga neće pomicati.
Trideset metara.
Čuo je tutnjavu kopita, riku gomile. Srednjovekovni tekstovi su upozoravali: Ne zatvarajte oči u trenutku udara. Držite oči otvorenima kako biste postigli udarac.
Dvadeset metara.
Oči su mu bile otvorene.
Deset.
Gad je podignuo svoje koplje. Ciljao je u glavu. Udar.
o o o
Pucanje drveta zazvučalo je poput puščanog pucnja. Marek oseti bol u levom ramenu i snažno probadanje u prednjem delu. Odjahao je do kraja polja, odbacio svoje slomljeno koplje, i ispružio ruku da mu dodaju drugo.
Ali paževi su samo buljili u polje iza njega.
Pogledavši natrag, video je da je sir Charles pao i leži na zemlji, ne pomičući se.
A onda je video sir Guya koji se okretao i propinjao na konju oko Chrisova tela. To bi bilo njegovo rešenje, pomisli Marek. Zgaziće Chrisa na smrt.
Marek se okrene i izvuče svoj mač. Visoko ga podigne. Uz uzvik besa, Marek zamamuza konja niz polje.
o o o
Gomila je vrištala i lupala po ogradi kao da udara ritam. Sir Guy se okrene i ugleda Mareka kako dolazi. Ponovno pogleda dole prema Chrisu i nogom lupivši konja, natera ga da se kreće postrance kako bi zgazio Chrisa.
"Sramota! Sramota!" uzvikivala je gomila, i čak je gospodar Oliver bio na nogama, zgranut.
Ali tada je Marek stigao do sir Guya, ne uspevši zaustaviti svog konja u jurišu, te mu je, prolazeći kraj njega doviknuo: "Supčino!" kad ga je mlatnuo po glavi plosnatim delom mača. Znao je da ga to neće ozlediti, ali bio je to uvredljiv udarac, i trebao ga je naterati da ostavi Chrisa. Što se i dogodilo.
Sir Guy se odmah okrenuo od Chrisa dok se Marek zaustavljao, držeći mač. Sir Guy je izvukao svoj mač iz korica i žestoko zamahnuo, a oštrica je zazviždala kroz vazduh. Lupila je uz zveket o Marekovu oštricu. Marek je osetio kako mu mač vibrira u ruci od udarca. Marek zamahne gornjom stranom dlana, ciljajući u glavu. Guy uzvrati; konji su se okretali ukrug, mačevi su zvečali, bez prestanka.
Bitka je počela.
I u nekom udaljenom delu mozga Marek je znao da će ovo biti borba do smrti.
o o o
Kate je posmatrala bitku s ograde. Marek se dobro držao, i njegova je fizička snaga bila izvrsna, ali bilo je lako videti da nije bio tako vešt kao sir Guy. Njegovi su zamasi bili neobuzdaniji, položaj tela manje siguran. Činilo se da on to zna, kao i sir Guy, koji je stalno terao konja unazad, pokušavajući otvoriti prostor za pun zamah. Sa svoje strane, Marek je terao konja što bliže, održavajući udaljenost što manjom, poput boksera koji ostaje u klinču.
Ali bilo joj je jasno da Marek to nije mogao činiti doveka. Prije ili poslije, Guy će imati dovoljnu udaljenost, pa makar i naj tren, i zadati smrtni udarac.
o o o
Marekova je kosa unutar kacige bila natopljena znojem. Kapi znoja kapale su mu u oči i pekle ga. Nije ništa mogao učiniti s tim u vezi. Otresao je glavom, pokušavajući pročistiti vidno polje. Nije mnogo pomoglo. Uskoro je hvatao dah. Kroz prorez na kacigi, sir Guy je izgledao neumorno i neumoljivo, uvek u napadu, opetovano zamahujući sigurnim, izvežbanim ritmom. Marek je znao da mora nešto uskoro učiniti, pre no što postane preumoran. Morao je razbiti vitezov ritam.
Njegova desna ruka, ona kojom je držao mač, već je gorela od neprestanog napora. Njegova leva ruka bila je snažna. Zašto ne bi upotrebio levu ruku?
Vredelo je pokušati.
Zamamuzavši konja, Marek se približi, sve dok se ne nadjoše prsa u prsa. Pričekao je dok nije blokirao jedan zamah svojim mačem, a onda je korenom dlana tresnuo prema gore po sir Guvevoj kacigi. Kaciga zvekne; osetio je zadovoljavajući tup kad je Guveva glava drmnula o prednji deo kacige.
U istom je trenu Marek prebacio mač iz ruke u ruku i udario krajem drška po Guyevoj kacigi. Začuo se glasan zveket, i Guvevo se telo zatreslo u sedlu. Ramena su mu na tren klonula. Marek ponovno udari, i lupi jače po kacigi. Znao je da ga ozljedjuje.
Ali ne dovoljno. Prekasno, on ugleda Guyev mač koji je u širokom luku zašištao prema njegovim ledjima. Marek oseti divljačku bol u ramenima, poput udarca bičem. Je li verižasti oklop izdržao? Je li bio ozledjen? Još uvek je mogao micati rukama. Snažno je zamahnuo vlastitim mačem po stražnjoj strani Guveve kacige. Guy nije ništa učinio da odbije udarac, koji je zazvonio poput gonga. Mora da je ošamućen, pomisli Marek.
Marek ponovno zamahne, zatim okrene konja, dolazeći s druge strane i široko zamahne prema vratu. Guy blokira udarac, ali ga sila udarca zbaci unazad. Zanjihavši se, skliznuo je postrance u sedlu, posegnuo za hvataljkom, ali ne uspe spriečiti pad na tlo.
Marek se okrene i počne silaziti s konja. Gomila je ponovno zaurlala. Pogledavši iza sebe, video je daje Guy lako skočio na noge; njegove su ozlede bile prevara. Zamahnuo je mačem prema Mareku još dok je silazio s konja. Marek, koji je još uvek imao jednu nogu u stremenu, nespretno uzvrati, nekako se uspe osloboditi konja i zatim zamahne uzvraćajući. Sir Guy je bio snažan i siguran u sebe.
Marek shvati da je njegova situacija gora no pre. Žestoko je napadao, ali je Guy s lakoćom uzmicao: njegov je rad nogu bio izvežban i brz. Marek je hvatao dah i soptao unutar kacige; bio je siguran da ga Guy može čuti, i da zna što to znači.
Marek se umarao.
Sve što je sir Guy morao učiniti bilo je da nastavi uzmicati, dok se Marek ne izmori.
Osim ako...
Nalevo od njih, Chris je još uvek poslušno ležao na ledjima. Marek zamahne prema Guyu, pomičući se nadesno svakim udarcem. Guy je nastavio s lakoćom uzmicati. Ali sad ga je Marek terao natrag - prema Chrisu.
o o o
Chris se polako budio od zveketa mačeva. Mamuran, on obavi inventuru. Ležao je na ledjima buljeći u plavo nebo. Ali bio je živ. Sta se dogodilo? Okrenuo je glavu unutar svoje crne kacige. Sa samo uzanim prorezom za oči, bilo je vruće, zagušljivo i klaustrofobično.
Postalo mu je zlo.
Osećaj mučnine mu se brzo pojačavao. Nije želeo da povrati unutar kacige. Oko glave mu je bilo preusko; utopio bi se u vlastitoj bljuvotini. Morao je skinuti kacigu. Još uvek ležeći, posegnuo je prema gore i zgrabio kacigu obema rukama.
Povukao je.
Nije se ni pomaknula. Zašto? Jesu li mu je zavezali na glavu? Je li to bilo zato što je ležao na zemlji?
Povratiće. U prokletu kacigu.
Isuse.
U panici, on se zakotrlja po zemlji.
o o o
Marek je očajnički zamahivao mačem. Iza sir Guya video je Chrisa koji se počeo micati. Marek bi mu bio doviknuo da ostane gde je, ali nije imao daha da progovori. Marek je zamahivao i zamahivao.
Chris je sad povlačio kacigu, pokušavajući je skinuti. Guv je još uvek bio deset metara od Chrisa. Plešući unazad, zabavljajući se, s lakoćom parirajući na Marekove udarce.
Marek je znao da je sad gotovo na izmaku snaga. Njegovi su zamasi bili sve slabiji. Guy je još uvek udarao snažno i s lakoćom, samo uzmičući i odbijajući udarce. Čekajući svoju priliku.
Pet metara.
Chris se okrenuo na trbuh i počeo se dizati. Bio je na sve četiri. S glavom obešenom prema dole. Onda se začuo glasan zvuk povraćanja.
Guy ga je čuo, malo okrenuo glavu da pogleda.
Marek napadne, udari ga glavom u prsni oklop, i Guy zatetura unazad, padne preko Chrisa i na zemlju.
Malegant se hitro zakotrlja na tlu, ali Marek je bio na njemu, zgazivši mu desnu ruku kako bi mu pribio mač na zemlju, a zatim zamahnuvši drugom nogom kako bi pribio drugo rame. Marek je držao mač visoko, spreman ga zariti.
Gomila zamukne. Guy se nije pomaknuo.
Polako, Marek spusti mač, prereze vezice Guveve kacige i odgurne je vrhom oštrice. Sad je Guveva glava bila na videlu. Marek vide da obilato krvari iz levog uva.
Guy ga besno pogleda i pljune. Marek ponovno podigne mač. Bio je ispunjen besom, znoj ga je pekao, ruke bolele, a vid mu se pomutio od srdžbe i napora. Stisnuo je ruke, spreman zamahnuti prema dole i odrezati glavu od tela.
Guy je to video.
"Milost!"
Povikao je, tako da svi čuju.
"Preklinjem za milost!" zaviknuo je. "U ime Svetog trojstva i Device Marije! Milost! Milost!"
Gomilom je vladala tišina. Čekali su.
ooo
Marek nije bio siguran šta da učini. U pozadini mozga, glas mu je govorio: "Ubij tog gada sad, ili ćeš kasnije požaliti". Znao je da mora brzo odlučiti; što je duze tamo stajao, raskrečen iznad sir Guya, bilo je sigurnije da neće imati odvažnosti.
Pogledao je u gomilu koja je stajala kod ograde. Niko se ne pomakne; samo su buljili. Pogledao je prema tribinama gde je gospodar Oliver sedeo s damama. Niko se nije micao. Činilo se da je gospodar Oliver zamrznut. Marek pogleda iza sebe na skupinu paževa koji su stajali kraj ograde. I oni su bili zamrznuti. Onda, pokretom koji je bio gotovo neprimetan, jedan paž podigne ruku do sredine prsa i napravi kratak pokret: odreži je.
Daje ti dobar savet, pomisli Marek.
Ali Marek je oklevao. Na polju je vladala apsolutna tišina, osim Chrisova povraćanja i stenjanja. Na kraju, ti su zvukovi prekinuli trenutak. Marek se odmakne od sir Guya i ispruži ruku da mu pomogne ustati. Sir Guy prihvati njegovu ruku i ustane ispred Mareka. Reče mu: "Kopile jedno, vidimo se u paklu", i okrene se na peti i ode.
31.15.58
Mali je potočić vijugao kroz mahovinast pokrov i poljsko cveće. Chris je bio na kolenima, zaronivši lice u vodu. Vratio se pijuckajući i kašljući. Pogledao je Mareka koji je čučao pokraj njega, zabuljivši se u prazno.
"Dosta mi je", reče Chris. "Dosta mi je."
"To je prilično jasno."
"Mogao sam biti ubijen", reče Chris. "To bi trebao biti sport? Znaš li ti šta je to? To je igra “ko je kukavica”, samo na konjima. Ti ljudi su ludi." Ponovno je zaronio glavu u vodu.
"Chris."
"Mrzim povraćati. Mrzim."
"Chris."
"Šta je? Šta je sad? Reći ćeš mi da će mi zardjali oklop? Jer me boli dupe za to, Andre."
"Ne", reče Marek. "Reći ću ti da će ti tvoja filcana donja košulja nabubriti, i biće teško skinuti oklop s tebe."
"A tako? Pa, nije me briga. Oni će paževi doći i skinuti me." Chris sedne na mahovinu i zakašlje. "Isuse, ne mogu se rešiti ovog smrada. Moraću se okupati ili već nešto slično."
Marek je sedeo pokraj njega i ništa nije rekao. Pustio ga je da se smiri. Chrisove su se ruke tresle dok je govorio. Bilo je bolje za njega da to izbaci iz sebe, pomisli on.
o o o
U polju iza njih, strelci u smedjem i sivom su vežbali. Ignorisuci uzbudjenje obližnjeg turnira, oni su strpljivo gadjali u mete, odmicali se unazad, ponovno gadjali. Bilo je upravo onako kako su stari tekstovi tvrdili: engleski su strelci bili strogo disciplinovani i vežbali su svakog dana.
"Oni ljudi su nova vojna snaga", reče Marek. "Oni sad odlučuju o ishodu bitaka. Pogledaj ih."
Chris se podigne na laktove. "Šališ se", reče on. Strelci su sad bili više od dvesto metara od svojih kružnih meta - što je dužina nogometnog igrališta. Na toj udaljenosti, oni su bili malene figure, a ipak su samopouzdano natezali lukove prema nebu. "Oni to ozbiljno?"
Nebo se zacrni od šištećih strela. Pogodile su mete, ili sletele u blizini, stršeći u travi.
"Bez zezancije", reče Chris.
Gotovo istog trenutka, još jedna gusta salva ispuni vazduh. I još jedna, i još jedna. Marek je brojao u sebi. Tri sekunde izmedju salvi. Znači bila je istina, pomisli on: engleski strelci stvarno su mogli ispaliti dvadeset runda u minuti. Do tog su trenutka mete bile načičkane strelama.
"Vitezovi u jurišu ne mogu se suprotstaviti ovakvoj vrsti napada", rekao je Marek. "To ubija jahače, a ubija i konje. To je razlog zašto engleski vitezovi sjašu s konja kako bi se borili. Francuzi još uvek jurišaju na tradicionalan način - i bivaju poklani pre no što uopste dodju blizu Englezima. Četiri hiljade vitezova mrtvih kod Crecyja, još više u Poitiersu. Veliki brojevi za ovo vreme."
"Zašto Francuzi ne promene taktiku? Zar ne vide šta se dogadja?"
"Vide, ali to znači kraj jednog celog načina života - cele kulture, zapravo", reče Marek. "Svi vitezovi su plemenitaši; njihov je način života preskup za puk. Vitez mora kupiti oklop i najmanje tri bojna konja, i mora izdržavati pratnju od konjušara i pomoćnika. I ti su plemeniti vitezovi bili odlučujući faktor u bitkama, sve dosad. Sad je s tim gotovo." Pokazao je na strelce u polju. "Ovi su ljudi iz puka. Pobedjuju pomoću koordinacije i discipline. Tu nema licne hrabrosti. Dobivaju platu za svoj rad. Ali oni su budućnost ratovanja - plaćene, disciplinirane, bezlične trupe. S vitezovima je svršeno."
"Osim na turnirima", reče Chris kiselo.
"Uglavnom. A čak i tamo - sav taj pločasti oklop, preko verižastog oklopa - sve je to zbog strela. Strele će proći ravno kroz • nezaštićenog čoveka, i probiće verižasti oklop. Stoga je vitezovima potreban pločasti oklop. Konjima je potreban oklop. Ali sa salvom poput ove..." Marek pokaže na zviždeći pljusak strela i slegne ramenima. "Gotovo je."
Chris ponovno pogleda na turnirsko polje. A onda kaže: "Pa, bilo je i vreme!"
Marek se okrene i ugleda petoricu paževa u livrejama koji su im se približavali, uz dvojicu stražara u crveno crnim tunikama. "Napokon ću izaći iz ovog prokletog metala."
Chris i Marek ustanu dok su im se muškarci približavali. Jedan od stražara reče: "Prekršili ste pravila turnira, osramotili časnoga viteza Guya od Maleganta i poštenu službu gospodara Olivera. Uhapseni ste i poći ćete s nama."
"Čekajte malo", reče Chris. "Mi smo osramotili njega?"
"Poći ćete s nama."
"Čekajte malo", reče Chris.
Vojnik ga snažno udari postrance po glavi i gurne ga prema napred. Marek uhvati korak s njim. Okruženi stražarima, uputili su se prema dvorcu.
o o o
Kate je još uvek bila na turniru, tražeći Chrisa i Andrea. Isprva je mislila potražiti ih u šatorima poredanima iza polja, ali tamo su bili samo muškarci - vitezovi, paževi i konjušari - pa je odlučila da neće. Ovo je bio drugačiji svet, nasilje je bilo u vazduhu, i stalno je osećala opasnost. Gotovo svi u ovom svetu bili su mladi; vitezovi koji su se šepirili po polju bili su u dvadesetima ili ranim tridesetima, a paževi su bili jedva tinejdžeri. Ona je bila odevena na običan način, i očito nije bila deo plemstva. Imala je osećaj da kad bi je odvukli i silovali, niko ne bi primetio.
Iako je bila sredina dana, shvatila je da se ponaša kao u New Havenu po noći. Pokušavala je da ni u jednom trenutku ne ostane sama, nego da se kreće u grupi; zaobilazila je skupine muškaraca u širokom luku.
Došla je iza otvorenih tribina, slušajući navijanje gomile kad se sledeći par vitezova počeo boriti. Pogledom je pretražila mesto na kojem su bili podignuti šatori njoj sleva. Nigde nije videla ni Mareka ni Chrisa. A ipak, otišli su s polja pre samo nekoliko minuta. Jesu li bili u jednom od šatora? Ništa nije čula u svom umetku u uvu tokom proteklog sata; pretpostavila je da je to zato što su Chris i Marek nosili kacige koje su blokirale prenos.
Ali zasigurno su ih sad skinuli.
Onda ih je ugledala, na kratkoj udaljenosti nizbrdo, kako sede pokraj krivudavog potoka.
Uputila se nizbrdo. Na suncu joj je pod perikom bilo vruće i svrbelo ju je. Možda se mogla otarasiti perike i samo podignuti svoju kosu ispod kape. Ili, ako odreže kosu malo kraće, mogla bi proći pod mladića, čak i bez kape.
Moglo bi to biti zanimljivo, pomisli ona, neko vreme biti muškarac.
Razmišljala je o tome gde da nabavi makaze kad je ugledala vojnike koji su se približavali Mareku. Usporila je korak. Još uvek ništa nije čula u umetku u uvu, a bila je tako blizu i znala je da bi trebala.
Je li bio isključen? Dotaknula se po uvu.
Istoga je trenutka začula Chrisa kako govori: "Mi smo osramotili njega?" a onda je nešto iskrivilo daljnje reči.
Videla je kako vojnici guraju Chrisa prema dvorcu. Marek je hodao pokraj njega.
Kate pričeka trenutak, a onda krene za njima.
000
Castelgard je bio napušten, trgovine i izlozi zaključani, ulice su bile prazne i odjekivale su. Svi su otišli na turnir, što joj je otežalo praćenje Mareka, Chrisa i vojnika. Morala se povući na veću udaljenost, čekajući dok ne prodju svaku ulicu pre no što je mogla krenuti za njima, žureći se prema napred gotovo trčeći, sve dok ih ne bi ponovno ugledala, a zatim se sakrila iza ugla.
Znala je da njezino ponašanje deluje sumnjivo. Ali nije bilo nikoga ko bi je video. Visoko na jednom prozoru videla je staru ženu kako sedi na suncu, zatvorenih očiju. Ali ni u jednom trenutku nije pogledala prema dole. Možda je spavala.
Došla je do otvorena polja ispred dvorca. I ono je sad takodje! bilo napušteno. Vitezovi na konjima koji su se šepurili, borbe žal vežbu, zastave što se vijore na vetru, ničeg nije bilo. Vojnici su! prešli podizni most. Dok ih je sledila, začula je gomilu kako riče na polju iza zidina. Stražari su se okrenuli i doviknuli vojnicima na bedemima, pitajući šta se dogodilo. Vojnici koji su stajali gore mogli s su videti sve do polja; dovikivali su odgovore. Sve je to bilo popraćeno mnogobrojnim psovkama; očito, pale su oklade.
U svom tom uzbudjenju, ona je prošla i ušla u dvorac.
o o o
Stajala je u malom vanjskom dvorištu. Tamo je ugledala konje, vezane za ogradu i ostavljene. Ali u vanjskom dvorištu nije bilo vojnika; svi su bili na bedemima, i gledali turnir.
Potražila je uokolo Chrisa i Mareka, ali ih nije videla. Ne znajući šta još da učini, ušla je kroz vrata u veliku dvoranu. Začula je odjek koraka na spiralnim stepenicama njoj sleva.
Krenula je uz stepenice, okolo naokolo, ali su se koraci stišavali. Mora da su išli dole, a ne gore.
Brzo je krenula putem kojim je došla. Stepenice su se spiralno spuštale, završivši prolazom niskoga stropa, vlažnim i pljesnivim, s ćelijama na jednoj strani. Vrata ćelija bila su otvorena i nikog nije bilo unutra. Negde ispred, iza zavoja u hodniku, čula je glasove koji su odjekivali, i zveket metala.
Oprezno je krenula prema napred. Mora da je ispod velike dvorane, pomisli ona. U mozgu je pokušavala rekonstruisati to područje iz sećanja o ruševinama dvorca koje je tako pažljivo proučavala nekoliko nedelja ranije. Ali nije se sećala da je ikad videla ovaj prolaz. Možda se urušio stolećima ranije.
Još jedan zveket metala, i odjek smeha.
Zatim koraci.
Trebao joj je trenutak da shvati da dolaze po nju.
o o o
Marek se svalio u vlažnu, trulu, klisku i smrdljivu slamu. Chris se sruši pokraj njega, poskliznuvši se na kaši.
Vrata ćelije se uz tresak zatvore. Bili su na kraju hodnika, s ćelijama s tri strane. Marek je kroz rešetke video stražare kako odlaze, smejući se. Jedan reče: "Hej, Paolo, gde ćeš ti? Ostaješ ovde i pazi na njih."
"Zašto? Neće nigde otići. Hoću gledati turnir."
"Tvoja je smena. Oliver želi da se čuvaju."
Začulo se protestovanje i psovanje. Još smeha, i koraci koji se udaljavaju. Onda se jedan krupni stražar vrati, proviri kroz rešetke prema njima i opsuje. Nije bio sretan; oni su bili razlog zbog kojeg je propuštao predstavu. Pljunuo je na pod njihove ćelije, a zatim se malo odmaknuo, do drvenog stolčića. Marek ga više nije mogao videti, ali je video njegovu senu na suprotnom zidu.
Izgledalo je kao da čačka po zubima.
Marek pridje rešetkama, pokušavajući pogledati u druge ćelije. Nije baš mogao videti u ćeliju s desne strane, ali je ravno nasuprot njima video figuru koje je sedela naslonjena uza zid u mraku.
Kad su mu se oči priviknule, shvatio je da je to profesor.
. 30.51.09
Нема коментара:
Постави коментар