Život i mišljenja Tristrama Shandyja, džentlmena , također poznatog kao Tristram Shandy , roman je Laurencea Sternea . Objavljeno je u devet svezaka, prva dva su se pojavila 1759., a sedam drugih nakon sledećih sedam godina (sv. 3 i 4, 1761; svezak 5 i 6, 1762; svezak 7 i 8, 1765; sv. 9, 1767) . To je navodno biografija istoimenog lika. Njegov stil obeležen je digresijom, dvosmislenošću i grafičkim sredstvima. Prvo izdanje štampala je Ann Ward u Coney Streetu u Yorku.
Sterne je mnogo čitao, što se odražava u Tristramu Shandyju. Mnoge njegove usporedbe, na primer, podsećaju na dela metafizičkih pesnika iz 17. stoleća, a roman u celini, s fokusom na probleme jezika, stalno se bavi teorijama Johna Lockea u Eseju o ljudskom razumevanju. Arthur Schopenhauer nazvao je Tristrama Shandyja jednom od "četiri besmrtne romanse".
Prvo izdanje Života i mišljenja Tristrama Shandyja, gospodina, s potpisom Laurencea Sternea
Sterne je mnogo čitao, što se odražava u Tristramu Shandyju. Mnoge njegove usporedbe, na primer, podsećaju na dela metafizičkih pesnika iz 17. stoleća, a roman u celini, s fokusom na probleme jezika, stalno se bavi teorijama Johna Lockea u Eseju o ljudskom razumevanju. Arthur Schopenhauer nazvao je Tristrama Shandyja jednom od "četiri besmrtne romanse".
"Izvorno objavljivan u ciklusima od po nekoliko svezaka između 1759. i 1767.godine ''Tristram Shandy'' smatra se jednim od dela koja su postavila temelje modernog romana. Dotadašnji romani naime uglavnom su obuhvatali memoaristiku i epistolarnu prozu, te književne obrade legendi i bajki, odnosno pripoviesti s prevladavajućim fantastičnim elementima, dok romani Laurenecea Sternea, Daniela Dafoea, Samuela Richardsona i Henryja Fieldienga – autora koji se smatraju začetnicima novoga građanskog romana osamnaestog stoleća – kao novost uvode realističko pripovedanje o životnoj stvarnosti pojedinca. Ono što romane Laurencea Sternea pritom posebno izdvaja jest izrazita sklonost sentimentalnosti, ali i književnom eksperimentiranju.
Kao što joj naslov sugeriše, knjiga je tobože Tristramovo pripovedanje o njegovoj životnoj priči.Jedna od posebnosti narativne strukture je da, uprkos činjenici da Tristramova koncepcija otvara delo, prepričavanje njegovog rođenja se događa tek skoro na polovini knjige. Ovo može biti zbog Sterneove posvećenosti pružanju bogate pozadine za koju smatra da je neophodna za razumevanje života pojedinca; ili može biti pokušaj dezorijentisanja čitaoca; ili može biti oboje. Tristram je porođen od " muškarca-babica".' Dr Slopa, koji Tristramov nos gneči pincetom dok izvlači bebu. Nosevi, bez obzira da li su unakaženi, kratki ili impresivno dugi, važni su kroz ceo roman. Tristramovo ime je takođe skraćeno i iskrivljeno od više magistralnog Trismegista koji mu je njegov otac Walter nameravao dati. Ovakvo koketiranje sa filozofskom ozbiljnošću karakteriše knjigu u celini.
Autor linearnost naracije svesno i namerno razara mnoštvom asocijativnih digresija kao i umetanjem zvezdica, tačkica, crnih i praznih stranica te nedovršenih i ispremešanih poglavlja, što sve roman čini vrlo inovativnim te umnogome različitim u odnosu na prethodnike, i zapravo anticipatorskim za razvoj žanra, posebno romana svesti.
Ova stranica rukopisa, koja je začinjena dugim crticama, verovatno je napisana vlastitom rukom Laurencea Sternea.
Najduže crtice u romanu nalaze se na početku 4. toma, poglavlje XXVII, koje ne opisuje toliko koliko oslikava reakciju uglednog duhovnika Phutatoriusa kada mu izuzetno vruć kesten padne u pantalone. 'ZOUNDS! ' je njegov bogohulni usklik (iako naglašenijim velikim slovima od ovog) – nakon kojeg sledi crtica koja ispunjava ostatak reda i sledeća dva reda. To je tipografski ekvivalent glasnoći i dužini njegovog mučnog uzvika.
Tom 4, u kom Tristram priznaje da 'ovde treba celo poglavlje'.
U 4. tomu roman skače ravno sa XXIII poglavlja na poglavlje XXV, na čijem otvaranju Tristram priznaje da „ovde nedostaje celo poglavlje – i ponor od deset stranica koje je on napravio u knjizi“. Tristram je istrgao jedno poglavlje, procenjujući ga 'toliko iznad stila i načina bilo koje druge stvari koje sam mogao naslikati u ovoj knjizi' da bi ostatak knjige patio zbog toga. U prvom izdanju to je značilo da su preostale desne strane sveske (kao što nikada nisu u normalnoj knjizi) jednako numerisane. Efekat mora da je radikalno poremetio očekivanja čitalaca, iako se nikada ne ponavlja u modernim izdanjima, koja broje svoje stranice kao da se ništa loše nije dogodilo.
Možda je najsmeliji primer rezervisan za završni volumen romana, gde je Trimo štap ilustrovan poznatom linijom petlje. Ujak Toby i Trim su zastali ispred ulaznih vrata udovice Wadman, razmišljajući o posledici kucanja i primanja (prvi korak ka tome da budu uvučeni u brak sa privlačnom gospođom Wadman). Sterne je platio pet šilinga za drvorez. 'Dok je čovek slobodan...'. Linija ilustruje slobodu i sama je izražajna sloboda. Stric Toby je možda zbunjen rečima, ali on razume taj gest. 'Hiljadu najsuptilnijih silogizama mog oca ne bi moglo reći više za celibat'. Giddily, linija ima svu slobodu i entuzijazam koje reči nedostaju. Da podsetim ovu liniju je uneo Balzak na samom početku svog romana Magična koža ( Šangrijska )
Iako je pomicanje granica žanra kod toga romana u prvome planu, sentimentalnost je također neprestano prisutna – kao logičan odraz protagonistova melankoličnog temperamenta. "
Jedna je od središnjih šala romana da on ne može ništa jednostavno objasniti, da mora napraviti skretanje s objašnjenjima kako bi dodao kontekst i boju svoje priče, do te mere da Tristramovo rođenje nije dosegnuto sve do III.
Ilustracija Williama Hogartha za 4. tom pokazuje užasan trenutak kada je Tristram kršten imenom koga je otac najviše mrzeo.
Posledično, osim Tristrama kao pripovedača, najpoznatiji i najvažniji likovi u knjizi su njegov otac Walter, njegova majka, njegov ujak Toby, Tobyjev sluga Trim i sporedna glumačka ekipa popularnih sporednih likova, uključujući sobaricu Susannah, doktora Slopa i sveštenika Yoricka, koji je kasnije postao Sterneov omiljeni nom de plume i vrlo uspešan trik. Yorick je takođe protagonista Sterneovog drugog umetničkog dela, Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju.
Tristram Shandy je bio iznenađujući komercijalni uspeh. Nakon što nije uspeo pronaći izdavača za svoja prva dva toma, Sterne je bio primoran da ih objavi o svom trošku. Međutim, delo se toliko dobro prodalo da je drugo izdanje sadržavalo ilustracije poznatog gravera Williama Hogartha. U 18. veku popularni uspeh Tristrama Shandyja nadmašio je njegovu reputaciju među kritičarima. Od tada, međutim, njegov ugled među kritičarima i umetnicima stalno raste. U 20. veku, delo je postalo poštovano od strane modernističkih i postmodernističkih pisaca zbog forme koja krši pravila, jezičke igre i mešavine filozofske ozbiljnosti i humane komedije.
Ujak Toby i udovica Wadman Charlesa Roberta Leslieja
Većina radnje se bavi kućnim uznemirenjima ili nesporazumima, koji pronalaze humor u suprotstavljenim temperamentima Waltera - splenetičnog, racionalnog i pomalo sarkastičnog - i strica Tobyja, koji je nežan, jednostavan i voli svoje bližnje.
Kao što joj naslov sugeriše, knjiga je tobože Tristramovo pripovedanje o njegovoj životnoj priči.Jedna od posebnosti narativne strukture je da, uprkos činjenici da Tristramova koncepcija otvara delo, prepričavanje njegovog rođenja se događa tek skoro na polovini knjige. Ovo može biti zbog Sterneove posvećenosti pružanju bogate pozadine za koju smatra da je neophodna za razumevanje života pojedinca; ili može biti pokušaj dezorijentisanja čitaoca; ili može biti oboje. Tristram je porođen od " muškarca-babica".' Dr Slopa, koji Tristramov nos gneči pincetom dok izvlači bebu. Nosevi, bez obzira da li su unakaženi, kratki ili impresivno dugi, važni su kroz ceo roman. Tristramovo ime je takođe skraćeno i iskrivljeno od više magistralnog Trismegista koji mu je njegov otac Walter nameravao dati. Ovakvo koketiranje sa filozofskom ozbiljnošću karakteriše knjigu u celini.
Autor linearnost naracije svesno i namerno razara mnoštvom asocijativnih digresija kao i umetanjem zvezdica, tačkica, crnih i praznih stranica te nedovršenih i ispremešanih poglavlja, što sve roman čini vrlo inovativnim te umnogome različitim u odnosu na prethodnike, i zapravo anticipatorskim za razvoj žanra, posebno romana svesti.
Ova stranica rukopisa, koja je začinjena dugim crticama, verovatno je napisana vlastitom rukom Laurencea Sternea.
Laurence Sterne je veoma vodio računa o izgledu svoje knjige. Njegova sačuvana pisma izdavačima su stroga u zahtevima u pogledu kvalitete papira, vrste štampe i izgleda. Iako je morao da putuje iz svog doma u Jorkširu, lično je nadgledao štampanje svakog sledećeg sveska. Pobrinuo se da užici i zagonetke naracije budu za oko, kao i za um. Suštinski za naraciju je Sterneov idiosinkratični sistem interpunkcije, a posebno njegova upotreba crtica. One se značajno razlikuju po dužini, ali su gotovo uvek mnogo duže od crtica u drugim štampanim tekstovima ovog (ili bilo kog drugog) perioda. Svaka stranica romana deli svoje rečenice ovim crticama, prelazeći od jedne misli do druge.One ostavljajući utisak naratora koji uvek improvizuje, zastajkujući na trenutak pre nego što odluči šta će sledeće reći. S druge strane, često se čini da crtice jure preko stranice, izvodeći brzi život te improvizacije.
Crtice proizvode i druge efekte. U četvrtom poglavlju romana, Tristram nam govori kako on zna tačan datum svog začeća. Čitaocu koji je znatiželjan o takvim detaljima kaže da 'preskoči preostali deo ovog poglavlja', a čini se da odvaja radoznalog čitaoca radi poverljivog objašnjenja. Dve duge crtice dele stranicu,s obe strane fraze 'Zatvori vrata'. Čitalac kao da na stranici vidi zatvaranje ovog narativnog prostora od onoga što mu je prethodilo.
Zakrivljene linije iz 6. toma, koje ilustruju vijugavu stazu Tristramove priče.
Crtice proizvode i druge efekte. U četvrtom poglavlju romana, Tristram nam govori kako on zna tačan datum svog začeća. Čitaocu koji je znatiželjan o takvim detaljima kaže da 'preskoči preostali deo ovog poglavlja', a čini se da odvaja radoznalog čitaoca radi poverljivog objašnjenja. Dve duge crtice dele stranicu,s obe strane fraze 'Zatvori vrata'. Čitalac kao da na stranici vidi zatvaranje ovog narativnog prostora od onoga što mu je prethodilo.
Odlomak sa zvezdicama iz 6. toma, gde Tristram izostavlja da opiše scenu između udovice Wadman i strica Tobyja.
Najduže crtice u romanu nalaze se na početku 4. toma, poglavlje XXVII, koje ne opisuje toliko koliko oslikava reakciju uglednog duhovnika Phutatoriusa kada mu izuzetno vruć kesten padne u pantalone. 'ZOUNDS! ' je njegov bogohulni usklik (iako naglašenijim velikim slovima od ovog) – nakon kojeg sledi crtica koja ispunjava ostatak reda i sledeća dva reda. To je tipografski ekvivalent glasnoći i dužini njegovog mučnog uzvika.
U 4. tomu roman skače ravno sa XXIII poglavlja na poglavlje XXV, na čijem otvaranju Tristram priznaje da „ovde nedostaje celo poglavlje – i ponor od deset stranica koje je on napravio u knjizi“. Tristram je istrgao jedno poglavlje, procenjujući ga 'toliko iznad stila i načina bilo koje druge stvari koje sam mogao naslikati u ovoj knjizi' da bi ostatak knjige patio zbog toga. U prvom izdanju to je značilo da su preostale desne strane sveske (kao što nikada nisu u normalnoj knjizi) jednako numerisane. Efekat mora da je radikalno poremetio očekivanja čitalaca, iako se nikada ne ponavlja u modernim izdanjima, koja broje svoje stranice kao da se ništa loše nije dogodilo.
Možda je najsmeliji primer rezervisan za završni volumen romana, gde je Trimo štap ilustrovan poznatom linijom petlje. Ujak Toby i Trim su zastali ispred ulaznih vrata udovice Wadman, razmišljajući o posledici kucanja i primanja (prvi korak ka tome da budu uvučeni u brak sa privlačnom gospođom Wadman). Sterne je platio pet šilinga za drvorez. 'Dok je čovek slobodan...'. Linija ilustruje slobodu i sama je izražajna sloboda. Stric Toby je možda zbunjen rečima, ali on razume taj gest. 'Hiljadu najsuptilnijih silogizama mog oca ne bi moglo reći više za celibat'. Giddily, linija ima svu slobodu i entuzijazam koje reči nedostaju. Da podsetim ovu liniju je uneo Balzak na samom početku svog romana Magična koža ( Šangrijska )
Iako je pomicanje granica žanra kod toga romana u prvome planu, sentimentalnost je također neprestano prisutna – kao logičan odraz protagonistova melankoličnog temperamenta. "
Jedna je od središnjih šala romana da on ne može ništa jednostavno objasniti, da mora napraviti skretanje s objašnjenjima kako bi dodao kontekst i boju svoje priče, do te mere da Tristramovo rođenje nije dosegnuto sve do III.
Ilustracija Williama Hogartha za 4. tom pokazuje užasan trenutak kada je Tristram kršten imenom koga je otac najviše mrzeo.
Posledično, osim Tristrama kao pripovedača, najpoznatiji i najvažniji likovi u knjizi su njegov otac Walter, njegova majka, njegov ujak Toby, Tobyjev sluga Trim i sporedna glumačka ekipa popularnih sporednih likova, uključujući sobaricu Susannah, doktora Slopa i sveštenika Yoricka, koji je kasnije postao Sterneov omiljeni nom de plume i vrlo uspešan trik. Yorick je takođe protagonista Sterneovog drugog umetničkog dela, Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju.
Tristram Shandy je bio iznenađujući komercijalni uspeh. Nakon što nije uspeo pronaći izdavača za svoja prva dva toma, Sterne je bio primoran da ih objavi o svom trošku. Međutim, delo se toliko dobro prodalo da je drugo izdanje sadržavalo ilustracije poznatog gravera Williama Hogartha. U 18. veku popularni uspeh Tristrama Shandyja nadmašio je njegovu reputaciju među kritičarima. Od tada, međutim, njegov ugled među kritičarima i umetnicima stalno raste. U 20. veku, delo je postalo poštovano od strane modernističkih i postmodernističkih pisaca zbog forme koja krši pravila, jezičke igre i mešavine filozofske ozbiljnosti i humane komedije.
Ujak Toby i udovica Wadman Charlesa Roberta Leslieja
Većina radnje se bavi kućnim uznemirenjima ili nesporazumima, koji pronalaze humor u suprotstavljenim temperamentima Waltera - splenetičnog, racionalnog i pomalo sarkastičnog - i strica Tobyja, koji je nežan, jednostavan i voli svoje bližnje.
izvor za fotografije i deo teksta
Нема коментара:
Постави коментар