Dan Brown, Da Vičijev Kod (Poglavlje 56, 57, 58, 59,

Poglavlje 56

        Nekoliko sekundi Sofije zurila u Tibinga, a potom se okrete ka Langdonu. "Sveti gral je osoba?" 

        Langdon potvrdi. "Zapravo, žena." Po zbunjenom izrazu Sofinog lica Langdon je znao da ih teško prati. Sećao se da se i sam slično osećao kada je prvi put čuo istu tvrdnju. Tek kada je shvatio simbologiju Grala postala mu je jasna veza sa ženom. 

       Tibigu se očigledno javila ista misao. "Roberte, možda je sada trenutak da simbolog pojasni stvari?" On ode do stola na kraju prostorije, pronađe list papira i položi ga ispred Langdona.

     Langdon izvadi penkalo iz džepa. "Sofi, da li su ti poznati moderni simboli za muško i žensko?" Nacrtao je uobičajeni muški simbol  i ženski simbol 

        "Naravno", reče ona. 

       "Ovo nisu", reče on tiho, "originalni simboli za muško i žensko. Mnogi ljudi pogrešno pretpostavljaju da je muški simbol izveden iz štita i koplja, a da ženski predstavlja ogledalo u kojem se ogleda lepota. Zapravo, ovi simboli su nastali kao drevni astronomski simboli za planetu-boga Mars i planetu-boginju Veneru. Prvobitni simboli su daleko jednostavniji." Langdon nacrta još jedan simbol na papiru.

                                                                     

       "Ovo je originalni simbol za muškarca", reče joj. "Rudimentarni falus."

        "Baš tako", reče Sofi. 

        "Kako se čini", dodade Tibing. 

         Langdon nastavi. "Ovaj znak je poznat kao oštrica, i predstavlja agresiju i muškost. Zapravo, baš ovaj simbol falusa se i danas koristi na savremenim vojnim uniformama da označi čin."                  

       "Zaista", naceri se Tibing. "Što više penisa imaš, imaš viši čin. Dečaci su uvek dečaci." 

     Langdon ustuknu. "Da krenemo dalje - ženski simbol, kao što možeš da pretpostaviš, upravo je suprotan." Nacrtao je sledeći simbol na listu papira. "On se zove putir.

                                                                       

       Iznenađena, Sofi podiže pogled. 

       Langdon je video da je povezala stvari. "Putir", reče on, "predstavlja čašu ili posudu, i što je važnije, ima oblik materice. Ovaj simbol označava ženskost, ženstvenost i plodnost." Langdon je sada pogleda pravo u oči. "Sofi, legenda nam govori da je Sveti gral putir - čaša. Međutim, opis Grala kao putira zapravo je alegorija, čiji je cilj bio da se zaštiti prava priroda Svetog grala. Odnosno, legenda koristi putir kao metaforu za nešto daleko važnije." 

      "Za ženu", reče Sofi. 

       "Upravo tako." Langdon se nasmeši. "Gral je bukvalno drevni simbol za ženskost, a Sveti gral predstavlja sveti ženski princip i boginju, što je sada naravno izgubljeno, bukvalno eliminisano od strane Crkve. Moć žene i njena sposobnost da stvori život nekada su smatrani svetinjama - međutim, predstavljale su pretnju usponu prevashodno muške Crkve, tako da je sveti ženski princip satanizovan i proglašen nečistim. Čovek je, a ne Bog, stvorio koncept 'prvobitnog greha', po kojem je Eva probala jabuku i prouzrokovala propast ljudske rase. Žena, nekada sveti davalac života, postala je sada neprijatelj." 

       "Trebalo bi da dodam", ubaci se Tibing, "da je ovaj koncept žene kao one koja donosi život bio osnova drevne religije. Rođenje deteta bilo je mistično i moćno. Na žalost, hrišćanska filozofija je odlučila da ženi ukrade stvaralačku moć tako što će ignorisati biološku činjenicu i muškarca načiniti Tvorcem. Postanje nam govori da je Eva nastala od Adamovog rebra. Žena je postala izdanak muškarca. I to grešan izdanak. Postanje je bilo početak kraja boginje."

       "Gral je", reče Langdon, "simbol izgubljene boginje. Kada se pojavilo hrišćanstvo, stare paganske religije se nisu lako predavale. Legende o viteškom traganju za izgubljenim Gralom bile su zapravo priče o zabranjenim potragama za izgubljenom ženom. Vitezovi koji su tvrdili da "tragaju za putirom" govorili su šifrovano kako bi se zaštitili od Crkve koja je potčinila žene, prognala Boginju, spaljivala nevernike i zabranila pagansko poštovanje ženskog božanstva." 

     Sofi odmahnu glavom. "Žao mi je, kada ste rekli da je Sveti gral osoba, mislila sam da mislite na neku određenu osobu."

     "I jeste u pitanju određena osoba", reče Langdon. 

      "I to ne bilo koja osoba", provali iz Tibinga, koji se uzbuđeno i nespretno podiže na noge. "Nego žena koja je nosila tajnu toliko moćnu da je, ukoliko bude otkrivena, pretila da uništi samu osnovu hrišćanstva!" 

       Sofi je bila oduševljena. "Da li je ta žena poznata u istoriji?"

       "Prilično." Tibing uze svoje štake i pokaza niz hodnik. "I ukoliko odemo do radne sobe, prijatelji moji, biće mi čast da vam je pokažem na Da Vinčijevoj slici." 

      Dve sobe dalje, u kuhinji, sluga Remi Legaludek u tišini je stajao ispred televizora. Na vestima su prikazivali fotografije muškarca i žene... istih onih ljudi koje je Remi upravo poslužio čajem.

Poglavlje 57 

      Stojeći pored barikade ispred Ciriške depozitne banke, poručnik Kole se pitao zašto Fašu treba toliko vremena da se pojavi sa nalogom za pretres. Bankari su očigledno nešto skrivali. Tvrdili su da su Langdon i Nevo stigli ranije te noći i da ih nisu primili u banku zato što nisu imali dokaz o računu. 

     Zašto onda neće da nas puste unutra, da pogledamo?

     Konačno, Koleov mobilni telefon se oglasi. Zvali su iz komandne stanice u Luvru. "Imamo li nalog za pretres?" upita Kole. 

    "Zaboravite na banku, poručnice", reče mu agent. "Upravo smo dobili dojavu. Imamo tačnu lokaciju na kojoj se kriju Langdon i Nevo."

    Kole se uz tresak spusti na haubu svojih kola. "Šalite se."

     "Imam adresu u predgrađu. Negde u blizini Versaja." 

     "Da li kapetan Faš zna?" 

     "Ne još. Zauzet je važnim razgovorom."

      "Krenuo sam. Neka me nazove čim bude mogao." Kole zapisa adresu i uskoči u kola. Dok se jureći udaljavao od banke, Kole shvati da je zaboravio da pita ko je Sudskoj policiji dojavio Langdonovu lokaciju. Mada to nije bilo važno. Kole je bio blagosloven šansom da se iskupi za svoj skepticizam i ranije greške. Upravo je trebalo da izvrši najveće hapšenje u svojoj karijeri. 

    Kole pozva preko radija petoro kola koja su ga pratila. "Bez sirena, momci. Langdon ne sme da zna da dolazimo." 

     Četrdeset kilometara odatle, crni audi skrenuo je sa seoskog puta i parkirao se u senkama na ivici poljane. Sajlas je izašao i provirio kroz šipke na ogradi od kovanog gvožđa koja je okruživala prostrano imanje. Pogledao je uz dugu mesečinom obasjanu padinu koja je vodila do zamka u daljini. 

    Svetla u prizemlju bila su upaljena. Čudno za ovo doba, pomisli Sajlas, osmehujući se. Informacija koju mu je Učitelj dao očigledno je bila tačna. Ne napuštam ovu kuću bez ključnog kamena, zakleo se. Neću izneveriti biskupa i Učitelja.

     Proverivši šaržer od trinaest metaka u svom hekler-kohu, Sajlas ga progura kroz rešetke i pusti da padne na mahovinasto tlo unutar imanja. Potom, hvatajući se za vrh ograde, prebaci se preko, spretno se dočekavši na noge. Ignorišući bolno urezivanje pojasa od kostreti, Sajlas podiže oružje i zaputi se dugim travnatim usponom.

Poglavlje 58 

     Tibingova 'radna soba' nije bila nalik nijednoj radnoj sobi koju je Sofi ikada videla. Šest ili sedam puta veći od većine najluksuznijih kancelarijskih prostora, vitezov cabinet de travail nalikovao je neobičnom hibridu naučne laboratorije, arhivske biblioteke i buvlje pijace pod krovom. Osvetljen pomoću tri viseća lustera, nepregledan popločani pod bio je istačkan zbijenim ostrvima od radnih stolova zakopanih pod knjigama, umetničkim delima, predmetima i iznenađujućom količinom elektronske opreme - kompjuterima, projektorima, mikroskopima, kopir-aparatima i skenerima. 

     "Preuredio sam balsku dvoranu", stidljivo reče Tibing dok je ulazio u prostoriju. "Nemam mnogo prilike za ples." 

    Sofi se osećala kao da je čitavo veče postalo neka vrsta zone sumraka u kojoj ništa nije onako kako ona očekuje. "Sve ovo vam služi za rad?" 

    "Saznavanje istine je postalo ljubav mog života", reče Tibing. "A Sangreal je moja omiljena ljubavnica." 

    Sveti gral je žena, mislila je Sofi, dok su joj misli bile kolaž ideja koje, kako se činilo, nisu imale smisla. "Rekli ste da imate sliku te žene za koju tvrdite da je Sveti gral." 

    "Da, ali ne tvrdim ja da je ona Gral. Sam Hrist je izrekao tu tvrdnju." 

    "Koja je to slika?" upita Sofi, pretražujući pogledom zidove. 

    "Hramra..." Tibing je izvodio predstavu, praveći se da je zaboravio. "Sveti Gral. Sangreal. Putir." Iznenada se okrete i pokaza na naspramni zid. Na njemu je visila dva i po metra dugačka reprodukcija Tajne večere, iste slike koju je Sofi malo pre toga posmatrala. "Eno je!" 

    Sofi je bila sigurna da joj je nešto promaklo. "To je slika koju ste mi upravo pokazali." 

     On namignu. "Znam, ali uvećana verzija je mnogo uzbudljivija. Zar ne?"

       Sofi se okrete Langdonu, tražeći pomoć. "Ništa ne shvatam." 

      Langdon se nasmeši. "Kako se ispostavilo, Sveti gral se zaista pojavljuje na Tajnoj večeri. Leonardo ju je stavio na upečatljivo mesto." 

     "Čekaj malo", reče Sofi. "Rekli ste mi da je Sveti gral žena. Tajna večera je slika na kojoj je trinaest muškaraca."

      "Da li je?" Tibing podiže obrve. "Pogledajte malo bolje." 

     Nesigurna, Sofi priđe bliže slici, proučavajući trinaest likova - Isusa Hrista u sredini, šest apostola sa njegove leve strane i šest sa desne. "Svi su muškarci", potvrdi ona.

      "Zar?" reče Tibing. "Šta je sa onim koji sedi na počasnom mestu, sa Gospodove desne strane?"

     Sofi je proučavala figuru odmah uz Isusa, sa desne strane, unoseći se u sliku. Dok se zagledala u lice i telo, talas zaprepaštenja je preplavi. Osoba je imala talasastu crvenu kosu, nežno skrštene ruke i nagoveštaj grudi. Bila je to, bez sumnje... žena.

       "To je žena!" uzviknu Sofi. Tibing se smejao. "Kakvog li iznenađenja. Verujte mi, nije nikakva greška. Leonardo je bio vešt u slikanju razlika između polova." Sofi nije mogla da skine pogled sa žene pored Hrista. Tajna večera bi trebalo da predstavlja trinaest muškaraca. Ko je ova žena? Iako je Sofi videla ovu klasičnu sliku mnogo puta, nijednom nije primetila očigledno neslaganje.

    "Svima promakne", reče Tibing. "Naše predubeđenje u vezi sa ovom slikom toliko je jako da pobeđuje naše oči." 

    "Ovaj fenomen se naziva skotom", dodade Langdon. "Mozak to ponekad radi kada su u pitanju snažni simboli."

      "Još jedan razlog što ste prevideli ženu", reče Tibing, "jeste taj što su mnoge reprodukcije po knjigama snimljene pre 1954. godine, kada su detalji još uvek bili skriveni ispod naslaga prašine i nekoliko neveštih restauracija u osamnaestom veku. Sada je, napokon, zidna slika očišćena i dovedena do Da Vinčijevog originalnog sloja boje." On pokaza na fotografiju. "Et voila!"

      Sofi priđe još bliže slici. Žena sa Isusove desne strane bila je mlada i izgledala je pobožno. Imala je stidljivo lice, prekrasnu crvenu kosu i ruke mirno prekrštene. Ovo je žena koja je mogla smrviti Crkvu bez ičije pomoći?

    "Ko je ona?" upita Sofi. 

     "To je, draga moja", odgovori Tibing, "Marija Magdalena." 

     Sofi se okrete. "Prostitutka?" 

    Tibing oštro uzdahnu, kao da ga je ta reč lično uvredila. "Magdalena nije bila ništa slično. Ta nesrećna zabluda nasleđe je smišljenog blaćenja od strane Crkve. Crkva je morala da obeščasti Mariju Magdalenu kako bi prikrila njenu opasnu tajnu - njenu ulogu Svetog grala." 

    "Njenu ulogu?"

    "Kao što sam rekao", objasni Tibing, "rana Crkva je morala da ubedi svet da je smrtni prorok Isus zapravo božansko biće. Stoga je svako jevanđelje koje je opisivalo zemaljske aspekte Isusovog života bilo izostavljeno iz Biblije. Na nesreću po rane urednike, jedna naročito uznemirujuća tema stalno se ponavljala u jevanđeljima. Marija Magdalena." On zastade. "Preciznije, njen brak sa Isusom Hristom." 

      "Molim?" Sofin pogled pređe na Langdona, a potom se vrati na Tibinga.

      "To je stvar istorijskih podataka", reče Tibing, "i Da Vinči je sasvim sigurno bio svestan te činjenice. Tajna večera praktično viče posmatraču da su Isus i Magdalena par." 

    Sofi ponovo pogleda sliku. 

     "Primetićete da su Isus i Magdalena obučeni kao odraz onog drugog u ogledalu." Tibing pokaza na dve osobe u središtu slike. 

    Sofi je bila zapanjena. Sasvim očigledno, njihova odeća je bila obrnutih boja. Isus je nosio crvenu haljinu i plavi ogrtač; Magdalena plavu haljinu i crveni ogrtač. Jin ijang.

     "Da zađemo u još neobičnije područje", reče Tibing. "Primetićete da izgleda da su Isus i njegova nevesta spojeni u kuku i da se naginju na suprotne strane kao da obeležavaju ovaj jasno oivičen prazan prostor između njih.

      " Čak i pre nego što joj je Tibing pokazao konture, Sofije videla - neporecivi oblik "V u središtu slike. Bio je to isti simbol koji je Langdon ranije nacrtao za Gral, putir i matericu žene. 

    "Konačno", reče Tibing, "ako posmatrate Isusa i Magdalenu kao elemente kompozicije, a ne kao ljude, primetićete kako isplivava još jedan očigledan oblik." On zastade. "Jedno slovo abecede." 

     Sofi ga uoči istog trenutka. Reći da joj je slovo upalo u oči nije dovoljno. Slovo je iznenada bilo sve što je Sofi mogla da vidi. Sljašteći usred slike, bez ikakve sumnje, stajao je oblik ogromnog, besprekorno oblikovanog slova M. 

     "Suviše savršeno za slučajnost, ne mislite li?" upita Tibing. 

    Sofi je bila zapanjena. "Zašto je tu?" 

    Tibing slegnu ramenima. "Teoretičari zavere će vam reći da ono predstavlja Matrinonio ili Mariju Magdalenu. Iskreno rečeno, niko nije siguran. Jedino je sigurno da skriveno M nije nikakva greška. Brojna dela povezana sa Gralom sadrže skrivena slova M - bilo kao vodene žigove, sloj boje u podlozi, ili kompozicione aluzije. Najupadljivije M je, naravno, ono na oltaru Gospe od Pariza u Londonu, koji je dizajnirao bivši Veliki majstor Sionskog priorata, Žan Kokto." 

      Sofi razmisli o toj informaciji. "Priznajem, skrivena slova M jesu intrigantna, iako pretpostavljam da niko ne tvrdi da su ona dokaz Isusovog braka sa Magdalenom." 

    "Ne, ne", reče Tibing, prilazeći obližnjem stolu sa knjigama. "Kao što sam ranije rekao, brak Isusa i Marije Magdalene je istorijski podatak." Poče da prekopava po knjigama. "Štaviše, viđenje Isusa kao oženjenog čoveka ima daleko više smisla od naše standardne biblijske predstave o Isusu kao neženji." 

     "Zašto?" upita Sofi. 

      "Zato što je Isus bio Jevrejin", reče Langdon, preuzimajući priču dok je Tibing tragao za svojom knjigom, "a društvena pravila tog vremena bukvalno su zabranjivala Jevrejima da ostanu neoženjeni

Prema jevrejskim običajima, celibat je bio osuđivan, a obaveza svakog jevrejskog oca bila je da pronađe odgovarajuću ženu za svog sina. Da Isus nije bio oženjen, barem jedno biblijsko jevanđelje bi to pomenulo i pružilo neko objašnjenje." 

   Tibing pronađe ogromnu knjigu i povuče je ka sebi preko stola. Izdanje u kožnom povezu bilo je veličine postera, nalik ogromnom atlasu. Na koricama je pisalo: Gnostička evanđelja. Tibing ga iz zaleta otvori, i Langdon i Sofi mu se pridružiše. Sofi je videla da knjiga sadrži fotografije nečega što je ličilo na uvećane odlomke iz drevnih dokumenata - na iscepan papirus sa rukom pisanim tekstom. Nije prepoznavala drevni jezik, ali se na naspramnim stranama nalazio kucani prevod. 

    "Ovo su fotokopije svitaka iz Nag Hamadija i sa Mrtvog mora, koje sam ranije pomenuo", reče Tibing. "Najstarija hrišćanska svedočanstva. Ono što uznemirava jeste to što se ne podudaraju sa jevanđeljima u Bibliji." Listajući ka sredini knjige, Tibing pokaza na jedan odlomak. "Uvek je dobro početi od Jevanđelja po Filipu." 

    Sofi pročita odlomak: 

A družbenica Spasitelja je Marija Magdalena. Hrist ju je voleo više od svih svojih apostola i često ju je ljubio u usta. Ostali apostoli su bilo uvređeni time i izrazili su svoje neodobravanje. Rekoše mu: "Zašto nju voliš više nego sve nas? 

   "Reči su iznenadile Sofi, pa ipak teško da su dokazivale nešto. "Ne piše ništa o braku." 

    "Au contraire." Tibing se nasmeši, pokazujući na prvi red. "Kao što će vam svaki poznavalac aramejskog reći, reč družbenica je, u to vreme, bukvalno značila supruga."

    Langdon potvrdi klimanjem glave. 

     Sofi ponovo pročita prvi red. A družbenica Spasitelja je Marija Magdalena.

    Tibing je listao knjigu, pokazujući joj još nekoliko odlomaka koji su, na njeno iznenađenje, jasno sugerisali da su Magdalena i Isus bili u romantičnoj vezi. Dok je čitala odlomke, Sofi se setila ljutitog sveštenika koji je zalupao na vrata njenog dede kada je još bila u osnovnoj školi. 

   "Je li ovo dom Žaka Sonijera?" upitao je sveštenik, zureći naniže u malu Sofi kada je otvorila vrata. "Želim da sa njim razgovaram o članku koji je napisao." Sveštenik podiže novine. 

    Sofi je pozvala dedu, i njih dvojica nestali su u pravcu radne sobe, zatvarajući vrata. Deda je napisao nešto za novine? Sofi je smesta otrčala u kuhinju i počela da lista novine od tog jutra. Pronašla je dedino ime ispod jednog članka na drugoj strani. Pročitala ga je. Nije razumela sve što je napisano, ali je zvučalo kao da se francuska vlada, pod pritiskom sveštenika, složila da zabrani američki film pod nazivom Poslednje Hristovo iskušenje, film o Isusu koji vodi ljubav sa Marijom Magdalenom. Članak njenog dede tvrdio je da je Crkva arogantna i da nije u pravu što zabranjuje film. 

    Nije ni čudo što je sveštenik ljut, pomislila je Sofi. 

"To je pornografija! Svetogrđe!" urlao je sveštenik, izlazeći iz radne sobe i jureći ka ulaznim vratima. "Kako samo možete to da podržavate! Taj Amerikanac Martin Skorseze je počinio svetogrđe, i Crkva mu neće dopustiti da ima propovedaonicu u Francuskoj!" Sveštenik je zalupio vratima iza sebe. 

      Kada je deda ušao u kuhinju, video je Sofi sa novinama i namrštio se. "Brza si."

     Sofi reče: "Ti misliš da je Isus Hrist imao devojku?" 

   "Ne, dušo, ja sam rekao da Crkvi ne treba dopustiti da nam govori šta treba a šta ne treba da mislimo." 

      "Da li je Isus imao devojku?" 

    Deda je nekoliko trenutaka ćutao. "Da li bi bilo toliko loše da jeste?" 

     Sofi razmisli o tome i potom slegnu ramenima. "Meni ne bi smetalo." 

     Ser Li Tibing je još uvek govorio. "Neću vas zamarati bezbrojnim referencama na zajednicu Isusa i Magdalene. To su ad nauseum istražili savremeni istoričari. Međutim, želeo bih nešto da istaknem." On pokaza na još jedan odlomak. "Ovo je iz jevanđelja po Mariji Magdaleni." 

   Sofi nije znala za jevanđelje same Marije Magdalene. Ona pročita tekst: 

     A Petar reče: "Da li je Spasitelj zaista govorio sa ženom bez našeg znanja? Hoćemo li se svi okrenuti i slušati je ? Da li mu je ona bila draža od nas?"

      A Lev odgovori: "Petre, uvek si bio burne naravi. Sada te gledam kako se nadmećeš sa ženom kao neprijateljem. Ako ju je Spasitelj učinio dostojnom, ko si ti da je odbacuješ? Spasitelj mora da je dobro poznaje. Zato ju je voleo više od nas."

  "Žena o kojoj govore", objasni Tibing, "jeste Marija Magdalena. Petar je ljubomoran na nju." 

   "Zato što je Isusu bila draža Marija?" 

    "Ne samo zato. Radilo se o mnogo većim ulozima od samih osećanja. U toj fazi jevanđelja, Isus sumnja da će uskoro biti zarobljen i razapet. Stoga Mariji Magdaleni da je uputstva kako da dalje vodi njegovu Crkvu kada njega više ne bude. Posledica je ta da Petar izražava svoje nezadovoljstvo time što je druga violina u odnosu na ženu. Rekao bih da je Petar bio pomalo seksista." 

    Sofi se trudila da ga prati. "Govorimo o svetom Petru. Steni na kojoj je Isus izgradio svoju Crkvu." 

     "Upravo o njemu, samo što tu postoji jedna caka. Prema ovim jevanđeljima, Hrist nije Petru dao uputstva kako da osnuje hrišćansku crkvu. Dao ih je Mariji Magdaleni."

    Sofi ga pogleda. "Hoćete da kažete da je hrišćansku crkvu trebalo da vodi ženal"

    "Takav je bio plan. Isus je bio pravi feminista. Po njegovoj zamisli, budućnost njegove Crkve trebalo je da leži u rukama Marije Magdalene." 

     "A Petru je to smetalo", reče Langdon, pokazujući na Tajnu večeru. "Ono tamo je Petar. Možeš da vidiš da je Da Vinči znao šta je Petar mislio o Mariji Magdaleni."

     Ponovo Sofi ostade bez teksta. Na slici, Petar se preteći naginjao ka Mariji Magdaleni i prelazio svojom rukom nalik oštrici preko njenog vrata. Isti preteći gest kao i na Bogorodici među stenamal.

     "I ovde takođe", reče Langdon, pokazujući na grupu apostola pored Petra. "Malo zlosutno, zar ne?" 

     Sofi zaškilji i vide ruku koja se pojavljuje iz grupe apostola. "Je li to bodež u toj ruci?" 

    "Da. Što je još čudnije, ukoliko prebrojiš ruke, uverićeš se da ova ruka... ne pripada baš nikome. Ona je bez tela. Anonimna." 

    Sofi je počinjala da se oseća izgubljenom. "Žao mi je, ali još uvek ne vidim kako sve ovo Mariju Magdalenu čini Svetim gralom."

     "Aha!" Tibing ponovo uzviknu. "Tu leži zec!" Okrete se ponovo ka stolu i izvuče veliku mapu koju raširi ispred Sofi. Bila je to složena genealogija. "Malo ljudi zna da je Marija Magdalena, nezavisno od toga što je bila Hristova desna ruka, bila moćna žena." 

     Sofi sada ugleda naslov iznad porodičnog stabla.

       PLEME VENIJAMINOVO 

    "Marija Magdalena je ovde", reče Tibing, pokazujući blizu samog vrha genealoškog stabla. 

    Sofi je bila iznenađena. "Ona je iz kuće Venijamina?"

      "Upravo tako", reče Tibing. "Marija Magdalena je kraljevskog porekla."

       "Ali ja sam mislila da je Magdalena bila siromašna." 

      Tibing odmahnu glavom. "Magdalena je proglašena za prostitutku kako bi se uklonili dokazi o njenim moćnim porodičnim vezama." 

      Sofi pogleda u Langdona, koji i to potvrdi. Potom se opet okrenu ka Tibingu. "Ali zašto bi Crkvu brinulo da li je Magdalena kraljevske krvi?" 

     Britanac se nasmeši. "Drago moje dete, nije Crkvu toliko brinula kraljevska krv Marije Magdalene, koliko njen brak sa Hristom, koji je takođe bio kraljevske krvi. Kao što znate, Jevandelje po Mateju nam kaže da je Isus iz plemena Davidovog. Potomak kralja Solomona je spojio dve kraljevske loze, stvarajući tako moćnu političku zajednicu sa potencijalom da legitimno pretenduje na presto i ponovo uspostavi kraljevsku lozu, kao u vreme Solomona." 

   Sofi je osećala da napokon stižu do poente. 

    Tibing je sada izgledao uzbuđeno. "Legenda o Svetom gralu je legenda o kraljevskoj krvi. Kada se u legendi o Gralu govori o 'putiru u kojem se nalazila Hristova krv'... govori se, zapravo, o Mariji Magdaleni – ženskoj materici koja je nosila Isusovu kraljevsku lozu." 

    Izgledalo je da reči odjekuju preko balske dvorane, pre nego što ih je Sofi sasvim shvatila. Marija Magdalena je nosila kraljevsku lozu Isusa Hrista ? "Ali kako bi Isus mogao da ima lozu sem?..." Ona zastade i pogleda Langdona. 

    Langdon se blago nasmeši. "Sem ako su imali dete." 

    Sofi je stajala u šoku. 

     "Eto vam najvećeg zataškavanja u istoriji čovečanstva", objavi Tibing. "Ne samo da je Isus bio oženjen, nego je bio i otac. Draga moja, Marija Magdalena je bila Sveta zdela. Bila je putir koji je nosio kraljevsku lozu Isusa Hrista. Bila je materica koja je nosila potomstvo, i loza od koje se granalo sveto voće!" 

    Sofi oseti kako joj se dlačice na rukama podižu. "Ali kako se o toliko velikoj tajni moglo ćutati sve ove godine?" 

     "Nebesa!" reče Tibing. "Radilo se sve samo se nije ćutalo! Kraljevska loza Isusa Hrista izvor je najotpornije legende svih vremena - legende o Svetom gralu. Magdalenina priča se uzvikuje na sve strane već vekovima preko svih vrsta metafora i na svim jezicima. Njenu priču vidite svuda, jednom kada progledate." 

    "A spisi Sangreala?" upita Sofi. "Oni navodno sadrže dokaz da je Isus imao svoju kraljevsku lozu?" 

     "Baš tako." 

      "Dakle, čitava legenda o Svetom gralu zapravo je o kraljevskoj krvi?"

       "I to prilično bukvalno", reče Tibing. "Reč Sangreal dolazi od San Greal - ili Sveti gral. Ali u svom najstarijem obliku, reč Sangreal se delila na drugom mestu." Tibing je zapisa na parčetu papira i pruži joj ga. 

     Pročitala je šta je napisao. 

       Sang Real Istog trenutka, Sofi je prepoznala prevod. Sang Real je bukvalno značilo kraljevska krv.

Poglavlje 59 

       Recepcionar u foajeu sedišta sekte Opus Dei na Aveniji Leksington u Njujorku bio je iznenađen kada je sa druge strane slušalice začuo glas biskupa Aringarose. "Dobro veče, gospodine."

     "Da li ima poruka za mene?" pitao je biskup, neuobičajeno napet. 

    "Da, gospodine. Drago mi je što ste nazvali. Nisam mogao da vas pronađem u vašem apartmanu. Imali ste hitan telefonski poziv pre oko pola sata." 

    "Da?" Te vesti kao da su mu donele olakšanje. "Da li znate ko je zvao?"

     "Ne, gospodine, nije ostavio ime. Samo broj." Telefonistkinja javi broj. 

     "Pozivni trideset tri? To je Francuska, zar ne?"

     "Da, gospodine. Pariz. Rekao je da je izuzetno važno da mu se odmah javite." 

      "Hvala vam. Čekao sam taj poziv." Aringarosa brzo prekide vezu. 

       Dok je spuštao slušalicu, recepcionar se pitao zašto je veza biskupa Aringarose toliko pucketala. Po dnevnom rasporedu, biskup je ovog vikenda trebalo da bude u Njujorku, pa ipak, zvučalo je kao da zove sa drugog kraja sveta. Recepcionar sleže ramenima. Biskup Aringarosa se poslednjih nekoliko meseci ponašao veoma čudno. 

      Mora da mobilni telefon nije bio dostupan, mislio je Aringarosa dok se fijat približavao izlazu za rimski čarter aerodrom. Učitelj je pokušavao da me dobije. Uprkos tome što je bio zabrinut zbog propuštenog poziva, Aringarosu je ohrabrila činjenica da je Učitelj imao dovoljno samopouzdanja da nazove direktno sedište organizacije Opus Dei. 

  Mora da su se stvari dobro odvijale večeras u Parizu.

   Dok je birao broj, Aringarosa je osećao uzbuđenje što će uskoro biti u Parizu. Sletećemo pre zore. Aringarosu je na aerodromu čekao turbo helikopter za kratki čarter let do Francuske. Komercijalne linije nisu dolazile u obzir u ovo doba, naročito imajući u vidu sadržaj njegove aktovke. 

     Telefon poče da zvoni. 

    Javio se ženski glas. "Direction Centrale Police Judiciaire."

    Aringarosa je oklevao. Ovo nije očekivao. "Ah, da... Rekli su mi da nazovem ovaj broj." 

     "Qui êtes-vous?" reče žena. "Vaše ime?" 

      Aringarosa nije bio siguran da li da odgovori. Francuska Sudska policija?

     "Vaše ime, gospodine?" insistirala je žena. 

       "Biskup Manuel Aringarosa."

      "Un moment." Začuo se zvuk prebacivanja veze. 

      Nakon poduže pauze, javi se grub i zabrinut muški glas. "Biskupe, drago mi je da sam konačno došao do vas. Vi i ja treba da razgovaramo o mnogo čemu.

                                                                  

nastavci : Romani u nastavcima