Alea: Dan Brown, Da Vičijev Kod ( poglavlje 52, 53, 54, 55 )

https://kupdf.net/download/dan-brown-da-vincijev-kod_5afedafbe2b6f5531f4066d7_pdf

246

Poglavlje 52

Prostrano imanje Vilet, od svojih 185 ari, nalazilo se na dvadeset pet minuta vožnje severozapadno od Pariza, u okolini Versaja. Ovaj istorijski zamak, jedan od najznačajnijih u Parizu, projektovao je 1668. godine Fransoa Mansar za grofa od Ofleja. Zajedno sa dva pravougaona jezera i vrtovima koje je dizajnirao Le Notr, Šato Vilet pre je bio skromniji zamak nego obično zdanje. Čitavo imanje je od milošte postalo poznato kao la Petite Versailles.

Langdon naglo zaustavi oklopni kamion na početku prilaznog puta dugačkog kilometar i po. Iza nametljive bezbednosne kapije, rezidencija ser Lija Tibinga izdizala se na proplanku u daljini. Natpis na kapiji bio je na engleskom: PRIVATNI POSED. ZABRANJEN PROLAZ.

Kao da je sopstveni dom proglasio za britansku teritoriju, Tibing ne samo da je isticao natpise na engleskom, već je i interfon na kapiji postavio sa desne strane - suvozačke strane svuda u Evropi, izuzev u Engleskoj.

Sofi zbunjeno pogleda interfon na pogrešnoj strani. "A šta ako se neko vozi bez suvozača?"

"Ne pitaj." Langdon je o tome već razgovarao sa Tibingom. "Voli da su stvari onakve kakve su kod kuće."

Sofi spusti prozor. "Roberte, bolje da ti pričaš."

Langdon se pomeri, naginjući se preko Sofi da pritisne dugme interfona. Dok se naginjao, primamljivi miris Sofinog parfema ispuni mu nosnice, i on shvati koliko su blizu. Čekao je, čudno ispružen. Potom je, preko malog zvučnika, čuo kako telefon zvoni.

Konačno, interfon zakrča i ljutiti glas sa francuskim akcentom progovori. "Chdteau Villette. Ko je?"

"Ovde Robert Langdon", reče Langdon, ispružen preko Sofinog krila. "Ja sam prijatelj ser Lija Tibinga. Potrebna mi je njegova pomoć."

"Gazda spava. I ja sam spavao. Kakvog posla imate sa njim?"

"U pitanju je privatna stvar. Koja ga izuzetno zanima."

"U tom slučaju, siguran sam da će vas rado primiti ujutro."

Langdon prebaci težinu. "Veoma je važno."

"Kao i san Ser Lija. Ako ste mu prijatelj, znate da je lošeg zdravlja."

Ser Li Tibing je kao dete bolovao od dečje paralize, a sada je nosio proteze za noge i hodao uz pomoć štaka. Međutim, na Langdona je, prilikom njegove poslednje posete, ostavio utisak toliko živahnog i živopisnog čoveka da se to teško činilo kao nedostatak.

"Ako biste bili ljubazni, molio bih vas da mu kažete da imam nove informacije o Gralu. Informacije koje ne mogu da čekaju do jutra."

Nastade duga pauza. Langdon i Sofi su čekali, a motor kamiona glasno je radio.

Prošao je čitav minut.

Naposletku, neko progovori. "Dobri moj prijatelju, rekao bih da si još uvek na harvardskom srednjem vremenu." Glas je bio živahan i veseo.

Langdon se naceri, prepoznajući snažan britanski akcenat. "Li, izvinjavam se što te budim u ovo nepristojno doba."

"Sluga mi kaže da spominješ Gral."

"Mislio sam da bi te to moglo izvući iz kreveta."

"I jeste."

"Ima li šanse da otvoriš kapiju starom prijatelju?"

"Oni koji tragaju za istinom više su od prijatelja. Oni su braća."

Langdon zakoluta očima u Sofinom pravcu, naviknut na Tibingovu sklonost ka dramatici.

"Zaista ću otvoriti kapiju", objavi Tibing, "ali prvo moram da proverim da li si čistog srca. Provera tvoje časti. Odgovorićeš na tri pitanja."

Langdon zagunđa, šapnuvši Sofi: "Imaj strpljenja. Kao što sam rekao, on je prilično upečatljiv lik."

"Prvo pitanje", objavi Tibing, herkulovskim tonom. "Da li da te poslužim kafom ili čajem?"

Langdon je znao šta Tibing misli o američkom fenomenu kafe. "Čaj", odgovori on. "Eri Grej."

"Odlično. Drugo pitanje. Sa mlekom ili šećerom?"

Langdon je oklevao.

"Sa mlekom", šapnu mu Sofi. "Mislim da ga Britanci piju sa mlekom."

"Sa mlekom", reče Langdon.

Tišina.

"Sa šećerom?"

Tibing nije odgovarao.

Čekaj! Langdon se sada sećao gorkog napitka kojim je bio poslužen prilikom svoje poslednje posete i shvati da je to trik pitanje. "Sa limunom!" reče on. "Eri Grej sa limunom."

"Upravo tako." Zvučalo je kao da se Tibing sada izvrsno zabavlja. "I na posletku, moram ti postaviti najozbiljnije od svih pitanja." Tibing zastade, pa potom progovori svečanim tonom. "Koje godine je harvardski školarac poslednji put u veslanju pobedio studenta sa Oksfordau Henliju?"

Langdon nije imao pojma, ali znao je samo jedan razlog zbog kojeg je postavljeno to pitanje. "Takva se nepodopština sasvim sigurno nikada nije dogodila."

Kapija se otvori.

"Tvoje srce je čisto, prijatelju moj. Možeš proći."

Poglavlje 53

Gospodine Verne!" Dežurni upravnik Ciriške depozitne banke sa olakšanjem je odahnuo kada je čuo glas predsednika banke preko telefona. "Kuda ste otišli, gospodine? Policija je ovde, svi vas čekaju!"

"Imam mali problem", reče predsednik banke uznemireno. "Smesta mi je potrebna vaša pomoć."

Imaš ti više od malog problema, pomislio je upravnik. Policija je sasvim opkolila banku, preteći da će se kapetan Sudske policije lično pojaviti sa nalogom koji je banka zahtevala. "Kako vam mogu pomoći, gospodine?"

"Oklopni kamion broj tri. Moram da ga pronađem."

Zbunjen, upravnik pogleda svoj raspored pošiljki. "Ovde je. Dole na platformi za utovar."

"Zapravo, nije tamo. Kamion je ukralo dvoje ljudi za kojima policija traga."

"Molim? Kako su se izvezli odavde?"

"Ne mogu da ulazim u detalje preko telefona, ali imamo situaciju koja bi mogla biti izuzetno neprijatna po banku."

"Sta želite da ja učinim, gospodine?"

"Hoću da aktivirate uređaj za praćenje kamiona."

Pogled noćnog čuvara pođe ka kontrolnoj tabli na drugom kraju prostorije. Kao i mnoga oklopna vozila, svaki od kamiona banke bio je opremljen uređajem za navođenje, koji se mogao aktivirati na daljinu, iz banke. Upravnik je ovaj sistem za hitne slučajeve upotrebio samo jednom, nakon otmice, i radio je besprekorno – locirao je kamion i automatski preneo koordinate policiji. Noćas je, međutim, upravnik imao utisak da direktor očekuje malo više mudrosti. "Gospodine, svesni ste da će, ako aktiviram ovaj sistem, odašiljač istog trenutka obavestiti policiju da imamo problem?"

Verne je ćutao nekoliko sekundi. "Da, znam. Svejedno, učinite to. Kamion broj tri. Ostaću na vezi. Moram da znam tačnu lokaciju tog kamiona iste sekunde kad je dobijete."

"Odmah, gospodine."

Trideset sekundi kasnije i četrdeset kilometara odatle, skriven u karoseriji oklopnog kamiona, sićušni odašiljač poče da trepće.

Poglavlje 54

Dok su se Langdon i Sofi u oklopnom kamionu približavali krivudavimprilaznim putem oivičenim topolama, Sofije već osećala kako joj se mišići opuštaju. Bilo je olakšanje skloniti se sa puta. Pored toga, znala je da je ovo privatno, ograđeno imanje dobroćudnog stranca sigurnije od mnogih mesta na kojima su se mogli odmoriti.

Skrenuli su na široki kružni prilazni put, i sa desne strane ugledaše zamak Vilet. Visoko tri sprata i najmanje šezdeset metara dugo, zdanje je imalo fasadu od sivih kamenih blokova, spolja osvetljenu reflektorima. Gruba fasada bila je sušta suprotnost besprekorno oblikovanom i uređenom vrtu i staklastom jezeru.

Svetla u zgradi su se tek sada upalila.

Umesto da se doveze do glavnih vrata, Langdon je skrenuo na parking ušuškan u zimzelenom drveću. "Nećemo rizikovati da nas neko primeti sa puta", reče. "Ili da se Li zapita zašto smo stigli slupanim oklopnim kamionom."

Sofi klimnu. "Sta ćemo sa kripteksom? Verovatno ne bi trebalo da ga ostavimo ovde, ali ako ga Li vidi, sigurno će želeti da zna šta je to."

"Nema brige", reče Langdon, skidajući sako od tvida dok je izlazio iz kamiona. Umotao je kutiju u njega i držao je u naručju, kako bebu.

Sofi je delovala sumnjičavo. "Diskretno."

"Tibing nikada ne otvara vrata lično; više voli da se teatralno pojavi. Pronaći ću unutra neko mesto da sakrijem ovo pre nego što nam se pridruži." Langdon zastade. "Zapravo, verovatno bi trebalo da te upozorim pre nego što ga upoznaš. Ser Li ima smisao za humor koji ljudima često izgleda malo... neobičan."

Sofi je sumnjala da joj išta te noći može izgledati neobično.

Staza koja je vodila do glavnog ulaza bila je popločana ručno poredanom kaldrmom. Krivudala je do vrata od izrezbarene hrastovine i trešnjevog drveta sa bakarnim zvekirom veličine grejpfruta. Pre nego što je Sofi stigla da podigne zvekir, vrata se širom otvoriše.

Uštogljen i elegantan batler stajao je pred njima, popravljajući belu mašnu i smoking koje očigledno bese upravo obukao. Izgledalo je da mu je oko pedeset godina, i imao je odlučan i strog izraz lica koji nije ostavljao mesta sumnji šta misli o njihovom dolasku.

"Ser Li će odmah sići", objavio je, sa grubim francuskim naglaskom. "Oblači se. Draže mu je da ne pozdravi posetioce u noćnoj košulji. Mogu li uzeti vaš kaput?" Namrštio se na prizor smotanog sakoa od tvida u Langdonovim rukama.

"Hvala, ne treba."

"U redu. Ovuda, molim vas."

Proveo ih je kroz luksuzni mermerni hol i uveo u luksuzno dekorisan salon, blago osvetljen viktorijanskim lampama sa resama. Vazduh je mirisao prepotopski, nekako drevno, kraljevski, ispunjen tragovima duvana za lule, listova čaja, kuvanog serija i zemljane arome zdanja od kamena. Na naspramnom zidu, uglavljen između dva sjajna metalna oklopa, nalazio se grubo klesani kamin dovoljno velik da se u njemu ispeče vo. Prilazeći ognjištu, batler kleče i prinese šibicu pripremljenoj hrpi hrastovih oblica i grančica za potpalu. Vatra brzo zapucketa.

Batler se podiže, zatežući sako. "Njegovo gospodstvo zahteva da se osećate kao kod kuće." Rekavši to, on ode iz prostorije, ostavljajući Langdona i Sofi same.

Sofi se pitala na koji bi od antikviteta pored kamina trebalo da sedne - renesansni somotski divan, rustičnu stolicu za ljuljanje sa orlovskim kandžama, ili na par kamenih klupa koje kao da su bile iznete iz nekog vizantijskog hrama.

Langdon odmota kripteks, priđe somotskom divanu i gurnu drvenu kutiju duboko ispod njega, dobro je sakrivši od pogleda. Potom ponovo obuče sako, prethodno ga pretresavši, zagladi revere i osmehnu se Sofi dok je sedao baš iznad skrivenog blaga.

U redu, onda na divan, pomisli Sofi, sedajući pored njega.

Dok je zurila u vatru koja se rasplamsavala, uživajući u toplini, Sofi oseti da bi se dedi svidela ova soba. Lamperija od tamnog drveta bila je prekrivena slikama starih majstora, od kojih je Sofi prepoznala Pusena, drugog dedinog omiljenog slikara. Na kaminu, bista Iziđe izrađena od alabastera dominirala je prostorijom.

Ispod egipatske boginje, u kaminu, dva kamena gargojla služila su kao podupirači, zjapećih usta koja su otkrivala njihova opasna šuplja grla. Gargojli su uvek plašili Sofi kad je bila dete; odnosno, sve dok je deda nije izlečio od tog straha tako što ju je poveo na vrh katedrale Notr Dam usred oluje sa mnogo kiše. "Princezo, pogledaj ova smešna stvorenja", rekao joj je, pokazujući na gargojle iz čijih je usta kuljala voda. "Čuješ li taj smešan zvuk u njihovim grlima?" Sofi klimnu, morajući da se nasmeši na zvuk žubora. "Oni grgoću", reče joj deda. "Grgotala! Eto odakle im tako smešno ime, gargojli." Sofi se više nikada nije plašila.

Nakon sećanja koje ju je ispunilo toplinom, tuga je oštro probode kad ponovo postade svesna okrutne stvarnosti. Nema više dede. Pomisli na kripteks ispod divana i zapita se da li Li Tibing ima neku predstavu o tome kako da ga otvore. Ili, da li bi ga opšte trebali pitati.Dedine poslednje reči uputile su je da pronađe Roberta Langdona. Nije pominjao da treba uključiti još nekoga. Bilo nam je potrebno mesto da se sakrijemo, odluči Sofi da ima poverenja u Robertov sud.

"Ser Roberte!" zabruja glas odnekud iza njih. "Vidim da putujete sa damom."

Langdon ustade. Sofi takođe skoči na noge. Glas je dolazio sa vrha spiralnih stepenica koje su gmizale ka senkama drugog sprata. Na vrhu stepenica, nekakvo obličje se pokrenulo u senci. Mogli su da vide samo njegovu siluetu.

"Dobro veče", reče Langdon. "Ser Li, dozvoli da ti predstavim Sofi Nevo."

"Čast mi je." Tibing stupi na svetio.

"Hvala vam što ste nas primili", reče Sofi. Sada je videla metalne proteze i štake. Ser Li silazio je jednu po jednu stepenicu. "Znam da je prilično kasno."

"Toliko je kasno, draga moja, da je rano." Nasmeja se. "Vous n'etes pas Américaine?"

Sofi odmahnu glavom. "Parisienne."

"Engleski govorite izvrsno."

"Hvala vam. Studirala sam na Rojal Holoveju."

"Dakle, eto objašnjenja." Tibing se polako spuštao kroz senke. "Možda vam je Robert rekao da sam predavao baš malo dalje niz ulicu u Oksfordu." Tibing vragolasto pogleda Roberta. "Naravno, prijavio sam se i na Harvard, za svaki slučaj."

Njihov domaćin stiže do podnožja stepenica, i na Sofi ostavi utisak viteza koliko i ser Elton Džon. Krupan i crvenog lica, Ser Li Tibing imao je čupavu riđu kosu i vesele oči boje lešnika koje kao da su svetlucale dok je govorio. Nosio je pantalone sa faltama i široku svilenu košulju ispod prsluka sa kašmirskom šarom. Uprkos aluminijumskim protezama na nogama, imao je uspravan, dostojanstven stav koji je delovao više kao posledica plemenitog porekla nego svesnog napora.

Tibing stiže do njih i pruži ruku Langdonu. "Roberte, izgubio si nešto od svoje težine."

Langdon se naceri. "A ti si je pronašao."

Tibing se od srca nasmeja, potapšavši se po ispupčenom stomaku. "Jedan-nula. Izgleda da je hrana moje jedino telesno zadovoljstvo ovih dana." Okre ćući se ka Sofi, on joj pažljivo uze ruku, lagano se povijajući, i za trenutak dišući iznad njenih prstiju. "Gospo."

Sofi pogleda Langdona, ne znajući da li se vratila kroz vreme ili je kročila u ludnicu.

Batler je ušao noseći servis za čaj, koji je spustio na sto ispred kamina. "

Ovo je Remi Legaludek", reče Tibing, "moj sluga."

Vitki batler ukočeno klimnu glavom i još jednom nestade.

"Remi je Lyonnais", prošaputa Tibing, kao da se radi o kakvoj nesrećnoj bolesti. "Ali umake pravi zaista izvrsno."

Langdon kao da se zabavljao. "Pomislio bih da si uvezao i englesku poslugu?"

"Zaboga, ne! Kuvara Engleza ne bih poželeo nikome sem francuskim poreznicima." On pogleda Sofi. "Pardonnez-moi, gospođice Nevo. Molim vas budite sigurni da moja netrpeljivost prema Francuzima seže najdalje do politike i fudbalskog terena. Vaša vlada krade moj novac, a vaš fudbalski tim nas je nedavno ponizio."

Sofi se slabašno osmehnu.

Tibing ju je posmatrao za trenutak, a potom pogleda Langdona. "Nešto se dogodilo. Oboje izgledate potreseno."

Langdon klimnu. "Imali smo zanimljivo veče, Li."

"Bez sumnje. Stižete na moj prag nenajavljeni usred noći s pričom o Gralu. Kaži mi, radi li se zaista o Gralu ili si to rekao samo zato što znaš da je to jedina tema zbog koje bih ustao u ovo gluvo doba?"

Pomalo od oboje, pomisli Sofi, pomišljajući na kripteks skriven ispod kauča.

"Li", reče Langdon, "hteli bismo da sa tobom razgovaramo o Sionskom prioratu."

Tibingove čupave obrve se izviše u znak zainteresovanosti. "Čuvari. Dakle, zaista se radi o Gralu. Kažeš da dolazite sa informacijama? Nešto novo, Roberte?"

"Možda. Nismo sigurni. Možda bismo imali bolju predstavu ako prvo od tebe dobijemo neke podatke."

Tibing zapreti prstom. "Uvek lukavi Amerikanac. Igra quid pro quo. U redu. Na usluzi sam vam. Šta da vam ispričam?"

Langdon uzdahnu. "Nadao sam se da ćeš biti ljubazan da gospođici Nevo objasniš pravu prirodu Svetog grala."

Tibing je bio zaprepašten. "Ona ne zna?"

Langdon odmahnu glavom.

Osmeh koji se širio Tibingovim licem bio je gotovo opscen. "Roberte, doveo si mi devicu!"

Langdon ustuknu, okrećući se ka Sofi. "Devica je termin koji tragaoci za Gralom koriste za nekoga ko nikada nije čuo pravu priču o njemu."

Tibing se nestrpljivo okrete ka Sofi. "Koliko znate, draga moja?

Sofi brzo prepriča ono što joj je Langdon ranije objasnio - Sionski priorat, vitezovi templari, dokumenti o Sangrealu, i naposletku Sveti gral, za koji su mnogi tvrdili da nije putir... nego nešto daleko moćnije.

"I to je sve?" Tibing uputi zgroženi pogled ka Langdonu. "Roberte, mislio sam da si džentlmen. Uskratio si joj vrhunac!"

"Znam, mislio sam da bismo možda ti i ja mogli..." Langdon je očigledno shvatio da je neprikladna metafora otišla dovoljno daleko.

Tibing je već zarobio Sofi svojim svetlucavim pogledom. "Vi ste devica Grala, draga moja. I verujte mi, nikada nećete zaboraviti prvi put."

Poglavlje 55

Sedeći na divanu pored Langdona, Sofi je pila čaj i jela kolač, osećajući blagotvorne efekte kofeina i hrane. Ser Li Tibing je sijao od zadovoljstva dok je koračao čudnim koracima ispred kamina, a proteze su mu odzvanjale o kameni pod.

"Sveti gral", reče Tibing, glasom kao na propovedi. "Većina ljudi me pita samo gde se on nalazi. Plašim se da je to pitanje na koje možda nikada neću odgovoriti." Okrenu se i pogleda Sofi pravo u oči. "Međutim... mnogo važnije je sledeće pitanje: Šta je Sveti gral?"

Sofi je osećala kako kod oba njena sagovornika nadire talas akademskog interesovanja.

"Da bismo potpuno shvatili Gral", nastavi Tibing, "prvo moramo razumeti Bibliju. Koliko dobro poznajete Novi zavet?"

Sofi slegnu ramenima. "Zapravo, ne znam ga uopšte. Odrasla sam uz čoveka koji je obožavao Leonarda da Vinčija."

Tibing je u isto vreme izgledao i zapanjeno i oduševljeno. "Prosvećena duša. Izvrsno! U tom poznato vam je da je Leonardo bio jedan od čuvara tajne o Svetom gralu. A putokaze je sakrio u svojim umetničkim delima."

"Robert mi je rekao, da."

"A Da Vinčijevi pogledi na Novi zavet?"

"Nemam predstavu o tome."

Tibingov pogled se ispuni radošću dok je pokazivao na policu sa knjigama na drugom kraju prostorije. "Roberte, budi ljubazan. Na donjoj polici. La Storia di Leonardo."

Langdon pređe preko prostorije, pronađe veliku knjigu i donese je natrag, položivši je na sto između njih. Okrećući knjigu prema Sofi, Tibing podiže teške korice i pokaza na unutrašnju stranu zadnje korice, na niz citata. "Iz Da Vinčijevih beležaka o polemici i spekulaciji", reče Tibing, pokazujući naročito na jedan citat. "Mislim da ćete uočiti zašto je to značajno za našu priču."

Sofi pročita reči.

Mnogi su od obmana i lažnih čuda

napravili zanat, varajući glupu gomilu.

LEONARDO DA VINČI

"Evo još jednog", reče Tibing, pokazujući im drugi citat.

Zaslepljujuće neznanje vodi nas krivim putem.

O! Smrtnici jadnici, otvorite oči!

LEONARDO DA VINČI

Sofi oseti kako je podilaze žmarci. "Da Vinči misli na Bibliju?"

Tibing klimnu. "Leonardovo mišljenje o Bibliji u direktnoj je vezi sa Svetim gra m. Zapravo, Da Vinči je naslikao istinski Gral, koji ću vam odmah i pokazati, ali prvo moramo da razgovaramo o Bibliji." Tibing se nasmeši. "A sve što treba da znate o Bibliji može se svesti na sjajnu mudrost poznavaoca kanona Martina Persija." Tibing pročisti grlo i objavi: "Biblija nije stigla faksom sa neba."

"Molim?"

"Biblija je tvorevina čoveka, draga moja. Ne Boga. Biblija nije volšebno pala iz oblaka. Čovek ju je stvorio kao istorijsko svedočanstvo burnih vremena, a nastala je kroz bezbrojne prevode, dodatke i revizije. Istorija nikada nije imala konačnu verziju knjige."

"U redu."

"Isus Hrist je istorijska ličnost od neverovatnog uticaja, možda najzagonetniji i najinspirativniji vođa koga je svet ikada video. Kao Mesija koga je najavilo proročanstvo, Isus je svrgavao kraljeve, pokrenuo milione ljudi i osnovao nove filozofije. Kao potomak loze kralja Solomona i kralja Davida, Isus je polagao puno pravo na presto kralja Jevreja. Razumljivo je da su njegov život zabeležile hiljade sledbenika širom zemlje." Tibing zastade da bi gucnuo čaj, potom vrati solju na kamin. "Više od osamdeset jevanđelja razmatrano je pri sastavljanju Novog zaveta, pa ipak je relativno mali broj odabran da bude uključen - među njima ona po Mateju, Marku, Luki i Jovanu."

"Ko je odabrao baš ta jevanđelja?" upita Sofi.

"Aha!" viknu Tibing od uzbuđenja. "Osnovna ironija hrišćanstva! Bibliju je, u onom obliku u kojem nam je danas poznata, kompletirao paganski imperator Rima, Konstantin Veliki."

"Mislila sam da je Konstantin bio hrišćanin", reče Sofi.

"Teško", podsmehnu se Tibing. "Čitavog svog života bio je paganin koji je kršten na samrtnom odra, suviše slab da bi se usprotivio. Za vreme Konstantina, zvanična religija Rima bilo je obožavanje Sunca - kult Sol Invictus, ili Nepobedivog Sunca - a Konstantin je bio njegov vrhovni sveštenik. Na nesreću po njega, rastući religiozni prevrat zahvatao je Rim. Tri veka nakon raspeća Isusa Hrista, broj Hristovih sledbenika drastično se povećao. Hrišćani i pagani došli su u sukob, a konflikt je dostigao takve razmere da je pretio da podeli Rim na dva dela. Konstantin je odlučio da se nešto mora uraditi. Godine 325. odlučio je da ujedini Rim pod jednom religijom. Hrišćanstvom."

Sofi je bila iznenađena. "Zašto bi paganski imperator odabrao hrišćanstvo za zvaničnu religiju?"

Tibing se zakikota. "Konstantin je bio izuzetno vest poslovni čovek. Video je da je hrišćanstvo u usponu, i jednostavno je podržao konja koji dobija trku. Istoričari se još uvek čude genijalnosti pomoću koje je Konstantin preobratio pagane koji su obožavali Sunce u hrišćane. Spojivši paganske simbole, datume i rituale sa hrišćanskom tradicijom, stvorio je neku vrstu hibridne religije prihvatljive obema stranama."

"Groteskna transformacija", ubaci Langdon. "Ostaci paganske religije se ne mogu poreći u hrišćanskoj simbologiji. Piktogrami na kojima Izida hrani svog volšebno začetog sina Horusa poslužili su kao osnov za naše moderne predstave o Devici Mariji koja doji malog Isusa. Pored toga, bukvalno svi elementi katoličkih obreda - mitra koju nosi papa, oltar, doksologija i pričešće, čin 'hranjenja Bogom' - preuzeti su direktno iz ranijih paganskih misterioznih religija."

Tibing zagunđa. "Nemoj da simbolog počne da ti objašnjava hrišćanske ikone. Ništa u hrišćanstvu nije originalno. Prethrišćanski bog Mitra – zvani Božji Sin i Svetlost Sveta - rođen je 25. decembra, umro je, bio sahranjen u kamenoj grobnici, i potom za tri dana vaskrsnuo. Inače, 25. decembar je takođe i rođendan Ozirisa, Adonisa i Dionisa. Novorođeni Krišna darivanje zlatom i mirisnim smolama
mirom i olibnumom. Čak je i nedelja kao hrišćanski sveti dan ukradena od pagana."

"Kako to mislite?"

"Prvobitno je", reče Langdon, "hrišćanstvo slavilo jevrejski sabat subotom, ali ga je Konstantin pomerio tako da se poklapa sa paganskim danom slavljenja Sunca." On zastade, cereći se. "Do današnjeg dana, većina onih koji redovno odlaze u crkvu pohađaju službu nedeljom ujutro nemajući pojma da se tu nalaze zbog toga što je nedelja bila dan kada su pagani odavali poštu Suncu - Sunčev dan."

Sofi je osećala kako joj bruji u glavi. "I sve ovo ima nekakve veze sa Gralom?"

"Zaista", reče Tibing. "Pratite me. Tokom ovog mešanja religija, Konstantin je morao da ojača novu hrišćansku tradiciju, i stoga je održao čuveno ekumensko okupljanje poznato kao Nikejski sabor."

Sofi je o njemu bila čula jedino kao o mestu na kojem je nastao Nikejski kanon.

"Na tom skupu se", reče Tibing, "raspravljalo i glasalo o mnogim aspektima hrišćanstva - o datumu Uskrsa, ulozi biskupa, raspodeli sakramenata i, naravno, božanskom statusu Isusa."

"Ne pratim vas. O njegovom božanskom statusu?"

"Draga moja", reče Tibing, "sve do tog trenutka u istoriji, Isusa su njegovi sledbenici smatrali smrtnim prorokom... velikim i moćnim čovekom, ali ipak samo čovekom. Smrtnikom."

"A ne Božjim sinom?"

"Tačno tako", reče Tibing. "Proglašavanje Isusa za 'Sina Božjeg' bilo je zvanično predloženo naNikejskom saboru, gde se o tome i glasalo."

"Samo malo. Hoćete da kažete da je božanski status Isusa bio rezultat glasanja!"

"I to veoma tesnog glasanja", dodade Tibing. "Ipak, uspostavljanje božanskog statusa Isusa bilo je ključno za dalje ujedinjenje Rimske imperije i za stvaranje novog uporišta moći Vatikana. Zvaničnim
prihvatanjem Isusa kao Božjeg sina Konstantin je pretvorio Isusa u božanstvo koje je postojalo izvan granica sveta čoveka, entitet čija je moć iznad svega. Ovo ne samo da je onemogućilo dalje pagansko ugrožavanje hrišćanstva, nego su i sledbenici Hrista mogli da se iskupe jedino preko uspostavljenog svetog posrednika - Rimske katoličke crkve."

Sofi pogleda Langdona, i on blagim klimanjem potvrdi.

"Sve je to bilo isključivo zbog moći", nastavi Tibing. "Hrist kao Mesija bio je ključan za funkcionisanje Crkve i države. Mnogi naučnici tvrde da je rana Crkva bukvalno ukrala Isusa od njegovih prvobitnih sledbenika, otimajući njegovu ljudsku poruku, ogrnuvši je neprobojnim plastom božanstva i upotrebivši je u cilju proširenja sopstvene moći. Napisao sam nekoliko knjiga na tu temu."

"I pretpostavljam da vam hrišćanski vernici šalju pisma puna mržnje svaki dan?"

"Zašto bi?" suprotstavi se Tibing. "Velika većina obrazovanih hrišćana zna istoriju svoje vere. Isus je zaista bio veliki i moćan čovek. Konstantinovi podmukli politički manevri ne umanjuju veličinu Hristovog života. Niko ne kaže da je Hrist bio varalica, niti poriče da je hodao zemljom i podstaknuo milione ljudi na bolji život. Jedino tvrdimo da je Konstantin iskoristio Hristov izuzetan uticaj i značaj. Tim je postupkom hrišćanstvu dao formu u kojem nam je ono danas poznato."

Sofi baci pogled na knjigu o umetnosti koja se nalazila pred njom, željna da krenu dalje i vidi Da Vinčijevu sliku Svetog grala.

"Začkoljica je, međutim, u sledećem", reče Tibing ubrzavajući. "Budući da je Konstantin podigao Isusa na viši stepen gotovo četiri veka nakon njegove smrti, već je postojalo na hiljade dokumenata koji su beležili život Isusa kao smrtnog čoveka. Konstantin je znao da će mu biti potreban hrabar potez kojim bi preinačio istoriju. Iz ovog se rodio najdublji momenat u istoriji hrišćanstva." Tibing zastade, posmatrajući Sofi. "Konstantin je naručio i finansirao pisanje nove Biblije, iz koje su izostavljena sva ona jevanđelja koja su govorila o Hristovim ljudskim odlikama a u koju su ubačena jevandelja koja su ga činila božanstvom. Ranija jevanđelja su zabranjena, sakupljena i spaljena."

"Jedna zanimljiva primedba", dodade Langdon. "Svako ko bi se opredelio za zabranjena jevandelja umeslo za Konstantinovu verziju, bio je proglašen za jeretika. Reč jeretik vodi poreklo iz tog perioda. Latinska reč haereticus značila je 'izbor'. Oni koji su 'birali' originalnu istoriju Hrista bili su prvi jeretici."

"Na sreću po istoričare", reče Tibing, "neka od jevanđelja Konstantin nije uspeo da uništi. Svici s Mrtvog mora pronađeni su pedesetih godina dvadesetog veka, skriveni u pećini blizu Kumrana u Judejskoj pustinji. Naravno, tu su i Koptski svici pronađeni 1945. godine u Nag Hamadiju. Pored toga što pričaju istinitu priču o Gralu, ovi dokumenti govore o Hristovom delu služeći se veoma ljudskim izrazima. Naravno, Vatikan je, držeći se svoje tradicije dezinformisanja, svim silama pokušao da spreči objavljivanje ovih svitaka. A kako i ne bi? Zahvaljujući ovim spisima u oči upadaju izrazita istorijska nepodudaranja i izmišljotine, čime se jasno potvrđuje da su modernu Bibliju sastavili i uredili ljudi koji su imali politički cilj - da promovišu božanski status čoveka Isusa Hrista i iskoriste njegov uticaj kako bi učvrstili sopstvenu moć."

"Ipak", suprotstavi se Langdon, "važno je upamtiti da želja moderne Crkve da zabrani te dokumente potiče od iskrenog verovanja u njihovo uvreženo viđenje Hrista. Vatikan čine duboko pobožni ljudi koji iskreno veraju da su ti protivrečni dokumenti lažna svedočanstva."

Tibing se zakikota dok se spuštao u stolicu naspram Sofi. "Kao što vidite, naš profesor je mnogo blagonakloniji prema Rimu od mene. Svejedno, u pravu je kada kaže da savremeno sveštenstvo veruje da su ovakva svedočanstva zaista lažna. To je razumljivo. Konstantinova Biblija je već vekovima njihova istina. Niko nije indoktrinisaniji od samog indoktrinatora."

"Želi da kaže", reče Langdon, "da mi obožavamo bogove naših predaka."

"Želim da kažem", suprotstavi se Tibing, "da je gotovo sve što su nas naši preci naučili o Hristu neistinito. Kao i priče o Svetom gralu."

Sofi ponovo pogleda citat Da Vinčija ispred sebe. Zaslepljujuće neznanje navodi nas na krivi put. O! Jadni smrtnici, otvorite oči!

Tibing posegnu za knjigom i poče da lista stranice. "I konačno, pre pogledate ovo." Otvori knjigu na stranici sa živopisnom slikom koja se protezala na čitave dve stranice. "Pretpostavljam da prepoznajete ovu zidnu sliku?"

Mora da se šali. Sofi je zurila u najpoznatiju zidnu sliku svih vremena – Tajnu večeru - Da Vinčijevu legendarnu sliku sa zida crkve Santa Maria delle Grazie u blizini Milana. Zidna slika koja je propadala prikazivala je Isusa i njegove apostole u trenutku kada je Isus objavio da će ga jedan od njih izdati. "Da, poznata mi je ta slika."

"U tom slučaju, možda ćete mi učiniti zadovoljstvo da odigramo malu igru? Budite ljubazni, zažmurite."

Nesigurna, Sofi zatvori oči.

"Gde sedi Isus?" upita Tibing.

"U sredini."

"Dobro. A šta on i njegovi apostoli lome i jedu?"

"Hleb." Očigledno.

"Odlično. A šta piju?"

"Vino. Piju vino."

"Sjajno. I poslednje pitanje. Koliko se čaša nalazi na stolu?"

Sofi zastade, shvatajući da je to trik pitanje. A nakon večere, Isus uze čašu vina, podelivši je sa svojim apostolima. "Jedna čaša", reče. "Putir." Hristov putir. Sveti gral. "Isus je sa njima podelio jedan putir vina, baš kao što čine današnji hrišćani pri pričešću."

Tibing uzdahnu. "Otvorite oči."

Ona ih otvori. Tibing se samozadovoljno cerio. Sofi spusti pogled na sliku, i vide, na svoje zaprepašćenje, da se ispred svih na stolu nalazila po čaša vina, uključujući i Hrista. Trinaest čaša. Štaviše, čaše su bile male, bez nožica, i od stakla. Nije bilo putira na slici. Nije bilo Svetog grala.

Tibingove oči su svetlucale. "Malo čudno, zar ne biste rekli, s obzirom na to da i Biblija i naša standardna legenda o Gralu slave ovaj trenutak kao definitivnu pojavu Svetog grala. Začudo, čini se da je Da Vinči zaboravio da naslika Hristov putir."

"Istoričari umetnosti su to morali primetiti."

"Zapanjićete se kad čujete kakve je sve anomalije Da Vinči ovde uneo, a koje većina stručnjaka ili nije videla ili je jednostavno odabrala da zanemari. Ova zidna slika, zapravo, predstavlja ključ misterije o Svetom gralu. Da Vinči je sve lepo izložio na Tajnoj večeri."

Sofi je nestrpljivo razgledala sliku. "Da li nam ova zidna slika govori šta je Gral zapravo?"

"Ne šta je Gral", prošaputa Tibing. "Nego ko je Gral. Sveti gral nije predmet. On je, u stvari... osoba."