Prepiska između Frojda i Junga

Od 1906. do 1913. godine, Frojd i Jung su razmenili ukupno 360 pisama. Njihove prepiske su prvi put objavljene 1974. godine.

Prvi put su se sreli u Beču, jedanaest meseci od prvog poslatog pisma i tom
prilikom, prema Jungovim rečima, razgovarali neprekidno punih trinaest sati. Većina pisama bave se organizacionim detaljima ili uređivačkom politikom stručnih publikacija i časopisa. Kroz prepisku možemo pratiti razvoj i širenje psihoanalize u drugim zemljama, kao i uvide o „zloupotrebama psihoanalize“; opisani su sukobi unutar njihovog udruženja, razlaz sa Adlerom i borba protiv opozicije... U izabranim odlomcima pisama neposredno je prikazan njihov međusobni odnos od početne relacije otac-sin, iskrenih komplimenata, uvažavanja i međusobnih podsticaja, Frojdovog nestrpljenja da dočeka prispeće pisama (kako sam kaže, jer ima više slobodnog vremena od mladog Junga), njihove zajedničke borbe protiv „krute struje“ u okviru medicinskih krugova, preko postepeno narastajućih razlika u mišljenjima, sve do ključnih nesuglasica izazvanih originalnim Jungovim doprinosom dubinskoj psihologiji, koje su dovele do njihovog konačnog razlaza.

Iščitavanjem prepiske između Frojda i Junga mogu se pratiti oscilacije u njihovom odnosu i kroz promenu u načinu međusobnog obraćanja - od „poštovani kolega” (Frojd) i “visokopoštovani gospodine profesore” (Jung), preko „dragi prijatelju“ (Frojd) i „dragi gospodine profesore“ (Jung);
Frojd Junga u jednom pismu oslovljava sa „dragi prijatelju i nasledniče“ i piše: „Spreman sam da sa Vama ruku pod ruku ovo stoleće izazovem na megdan“, sve do Frojdovih poslednjih oslovljavanja 1913. sa „dragi gospodine doktore“ i Jungovog vraćanja na početno obraćanje sa „visokopoštovani gospodine profesore“. Obojica su, kako Vilijam Mekgir, priređivač njihove prepiske kaže: „Iz ovog prijateljstva i njegovog gorkog kraja dobili stvaralačke impulse [...]. Njihov dijalog predstavlja upravo izazov za analitičko i psihoanalitičko tumačenje, kao i za pronicljiva posmatranja nastanka, delovanja, smisla i okončanja prijateljstva, za odmeravanje svega onoga što ono sadrži u
smislu agresije i projekcije, velikodušnosti i prekora, bljeska duha i perspektivnih saznanja“.

Izbor iz prepiske između Frojda i Junga



1F Beč , Berggase 19.11.04.1906.

Poštovani kolega,

Najtoplije Vam zahvaljujem na pošiljci Vaših Dijagnostičkih studija o asocijaciji, koje sam iz nestrpljenja već nabavio. Naravno, najviše sam se obradovao Vašem najnovijem radu Psihoanaliza i asocijativni eksperiment, jer ste se, oslanjajući se na iskustvo, založili za to da ja iz još netaknutih oblasti naše discipline nisam referisao ništa drugo sem istine. Pouzdano računam sa tim da ćete još češće biti u situaciji da potvrdite moje nalaze, a rado ću prihvatiti i korekcije.

Vaš kolegijalno odani
dr Frojd


7G Cirih, 23.10. 1906. god.

„Visokopoštovani gospodine profesore,

… Lično sam se zauzeo za Vašu terapiju sa entuzijazmom i umem veoma dobro da cenim Vaše izvanredne zasluge. Već sada Vaše učenje znači za nas najveći rast saznanja i predstavlja izraz jedne nove ere sa beskrajnim perspektivama.

Vaš veoma odani Jung“.

11F 1.01. 1907. god.

„Poštovani kolega,

… Ako smem da pokušam da utičem na Vas, onda bih Vam preporučio da otporima, na koje nailazite kao i ja, ne pridajete nikakav poseban značaj i da ne dopustite da toliko deluju na Vaše publikacije. Velika gospoda iz psihijatrije, ipak, znače veoma malo; budućnost pripada nama i našim nazorima, a omladina se – verovatno svuda – stavlja živo na našu stranu.

Vaš najodaniji dr Frojd“.



17J Burghelch-Cirih, 31.03.1907.

Poštovani gospodine profesore,

…Najteži segment, Vaš prošireni pojam seksualnosti, sada sam unekoliko asimilovao i isprobao na raznim konkretnim slučajevima. Što se tiče opštih stvari, uviđam da ste u pravu…
    Sumnje u ispravnost Vašeg učenja mene više uopšte ne muče. Poslednju senku sumnje raspršio je moj boravak u Beču, koji je zaista za mene bio događaj u punom značenju te reči…

Vaš zahvalni Jung


18 F     7.04.1907.

Dragi i poštovani kolega,

...Imao bih želju da Vam više stvari koje sam Vam usmeno izneo ponovim i pismeno. Pre svega, reč je o tome da me je Vaša ličnost ispunila poverenjem u budućnost i sada znam da sam nepotreban kao i mnogi drugi i da ne mogu poželeti nikakvog drugog i boljeg nastavljača i finalistu svoga dela
nego što ste Vi, kakvog sam Vas upoznao. Uveren sam da nećete ostaviti taj posao, jer ste veoma duboko zavirili u njega, pa ste i sami otkrili, u kojoj su meri naše stvari zanimljive, dalekosežne a uz to i lepe...
        Ne možemo izbeći otpore, pa ih onda radije odmah izazovimo. Napad je najbolja odbrana, bar po mom mišljenju. Možda potcenjujete intenzitet otpora u nadi da ćete im doskočiti sitnim ustupcima. Od nas se ne očekuje ništa drugo do negiranje seksualnog nagona. Dakle, priznajmo ga.

Radujući se Vašem odgovoru ostajem
Vaš srdačno odani
dr Frojd



42 F Hotel „Anenhajm“ i „Zehof“na Vrpskom jezeru u Koruškoj
Anenhajm, 2.09.1907.


Dragi kolega,

Znam da ste sada u Amsterdamu, da ste neposredno pred podnošenjem Vašeg opasnog referata ili je to predavanje upravo završeno, znam da ste zauzeti odbranom moje stvari, a ja osećam skoro kao kukavičluk zato što za to vreme tražim gljive po šumama ili se kupam u jednom mirnom jezeru u Koruškoj, umesto da sam branim svoju stvar ili da se bar stavim na Vašu stranu. Radi umirenja kažem samom sebi da je za samu stvar tako bolje, da ćete baš Vi, kao druga osoba, uštedeti bar jedan deo otpora koji bi bio pripremljen za mene, da se tamo neće ništa čuti osim beskorisnih ponavljanja i da ste Vi podobniji za propagiranje. Jer uvek bih konstatovao da nešto u mojoj ličnosti, u mojim
rečima i idejama kao strana stvar odbija ljude, dok su za Vas srca otvorena…
          Da li ste imali sreću ili nesreću ili ćete nešto od toga tek imati, to ne znam, ali bih rado u ovo vreme bio uz Vas i radovao se što više nisam usamljen. Vama bih, ako bi Vam možda zatrebalo ohrabrenja, pripovedao o svojim dugim godinama časne, ali bolne usamljenosti, koje su za mene počele nakon što sam bacio prvi pogled u novi svet. Pričao bih Vam o ravnodušnosti i neshvatanju najbližih prijatelja, o epizodama straha kada sam i sam mislio da grešim i razmišljao: kako da jedan promašeni život još učinim korisnim u interesu svoje porodice. Kazivao bih Vam o uverenju koje se postepeno učvršćivalo i koje se uvek iznova moglo uhvatiti za tumačenje sna kao za stenu u ustalasalom moru i o mirnoj sigurnosti koja me je konačno uzela u svoje krilo i rekla da sačekam sve dok se ne javi jedan glas iz nepoznate gomile moje profesije. Hvala Vam na tome i ne dajte se zavesti u uverenju da ćete doživeti pobedu i uživati u njoj.

Sa srdačnim pozdravima (i željama!)
Vaš dr Frojd

44 J Burghelch-Cirih, 11.09.1907.

Visokopoštovani gospodine profesore,

      Diskusija o mom nesrećno prerano završenom referatu bila je tek sledećeg dana, mada nije bilo realnih razloga za njeno pomeranje. Prvi je uzeo reč Bekola [psihijatar iz Graubindena, vodeća ličnost u pokretu protiv alkoholizma] da bi “protestvovao” protiv Vas, protiv mene i protiv histerije u kontekstu Vaše seksualne teorije. (Moralistički prizvuk!). Sat ranije pokušao sam da
se sa njim sporazumem na prihvatljiv način, ali je bilo nemoguće. On Vam velikodušno dozvoljava da pišete knjige i stičete novac, na što čovek može pući od smeha ili se razbesneti. Protiv Vas i protiv mene ne postoji ništa drugo osim besnog i logički neosnovanog afekta… Ono što se, inače, još dešavalo na kongresu, nije, kao i obično, bilo od značaja. Ponovo sam sa zadovoljstvom konstatovao da će psihijatrija bez Vaših ideja neizostavno propasti… Sada još uvek imaju prevagu anatomija i zalaganje za klasifikaciju, dakle, reč je o “sporednim putevima” koji nikuda ne vode…

Sa najlepšim pozdravima i najboljim željama
Vaš veoma odani Jung


45 F Rim, 19.09.1907.


Dragi kolega,
…Evo moj ceterum censeo : osnujmo svoj časopis. Ljudi će psovati, kupovati i čitati. Ove godine borbe ostaće Vam u sećanju kao najlepše godine…

Sa srdačnim pozdravom i u očekivanju Vašeg odgovora
Vaš veoma odani dr Frojd


48 J Burghelch-Cirih, 10.10.1907.


Visokopoštovani gospodine profesore,

… Želim da Vas u jednoj drugoj stvari upitam za stručan savet. Jedna gospođa, koja je lečena od prisilne neuroze, po sopstvenom priznanju uzima me za predmet svojih preteranih seksualnih maštanja koja je ozbiljno opterećuju. Moju ulogu u njenim maštanjima ona spoznaje kao bolesnu, pa se stoga želi odreći mene i potisnuti maštanje. Šta učiniti u tom slučaju? Da li nastaviti lečenje
koje će pacijentkinji, kako priznaje, pričinjavati sladostrasnu radost ili je treba odbiti? Ovakav slučaj Vam je svakako dobro poznat i takvih Vam je preko glave. Šta preduzimate u takvim slučajevima?
         Pre dve nedelje održana je sednica našeg “frojdovskog” udruženja sa oko dvanaest učesnika. Referisao je Riklin [psihijatar na klinici Burghelcli i Jungov saradnik u asocijativnim eksperimentima] o “Ispovestima jedne lepe duše” i dr Majer o jednom slučaju katatonije. Sutra će biti druga sesija na kojoj će referisati dr Bertšinger, direktor iz Šaghauzena, o svojim negativnom iskustvima sa Becolinim veštinama i dr Abraham [Jungov prvi asistent na klinici u Burghelcli,
kasnije najbliži Frojdov saradnik, osnovao 1908. berlinsko udruženje psihoanalitičara] o hotimičnom u seksualnim snovima. Ova se stvar veoma dobro odvija, svuda je veliko interesovanje uz žive diskusije. Čovek ima osećaj radosti što učestvuje u veoma plodonosnom poslu. Nedavno sam za Vašu stvar pridobio i prvog teologa (to je naš klinički sveštenik!). To bi mogao biti događaj…

Sa najlepšim pozdravima i najsrdačnijom zahvalnošću,

Vaš potpuno odani Jung


54 J Burghelch-Cirih, 30.11.1907.

Visokopoštovani gospodine profesore,

…Jučerašnja sednica našeg frojdovskog udruženja protekla je u veoma prijatnoj atmosferi. Prof. Blojler je otvorio sednicu sa nekoliko izvanrednih stihovanih napomena koje se odnose na Vaše kritičare. Fon Monakov [u to vreme svetski poznat švajcarski neurolog] je bio prisutan, pa je, naravno, shvatio da se ti stihovi odnose na njega što je veoma zabavljalo sve upućene. Videlo se šta masovna sugestija 25 prisutnih ljudi znači – Monakov se činio sićušnim. Ovog puta je opozicija došla u škripac. Neka to bude dobar predznak za budućnost…
       Kod mene je proteklih pet dana boravio dr Džons iz Londona, veoma talentovan i marljiv mladi čovek, sa osnovnim zadatkom da sa mnom porazgovara o Vašim istraživanjima. Zbog svoje “sjajne izolacije” u Londonu, on još nije dublje pronikao u Vaše probleme, ali je ubeđen u teorijsku neophodnost Vaših postavki. On će biti budući naš oslonac…
        Dr Džons je, kao i moji prijatelji iz Budimpešte, pokrenuo ideju o održavanju kongresa Frojdovih pristalica. Kongres bi trebalo da se održi u Insbruku ili Salcburgu u proleće iduće godine, a trebalo bi ga tako organizovati da učesnici ne budu više od tri dana odsutni od kuće. ..
          Ove nedelje putujem u Ženevu, i to će biti drugi univerzitet, na kome će se širiti Vaše ideje.
Primite najsrdačnije pozdrave

 od Vašeg veoma odanog Junga

55 F Beč, Berggase 19, 8.12.1907.

Dragi prijatelju i kolega,

        Kongres u Salcburgu u proleće 1908. godine učinio bi me veoma ponosnim, ali pretpostavljam da me kao ometajući faktor nećete pozvati da prisustvujem… Vaš Englez mi je veoma simpatičan već iz činjenice njegove nacionalne pripadnosti. Očekujem da Englezi ovu stvar, kada jednom budu spoznali
šta ona znači, više neće ispustiti iz ruku. Prema Francuzima imam manje poverenja, mada su oni u Ženevi ustvari Švajcarci…
       Obradujte uskoro sa svojim novostima Vašeg srdačno odanog
     dr Frojda

iz pisma Jungu (2. januara 1910)


....piše da mu je „kao poslednji razlog potrebe za religijom, pala na pamet infantilna bespomoćnost koja kod ljudi, ipak seže dalje nego kod životinja. Otada oni ne mogu da zamisle svet bez roditelja i sebi uspevaju da priušte nekog pravednog boga i dobroćudnu prirodu, dva najgora falsifikata slike sveta, za koje se mogu optružiti. "