Robert Burns, pesme

Auld Lang Syne je stara škotska balada koju je Robert Burns čuvši je od nekog starca, zapisao i original poslao Britanskom muzeju, uz komentar: “Ovo je pesma iz davnih dana, nikad dosad objavljena, nikad zapisana, dok to nije učinila moja ruka.” Ipak se  pripisuje njemu.

- vidi Robert Burns, plug pesnik ( Robert i haggis)


Idući kroz raž

Vuče svoju pothaljinu
Idući kroz raž.

Sirota Dženi, mokra tela,
retko suva baš,
Vuče svoju pothaljinu
Idući kroz raž.

Kada telo sretne telo
Idući kroz raž
Kada telo ljubi telo
Treba telu plač.

Kada telo sretne telo
Iduć’ liticom
Kada telo ljubi telo
Svet sazna to.

Prepev Uroš Ristanović
izvor



Tvoj sam

Tvoj sam sasvim, mila moja,
Ja pripadam tebi samo
Svakim kutkom srca svoga,
Svakom mišlju neprestano.

Srce moje napaćeno
Ti na svoje grudi stavi
Tu da kuca, tu se smiri
Od očaja u ljubavi.

Te rumene usne skloni
Što od vrele gore strasti,
Taj ljubavni pogled makni,
Il' ću mrtav od njeg' pasti.

Šta je život bez ljubavi?
U večnoj noći sveo cvet;
Ljubav – to je sunčan dan
Što radošću puni svet.



Ti si mi k'o rosna ruža

Ti si mi k'o rosna ruža, mila moja,
Što crvena cveta majem;
Ti si mi k'o pesma, sunce moje,
Otpevana s osećajem.

Ti si meni tako lepa, mila moja;
Ja te volim iz dna duše,
Voleću te celog veka, sunce moje,
Dok sva mora ne presuše.

I dok stene sunce stopi, mila moja,
Pošto mora sva presuše,
Zadnjom iskrom od života, voleću te
Zadnjim daškom svoje duše.

Sad mi ostaj, mila moja, zlato moje,
Ostaj zbogom vreme neko;
Ja ću tebi opet doći, sunce moje,
I kad odem predaleko.


izvor

Iskreno siromaštvo ( deo )

Ko je njegovo iskreno siromaštvo
Sramota i sve ostalo
Ta jadna osoba
Kukavički rob i ostalo.

Za sve to
Za sve to
Budimo siromašni,
Bogatstvo -
Pečat na zlatu,
I zlato -

Mi radimo!
Jedemo hleb i pijemo vodu,
Mi tražimo sklonište
I sve ostalo,
U međuvremenu budala i skitnica
Odevena u svilu i vino
I tako dalje.

Za sve to
Za sve to
Ne sudite po haljini.
ko je iskren, hrani se radom
Takav poziv znam.

-------

izvor


PJEV O BOLU ZUBA

Ti prokleto žiganje, očajno bodeš,
Moje desni smorene, do užasa gnjaviš,
Zapaljeni šum u ušima mi prospeš,
Vatra i led, ni kad, a ni kud…
Opustiš mi živce, te zatežeš, pa mrsiš,
Vrtlog i jad – ni pametan, ni lud.

Vilicu mi stežeš, u nemiru drhtim,
Vrele bale u ustima, ljuto bockaju,
Te podsmjehe mladih, sve viteški trpim,
Tiskam u vir, i vrisak, i muk…
Djeca kao djeca, na zub mi dobacuju,
Dodir, pa rez, ni janje, ni vuk.

Groznica ledna, cvokotom kad gnjavi,
Il’ reuma kad para, u srž bolne kosti,
Svi žale i tješe, maze nas po glavi,
Te nježan glas, briga i uzdah…
Dok za bol zuba, uvjek nepristojni gosti,
Urlik i smjeh, ne zna za predah.

Zbog prirodnih nesreća, il’ ljudskih ćudi,
Glupa trgovina, il’ žetva nije prava,
Prijatelj preseli, ili kralj poludi,
Tužno je, i tugom se mjeri…
Ali zub kad zaboli, pored njih je strava,
Nema čak, ni strašnije zvjeri.

Kad bi ovdje bila, neka vrata čuda,
Te skupa iza njih, ljudske rane i tuge,
I k'o u paklu, vapaj i vriska svuda,
Gdje sitno strah, nadom se hvata…
Ti – bolu zuba – za sve navedene muke,
Držiš baš, ključeve tih vrata.

Zbog velike planine, il’ sitnog zrnca
Zbog brižnih nesanica, il’ naših strahota
Svevišnji Bože moj, molim te od srca,
Pravdom, od latice do stuba…
Kazni sve, neprijatelje škotskih dobrota,
Dvanaest mjeseci, bolom zuba.


prepev Fatmir S. Bači

Nek nam sretan bude put



Kad novom letu dođe čas
Neka pesma prati nas
Ko zna što nosi sudba sad
Da nam radost ili jad
I zato meni ruku daj
Nek sunce sja nam svud
Jer sresćemo se opet mi
Nek nam sretan bude put
U stojutarskoj šumi sad smo se okupili svi
Da ispijemo uzdravlje jednu čašu meda mi
I zato meni ruku daj
Nek sunce sja nam svud
Jer sresćemo se opet mi
Nek nam sretan bude put


Pozdrav planinama


U gori mi srce, mog srca tu nije,
U gori mi srce, gde loveći vije
Divljeg srndaća i sledi srne!

U gori mi srce, ma kud noga srne.
Severe, zdravo i zbogom, planine,
Kolevko snage, domajo vrline;
Kamo god lutam i gde god se gubim,
Vrhove planinske uvek ljubim.

Zbogom planine, pokrite snegom;
Zbogom doline, ravnice pod bregom;
Zbogom dulibe i dubovi strmi;
Zbogom bujice i potok što grmi;

U gori mi srce, mog srca tu nije,
U gori mi srce, gde loveći vije
Divljeg srndaca i sledi srne!

U gori mi srce, ma kud noga srne.

Molitva posle jela  

Hvala ti, dragi Bože, stoga
Što najeli smo blaga se tvoga,
Sada nam do njega više nije
Nek Jack doneše nešto da se pije

prepevao Luka Paljetak

izvor