Michael Ondaatje, poezija

Majkl Ondaci (Michael Ondaatje)

BERAČ CIMETA





Iz knjige, "Berač Cimeta" (TheCinnamon Peeler: Selected Poems of Michael Ondaatje, London, 1989. Picador). Većina ovih pesama je napisana u KanadiNekoliko je nastalo u Sri Lanki. "Tanki krov" je napisan na Havajima.
BERAČ CIMETA

Kada bih ja bio berač cimeta
ležao bih u tvojoj postelji
i ostavio žuti prah drvene kore
na tvom jastuku.

Tvoje grudi i ramena bi mirisali
i ne bi mogla proći kroz pijace
bez zaveta mojih prstiju što
plove oko tebe. Slepi bi se
spoticali znajući kome se primiču
pa možeš se kupati
i kišnicom iz oluka, monsunom.

Ovde, na butini
na ovoj mekanoj livadi
sused tvoje kose
ili brazda što razdvaja tvoja leđa. Ovaj gležanj.
Među strancima bićeš znana
kao žena berača cimeta.

Jedva sam te mogao pogledati
pre braka
nikad te dodirnuo
- tvoja znatiželjna majka, tvoja opasnabraća.
Potapao sam svoje šake
u šafran, maskirao ih
kroz zadimljeni katran,
pomagao sakupljačima meda...

Jednom dok smo plivali
dotakao sam te u vodi
i naša su tela ostala slobodna,
možes me zagrliti i oslepiti od mirisa.
Izašla si na obalu i rekla:
Ovako ti diraš i ostale žene
ženu kosaća trave, ćerku onoga što pravilepak.
Pretraživala si ruke
žudeći nestali miris
i znala si
kakva je vajda biti
ćerka onog što pravi lepak
ostavljena bez traga
kao obljubljena ćutke
kao ranjena bez zadovoljstva ožiljka.

Stomakom si dotakla
moje ruke
na suvom vazduhu i rekla
ja sam žena berača cimeta. Pomiriši me.


USVAJANJE

Zvanična je potreba
isisati sve sokove iz mesa
onih kojima se divimo,
sadeći ih u mozgu, sebično,
i potićući voćke u usamljenim bastama.

Naučiti kako se sipa tačna merica
čelika, još mekanog i luckastog
pre nego što pogodi stranicu.
Ugodio sam raspoloženje i zvuk
već stogodišnjih mrtvaca, muškaraca i žena,
veliki pas Emili Dikinson, Konradova brada i
za sebe,
sklonio ih iz saobraćaja istorije.
Pošto sam okusio njihov mozak. Ili oslušnuo
mokri zvuk samrtnog kasljucanja,
njihova ideja neokaljanog trenutka je Sada.

Glasine kruže
glasine se prenose
posađene su
dok ne postanu kičma.


DRUGAČIJI RAZLOZI

Tri oblaka i stablo
odslikani u glatkom
trbuhu tostera.
Kuhinjski prozor uplašen visi
smrskan ugrizima zime.

Mi smo u ćeliji
kulturne magije.
Stravinski urla za doručak,
naše mleko je prah.

Napolju, bog Maj
pomera štapić
da okrene vetar i razbaca
sene drveta i oblaka.
U trenu
skakuću pouzdane ptice
valjajući hladnu travu.
Još nije svet coveka.

Čistimo kante od peska
da zahvatimo jutarnju vodu,
taknemo zimske koprene
i pometemo uspavane moljce.
Dok deca spavaju, skruzana
uz snopove slame,
dopire zamor miševa.

Pažljivo okrećem stranicu
da ne pokvarim ritam
tvoje glave
usnule u mom krilu,
gledam pokrete ispod kapaka
nemirne kao vatra,
Mi imamo ljubav i boga napolju
sve dok se led
ne počne otapati
niz tamne skrivene vodopade
ili dok moja ćerka
ne zapali jezero odbljeskom
svojih crvenih cipela.


TANKI KROV

***

Tri dana stojiš nepomičan
radi mrvice mudrosti
i sve staje na pravo
ili na pogresno mesto.

Govoriš
ne znajući da li serafin ili guja
treperi u tvome srcu,
gledaš kroz prozor
tražeći tajni znak
što gori nebom.

Rešenje.
Ove zadnje godine bio sam siguran
da ću umreti.


(SUBOTA)

Tri orahova stabla.

Jato uobraženih gusaka
koje se provlače ispod ograde
i dogegaju na tratinu.

Stablo jabuke. Plavobela kuća.
Svestan lepote slike.

Danas želim pisati o "malim stvarima",
one bi me mogle izbaviti
od sopstvenih nauma.

Isčitavam redove
o "kukavičluku" i "lojalnosti".
Ne znam
da li je ovo davljenje
ili izranjam da udahnem.

Noću
dajem ti svoju ruku
kao još živ leš
izvučen iz vode.

***

Odlazimo
do surovih predela na Zemlji
svuda nalazeći moralne nedoumice.

Hoće li Džon Vejn i Montgomeri Klift
odjaviti krdo
u Misuri ili Kanzas?

Noćas se naginjem preko Pacifika,
plave divlje svile
uokvirene kreaturama
koje
cok cok cok...
Moj iznenadni pokret
i tišina.

Postoje oni koji su unutra,
i oni koji gledaju unutra.

Maleni
kožni prsti nogu
grle čašu.



BAŠTE

za Dafni

Odselila si 64,
Gde li sam bio ja?
- Negde - i oženjen.
(Svi su se oženili 64).

Tada smo bili što i danas,
ponekad
sretnu se hologrami,
mape buduće zemlje.

Ćini se da smo satima
sedeli u tvom autu,
svitao je Sveti Valentin,
"moram stići na avion" - i
držim ružu za tebe.
Priča kao lagani ples,
slušanje muzike udvoje.

Od kada sam se razveo,
ne mogu više držati
sopstveni mozak u rukama.
Sedim u dvorišnoj bašti
nove mape,
u zdravlje terra nova.
Gledamo se
lagano koračajući prema
i izvan svega
što smo hteli znati 64.