Nietzscheova cedulja za Lou, u kojoj joj on svesrdno se brinući o njenom intelektualnom razvoju daje savete o tonu:
O učenju o stilu (Za Lou Salome od Fritza)
1.
Prvo što je od nužde je život: stil treba da živi.
2.
Stil bi trebalo da bude tebi upriličen i to u odnosu na sasvim posebnu osobu kojoj se obraćaš. (Zakon dvostruke relacije).
3.
Kao prvo se mora znati: "to i to izgovorila bih i izložila na sledeći način" - pre nego li se sme zapisati. Pisanje ima, dakle, da bude podražavanje.
4.
Kako pišućem nedostaje puno od sredstava izlagajućeg, sve u svemu on
za uzor mora imati jednu jako izražajnu vrstu izlaganja: precrt njegov, ono napisano, i nužno će ispasti dosta bleđe.
5.
Bogatsvo života odaje se obiljem pokreta (izraza). Sve - dužina i kratkoća rečenica, interpunkcija, odabir reči, pauze, redosled argumenata - mora se naučiti poimati kao pokret.
6. Oprez pred periôdom! Na nju imaju prava samo ljudi koji i inače u govoru imaju dug dah. Kod većine je perioda afekcija.
7.
Stil bi trebalo da dokaže da čovek veruje u svoje misli, da ih ne samo misli, već i oseća.
8.
Što je istina koju čovek želi da uči abstraktnija, tim se više moraju zavesti čula receptora.
9. Takt(ičnost) dobrog prozaika u izboru njegovih sredstava sastoji se od toga, da poeziji priđe blisko, ali da joj se nikada ne pridruži.
10.
Nije pristojno i pametno svog čitaoca uskratiti za lakše primedbe. Vrlo je pristojno i vrlo pametno svojem čitaocu ostaviti da poslednju kvintesenciju naše mudrosti sam izgovori.
izvor
Нема коментара:
Постави коментар