Lukijan Mušicki, erotska poezija

Vuk Karadžić je od Mušickog dobio celih četrdeset pet pesama koje su ušle u grupu osobitih ( erotskih) Od tih četrdeset pet pesama, za tri je ustanovljeno da nisu "izvorno narodne" i štampane su u Akademijinom izdanju kao poseban dodatak (Zlatno runo, Rada turski rob i Lepo društvo). One dolaze iz fonda tzv. građanskih pesmarica  koje su sastavljane, prepisivane i umnožavane među srpskim građanstvom u Vojvodini početkom XIX veka, a sadrže pesme različitog umetničkog dometa i raznih žanrova. Pošto su smatrane delom anonimnih autora i na izvestan način kolektivnim dobrom, često su skraćivane, proširivane ili prerađivane po nahođenju. Među njima ima značajan broj erotskih pesama, i upravo iz takvih pesmarica preuzeo je Mušicki ove tri pesme koje je poslao Vuku.

Pesma Rada turski rob prvi je poznati eksplicitan pomen homoseksualnih odnosa u srpskom pesništvu.


RADA TURSKI ROB

"More, Rade, kako ti je?"
Pita neko turskog roba.
Odgovara: "Dobro mi je
Do današnjeg jošte doba.
Još pri zore prvom svjetu
Staknem oganj i razžarim,
Da ćeaji Mehemetu
Baš iz Moke kavu varim.

ZASTARELE REČI I OBLICI: svjet = svetlost staći (oganj) = založiti ćehaja = turski funkcioner; zastupnik (viših službenika, vezira ili zemljoposednika) tefterdar = sekretar var dot (tur. var göt) = okreći dupe! dot = tur, dupe ibrik = bakreni sud za polivanje legen = sud za prihvatanje vode kod umivanja odaliska = robinja za zabavu sultana; bela robinja u haremu kade (kaduna) = supruga

Posle kave na koljeni
Dam mu čibuk s ćilibarom,
Okom, rukom mane l' meni,
Agam svim i tefterdarom.
Potom rukam prekrštenim
Na ceaju gledajuci,
Vratom, kicmom savijenom,
Stojim ukaz cekajuci.
'Var dot, Rade!' kad mi rekne,
Odma mu se ja navernem,
Kleknem, za mnom i on klekne,
Šcepa me da ne posrnem.
Đot umašten kad izdere,
Peškir, ibrik, legen pružim
Da s' obriše kad s' opere -
Cetir pare ja zaslužim.
A da ropstvo men' zasladim,
Jad me roba ne satare,
Kadunu ja pervu gradim,
I po cetir dob'jem pare.
Zazove l' me druga bula,
Odaliska ili kade,
Bio b' kurvin sin i hula
Da ne primim cto mi s' dade.
Šerbetom me svaka poji,
Rani masnim i pilavom,
A po cetir pare broji.
Da tek necu platit' glavom?" -
"O, ne boj se, Rade, rode,
I Turci su prosvješteni,
S robljem jer se oni svode,
A kroz prste glede ženi."


Pesma se sasvim direktno dodiruje raširene pojave iz doba turske vladavine, a to je seksualno ropstvo dečaka. Jonathan Drake, koji je na osnovu raspoloživih istorijskih podataka u dobroj meri rekonstruisao sliku ovog aspekta ropstva , navodi u svojoj studiji da su dečaci, bilo kao ratni zarobljenici, bilo kao tzv. danak u krvi, nasilno odvođeni i prodavani ili poklanjani sultanu, aristokratama, državnim funkcionerima, ili bilo kome ko bi to sebi mogao da priušti, kao seksualno roblje. Bili bi takođe obučavani da svoju službu što bolje obavljaju, sticali bi obrazovanje i učili se plesu, muzici i drugim veštinama zabavljanja, ili bi ih šminkali i podvrgavali različitim kozmetičkim tretmanima da bi uvećali njihovu lepotu. Pominju se i nauljeni valjci od drveta, valjda analogni dildou, kojima su mladići postepeno proširivali anus ostavljajući ih preko noći, pripreme i vežbe radi . Na ceni su bili dečaci bele puti, iz Evrope i Jermenije, kovrdžave svetle kose i nežne građe. Vrlo često se, tvrdi Drake, dešavalo da se između dečaka-roba i gospodara-Turčina razvije, pored seksualnog, i emotivan odnos, u kome gospodar obasipa svog ljubimca pažnjom i poklonima, a ovaj, kao član porodice, uzvraća svom dobrotvoru ljubavlju i odanošću.


ZLATNO RUNO


Svi za picom alču ljudi
K'o za zemljom mušicice,
Svak se doba svakog trudi
Za komadić mile pice.

ZASTARELE REČI I OBLICI: (h)alakati = vikati, drečati truditi se = mučiti se vertlog = vrtlog proci = drugi ponosni = uobražen počitovati = poštovati ljubov (gen. ljubve) = ljubav ukrociti = ukrotiti, umiriti goniteljstvo = gonjenje, neprijateljstvo baviti = boraviti oskorbljavati = ožalostiti velmožami (instr.) = velmožama derži = drži izvinuti = osloboditi se, umaći branu (3. pl. praes.) = brane dostojnstvo = društveni položaj, dostojanstvo vzriti = obazirati se čto = što ostrožni = ugledan, mocan tušta = vrlo mnogo brucav = koji ima stidne dlake

Sve nam brige, tuge sladi,
Radosti je vertlog, čaša;
Miluju nju stari, mladi,
Sva i proča braća naša.
Pica našu ćud izmeni,
Upokori ponosnoga;
Počituje nju i ceni
Svak od cara do prostoga.
Upliv ima u družbinu,
Ljubvu, srodstvo, prijateljstvo;
Upravljati zna sudbinu
I ukročit goniteljstvo.
Pica, gdi god hoće, bavi,
A gdi hoće, oskrobljava;
Najvećoj je povod slavi,
Velmožami upravljava
Kog u sudu derži stranu
Cjelo će se izvinuti -
Hodatajstva njena branu,
Zaštitnik njen prav će biti.
Na dostojnstvo, čin ne vzire,
Mudrog ona ludim pravi,
S bogatog jer svlači, zdire
Da na golog metne, spravi.
Pica zlatno runo bjaše,
Čto kolhidski car ostrožni
U Lavirint zabravljaše
Ne da b' ukrast bilo možno.
Jason tušta zbog nje podneo -
More sinje prebrodivši,
Pobjedu je rad nje odneo
Kćer i cara prevarivši.
Blagorodni, svi gledajte
Brucavu i rujnu picu,
Pak ju sebi predstavljajte
Ljudskog roda k'o rodicu.
Car, vojnici, poglavari,
Pa po zemlji svi čto hodu,
Velicaju toj u stvari
Dol iz kog se ljudi rodu.

  Ova pesma bimogla biti prevod ili prerada (mnogo verovatnije ovo drugo) poljskog originala. Ona je pisana sa primesama učenog jezika (vertlog, proča, vzire itd), kao i sa aluzijama iz grčke mitologije, što pruža osnove gledištu da je njen pisac, odnosno sastavljač prepeva, bio književno obrazovano lice, a to upravo ne isključuje Lukijana Mušickog.


LEPO DRUŠTVO

Sastalo se lepo društvo pa se razgovara,
Mladi momci i devojke kojim' nema para:
Kurac, kura, kurčekanja i malo kurčence,
Pička, pizda, pizdurina i dve male pice,
Debeli kum krivi kurac, pizdurina kuma,
Dva devera dva kicoša, pica i kitica;
Oni sede za astalom, pak provode šalu.




izvor

Vuk Stefanović Karadžić, Crven Ban & Dinja Pukla

U Vukovoj zaostavštini nađene su i pesme koje pripadaju žanru takozvanih osobitih [tj. erotskih] narodnih pesama. Ta Vukova zbirka, čuvena peta knjiga narodnih pesama, objavljena je tek 1974. u ograničenom tiražu "u naučne svrhe" , a u širu javnost, u skraćenom obliku, sišla je 1979. pod naslovom Crven ban.

Anka bikiđanka

Anka bikiđanka
Kurac stoji,
Al' ne boji
Njega s' Anka
Bikiđanka;
Pička vreba
Njeg' iz vune,
Da g' ukeba
I progune!


Bes

Tres, pico, tres,
Uteram ti ovaj bes!

Blago nama 

Oj djevojko, blago nama,
Šta nam raste međ’ nogama!
Tebi raste korovina.
Mojoj kiti hladovina.

Dimi dim

Tamo gore dim dimi,
Crna pizda loj topi;
Pođe kurac da vidi
Uze pizda glavnjicu,
Slomi kurcu glavicu.


Diri, diri, dičke

Diri, diri, dičke,
Po četiri kurca,
Po dva prsta ličke,
Da se bolje buca.

Djevojka s kikama 


Oj djevojko s kikama,
Pokrij kuću pičkama,
Pa pogledaj uz kuću
Kako kurci skakuću.

Ići će na pazar

Pička peče šarana,
kurac mlati s tavana.
Uze pička lopatu,
Ud'ri kurca po vratu.
Stade kurac plakati,
A pička ga tješiti:
„Šut', kurčiću, ne boj se,
Sutra jeste Vidovdan,
Ići ćemo na pazar,
Kupićemo svilen pas,
Zavićemo kurcu vrat!”


Ići će na sajam

Taran-teran tarana,
Gleda pička s armena1,
Kurac gleda s tavana,
Ščepa pica klipicu,
Razbi kurcu tikvicu.
Stade kurac plakati,
A pica ga tešiti:
„Ne plači mi, kurče moj!
Sjutra nam je Pavlovdan,
Ići ćemo na sajam,
Kupićemo svilen trak,
Kurcu ćemo svezat' vrat!”

Kako ko može

Tu su kite, tu su rese,
Svaka svoju trese,
A ja moga drmusam
Da ga digod strpusam.

Kresivača i fitilj 

„Oj djevojko Mioljača,
Kreše li ti kresivača?“
„Kreše, kreše, što da neće,
Kad se u nju fitilj meće.“


Kurac u tamnici 

Dan po danak i nedilja dođe,
Oblači se kurče gologlavče,
A na glavu golišavo perje.
Uputi se niz polje Popovo.
Iz daleka ugleda ga pica,
Pa se prida nj mlada išetala,
Ruke ruče u lice se ljube,
Dosta zdravlja i tamo i
‘vamo.
A nu vidi pice runjavice,
Ona ujti kurac za glavicu,
Pa ga baci u svoju tamnicu:
„Tamnuj, kure, jednu četvrt
ure!”

Mrkli mrak

Mrak mrkli,
kurac cvrkli,
Pizda se roguši
Da je mrva proguši.

Pismo 

Pismo piše pica s gaćicama,
Pismo piše kurcu glavatome.
Kad je kurac pismo pročitao,
Proli suze niz ćelavu glavu.
Tad se jave dva brata jajata.
„Šta je s tobom kurčino
glavata?“
Zlo me snašlo, braćo moja
mila,
Pica mene na megdan
poziva!“
„Niš' ne brini kurčino
glavata,
Ti ćeš picu ravno u
srednjicu,
A mi oba složno u guzicu!“


Runja i đogo 

Oj djevojko, čuvaj svoju
runju,
Moj se đogo navadio u nju.

Tužba

Pica kuru na večeru zvala:
„Dođi, kuro, da
povečeramo,
Po večeri da ti se potužim
Sazvala sam dvan'est
kosioca
Da prokose oko guze travu,
Oko pice sitnu otavicu;
Prokosiše preko pice travu,
Oko guze sitnu otavicu,
U sikilju kose zalomiše.
Oj sikilju, picin stražanine,
Dajder kože što na kurac
može,
Da napravim kurcu kabanicu
I kapicu kurcu na glavicu


Crven ban

Braci Ivi

Braci Ivi
Kita živi,
Janu svuče,
Pupak tuče;
Kad ju drka,
Stoj' ga hrka.

Ciciban

Poručio Ciciban
Svojoj ljubi na divan:
„Ne brini se nit’ staraj,
Divno sam ti zakopan
Međ' planinam' strmoglav
Oće silom svaki dan
Il' me oće na megdan!”

Crkvica 

Moja kita za vjeru ne pita,
Već za picu, za svoju
crkvicu.

Crven ban

„Oj ti brate s jabane,
Bi li malo tarane?”
„Ćuti, vraže, ko ti kaže!”
„Meni kaže crven ban,
Koji jebe svaki dan!”

Dokaz

Uj, tako mi sisa tvoji’,
Upravo mi kurac stoji!
Ako misliš da ja lažem,
Oćeš da ti ga pokažrm?

*
* *
Uj, tako ti sisa tvoji’,
Upravo mi kurac stoji!
Jošte ću ga ulepšati
Ako ćeš ga umekšati!


Moj te 

Moj te bode
ispod vode.
Moj te treska
ispod peska.
Moj te ganja
oko panja.
Moj te drma
iza grma.


DODATAK IZDAVAČA 

Crven Ban i Dinja Pukla


Erotska narodna poezija kao lek. Jer čitanje takve poezije nam pomaže da seksualnost lakše prihvatimo kao:

•  potpuno prirodnu i kao integralni dio ljubavi između muškaraca i žene

•  temelj života, te stoga i kao Božansku i uzvišenu, jer „da nije 'jubavi, ne bi svita bilo, ni mene ni tebe, moja bajna vilo...“

• mogućnost pražnjenja negativnih naboja ili mogućnost transformacije u više vibracije ljubavi, mudrosti i zdravlja... i da se tako počnemo oslobađati ličnih i kulturoloških stega i nameta koji doprinose mnogom zlu na našoj planeti: bolestima, ratovima („voditi ljubav, a ne rat“), i tako oslobođeni krenemo ka punoći i Radosti Života, u kome će seksualnost biti samo jedan ali vredan segment koga se nećemo stideti i zbog njene svetosti nećemo je zloupotrebljavati, nego tretirati kao uzvišeni čin ljubavi koja je čuvar života.

Većina pesama, ako ne i sve, su mali „vibracioni paketi“ koji nas draže i golicaju, koji dodiruju i pokreću celo biće, genitalnu zonu, srce, um i tako daju svoj doprinos oslobađanju. U tom smislu su to prava umetnička dela u kojima je prepoznato gde se energija zaglavljuje i gde je treba zavibrirati
kako bi se oslobodila. I skoro uvek je to izrečeno naivno, nevino, radosno... I tu to svi čine: strici i strina, ćaća i mater, pop i popadija, staro i mlado; ali ne pre sazrevanja, pr e nego poraste bruca. Tu su i svojevrsna otvaranja onih aspekata koji su nesvesni ili zabranjeni, i nikako ne smemo pomisliti da je pesnik mislio da su to i jedini aspekti. Nije jedina svrha kola samo ono o čemu pesnik peva, ali ima i
toga u podsvesti: Tu su kite, tu su rese, / Svaka svoju trese, A ja moga drmusam / Da ga digod strpusam.

Verujem da je i sami Vuk znao ili barem osećao ovakvo i svekoliko drugačije značenje i značaj ovakve poezije i da ju je zbog toga prikupljao. I zato je to od ogromnog značaja, da iza ovakve poezije stoji jedan od rodonačelnika naše savremene kulture.


Mile Malešević