K. pronađe gore učitelja. Sobu je, na sreću, bilo teško prepoznati zahvaljujući Friedinoj marljivosti. Bila je dobro provetrena, peć je bila dobro naložena, pod opran, krevet namešten, stvari sluškinja, to odvratno smeće, iščezle su zajedno s njihovim slikama, drveni sto, koji je, gde god biste se okrenuli, naprosto upadao u oči ogrezao u prljavštini, sada je bio prekriven belim pletenim stolnjakom. Sada bi se tu mogli već i gosti primati; nije mnogo smetalo ni to što je ono malo njegove odece, koje je Frieda očito pre oprala, visilo pokraj peći kako bi se osušilo. Učitelj i Frieda sedeli su za stolom i podigoše se kad K. uđe. Frieda pozdravi K. jednim poljupcem, učitelj se blago pokloni. Rastresen i još uzrujan razgovorom s gostioničarkom, K. se poče ispričavati što ga još nije stigao posetiti; izgledalo je kao da misli da je učitelj, nestrpljiv zbog njegovog nedolaska, sam došao u posetu. Učitelj, opet, kao da se na svoj odmereni način sam polako prisećao da je jednom između njega i K. ugovorena neka vrsta posete. »Vi ste, dakle, gospodine geometre, onaj stranac s kojim sam pre nekoliko dana razgovarao na Crkvenom trgu?« »Da«, reče K. kratko; ono što je podnosio onda, u svojoj osamljenosti, nije morao da trpi ovde u svojoj sobi. On se obrati Friedi i posavetova se s njome o jednoj važnoj poseti koju mora odmah obaviti i zbog koje bi se trebao što bolje odenuti. Ne ispitujući dalje K., Frieda pozva pomoćnike, koji su još bili zauzeti ispitivanjem novog stolnjaka, i naredi im da dole u dvorištu dobro očiste odelo i cipele K., koje on odmah poče skidati. Ona, pak, skinu jednu košulju s konopca i siđe u kuhinju da je ispegla.
K. je sad bio sam s učiteljem, koji je opet mirno sedeo za stolom; on ga pusti da čeka još malo, skine košulju i poče se prati nad umivaonikom. Tek sada, okrenut mu leđima, upita učitelja za razlog njegovoh dolaska. »Dolazim prema nalogu gospodina opstnskog načelnika«, reče on. K. izjavi spremnost da sasluša nalog. Međutim, budući da je zbog pljuskanja vodom bilo teško razumeti njegove reči, učitelj beše prisiljen prići bliže i nasloniti se na zid pokraj K. Za svoje pranje i svoju užurbanost K. se ispriča hitnošću predstojeće posete. Učitelj pređe preko toga i reče: »Vi ste bili nepristojni prema gospodinu opstnskom načelniku, tom starom zaslužnom, iskustvom bogatom i uvaženom čoveku.« »Da sam bio nepristojan, ne znam«, reče K. dok se brisao, »ali da sam mislio na druge stvari, a ne na pristojno ponašanje, tačno je jer u pitanju je bio moj životni opstanak, koji je doveden u opasnost zbog sramotnog službenog gazdovanja, čije pojedinosti vama nemam potrebe razlagati, jer vi ste i sami aktivan član te administracije. Je li se opstinski načelnik žalio na mene?« »Kome bi se on imao žaliti?« upita učitelj. »A čak i kad bi imao kome, bi li se on ikad žalio? Ja sam samo po njegovom diktatu sastavio jedan mali zapisnik i tako sam upoznat s dobrotom gospodina načelnika i načinom na koji ste odgovarali.«
Dok je K. tražio svoj češalj, koji je Frieda najverovatnije reda radi negde sklonila, on reče: »Kako? Zapisnik? Naknadno, u mojoj odsutnosti, sastavio je zapisnik neko ko uopst nije prisustvovao razgovoru? To mi se sviđa. I čemu zapisnik? Je li to službeni postupak?« »Ne«, reče učitelj, »postupak je poluslužben, i zapisnik je poluslužben; napravljen je samo zato što kod nas u svemu mora vladati strogi red. U svakom slučaju, on postoji i ne služi vama na čast.« K. je napokon pronašao češalj, koji je bio skliznuo u krevet, pa reče mirnije: »Neka ga, neka postoji. Jeste li zato došli, da mi to javite?« »Ne«, odgovori učitelj. »Ali ja nisam stroj i morao sam vam reći svoje mišljenje. Naprotiv, nalog koji imam samo je dokaz više za dobrotu gospodina načelnika; ističem daje meni ta dobrota neshvatljiva i da nalog ispunjavam samo zbog nužnosti svog položaja i iz poštovanja prema gospodinu načelniku.« K. je sada, umiven i počešljan, sedeo za stolom, čekajući svoju košulju i odelo; to što mu je učitelj imao reći, zanimalo ga je malo; bio je i pod uticajem lošeg mišljenja koje je gostioničarka imala o načelniku. »Valjda je već prošlo podne?«, upita se on, misleći na put koji mu predstoji, a onda se popravi i reče: »Hteli ste mi nešto isporučiti od načelnika.« »Pa da«, reče učitelj, sležući ramenima kao da skida sa sebe svaku odgovornost. »Gospodin opstinski načelnik se boji da ne preduzmete nešto na svoju ruku, ako još dugo ne bude odluke o vašem predmetu. Što se mene tiče, ja ne znam zašto se on toga plaši; smatram kako je najbolje pustiti vas da radite šta hoćete. Mi nismo vaši anđeli čuvari i nismo dužni svuda za vama trčati. Dobro. Ali, gospodin načelnik misli drugačije. Samu odluku on ne može ubrzati jer je to stvar grofovske uprave. Međutim, on stvar želi rešiti u svom vlastitom malom delokrugu, želi doneti privremeno zaista širokogrudno rešenje, i samo o vama zavisi hoćete li ga prihvatiti: on vam privremeno nudi mesto školskog poslužitelja.« U prvom trenutku K. gotovo i ne obrati paznju t na to što mu je ponuđeno, ali učini mu se kao činjenica da mu se nešto nudi bez značenja. Ukazivala je na to da je on, prema načelnikovu shvatanju, u stanju počiniti u svoju obranu stvari od kojih je trebalo zaštititi se čak i po cenu uvlačenja opstine u izvesne troškove. I kako je cela stvar ozbiljno shvaćena! Učitelj, koji je ovde već neko vreme čekao, a pre toga još i zapisnik sastavljao, morao je, nateran od načelnika, svakako trkom ovamo doći. Kad učitelj vide da se K. ipak zamislio, nastavi: »Ja sam stavio svoje prigovore. Upozorio sam na to da dosad školski poslužitelj nije'bio potreban; crkvenjakova žena posprema s vremena na vreme, a sve nadgleda učiteljica, gospođica Gisa. Ja imam dovoljno glavobolje s decom, ne želim još imati na glavi i školskog poslužitelja. Gospodin načelnik je primetio da je u školi ipak prljavo. Ja sam, istine radi, odgovorio da nije baš tako strašno. A pitao sam još, uz to, hoće li biti bolje kad za poslužitelja uzmemo tog čoveka? Sigurno ne. Na stranu to što on nema pojma o tom poslu, ali školska zgrada ima samo dve učionice bez nusprostorija. U jednoj od učionica, dakle, poslužitelj će morati stanovati, spavati, možda čak i kuvati, što, naravno, neće pridoneti većoj čistoći. Međutim, gospodin načelnik je upozorio da je to mesto za vas spas u nevolji i da ćete se vi svim silama truditi dobro obavljati dužnost; nadalje, gospodin načelnik je smatrao da s vama dobivamo ujedno i radnu snagu vaše žene i vaših pomoćnika, tako da ne samo škola nego i školski vrt mogu biti održavani uzorno. Sve sam ja to s lakoćom opovrgnuo. Konačno, gospodin načelnik nije više ništa mogao navesti u vašu korist, smejao se i rekao samo da ste vi ipak geometar i da ćete zbog toga posebno lepo znati pravilno postavljati leje u školskom vrtu. Naravno, protiv pošalice se ne možete boriti razlozima i tako sam došao s nalogom vama.« »Stvarate sebi nepotrebne brige, gospodine učitelju«, reče K. »Ne pada mi na pamet da primim to mesto.« »Vrlo dobro, odbijate bez ikakva ustručavanja«, i on uze šešir, pokloni se i izađe.
Odmah zatim u sobu se pope Frieda, s izrazom smetenosti na licu, s neizglačanom košuljom u ruci, ne odgovarajući na pitanja; da bi je oraspoložio, K. joj ispriča o učitelju i njegovoj ponudi; čim je to čula, ona baci košulju i opet istrča. Ubrzo se vrati, ali s učiteljem, koji je izgledao mrzovoljan i uopste nije K. pozdravio. Frieda zamoli učitelja da se malo strpi — očigledno je to već nekoliko puta učinila dok ga je uvela — i kroz jedna pokrajnja vrata, za koja K. nije ni znao, odvuče K. na tavan i napokon mu tu, sva zadihana od uzbuđenja, ispriča šta joj se dogodilo. Gostioničarka, ogorčena što se ponizila da se pred K. ispoveda i, što je još gore, da mu čini ustupke u pogledu njegovog sastanka s Klammom, čime nije postigla ništa osim što je, kako je rekla, dobila njegovo hladno i povrh toga neiskreno odbijanje, odlučila je sada da K. više neće trpeti u svojoj kući; ako ima veze s dvorcem, neka ih brzo iskoristi, jer još danas, sad odmah, mora napustiti kuću; pristaće vratiti ga samo na izričit zahtev vlasti i ako na to bude prisiljena; ipak, nada se da se to neće dogoditi jer ona ima veze s dvorcem i znaće ih upotrebiti. Uostalom, on je u gostionicu i dospeo samo nepažnjom gostioničara, a i inače nije u nekoj nuždi jer se toliko jutros hvalio da mu jedno prenoćište stoji spremno na raspolaganju. Frieda, naravno, mora ostati; ako bi se i ona iselila s K., nju, gostioničarku, to bi duboko unesrećilo; već na samu pomisao o tome, ona se, tamo dole u kuhinji, plačući skljokala pokraj štednjaka, sirota žena s bolesnim srcem! Ali kako bi drukčije i mogla postupiti sada kad je, barem prema njezinom shvatanju, u pitanju svetinja Klammove uspomene! Eto, tako stoji stvar s gostioničarkom. Frieda će, istina, pratiti K. kamo god on hoće, po snegu i ledu, na to, naravno, ne treba dalje trošiti eči, ali ipak je njihov zajednički položaj vrlo težak, i zato je ona s velikom radošću pozdravila načelnikovu ponudu, pa iako to nije odgovarajuće mesto za K., ono je ipak samo privremeno, to je posebno istaknuto, a time će se dobiti na vremenu i lako će se pronaći druge mogućnosti, čak i ako krajnja odluka bude nepovoljna. »U slučaju potrebe«, uzviknu Frieda na kraju, zagrlivši K., »otići ćemo odavde, što nas zadržava u selu? Zasad, međutim, zar ne, najmiliji moj, prihvatićemo ponudu. Ja sam vratila učitelja, ti ćeš mu samo reći da prihvazamo, ništa drugo, 1 mi se selimo u školu.«
»To nije dobro«, reče K., ne misleći to baš sasvim ozbiljno jer mu je stanovanje zadavalo malo brige, a osim toga, ovako bez odela bilo mu je vrlo hladno ovde na tavanu, koji je s dve strane bio bez zida i prozora, zbog čega je hladan zrak stvarao jak propuh. »Tek što si lepo uredila sobu, već se moramo seliti! Nerado, nerado primam to mesto, mučno mi je već i ovo trenutačno ponižavanje pred tim malim učiteljem, a sada bi mi on još trebao biti i pretpostavljeni. Kad bismo mogli samo još malo ostati ovde, možda će se moj položaj već danas poslepodne promeniti. Kad bi barem ti ovde ostala, mogli bismo pričekati, a učitelju bismo dali samo neodređen odgovor. Za mene će se uvek naći prenoćište, ako se mora, onda svakako kod Bar...« Frieda mu rukom zatvori usta. »To ne«, reče ona uplašeno. »Molim te, nemoj to više ponoviti. Inače, idem svuda s tobom. Ako hoćeš, ostaću sama ovde, ma koliko to bilo za mene žalosno. Ako hoćeš, odbićemo ponudu, ma koliko to, po mome mišljenju, bilo pogrešno. Jer, vidi, ako ti nađeš drugu priliku, čak i danas popodne, onda ćemo mi, to se samo po sebi razume, odmah napustiti mesto u školi, niko nas u tome neće sprečiti. A što se tiče poniženja pred učiteljem, pusti me da se ja brinem da ih ne bude, ja ću s njim razgovarati, ti ćeš stajati kao da si nem, ni posle neće biti drukčije, nikad nećeš morati s njim razgovarati. Ako to nećeš, ja ću mu ustvari biti podčinjena, ali čak ni ja neću to biti jer poznajem njegove slabosti. Prema tome, ništa ne gubimo ako mesto prihvatimo, a mnogo ako odbijemo; u svakom slučaju, osim ako još danas nešto ne postigneš u dvorcu, ti nećeš nigde, zaista nigde u selu naći ni za samog sebe prenoćište, hoću reći prenoćište zbog kojeg se ja neću morati stideti kao tvoja buduća žena. A kad ne dobiješ prenoćište, nećeš valjda od mene tražiti da spavam ovde u toploj sobi, a da znam da ti vani lutaš noću i po mrazu.« K., koji se celo vreme, ruku prekrstenih na grudima, lupao šakama po slabinama kako bi se malo ugrejao, reče: »Onda nam ništa drugo ne preostaje nego da prihvatimo. Dođi.
U sobi on odmah požuri prema peći; o učitelju nije vodio računa. Učitelj, sedeći za stolom, izvuče sat i reče: »Već je kasno.« »Ali zato smo sada potpuno salasni, gospodine učitelju«, reče Frieda, »mi prihvatamo to mesto.« »Dobro«, reče učitelj, »ali mesto je ponuđeno gospodinu geometru. On se mora izjasniti.« Frieda priskoči K. u pomoć. »Naravno«, reče ona, »on prihvata mesto, zar ne, K.?« I tako je K. celu svoju izjavu mogao svesti na jedno »da«, koje čak nije bilo upućeno učitelju, nego Friedi. »Onda«, reče učitelj, »ostaje mi još samo da vas upoznam s vašim službenim dužnostima, kako bismo se u tom pogledu jednom za svagda razumeli. Vi, gospodine, svakodnevno morate čistiti i ložiti obe učionice, sami vršiti manje popravke u zgradi, kao i na školskim i gimnastičkim spravama, održavati putiće kroz vrt očišćenima od snega, ići i donositi sve što je potrebno za mene i gospođicu učiteljicu, i u toplija godišnja doba obavljati sve radove u vrtu. Za sve to imate pravo stanovati po svojoj volji u jednoj od dve učionice; međutim, kad se nastava ne održava istovremeno u obe učionice, a vi stanujete baš u onoj u kojoj se ona odvija, moraćete se, naravno, premstiti u drugu sobu. Kubati u školi ne smete, zato ćete se vi i vaši hraniti ovde u gostionici na račun opstine. Da se morate ponašati kako dolikuje školi i da pogotovo deca, posebno tokom nastave, ne smeju nikako biti svedoci nepriličnih prizora u vašem privatnom životu, to samo uzgred spominjem, jer kao obrazovan čovek morate i sami to znati. U vezi s tim dodaću još da tražimo da svoje odnose s gospođicom Friedom ozakonite što je moguće pre. O svemu tome i još nekim sitnicama sastaviće se službeni ugovor, koji ćete morati potpisati čim se uselite u školsku zgradu.« K. se činilo da sve to nije važno i kao da to njega ne dira ili ga bar ne obavezuje; dražilo ga je učiteljevo razmetanje pa reče nemarno: »Pa da, to su uobičajene obaveze.« Da bi ublažila tu primedbu, Frieda se malo raspita o plati. »HOće li plata biti dodeljena rešavace se tek posle jednomesečne probne službe.« »Ali to je težak uslov za nas«, reče Frieda. »Zar bismo se trebali venčati gotovo bez novca i ni iz čega stvarati kućanstvo? Bismo li se ipak mogli, gospodine učitelju, jednom predstavkom obratiti opstini i moliti za jednu malu platu odmah? Savetujete li nam to?« »Ne«, reče učitelj koji se stalno obraćao K. »Jedna takva predstavka bila bi prihvaćena samo kad bih je ja preporučio, a to ne želim učiniti. Ustupanje ovog mesta već jest jedna usluga vama, a s uslugama se ne sme preterivati ako je čovek svestan svoje odgovornosti prema zajednici.« Ali sad se ipak i K. umeša, gotovo protiv svoje volje. »Što se, gospodine učitelju, tiče usluga«, reče on, »verujem da se varate. Možda sam pre ja taj koji činim usluge.« »Ne«, odgovori učitelj s osmehom, jer je napokon prisilio K. da govori. »Tačno sam o tome obavešten. Nama je školski poslužitelj jednako tako malo potreban kao, recimo, geometar. Školski poslužitelj ili geometar, to je za nas teret o vratu. Moraću još mnogo razmišljati o tome kako ću opravdati izdatak pred opstinom. Najbolje bi bilo i najpre bi odgovaralo istini kad bih naprosto izišao sa zahtevom i uopste ga ne obrazložio.« »I ja to mislim«, reče K., »da me morate primiti protiv svoje volje. Iako vam to zadaje teške brige, morate me primiti. Ako je neko prisiljen nekoga primiti u službu i taj drugi pristane da bude primljen, onda je on taj koji čini usluge.« »Čudno«, reče učitelj, »što bi to nas prisiljavalo da vas primimo; jedino što nas na to sili, to je dobro, predobro srce gospodina načelnika. Ja već vidim da ćete se vi, gospodine morati odreći mnogih fantazija pre nego što postanete upotrebljiv školski poslužitelj. A to se tiče dodeljivanja izvesne plate, takve vaše primedbe, naravno, ne idu tome u prilog. Na žalost, takođe primećujem da će mi vaše ponašanje još mnogo muka zadavati; celo vreme raspravljate sa mnom — stalno to gledam i ne mogu, naprosto, verovati — u košulji i gaćama.« »Da«, uzviknu K. smemući se i pljesnu rukama, »prokleti pomoćnici! Gde li su?« Frieda potrča vratima; učitelj koji uvide da K. ne želi više s njim razgovarati, upita Friedu kad se misle preseliti u školu. »Danas«, reče Frieda. »Onda ću doći sutra ujutro kako bih sve pregledao«, reče učitelj, odmahnu rukom u znak pozdrava, htede proći kroz vrata koja je Frieda otvorila, ali se sudari sa služavkama koje su već dolazile sa svojim stvarima kako bi se ponovno smestile u sobu. Morao se, u pratnji Friede, provlačiti između njih, jer one se nikome nisu sklanjale s puta. »A1 se vama žuri«, reče K. služavkama, kojima je ovaj put bio vrlo zadovoljan, »mi smo još ovde, a vi već navaljujete.« One nisu ništa odgovarale, samo su vrtele svojim zavežljajima iz kojih su provirivali njemu već dobro poznati prljavi dronjci. »Izgleda da vi nikad ne perete svoje stvari«, reče K., ali ne da bi ih uvredio, već s određenom naklonošću. One to primietiše, istovremeno otvoriše svoja tvrda usta, pokazaše svoje lepe, kao u životinja jake zube, i smejahu se bez glasa. »Dobro, dođite«, reče K., »smestite se, to je vaša soba 4c.« Kako su se one još ustručavale — njihova soba, činilo mu se, bila se odviše promenila — K. uze jednu za mišku da je uvede. Međutim, on je odmah pusti, tako su obe imale začuđen pogled, koji, nakon kratkog uzajamnog dogovaranja, nisu više skidale s K. »A sad ste dosta buljile u mene«, reče K., braneći se od nekog neugodnog osećaja, uze odelo i čizme koje je Frieda, u pratnji bojažljivih pomoćnika, tek bila donela, i odenu se. Uvek mu je bilo neshvatljivo, i bi mu sad opet, strpljenje koje je Frieda imala s pomoćnicima. Umesto da u dvorištu čiste odelo, ona ih je posle duzeg traženja našla dole za ručkom, s neočišćenim odelom zgužvanim na krilu, koje je ona morala očistiti; i uopst se nije prepirala s njima—što priprost svet čini tako rado — šta više, u njihovoj prisutnosti pričala je o njihovu velikom nemaru kao o kakvoj maloj šali i još uz to lupkala jednog po obrazu, lagano, kao da ga mazi. K. je nameravao prvom prilikom razgovarati o tome s njom. Ali sada je bilo krajnje vreme da se krene. »Pomoćnici ostaju ovde da ti pomognu pri selidbi«, reče K. Istina, oni nisu bili za to; onako siti i zadovoljni, rado bi se malo prošetali. Tek kad Frieda reče: »Naravno, vi ostajete ovde«, oni se pomiriše s tim. »Znaš li gde idem?«, upita K. »Da«, odgovori Frieda. »I ti me, dakle, više ne zadržavaš?«, upita K. »Ti ćeš naići na tolike smetnje«, reče Frieda, »šta tu vredi moja reč.« Na rastanku poljubi K., da mu, budući da nije ručao, svežnjić s kruhom i kobasicama, što je odozdo donela za nj, podseti ga na to da se više ne vraća ovamo, nego da dođe direktno u školu i, s rukom na njegovom ramenu, isprati ga do kućnih vrata.
Нема коментара:
Постави коментар