Joseph Heller, Kvaka 22 ( 7. McWatt)

 

7. McWatt 

Obično je Yossarianov pilot bio McWatt koji je, brijući se svako jutro u kričavim crvenim, čistim pidžamama pred svojim šatorom, pripadao čudnovatim, ironičnim i nepojmljivim pojavama oko Yossariana. McWatt je verovatno bio najluđi borac od svih njih, jer je bio potpuno duševno zdrav a ipak se nije tužio na rat. Bio je kratkonog, plećat, nasmešen mladić koji je neprekidno zviždukao plesne melodije i oštro praskao kartama kad ih je delio u ajncu ili pokeru, dok Gladni Joe nije napokon, pod kumulativnim uticajem tih prasaka, zapao u drhtav očaj i stao se derati na njega da prestane praskati kartama.

  - Pasju ti mater, ti to činiš samo zato što to meni smeta - zaurlao je Gladni Joe besno dok ga je Yossarian zadržavao rukom umirujući ga. - Jedino zato on to radi, zato što voli kad ja vičem. Pasja mu mati gadna!

  McWatt je pokajnički nabrao svoj nežni, pegavi nos i obećao da neće više praskati kartama, ali je uvek zaboravljao na to obećanje. McWatt je nosio čupave papuče uz crvene pidžame i spavao između sveže izglačanih čaršafa u bojama, kao što je bila ona čiju mu je polovinu Milo otkupio od nacerenog lopova sladokusca ni za jednu od datula s košpicama koje je Milu pozajmio Yossarian. McWatta se snažno dojmio Milo koji je, na veselje kaplara Snarka, njegova kuhinjskog pomoćnika, već kupovao jaja po sedam centa, a prodavao ih po pet. Ali McWatta se nije nikad Milo toliko dojmio koliko se Mila dojmila svedočanstvo koju je Yossarian dobio radi svoje jetre od doktora Daneeke.

  - Šta je to? - uzviknuo je Milo u strahu kad je ugledao golemu kutiju od valovite lepenke, punu paketića suhog voća i limenki voćnihsokova i slatkiša, što su se dvojica težaka, koje je major -de Coverley oteo za svoju kuhinju, spremala da odnesu u Yossarianov šator.

  Ovo je kapetan Yossarian, gospodine poručniče - reče kaplar Snark smijuljeći se nadmoćno. Kaplar Snark bio je intelektualni snob koji je držao da je odmakao dvadeset godina ispred svoga doba, pa nije uživao što kuva za mase. 

- Ima pismo od doktora Daneeke, prema kojem ima pravo na voće i voćne sokove koliko ga volja. 

 

- Šta je to? - uzviknuo je Yossarian kad je Milo probledio i zateturao.

 - Ovo je poručnik Milo Minderbinder, gospodine kapetane - reče kaplar Snark namigujući mu podrugljivo. - Jedan od naših novih pilota. Postavljen je za upravitelja menze dok ste vi bili u bolnici. 

 

- Šta je to? - uzviknuo je McWatt kasno posle podne, kad mu je Milo pružio polovinu njegovog čaršafa

- To je polovicna čaršafa koja vam je jutros ukradena - protumači Milo odajući nervozno zadovoljstvo samim sobom i trzajući brzo svojim riđim brkovima. - Kladio bih se da niste ni znali da vam je ukradena. 

 - Zašto bi ko ukrao polovinu čaršafa? - zapita Yossarian. 

 Milo se smete. 

 - Niste me razumeli - prosvedovao je. Yossarian nije razumeo ni zašto se Milo tako očajnički bori da dobije udieo u pismu doktora Daneeke koje je bilo kristalno jasno. »Dajte Yossarianu suvo voće i voćnih sokova koliko god hoće«, napisao je doktor Daneeka. »Kaže da ima proces na jetri.« 

 - Ovakvo pismo - mrmljao je Milo potišteno - moglo bi upropastiti svakog upravnika menze na svetu. - Milo je došao u Vossarianov šator samo zato da ponovo pročita to pismo, a pratio je svoju kutiju izgubljenih živežnih namirnica kroz eskadrilu kao žalobnik. - Moram vam dati koliko god zatražite. Pa u pismu čak ne piše ni da morate sami pojesti sve to voće.

-I dobro je što ne piše - reče mu Yossarian - jer ga ja uopšte ne jedem. Ja imam proces na jetri. 

 - Ah, da, zaboravio sam - reče Milo snizivši smerno glas. - Je li vam loše? 

 - Upravo onoliko koliko treba - odgovori Yossarian veselo. A, tako - reče Milo. 

- A šta to znači? 

 - To znači da ne bi moglo biti bolje... 

 - Čini mi se da vas ne razumem. 

 - ... A da ne bude gore. Je li vam sad jasno? 

 - Jest, sad mi je jasno. Ali još mi se čini da vas ne razumem. 

 - Ama, neka vas to ne zabrinjava! Pustite radije neka zabrinjava mene. Znate, ja zapravo nemam proces na jetri. Imam samo simptome. Imam Gamett-Fleischakerov sindrom. 

 - A, tako - reče Milo. 

- A šta je to Gamett-Fleischakerov sindrom? 

 - Proces na jetri. 

 - A, tako - reče Milo i uze umorno trljati svoje crne obrve odajući bol, kao da čeka da prođe neka mučna nelagoda koju oseća. - Ako je tako - nastavi napokon - mislim da zbilja morate paziti šta jedete, nije li tako? 

-  I te kako moram paziti - reče mu Yossarian. - Nije lako doći do dobrog Gamett-Fleischakerova sindroma i ja ne želim da ga upropastim. Zato i ne jedem uopšte voće. 

 - E, sad mi je jasno - reče Milo. - Voće škodi vašoj jetri? 

 - Ne, nego voće čini dobro mojoj jetri. Zato ga i ne jedem. 

 - Pa, šta onda radite s voćem? - zapita Milo probijajući se uporno kroz sve veću zbrku da izbaci pitanje koje mu je bilo na jeziku. - Prodajete li ga?

 - Dielim ga. 

 - Kome? - viknu Milo glasom koji je pucao od zdvojnosti. 

 - Svakome ko ga želi - uzvrati mu Yossarian povikom.

    Milo zakuka dugo i setno i ustuknu glavinjajući, a pepeljasto mu se lice iznenada osu grašcima znoja. Cupkao je rastreseno svoj nesretni brk dršćući kao prut na vodi. 

 - Mnogo dajem Dunbaru - nastavi Yossarian. 

 - Dunbaru? - jeknu Milo ošamućeno. 

 - Jest. Dunbar može jesti koliko mu srce želi, a to mu ne čini ni najmanje dobro. Ja samo ostavim kutiju onde, na otvorenom, da svatko uzme koliko hoće. Aarfy dolazi po suve šljive, jer kaže da u menzi nikad ne dobije dosta suvih šljiva. Mogli biste to malo ispitati kad nađete vremena, jer nije nimalo ugodno kad se Aarfy ovuda mota. Kad god je zaliha na izmaku, samo naložim kaplaru Snarku neka me opet opskrbi. Nately uvek ponese ceo teret voća sa sobom kad ide u Rim. On je zaljubljen onde u neku kurvu koja mene mrzi, a on je nimalo ne zanima. Ona ima malu sestru koja ih nikad ne ostavlja same u krevetu, a stanuju u jednom stanu s nekim starcem i babom i masom drugih devojaka sa zgodnim debelim bedrima, koje se isto tako neprestano zezaju okolo. Nately im uvek odnese punu kutiju voća. 

 - Prodaje im ga? 

 - Ne, poklanja im ga. 

 Milo se namršti.

- Pa, ovaj, čini mi se da je onda vrlo široke ruke prema njima - napomenu on bez tračka oduševljenja. 

 - Jest, vrlo je široke ruke - potvrdi Yossarian. 

 - I uveren sam da je sve potpuno ispravno - reče Milo - jer je voće vaše kad ga jedanput dobijete od mene. Verujem da su u ovako teškim prilikama ti ljudi sretni što ga mogu dobiti. 

 - Jesu, sretni su - uveravaše ga Yossarian. - One dve devojke prodaju sve voće na crnoj berzi, pa za novac koji dobiju kupuju neukusan nakit i jeftin parfem.

Milo dignu brže glavu. 

 - Nakit! - uskliknu. - Nisam to znao. Pošto plaćaju jeftin parfem? 

 - Starac kupuje za svoj deo čisti viski i pornografske slike. On je razvratnik. 

 - Razvratnik? 

 - Ne biste verovali. 

 - Je li u Rimu dobro tržište za pornografske slike? - pripita Milo. 

 - Ne biste verovali. Uzmite, na primer, Aarfyja. Poznajući ga, ne biste nikad to pomislili, je li? 

  - Da je razvratnik? 

 - Ne, nego da je navigator. Poznajete kapetana Aardvaarka, je li? To je onaj gala momak koji vam je, kad ste prvi put došli u eskadrilu, pristupio i rekao: "Aardvaark me zovu, a bez navigacije ne mogu." Lula mu je bila u zubima i verovatno vas je pitao na kojem ste koledžu studirali. Poznajete li ga? 

 Milo ga nije slušao.

 - Hajde da se uortačimo - izlanuo je umolno. 

Yossarian je odbio, iako nije nimalo sumnjao da bi mogli postupati s kamionima voća kako bi god hteli, kad bi ih Yossarian jednom nabavio iz menze s pomoću pisma doktora Daneeke. Milo se pokunjio, ali je od toga trenutka poveravao Yossarianu svaku svoju tajnu, osim jedne, prosuđujući mudro da svako ko neće da krade domovini, neće da krade nikome. Milo je poverio Yossarianu sve svoje tajne osim mesta gde je u brdima počeo zakopavati novac, otkako se jednom vratio iz Smirne s punim avionom smokava i čuo od Yossariana da je neki vojni istražitelj stigao u bolnicu. Milu, koji je bio toliko lakouman te se dobrovoljno javio da bude upravitelj menze, bio je taj položaj svetinja.

-Ja nisam čak ni znao da ne serviramo dovoljno suvih šljiva - priznao je toga prvog dana. - Valjda zato što sam još novajlija. Porazgovaraću o tome sa svojim glavnim šefom kuhinje. 

 Yossarian ga oštro pogleda. 

 - Kakvim glavnim šefom kuhinje? - priupita. - Vi nemate glavnog šefa kuhinje.

 - S kaplarom Snarkom - protumači Milo odvraćajući pogled kao da je nešto kriv. - On je jedini šef kuhinje kojeg imam, iako se nadam da ću ga prebaciti u administraciju. Rekao bih da je kaplar Snark malo previše sklon stvaralaštvu. On misli da je funkcija kuhinjskog pomoćnika neka vrsta umetničke forme, pa se uvek tuži kako mora prostituisati svoj talent. A niko od njega ne traži tako nešto! Da, zbilja, znate li vi možda zašto je on spao na čin kaplara, i sad je samo kaplar?

-Znam - reće Yossarian. - Potrovao je celu eskadrilu. 

 Milo opet probledi. 

 - Šta je napravio? 

 - Saseckao je na stotine vojnih sapuna u batatu samo zato da pokaže da momci imaju filistarski ukus i da ne znaju šta je dobro. Svi su se momci u eskadrili razboleli. Borbeni zadaci su bili odgođeni. 

 - Tako, dakle! - uskliknu Milo stisnuvši usne u znak neodobravanja. - Sigurno je ustanovio da je pogrešio, je li? 

 - Naprotiv - ispravi ga Yossarian. - Ustanovio je da je imao pravo. Smazali smo pune tanjire i tražili još. Svi smo znali da smo se razboleli, ali nismo imali pojma da smo otrovani. 

 Milo dvaput frknu od užasa, kao kakav kudrav mrk zec. 

 - Ako je tako, onda bih ga svakako hteo prebaciti u administraciju. Ja ne želim da se što slično dogodi dok sam ja na ovoj dužnosti. Znate - poveri se ozbiljno - ja se nadam da ću ljudima u ovoj eskadrili dati najbolju hranu na celom svetu. To je zbilja cilj vredan truda, je li? Ako upravitelj menze ne puca tako visoko, meni se čini da onda nema prava da bude upravitelj menze. Ne mislite li i vi tako? Yossarian se polako okrenu i upre u Mila pogled pun ispitljiva nepovjerenja. Vidio je pred sobom priprosto, iskreno lice koje nije bilo sposobno za prepredenost ni za podmuklost, čestito, otvoreno lice s razjedinjenim krupnim očima, riđom kosom, crnim obrvama i nesretnim crvenkastosmeđim brkovima: Milo je imao dugačak, tanak nos s njuškavim, vlažnim nosnicama što su bile okrenute oštro nadesno i uvijek upravljene na suprotnu stranu od one na koju je inače gledao. Bilo je to lice čoveka očeličena poštenja koji nije mogao svesno kršiti moralna načela na kojima je počivala njegova čestitost, baš kao što se nije mogao prometnuti u odvratnu žabu krastaču. Jedno je od tih moralnih načela bilo da nije nikakva grehota zaračunati robu najviše koliko tržište može podneti. Bio je podložan strahovitim paroksizmima pravedna gnjeva, pa se i te kako razgnevio kad je doznao da je stigao vojni istražitelj i da njega traži.

-Ma ne traži on vas - reče Yossarian kušajući ga umiriti. - On traži nekoga u bolnici ko je potpisivao Washingtona Irvinga na pismima koja je cenzuriao.

- Ja nisam nikad potpisivao Washingtona Irvinga ni na kakvim pismima - ustvrdi Milo.

- Naravno da niste.

- Ali, to je samo smicalica kojom bi me hteli prisiliti da priznam da zarađujem pare na crnoj berzi. - Milo se žestoko povuče za čupavi pramen svojih izbledelih brkova. - Ne volim takve tipove. Uvek nešto njuškaju oko ljudi kao što smo mi. Zašto vlast ne pograbi za šiju bivšeg redova Wintergreena ako želi učiniti neko dobro? On ne poštuje propise ni odredbe i neprestano mi obara cene.

Milovi brkovi bili su nesretni zato što im odvojeni kraci nisu nikad bili jednaki. Bili su kao Milove razjedinjene oči koje nisu nikad gledale u isto vreme u isti predmet. Milo je video više stvari nego većina ljudi, ali nije video ni jednu od njih posve jasno. Nasuprot njegovoj reakciji na vest da je stigao vojni istražitelj, saslušao je mirno i hrabro Yossariana kad mu je ovaj rekao da je pukovnik Cathcart povisio broj borbenih zadataka na pedeset i pet.

- Rat je - reče. - I nema smisla jadikovati zbog broja borbenih zadataka koje moramo izvršiti. Ako pukovnik kaže da moramo izvršiti normu od pedeset i pet letova, onda je moramo izvršiti.

- E pa, ja je ne moram izvršiti - ustvrdi Yossarian.

- Ja ću se obratiti majoru Majoru.

- Kako ćete mu se obratiti? Major Major nikoga ne prima.

- Onda ću se vratiti u bolnicu.

- Upravo ste se vratili iz bolnice pre deset dana - podseti ga prekorno Milo. - Ne možete stalno bežati u bolnicu kad god se nešto dogodi što se vama ne sviđa. Nego, najbolje će biti da se izvrši norma. To nam je dužnost.

      Milo je imao krute obzire koji mu čak nisu dopuštali da pozajmi paket datula s košticama iz menze onoga dana kad je McWattu bila ukradena plahta, jer je sva hrana u menzi bila još državno vlasništvo.

- Ali ih mogu pozajmiti od vas - protumači on Yossarianu - jer je sve ovo voće vaše kad ga dobijete od mene na osnovu pisma doktora Daneeke. Vi možete činiti s njim šta vas je volja, čak ga možete i prodati uz veliku dobit, umesto da ga delite badava. Hoćete li da to radimo zajedno?

- Neću.

Milo odustade.

- Onda mi pozajmite paketić datula s košticama - zamoli ga.

- Vratit ću vam ih. Poštenja mi da ću vam ih vratiti, a dobićete i nešto pride.

Milo je održao rieč i, kad se vratio s neotvorenim paketićem datula i s nacerenirn lopovom sladokuscem koji je bio ukrao čaršaf iz McWattova šatora, dao je Yossarianu četvrtinu McWattove žutog čaršafa. Taj je komad pripadao sad Yossarianu. On ga je zaradio dok je dremao, iako nije znao kako ga je zaradio. A nije znao ni McWatt.

- Šta je to? - uzviknuo je McWatt buljeći u nedoumici u rasparanu polovicu čaršafa.

- To je polovina onog čaršafa koja vam je jutros ukradena - protumači Milo. - Kladio bih se da niste ni znali da vam je ukradena.

- Zašto bitko ukrao polovinu ? - pripita Yossarian.

Milo se smete.

- Niste me razumeli - protestovao jeo je. - On je ukrao čitav čaršaf, a ja sam je otkupio od njega paketićem datula s košpicama koje ste vi uložili. Zato je vama pripala četvrtina čaršafa. Vama se vaš ulog i te kako isplatio, pogotovo zato što vam vraćam sve datule do jedne koje ste mi dali. -

Zatim se Milo obrati McWattu. - Vama je pripala polovina čaršafa zato što je u početku bila čitav vaš, i ja bogami ne razumem što se vi bunite, jer ne biste dobili ni komadića da vam kapetan Yossarian i ja nismo pritekli u pomoć.

- ko se buni? - uskliknu McWatt. - Ja samo razmišljam šta ću s polovinom.

- Svašta možete s polovinom čaršafa - uveravaše ga Milo. - Preostalu četvrtinu čaršafa zadržao sam za sebe kao nagradu za svoj pothvat, rad i inicijativu. To nije za mene, znate, nego za sindikat. Eto šta još možete učiniti s vašom polovicom. Možete je ostaviti sindikatu i pratiti kako joj raste vrednost.

- Kakvom sindikatu?

- Sindikatu koji bih ja hteo da osnujem jednoga dana da bih vam svima mogao dati hranu kakvu zaslužujete

-Hteli biste osnovati sindikat?

-Jest, tako je. Zapravo ne sindikat, nego emporij. Znate li šta je to emporij?

- To je mesto gde se kupuje, nije li tako?

- I prodaje - nadopuni ga Milo.

- I prodaje.

- Oduvek sam želeo da imam emporij. Čovek može svašta kad ima emporij. Ali ga treba imati.

- Vi želite emporij?

- I da svaki pojedinac ima svoj udeo.

Yossarian je bio još zbunjen, jer je ovo bio poslovan razgovor, a njega je mnogo šta u poslovnim razgovorima uvek zbunjivalo.

-Dopustite da vam ponovo pokušam objasniti — predloži Milo odajući sve veću nestrpljivost i razdražljivost i upirući prstom u lopova sladokusca koji se još cerio pokraj njega. - Ja sam znao da je njemu više stalo do datula nego do čaršafa. Kako ne razume ni reči engleski, pazio sam da se o svemu dogovorimo na engleskom.

- Zašto ga niste jednostavno udarili po glavi i oduzeli mu čaršaf? - upita ga Yossarian.

Milo dostojanstveno stisnu usne i zavrti glavom.

- To nipošto ne bi bilo pravo - prekori ga odlučno. - Sila je zla, a od dva zla nikad dobro. Ja sam postupio mnogo bolje. Kad sam mu pružio datule i posegnuo za čaršafom, on je veroatno mislio da mu predlažem da se trampimo.

- A šta ste zapravo učinili?

- Zapravo mu jesam predložio da se trampimo, ali kako on ne razume engleski, ja to uvek mogu poricati.

- A ako se naljuti i zatraži datule?

-Pa, jednostavno ćemo ga udariti po glavi i oduzeti mu ih - odgovori Milo bez dvoumljenja. Zatim svrnu pogled s Yossariana na McWatta, pa opet na Yossariana. - Ja zbilja ne shvatam što se vi svi bunite. Svi smo dobro prošli. Svi smo zadovoljni osim ovog lopova; ali nema smisla da zbog njega taremo sebi glavu, jer on čak ne zna ni naš jezik i zaslužio je što god dobije. Kako to ne razumete?

Yossarian nije još razumeo ni kako Milo može kupovati jaja na Malti po sedam centa, a prodavati ih uz dobit na Pianosi po pet centa.

                                                                             

nastavak: Romani u nastavcima