05.05.2020.

Tess Gerritsen, Nema devojka ( 2. sedam godina kasnije )






DVA

SEDAM GODINA KASNIJE



Ime mi je Maura Isles, piše se I-S-L-E-S. Forenzička sam patologinja i radim za kancelariju mrtvačnice Države Massachusetts.
       - Biste li sudu opisali svoje obrazovanje i radno iskustvo, doktorice Isles? - reče Carmela Aguilar, pomoćnica javnog tužitelja Okruga Suffolk.
       Dok je odgovarala na to pitanje, Maura nije skretala pogled s lica pomoćnice tužitelja. Bilo joj je mnogo lakše usredotočiti se na neutralno lice Aguilarove, nego gledati besne poglede optuženoga i njegovih pristaša, kojih se u sudnici okupilo na desetke. Aguilarova naizgled nije primećivala ili marila što svoj slučaj iznosi pred neprijateljski raspoloženom publikom, ali Maura je te publike bila bolno svesna; veliki deo sačinjavali su policajci i njihovi prijatelji. Neće im se svideti šta Maura ima reći.
         Optuženi je bio bostonski policajac Wayne Brian Graff, muškarac četvrtaste brade i širokih ramena, oličenje sveameričkog junaka. Simpatije prisutnih bile su na Graffovoj strani, ne na strani žrtve, muškarca koji je pre šest meseci završio isprebijan i polomljen na Maurinom obdukcijskom stolu. Muškarca koji je pokopan neoplakan i čije telo niko nije zatražio. Muškarca koji je dva sata pre svoje smrti kobno zgrešio ustrelivši i ubivši policajca.
     Dok je recitovala svoj životopis, Maura je osetila kako joj pogledi tih ljudi u sudnici pale lice, vreli kao laserske zrake.
       - Diplomirala sam antropologiju na Univerzitetu Stanford. Medicinu sam završila na Kalifornijskom univerzitetu u San Franciscu i nakon toga završila petogodišnji staž iz patologije u istoj toj instituciji. Diplomirala sam i anatomsku i kliničku patologiju. Nakon stažiranja, dve sam godine bila na subspecijalizaciji iz forenzičke patologije, na Kalifornijskom univerzitetu u Los Angelesu.
    - I u svom polju rada imate licencije lekarske komore?
    - Da, gospođo. I u opštoj i u forenzičkoj patologiji.
    - Gde ste radili pe nego što ste se pridružili Kancelariji mrtvačnice ovde u Bostonu?
     - Sedam godina radila sam kao patolog u Kancelariji mrtvačnivce u San Franciscu, Kalifornija. Ujedno sam predavala patologiju na Kalifornijskom univerzitetu. Lekarske dozvole imam i u Massachusettsu i u Kaliforniji. - Bilo je to više informacija no što se od nje zahtevalo i videla je kako se Aguilarova mršti jer joj je Maura poremetila planirani sled pitanja. Maura je ove informacije izrecitovala na sudu već toliko mnogo puta ranije da je znala tačno šta će je pitati pa su i njeni odgovori bili automatski. Gde se obrazovala, štoa njen posao zahteva i je li kvalifikovana da sedočit u ovom određenom slučaju.
       Kad su formalnosti bile obavljene, Aguilarova se napokon latila pojedinosti.       -Jeste li vi prošlog listopada obavili obdukciju na muškarcu po imenu Fabian Dixon?
      - Jesam - odgovorila je Maura. Bio je to činjeničan odgovor, no svejedno je osetila kako napetost u sudnici smesta raste.
      - Recite nam kako je gospodin Dixon završio kao slučaj za mrtvačnice.
       Aguilarova je stajala pogleda uperena u Mauru kao da želi reći: Ne obaziri se ni na koga drugog u sudnici. Gledaj samo mene i iznesi činjenice.
       Maura se malo uspravila na stolici i progovorila, dovoljno glasno da je svi u sudnici čuju. - Pokojnik je bio dvadesetčetirigodišnji muškarac za kojeg se utvrdilo da ne reaguje na stražnjem sedalu patrolnog vozila Bostonske policije. To je bilo otprilike dvadesetak minuta nakon njegova hapšenja. Vozilo hitne pomoći prebacilo ga je u Opštu bolnicu Massachusetts gde je po dolasku na hitni prijam proglašen mrtvim.
- I zbog toga je postao slučaj za mrtvačnice?
- Da. Kasnije je prebačen u našu mrtvačnicu.
- Opišite sudu izgled gospodina Dixona kad ste ga prvi put videli.
        Mauri nije promaklo da Aguilarova spominje mrtvog muškarca imenom. Ne kao telo ili pokojnika. Time je sud podsećala da je žrtva imala identitet. Ime i lice i život.
      Maura odgovori na isti način. - Gospodin Dixon je bio dobro uhranjen muškarac, prosečne visine i težine, a u našu je ustanovu stigao odeven samo u pamučnim gaćama i čarapama. Ostalu odeću su mu skinuli već ranije, na  prijemu u hitnoj , dok su  pokušavali da ga ožive. Na prsima su mu još bile pričvršćene elektrode za EKG, a u levoj ruci mu je ostao intravenozni kateter... - Zastala je. Ovde postaje neugodno. Iako je izbegavala pogledati publiku i optuženog, znala je da su njihovi pogledi upereni u nju.
       - A telo, u kakvom je ono bilo stanju? Biste li nam ga opisali? - poticala je Aguilarova.
     - Na prsima, trbuhu i levom boku imao je brojne modrice. Oba oka bila su natečena i zatvorena, a usne i glava izranjavane. Dva njegova zuba - gornji prednji sekutići - nedostajala su.
- Prigovor. - Branilac optuženog je ustao. - Ne možemo znati kad je izgubio te zube. Možda su mu godinama nedostajali.
- Jedan se zub pojavio na rendgenskom snimku. U njegovuom želudcu - rekla je Maura.
- Svedokinja bi se trebala suzdržati od komentara dok ne odlučim hoću li uvažiti prigovor - strogo se umešao sudac. Pogledao je branitelja optuženog. - Prigovor se odbija. Gospođo Aguilar, nastavite.
     
       Pomoćnica javnog tužioca kimne glavom, a usne joj se trznu u osmeh. Ponovno se usredotoči na Mauru. - Dakle, gospodin Dixon je imao ružne modrice, rane, i barem mu je jedan zub nedavno bio izbijen.
- Da - odgovorila je Maura. - Što ćete i videti na fotografijama iz mrtvačnice.
- Ako sud dopušta, želeli bismo sad pokazati te fotografije iz mrtvačnice - rekla je Aguilarova. - Publiku moram upozoriti da nisu ugodan prizor. Ako ih neko od
posetilaca  u sudnici radije ne bi video, predlažem da sad napusti prostoriju. - Zastala je i osvrnula se oko sebe.

         Niko nije izašao.

      Kad se pojavio prvi slajd s pretučenim tijelom Fabiana Dixona, začuli su se glasni uzdasi. Maura je Dixonove modrice opisivala suzdržanim izrazima jer je znala da će fotografije ispričati priču bolje od nje. Fotografije niko ne može optužiti za pristranost ili laganje. A istina koja je zurila s te fotografije svima je bila očita: Fabian Dixon je bio divljački isprebijan pre no što je bačen na stražnje sedalo policijskog vozila.
         Dok je Maura opisivala svoje nalaze obdukcije, redali su se i drugi slajdovi. Višestruki prelomi rebara. Progutan zub u želucu. Krv u plućima. I uzrok smrti: puknuće slezene koje je dovelo do masivnog krvarenja u potrbušnici.
        - Doktorice Isles, na koji je način gospodin Dixon umro? - upitala je Aguilarova.

        To je bilo ključno pitanje, ono na koje se Maura užasavala odgovoriti zbog posledica koje će uslediti.
        - Ubijen je - odgovorila je Maura. Nije bio njezin posao da uperi prstom u krivca. Svoj je odgovor ograničila na te dve reči, ali nije mogla ne pogledati Waynea Graffa. Optuženi policajac nepomično je sedeo, lica bezizražajnog kao granit. Više od deset godina istaknuto je služio grad Boston. Desetak karakternih svedoka dobrovoljno je istupilo reći sudu kako im je policajac Graff hrabro pritekao u pomoć. Junak je, rekli su, a Maura im je verovala.
         No one noći trideset prvog , noći kad je Fabian Dixon ubio policajca, Wayne Graff i njegov partner preobrazili su se u anđele osvete. Oni su uhapsili Dixona i Dixon je bio pod njihovom brigom  kad je umro. Subjekt je bio nemiran i nasilan, kao da je pod uticajem feniciklidina ili cracka, napisali su u svom izveštaju. Opisali su Dixonovo izbezumljeno opiranje, nadljudsku snagu. Obojica policajaca bila su potrebna kako bi uhapšenog ugurala u vozilo. Morali smo
primeniti silu kako bismo ga obuzdali, ali on kao da nije primećivao bol. Tokom tog hrvanja, stenjao je i proizvodio životinjske zvukove i pokušavao skinuti svoju odeću, iako je temperatura te noći bila samo pet stepeni. Opisali su, gotovo previše savršeno, poznato medicinsko stanje mahnitog delirija od kojega su već ranije umrli neki drugi kokainom smućeni zatvorenici. Međutim, nekoliko meseci kasnije, toksikološki je nalaz u Dixonovom krvotoku pokazao samo alkohol. Maura nije nimalo sumnjala da je taj muškarac bio ubijen. A jedan od njegovih ubica sad je sedeo za optuženičkom klupom i zurio u nju.

     - Nemam više pitanja - rekla je Aguilarova i sela, delujući uverena da je uspešno obrazložila svoj slučaj.

       Morris Whaley, branilac optuženog, ustao je za unakrsno ispitivanje i Maura je osetila kako joj se mišići stežu. Dok se približavao klupi za svedoke, Whaley je delovao prilično srdačno, kao da namerava samo prijateljski porazgovarati. Da su se upoznali na nekom koktelu, možda bi ga smatrala ugodnim društvom i prilično zgodnim muškarcem u njegovu Books Brothers odelu.

      - Mislim da smo svi zadivljeni vašim iskazima, doktorice Isles - rekao je. - Zato neću dodatno trošiti vreme ovoga suda na pregled vaših akademskih postignuća.
      Ništa nije odgovorila, samo je netremice promatrala njegovo nasmešeno lice i pitala se iz kojeg će smera doći napad.

     - Mislim da niko u ovoj prostoriji ne sumnja da ste naporno radili kako biste postigli sve čime se danas možete podičiti - nastavio je Whaley. - Posebno kad se uzmu u obzir neki od izazova u vašem privatnom životu s kojima ste bili suočeni proteklih nekoliko meseci.
- Prigovor. - Aguilarova je razdraženo uzdahnula i ustala. - To nije važno za ovaj slučaj.
- Važno je, časni sude. Govori o svedokovoj sposobnosti prosuđivanja - reče Whaley.
- Objasnite.
- Prošla iskustva mogu uticati na to kako će neki svedok protumačiti dokaze.
- Na koja iskustva mislite?
- Dopustite li mi da malo dublje istražim to pitanje, sve će vam postati jasno.

       Sudac je strogo posmatrao Whaleya. - Zasad dopuštam taj smer u ispitivanju. Ali samo zasad.
       Aguilarova je sela, namrštena.
       Whaley je vratio pažnju Mauri. - Doktorice Isles, sećate li se možda datuma kad ste pregledali pokojnika?
      Maura je zastala, iznenađena naglim povratkom na temu obdukcije. Nije joj promaknulo da je izbegao upotrebiti žrtvino ime.
- Mislite li na gospodina Dixona? - upitala je i opazila razdraženi treptaj u njegovim očima.
- Da.
- Obdukciju sam obavila prvog novembra prošle godine.
- Jeste li tog dana utvrdili i uzrok smrti?
- Jesam. Kao što sam ranije rekla, umro je od masivnog unutarnjeg krvarenja koje je bilo posledica puknuća slezene.
- Jeste li tog istog dana odredili i čime je smrt izazvana?
         Oklevala je. - Ne. Barem ne konačno...
- Zašto niste?
       Udahnula je, svesna svih očiju koje su je promatrale. - Želela sam pričekati nalaze toksikoloških pretraga. Videti je li gospodin Dixon bio pod uticajem kokaina ili drugih farmaceutika. Želela sam biti oprezna.
- Kao što ste i trebali. Budući da je vaša odluka mogla uništiti karijere, čak i živote dvojice predanih čuvara javnoga reda i mira.
- Gospodine Whaley, meni su važne samo činjenice, ma gde mogle odvesti.
        Nije mu se svidieo taj odgovor, videla je to po trzaju mišića na njegovoj čeljusti.
         Sav privid srdačnosti je nestao; ovo je sad rat.
- Dakle, obdukciju ste obavili prvog novembra.
- Da.
- Štoa se dogodilo nakon toga?
- Nisam sigurna na šta mislite?
- Jeste li uzeli slobodan vikend? Jeste li narednu nedelju  obavljali druge obdukcije?
      Netremice ga je promatrala, dok joj se teskoba uvijala u želucu kao zmija. Nije znala šta on želi postići tim pitanjem, ali nije joj se sviđao smer kojim je krenuo. - Bila sam na konferenciji patologa - odgovorila je.
- U Wyomingu, mislim.
- Da.
- I onde ste doživeli traumatično iskustvo. Napao vas je odmetnuti policijski službenik.
         Aguilarova je skočila na noge. - Prigovor! Nevažno!
- Odbija se - odlučio je sudac.
Whaley se nasmešio jer sad mu je put bio čist da postavi pitanja kojih se Maura užasavala. - Je li to tačno, doktorice Isles? Je li vas napao policajac?
- Da - prošaptala je.

Bojim se da vas nisam čuo.
- Da - glasnije je ponovila.
- I kako ste preživeli taj napad?

      U prostoriji je vladala grobna tišina, svi su čekali njenu priču. Priču o kojoj nije želela ni razmišljati jer je zbog nje još uvek imala noćne more. Setila se kako su se vrata vozila zamenika šerifa s muklim treskom zatvorila i zarobila je na stražnjem sedištu iza rešetke za zatvorenike. Setila se svoje panike dok je uzalud udarala rukama o prozor, pokušavajući pobeći muškarcu za kojeg je znala da je misli ubiti.
- Doktorice Isles, kako ste preživeli? Ko vam je pomogao?

     Progutala je slinu. - Neki mladić.
- Julian Perkins, šesnaestgodišnjak. Mladić koji je upucao tog policajca.
- Nije imao izbora!

     Whaley je naherio glavu. - Branite mladića koji je ubio policajca?
     - Pokvarenog policajca!
     - Nakon toga ste se vratili kući u Boston. I smrt gospodina Dixona proglasili ubistvom.
- Zato što je i bila ubistvo.
- Da nije možda bila tragična nesreća? Neizbežna posledica nužnog svladavanja uhapšenika koji je pružao divljački otpor?
- Videli ste fotografije iz mrtvačnice. Policajci su upotrebili daleko veću silu no što je bilo potrebno.
- Kao i onaj mladić u Wyomingu, Julian Perkins. On je ustrelio i ubio zamenika šerifa. Smatrate li to opravdanom upotrebom sile?
- Prigovor - oglasila se Aguilarova. - Ovde ne sudimo doktorici Isles.

     Whaley je prešao na sledeće pitanje, pogleda uperenog u Mauru.
    - Šta se je dogodilo u Wyomingu, doktorice Isles? Dok ste se borili za život, jeste li doživeli prosvetljenje? Jeste li najednom spoznali da su policajci neprijatelji?
- Prigovor!
- Ili su policajci oduvek bili neprijatelji? Članovi vaše porodice naizgled tako misle.
       Drveni čekić glasno je zalupao. - Gospodine Whaley, smesta pristupite.

       Maura je zapanjeno sedela dok su oba advokata većala sa sucem. Znači, na ovo se svelo, izvlače njezinu porodicu. Svaki policajac u Bostonu verovatno zna za njenu majku, Amaltheju, koja sad služi doživotnu kaznu u ženskom zatvoru u Framinghamu. Čudovište koje me je rodilo, pomislila je. Svako ko me pogleda zasigurno se pita je li to isto zlo procurilo i u mojoj krvi. Videla je da optuženik, policajac Graff, zuri u nju. Pogledi su im se sreli i njegova se usnica izvila u osmeh.
    Dobro došla u posledice, kao da su govorile njegove oči. Evo što se dogodi kad izdaš plavce.
- Sud će uzeti pauzu - objavio je sudac. - Nastavljamo u dva sata poslepodne.

      Dok su porotnici izlazili, Maura je klonula o naslon stolca i nije primetila da Aguilarova stoji pokraj nje.
- To je bilo prljavo - rekla je Aguilarova. - Nije smelo biti dopušteno.
- Sve je prikazao kao moju privatnu priču.
- Da, dobro, samo to i ima. Jer su fotografije s obdukcije prokleto uverljive. -

       Aguilarova ju je pogledala. - Doktorice Isles, postoji li još nešto što bih trebala znatio vama?
- Osim činjenice da je moja majka osuđeni ubica i da iz zabave mučim mačiće?
- Ja se ne smejem.
- Sami ste to rekli već ranije. Nisam ja ta kojoj se sudi.
- Ne, ali oni će nastojati prikazati kao da je reč o vama. Mrzite li policajce. Imate li skrivenih motiva. Pomisli li porota da niste pošteni, mogli bismo izgubiti ovaj
slučaj. Zato mi recite ako postoji još nešto što bi mogli izvući. Ikakva tajna koju mi niste spomenuli.

      Maura je razmislila o privatnim neugodnostima kojih se čuvala. O zabranjenoj ljubavnoj vezi koju je netom okončala. O istoriji  nasilja u njenoj porodici.
- Svi imaju tajne - odgovorila je. - Moje nisu važne.
- Nadajmo se da nisu - odvratila je Aguilarova.


Tess Gerritsen, Nema devojka  ( nastavci : Romani u nastavcima )

Нема коментара:

Постави коментар