On je prvi poljski dobitnik Nobelove nagrade za književnost, kome se dive generacije njegovih sunarodnika zbog buđenja osećaja nacionalne zajednice i patriotskog duha. Kako bi izbegao represiju nije održao govor na zvaničnoj ceremoniji dodele nagrada. Međutim, tri dana kasnije, u prisustvu kralja Švedske i drugih pisaca, svoje misli je izrazio na latinskom rečima:
"Svi narodi sveta pokušavaju dobiti prestižne nagrade za svoje pesnike i pisce. Ovaj veliki Areopag koji dodjeljuje nagrade njegova nagrada u prisustvu monarha koji je uručuje, krunisanje je ne samo pesnika nego ujedno i čitavog naroda čiji je ta osoba sin, a istovremeno potvrđuje da taj narod učestvuje u ovom događaj, da urodi plodom i da je neophodan za dobro celog čovečanstva. Ova čast, važna za svakoga, još više važi za sina Poljske. Proglašeno je da je Poljska mrtva, ali ovde imamo jedan od hiljadu razloga da potvrdimo da ona živi. Govorilo se da je nesposobna da misli i radi, a evo i dokaza da deluje. Tvrdilo se da je poražena, ali sada imamo nove dokaze o njenoj pobedi”
U pismu s početka septembra 1880. svome prijatelju Mšćislavu Godlevskom (Mścisław Godlewski, 1846– 1908), u to vreme glavnom uredniku časopisa Njiva u kojem je nameravao da štampa pripovetku, Sjenkjevič je u njenoj najavi dao objašnjenje koje se može smatrati vrlo značajnim autopoetičkim iskazom:
…Imam tu prednost što sam čitao mnogo stvari iz XVI veka i kasnijih. Tako sam savladao jezik i, sa svoje strane, nastojim da izbegavam prenemaganje i raznorazne wżdy i przedsię 6 gde im mesto nije, čime se krpi neznanje. Stari jezik zasniva se najviše na toku koji gotovo da ima ozbiljnost latinskog, a ne na trpanju besmislenih arhaizama. […] Da bi se pisalo dobro, valja poznavati ne samo Poljake iz XVI i XVII veka, već i latinske autore, i njihove stare prevode, jer upravo su se na njima vaspitavali naši i napajali njihovim duhom. Treba još umeti rekonstruisati sferu pojmova svojstvenu tadašnjim ljudima, što je već stvar intuicije.
(Sienkiewicz 1977b: 34).
Нема коментара:
Постави коментар