Radnja drugog romana Heechee sage, S one strane plavog obzorja događanja, počinje stilski zgusnuto i nejasno pojavom dečaka Wana, kreveta, mrtvaca, Staraca i igre u nepreglednim hodnicima Tvornice hrane i Heechee Neba. Kasnije saznajemo da su mrtvaci pohranjena znanja svih istraživača koji su nestali, a otkrića se nižu… No, već drugo poglavlje daje naznake da je roman puno jednostavniji. Nakon opresivnog straha i opasnosti koji su prisutni gotovo na svakoj stranici Kapije 1, drugi deo sage ostavlja pomalo razočaravajući dojam, roman je konvencionalniji, no osećaj straha je još uvek prisutan i svaki od likova ga lično proživljava.
Kako je Zemlja i dalje suočena s nenadoknadivim posledicama ljudske aktivnosti, cilj je pronaći i dovesti Tvornicu hrane koja bi rešila trajni problem opstanka Zemljana. To je ujedno i dinamički motiv koji pokreće radnju.
Dakle, Heecheeji su i dalje značajni za celu priču. Njihovi artefakti će omogućiti prosperitet Zemlje kao i umnožavanje bogatstva glavnog lika.
Središnji, okvirni deo priče čini svemirska misija četveročlane posade u oklopljenom Heechee brodu koja ima zadatak dovesti do Zemlje tu Tvornicu hrane, također Heechee artefakta. Nakon uspešnog pristajanja, posada upoznaje adolescenta Wana s početka romana. Wan često sanja u Kovčegu za sanjanje koji je uzročna veza s pojavom groznice na Zemlji svakih 130 dana. Nakon susreta s posadom i boravkom na njihovom brodu Wan se razboleva od prehlade. Mada nije implicirao, iščitava se da je Pohl mislio na istu bezazlenu bolest Evropljana koja je kroz istoriju pokosila gotovo cele narode Severne i Južne Amerike.
U Kapiji su Heecheeji predstavljali nepoznanicu. Nerazumevanjem značenja njihovih artefakata vrlo malo se znalo o njima. Znanje i tehnologija izvanzemaljske civilizacije koja je ostala zarobljena u petlji vlastitih istraživanja, značajnija je za roman S one strane plavog obzorja događanja nego za Kapiju. Istraživanjem artefakata, odnosno otkrićem kako su molitvene lepeze zapravo hologramske knjige, prenelo se znanje o razvoju ljudske civilizacije, kao i tvrdnja da upliv tuđinske inteligencije ne mora uvek biti loš i negativan za razvitak ljudske populacije.
Nakon što se suočio sa svojim uspesima i neuspesima na Kapiji, Robinette Broadhead sada živi kao bogat i moćan čovek. Oženjen je i ima različite ekonomske interese u nekolicini profitabilnih tvrtki kao i bliske veze s korporacijom Kapija. No, još uvek je prisutan poznat osećaj krivice zbog gubitka voljene osobe koja je zapela u singularnosti. Nakon što mu supruga umire od groznice, medicinski komplet kojemu se težilo u prvom romanu biva u potpunosti upotrebljen i priča dobija sretan ishod. Na kraju romana Rob, u stilu machomena, rešava fizikalnu nepoznanicu dopreme Tvornice hrane, ali njegov osećaj krivice je još uvek prisutan.
U drugom Pohlovom romanu ima puno pretpostavki ali malo fizike i astronomije. Robinette još uvek pokušava odgonetnuti Mach princip, a inspiracija autoru je Einsteinova opšta teorija relativnosti i Hawkingove crne rupe. Psihoanalitičar Sigfried zamenjen je sveznajućim Albertom.
Razlika između ova dva romana očituje se u više nivoa postavljenih u prstenasti siže. Implicitnog pripovedača iz prvog romana Frederik Pohl zamenjuje sveznajućim pripovedačem. Nakon psihološke preokupacije u prvom, u drugom romanu je razvijena fabula.
S obzirom da Frederik Pohl nije imao konvencionalno obrazovanje i da nije mogao anticipirati pogled u budućnost i razvoj tehnologije, ne iznenađuje vremenska nedoslednost u romanu. Naime, jedan od likova, Payter, bio je član Hitlerove mladeži pa nije jasno u koje se vreme događa radnja u romanu, a putovanje letelicama bržima od svetlosti nije moguće putovanje na Zemlji, već se putuje običnim letelicama, a holografske slike pokreću obične trake kompjutera, ono što kompjuter jednom ispiše više ne može zapamtiti i td.
No ipak, nešto je zloguko u ovom romanu. Friendly Starci na Heechee Nebu, humanoidna vrsta, podseća na staru i tromu Evropu koja se, nenadano i nepripremljeno, našla u srcu promena seobom bratoubilački pogođenih naroda, a to Frederik Pohl, dakako, nije mogao ni naslutiti.
Na kraju, jedan klasični SF roman daleko više propituje današnju ekonomsko-socijalnu situaciju, u vreme kada smo suočeni s iscrpljenim izvorima hrane i pitke vode, migracijama neslućenih razmera i globalizacijom gotovo svega pa i naše ličnosti koja je ponuđena na prodaju.
Obrat u stilu i kompoziciji drugog romana te osećaj zasićenosti prekobrojnim informacijama, popunio je prostor za čitanje trećeg dela koji ostaje za neka druga vremena.
Нема коментара:
Постави коментар