Klara Šuman - žena ispred vremena

Klaru Šuman ćemo, osim po neverovatnim muzičkim uspesima, pamtiti i po jedinstvenoj ljubavnoj priči i hrabrosti...

Rođena na današnji dan (13. septembra) 1819. godine u Lajpcigu, Clara Josephine Wieck (Klara Šuman) je već u ranim godinama bila pravi wunderkind. Sa jedanaest godina nastupala je u Parizu i drugim evropskim gradovima svirajući klavir pred čuvenim muzičkim imenima tog doba kao što su Goethe, Paganini, Franz Liszt...

Njena predanost muzici i lepota koju je posedovala privukli su nemačkog kompozitora Roberta Schumanna kada je imala samo 16 godina. U to vreme bio je učenik njenog oca. Ni očevo izrazito protivljenje nije sprečilo ovu ljubav. Štaviše, devet godina stariji Schumman morao je da pokrene sudski postupak ne bi li dobio odobrenje da oženi tada već dvadesetjednogodišnju Claru.

Kažu da su Clara i Rober predstavljali najpoznatiji muzički par na svetu. I pored činjenice da su živeli u doba vladavine tri K (Kinder, Küche, Kirche) kada je žena morala da se pokori deci, kuhinji i crkvi pijanistkinja je predstavljala glavu porodice, te ne čudi što je dolazilo do ljubomore sa Robertove strane koji je tada bio samo „običan kompozitor“ dok je Clara punila evropske dvorane i svirala pred carskim porodicama. O njihovoj ljubavi puno se pisalo, a 20 hiljada sačuvanih ljubavnih pisama koja su slali jedno drugom i osmoro dece dovoljan su dokaz kolika je ona bila. Svedoci njihove priče govorili su da je njihov odnos prolazio kroz razne faze, od ljubomore pa sve do depresije koja je razlog Robertovog pokušaja samoubistva zbog kog je primljen u psihijatrisku bolnicu gde je nakon dve godine preminuo.

Za mnoge žene Clara Schumann je istinska inspiracija. Kompozitorka, majka osmoro dece i žena uspešnog čoveka jedna je od retko cenjenih žena u Nemačkoj koja se našla i na čuvenoj novčanici od 100 maraka. Čuvena glumica Katharine Hepburn glumila ju je na velikom plantu u filmu „Song Of Love“ 1947. godine.

Nažalost, Clara je ostala najpoznatija kao pijanistkinja dok je njen kompozitorski rad pomalo zanemaren. Robert, koji je vodio zajednički dnevnik njihovih života, okrivio je sebe i porodicu za njenu nedovoljnu posvećenost komponovanju rekavši – „Clara je uvek komponovala serije malih komada, pokazujući muzičku genijalnost koju nikada nije postigla ranije. Ali imati decu i muža koji uvek živi u domenu mašte, ne ide zajedno sa komponovanjem.“

Sa 35. godina postala je udovica, a u narednih četrdeset godina nastupala je kao jedna od najcenjenijih pijanistkinja 19. veka. Kada se danas govori o njoj prvenstveno se navodi da je bila kompozitorka i pijanistkinja, a tek onda žena poznatog Roberta Schumanna. Žena koja je postigla internacionalnu karijeru, a uz to bila supruga uspešnog muškarca i majka četvoro dece (četvoro je umrlo), dostigla je zavidan uspeh u vremenu koje joj nije bilo naklonjeno.

„Komponovanje mi pričinjava veliko zadovoljstvo... ne postoji nešto što prevazilazi radost stvaranja, ako ni zbog čega drugog onda zato što tokom njega čovek osvaja sate samozaborava, živeći u svetu zvuka“, Clara Schumann