14. 5. 2013.

Kerstin Henzel








Železnička stanica

Ostaćemo gde smo kad se teretni vagoni
 teško natovareni ruševinama rata
 budu prestrojavali, ostaćemo gde smo dok se
 vagon za vagonom tovari rudom za očeve,
 drogom za sinove, pepelom unuka. Gledamo iskidana
 svoja lica u sjajnim staklima brzog voza za sreću koji odlazi
 s ovog sveta. Na svojim krivim nožicama
 napadaju nas golubovi
 tražeći hranu. Ispod šina miševi
 prenose dalje čudna saopštenja kuda
 vozi voz kuda Rusija pravi promaju, Poljska
 zjapi otvorena kuda da kuda živimo na birou
 za izgubljeno-nađeno među zaboravljenim signalima, slušamo
 ko to polazi uz pisak.


__________________________________


Kad sam bila kod njega izbacio je

napolje sto i gurnuo krevet
tik uza zid, zatim me spustio
izme u sebe i pocetka cvecem
ovencanih snova.
Otišao je, a da naše vreme još nije došlo,
još nam je soba bila u neredu
i vratila sam u sobu sto, a krevet
postade zamka toplog srca. Novembar baca
pahulje kroz otvorena vrata. Na stolu
pitanja urastaju u papir,
u krevet mami me san.
On hoda savijen, oprezno kao po ledu
štapom il kamenom udara srce.


___________________________________

Brisanje prašine

U svom radnom stolu pronalazim
nekoliko starih naočara. Od šezdeset prve
stalno napredujem
u kratkovidosti. Na jednoj polici
stara brošura koja
najavljuje revoluciju
na pozorišnim daskama.
Stavljam jedne na druge na treće naočare
i uspevam da razaznam: moje ime
stoji ispod glumaca.

__________________________________

Tomografija

Skener moje lobanje
Na tankim presecima
Ne pokazuje ništa
Samo male kalcifikacije zbog starosti
Uporni bolovi dolaze kaže lekar
Od onih velikih i jakih vaš strah je
Neosnovan

________________________________

Trka s preponama u Parizu


Rano jutro na Seni: na mostu tri mumije
Leže sle ene u svojoj bedi. Preskače ih
Jedna gospo a silazeći niz stepenice sa zapregom
Krilatih pasa: pet brzih životinja koje,
Nalik svojoj gazdarici, nose zlatne trake.
Ljudi izlaze. Ljudi šetaju obalom.
Grad se budi i do neba zvoni.
Dama viknu: Drž’ ga! I psi jezik plaze,
Skaču i preko mrtvih gaze.


Нема коментара:

Постави коментар