Ivan Minotti

NE BEŽITE OD PROLEĆA U DUŠI ….


Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.

 Lagano umire onaj koji beži od strasti i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima,
onaj koji neće dozvoliti, niti jednom u svom životu,
da pobegne od smislenih saveta
ONAJ KOJI BEŽI OD PROLEĆA U DUŠI …

______________________________________________________________
IVAN MINATTI

U PROLEĆE ….NEKOGA MORAŠ VOLETI



Nekoga moraš voleti,
makar i trave, reku, stablo ili kamen,
nekome moraš ruku nasloniti na rame
da se gladna nasiti blizine,
nekome moraš, moraš,
to je kao hleb, kao gutljaj vode,
moraš dati svoje bele oblake,
svoje smele ptice snova,
svoje plahe ptice nemoći
– negde mora biti za njih
gnezdo spokojstva i nežnosti
nekoga moraš voleti, ………