Prickerova nagrada se dodeljuje za najveća dostignuća u oblasti arhitekture. Dodeljuje se od 1979. godine i predstavlja arhitektonski ekvivalent Nobelovoj nagradiPrva ženska dobitnica ove prestižne arhitektonske nagrade je upravo Zaha Hadid
Zaha Hadid je rođena 1950. godine u glavnom gradu Iraka, Bagdadu. Diplomu iz matematike stekla je na univerzitetu u Bejrutu, a potom je diplomirala arhitekturu u Londonu. Nakon što je diplomirala, počela je da radi u arhitektonskom birou svojih bivših profesora. Partner u firmi je postala 1977. godine, a 1980. započinje sopstveni posao i postaje član udruženja arhitekti. U godinama koje su sledile usavršavala se na najprestižnijim univerzitetima, kao što su Harvard, Kolumbija, univerziteti u Njujorku, Hamburgu, Ilinoisu i mnogim drugim. Danas je počasni član Američke akademije umetnosti i Američkog arhitektonskog instituta. Bavi se i profesorskim poslom na Fakultetu primenjenih umetnosti u Austriji.
Dobitnica je mnogih međunarodnih priznanja i vrlo je uticajna. Međutim, mnogi njeni pobednički projekti nikada nisu realizovani, niti je njihova gradnja započela. Tu se pre svega misli na Pik Klub (Peak Club) u Hong Kongu iz 1983. godine i na zgradu opere u glavnom gradu Velsa, Kardifu iz 1994. godine. Njen rad je 2005. godine pobedio na konkursu za novi kazino u Švajcarskom Bazelu. U muzeju Gugenhajm u Njujorku, od 2006. godine, postoji retrospektiva koja obuhvata njen celokupni rad.
Uspehom do uticaja
Iako poseduje sopstvenu arhitektonsku i dizajnersku firmu, lociranu u Londonu sa 350 zaposlenih, Zahina ambicija i kreativnost pleni nova uspešna dostignuća. Član je uređivačkog odbora enciklopedije Britanika. Magazin Forbs je tako 2008. godine Zahu pozicionirao na 69. mesto najuspešnijih i najuticajnijih žena današnjice.
Građevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Centar za savremenu umetnost u Sinsinatiju, železnička stanica u Insbruku, Naučni centar u Volfsburgu, trg u Nikoziji, građevine u Marseju, Kopenhagenu, Lajpcigu, neke su od njih. U Insbruku je po njenom projektu izgrađena rampa za skijaške skokove, na kojoj se organizuje novogodišnja Turneja četiri skakaonice, jedno od najpopularnijih sportskih nadmetanja.
Za potrebe Svetske izložbe 2008. godine u Saragosi, projektovala je „Most Pavoljon“ (Bridge Pavilion). Konkurs je završen 2004. godine, a potom je počela izgradnja. To je inovativan most, dugačak 270 metara, koji u obliku gladiole povezuje obale reke Ebro. Most je istovremeno i višespratni izložbeni prostor. Spoljašnjost zgrade pokrivena je sa 29.000 trouglova napravljenih od posebne vrste fiberglasa sive boje. Tokom Svetske izložbe 2008. godine građevina je bila domaćin izložbe pod nazivom „Voda – jedinstveni resurs“. Kada se manifestacija završila, „Most Paviljon“ je kupila lokalna banka, a prostor se i danas koristi za održavanje izložbi.
Prickerovu nagradu Zaha Hadid je dobila 2004. godine, upravo za projekat „Mosta Paviljona“ i time nedvosmisleno upisala svoje ime u istoriju, kao prva ženska dobitnica ove nagrade. Ceremonija dodele nagrade održana je u Sankt Petersburgu, u muzeju Ermitaž.
Ova kreativna dama nastavlja da projektuje i da dobija nagrade. Jedna od najvažnijih je Stirling nagrada, koju dodeljuje Kraljevski britanski arhitektonski institut. Ona je tu nagradu dobila 2010. godine za projekat zgrade Nacionalnog muzeja umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu. U Gardijanu su ovo zdanje okarakterisali kao „najbolje delo Zahe Hadid do sada“ i „remek-delo koje se sjajno uklopilo između rimskih drevnih čuda“.
POGLEDAJTE STRANICU SA PROJEKTOM OPERE OVDE
