Kući stiže sav promrzao, svuda je bilo mračno, sveće u svetiljkama bile su dogorele i on je teturao po učionici, s pomoćnicima koji su se ovde već razaznavali. »Vaše prvo delo pohvale dostojno«, reče im on, sećajući se Klammova pisma. Još polusanjiva Frieda vikala je iz jednog ugla: »Pustite K. da spava. Ne uznemiravajte ga.« Toliko su njene misli bile obuzete brigom za K., čak i sada kad ga svladana pospanošću nije mogla dočekati. Onda svetlost bi upaljena; ali lampa nije mogla biti mnogo odvrnuta, jer je u njoj bilo vrlo malo petroleja. Novo domaćinstvo je pokazivalo još razne nedostatke. Istina, bilo je naloženo, ali u velikoj sobi koja je služila i kao gimnastička dvorana — gimnastičke sprave ležale su naokolo ili visile s tavanice — određena količina drva već je bila potrošena, soba je bila, kao što su K. uveravali, vrlo dobro zagrejana, ali se na žalost rashladila. Istina, mnogo drva nalazilo se u jednoj šupi, no šupa je bila zaključana, a ključ je imao učitelj, koji je dopuštao da se drva uzimaju samo jedanput i to za loženje učionice dok traje nastava. Bilo bi podnošljivo da je bilo kreveta u koje bi se moglo zavući. Međutim, što se toga tiče, nalazila se samo jedna jedina slamarica, za pohvalu čista, pokrivena jednom velikom Friedinom vunenom maramom, ali bez perine — samo s dva gruba tvrda pokrivača, koji nisu mogli ugrejati. Čak i na ovu bednu slamaricu pomoćnici su željno pogledavali, ali, naravno, bez ikakve nade da će ikad moći ležati na njoj. Frieda je bojažljivo gledala K. Da može i najbedniju sobu učiniti ugodnom za stanovanje, to je pokazala još u gostionici Kod mosta, ali ovde, bez ikakvih sredstava, nije mogla više ništa učiniti. »Gimnastičke sprave su nam jedini ukras sobe«, rekla je trudeći se nasmejati se, oblivena suzama. Ali u pogledu dva najveća nedostatka, postelje i grejanja, obećavala je sa sigurnošću da će već idućih dana biti bolje i molila K. da se samo dotle strpi. Nije pokazivala ni jednom reči, ni jednim nagoveštajem, ni jednim izrazom lica da u duši oseća prema K. ma i najmanju ljutnju, iako ju je on, kao što je sam sebi morao predbaciti, otrgnuo ne samo iz Gospodskog konaka već sada i iz gostionice Kod mosta. Ali zbog toga se K., sa svoje strane, trudio sve primiti onako kakvo je, što mu uostalom nije bilo nimalo teško, jer su njegove misli pratile Barnabasa i on je od reči do reči ponavljao svoju poruku, ali ne onako kako ju je saopstio Barnabasu, već tako kako je verovao da će zvučati pred Klamom. Osim toga, iskreno se radovao kaf koju je Frieda kuvala na špiritnom kuvalu, i naslonjen na ohlađenu peć, pratio je njene brze i spretne pokrete kojima je na katedru stavila neizostavan beli pokrivač, šolju za kafu išaranu cvetićima, a uz to hleb i slaninu, čak i jednu kutiju sardina. Sada je sve bilo spremljeno. Frieda nije večerala, jer je čekala njega. Na dve stolice, koliko ih je bilo, sedeli su K. i Frieda uz katedru, a pomoćnici pored njihovih nogu na podiju, ali oni se nikako nisu mogli smiriti, već su i pri jelu smetali. Iako su dobili dovoljno od svega, a nisu ni približno sve pojeli, oni su se ipak svaki čas podizali da vide koliko još od jela ima na stolu i mogu li još ponešto očekivati za sebe. K. nije o njima vodio računa, i tek mu Friedino smejanje skrenu pažnju na njih. On nežno svojom rukom pokri njenu ruku na stolu i tiho je upita zašto im toliko popušta i čak prijateljski prima njihove nepristojnosti. Na taj način ih se čovek nikad neće otresti, dok bi se energičnim postupanjem, koje bi zaista odgovaralo njihovom ponašanju, moglo postići ili da se oni ukrote ili, što je verovatnije i što bi bilo bolje, da im ostanak ovde toliko dozlogrdi da napokon sami napuste mesto. Izgleda da stanovanje u školi ne obećava ugodan boravak; istina, to neće dugo trajati, a svi nedostaci ne bi se gotovo ni osećali kad bi pomoćnici otišli i njih dvoje ostali sami u mirnoj kući. Zar ne primećuje da pomoćnici iz dana u dan postaju sve drskiji, kao da ih na to potiče Friedina prisutnost i nada da on neće postupiti prema njima onako strogo kao što bi inače činio. Uostalom, verovatno postoji neko sasvim jednostavno sredstvo da ih se čovek oslobodi, bez ikakvih teškoća, to možda čak i Frieda zna, jer ona je dobro upoznata s ovdašnjim prilikama. A što se tiče samih pomoćnika, oterati ih na neki način značilo bi verovatno učiniti im uslugu, budući da život koji ovde vode nije pun blagostanja, i lenčarenje u kojem sada uživaju prestaće bar delomično jer će morati raditi, dok će se Frieda moći čuvati posle napora poslednjih dana, a on, K., biće zauzet traženjem izlaza iz njihovog nezavidnog položaja. I zato će se on osećati mirniji ako pomoćnici odu, jer će uza sve drugo lakše moći obavljati i poslove u školi.
Frieda, koja je pažljivo slušala, pomilova polako njegovu ruku i reče da o svemu tome i ona isto tako misli, ali da on ipak možda malo precenjuje nestašluke pomoćnika, oni su mladi dečaci, veseli i prostodušni, prvi put u službi stranog čoveka, tek oslobođeni stroge discipline dvorca, zbog toga malo uzrujani i zbunjeni, i u tom stanju čine pokatkad gluposti, zbog kojih se, naravno, čovek mora ljutiti, iako bi bilo pametnije smejati se. Ona se poneki put ne može naprosto suzdržati od smeha. Ipak, potpuno je saglasna s K. da bi najbolje bilo oterati ih, pa da njih dvoje ostanu sami. Ona se pripi uz K. i sakri lice na njegovo rame. Držeći se tako, ona reče, ali toliko nerazgovetno da se K. morao nagnuti, da ne zna nikakvo sredstvo protiv pomoćnika i da se boji da neće pomoći sve to što K. predlaže. Koliko je njoj poznato, K. ih je sam tražio, i sada, kada ih ima, moraće ih zadržati. Bilo bi najbolje shvatiti ih kao ljude neozbiljne, što oni i jesu, pa će ih tako čovek lakše podneti.
K. nije bio zadovoljan odgovorom. Pola u šali pola u zbilji, on reče da mu se čini da se ona s njima splela, ili da bar oseća veliku naklonost prema njima. Istina, oni su lepuškasti dečaci, ali nema toga koga se čovek ne može otresti s malo dobre volje, i on će joj na primeru pomoćnika pokazati da je to tako.
Frieda reče da će mu biti vrlo zahvalna ako to postigne; uostalom, ona im se više neće smejati i ni jednu suvišnu eč neće s njima progovoriti. Ona sama smatra da se tu više nema čemu smejati i da to nije mala stvar kad te stalno posmatraju dva čoveka, i da je naučila njih dvojicu gledati svojim očima. I zaista, ona se malo trže kada sad pomoćnici ustadoše, delom da bi pogledali čega još na stolu ima od jela, a delom da bi videli kakvo je to stalno šaputanje.
K. iskoristi to da su Friedi dojadili pomoćnici, privuče je sebi, i tako pripijeni jedno uz drugo oni dovršiše večeru. Sada je trebalo ići na spavanje, i svi su bili umorni, jedan pomoćnik je čak i zaspao pri jelu, što se drugome činilo vrlo zanimljivo, pa je hteo navesti K. i Friedu da gledaju glupo lice zaspalog; u tome nije uspeo jer su oboje odbili to učiniti. Ustručavali su se i leći, jer je hladnoća postajala nepodnošljiva. K. napokon izjavi da se mora još naložiti, inače će biti nemoguće spavati. Potraži neku sekiricu, pomoćnici su znali za jednu, donesoše je i onda krenuše u šupu za drva. Ne baš jaka vrata na šupi brzo su razvaljena, pomoćnici, oduševljeni kao da nešto lepše još nisu doživeli, počeše unositi drva u učionicu, stalno gurajući jedan drugog. Ubrzo se nakupi velika gomila, peć beše naložena, svi se okupiše oko nje, pomoćnici dobiše jednu deku da se uviju u nju, što je njima bilo dovoljno, jer su se dogovorili da jedan bude budan i čuva vatru. Ubrzo je pored peći bilo tako toplo da deka uopste nije bila potrebna, lampa beše ugašena i, sretni zbog topline i mira, K. i Frieda se opružiše za spavanje.
K. se probudi zbog nekog šuma i prvim sanjivim pokretom opipa Friedu, on primeti da umesto Friede pored njega leži jedan pomoćnik. Valjda i zbog uzrujanosti koju je već iznenadno buđenje donelo sa sobom, to je za njega predstavljalo najveće zaprepaštenje koje je dotle doživeo u selu. On dreknu, podiže se napola i bez razmišljanja udari šakom pomoćnika, tako jako da ovaj poče plakati. Sve se uostalom brzo razjasni. Frieda se bila probudila, jer joj je — bar kako se njoj činilo — neka krupna životinja, verovatno mačka, skočila na grudi, a odmah zatim utekla. Ona je zbog toga ustala i sa svećom tražila životinju po eloj sobi. Jedan pomoćnik je iskoristio tu priliku da malo uživa na slamarici, što je skupo platio. Međutim, Frieda nije mogla ništa naći, sve je možda bilo samo varka, i ona se vrati slamarici, a usput, kao da je zaboravila na razgovor uveče, tešeći pogladi po kosi zgurenog pomoćnika koji je cvilio. K. ništa ne reče na to, samo zapovedi pomoćnicima da prestanu ložiti, jer je već bilo previše toplo, a bila je utrošena i gotovo cela nakupljena gomila drva.
Нема коментара:
Постави коментар