"Bremen sam se mrzeo od prvog trenutka, to je malograđanski, neverovatno sterilan grad."
******
” Govor na ceremoniji dodele nagrade za književnost Slobodnog hanzeanskog grada Bremena”
Poštovani gosti, Ne mogu da pratim bajku vaših gradskih muzičara; Ne želim da ispričam priču; Ne želim da pevam; Ne želim da propovedam; ali istina je: bajke su gotove, bajke o gradovima i državama i sve naučne bajke, i sve filozofske; nema više sveta duha; Evropa, najlepša, je mrtva; ovo je istina i realnost. Stvarnost, kao i istina, nije bajka i istina nikada nije bila bajka.
Pre pedeset godina Evropa je bila jedna bajka, celi svet je bio svet bajke. Danas žive mnogo u ovom svetu bajki, ali oni žive u mrtvom svetu i sami su mrtvi. Ko nije mrtav, živi, i on ne živi u bajkama; to nije bajka.
Ja nisam bajka i ne dolazim iz sveta bajki; Morao sam da proživim dug rat i ja sam video stotine hiljada kako umiru, i druge koji su išli preko njih; u stvarnosti su svi nastavili; sve se promenilo u stvarnosti, istina; U pet decenija tokom kojih se sve bunilo i sve promenilo, tokom kojih je hiljadugodišnja bajka ustupila mesto zbilji i istini, osećao sam kako postajem sve hladniji, kako nastaje novi svet i nova priroda.
Teže je živeti bez bajki, zato je tako teško živeti u dvadesetom veku; više je to da postojimo, mi ne živimo, niko više ne živi; ali fino je postojati u dvadesetom veku, seliti se, ali gde? Znam da nisam došao ni iz jedne bajke i neću ući ni u jednu bajku, to je već napredak pa samim tim i razlika između nekad i sad.
Nalazimo se na zastrašujućem teritoriji u čitavoj istoriji. U strahu smo, u strahu od ovog ogromnog materijala koji je novo čovečanstvo, i od novog saznanja o našoj prirodi i obnove naše prirode; zajedno smo bili samo jedna masa bola u poslednjih pola veka; ovaj bol danas smo mi; ovaj bol je sada naše duhovno stanje.
Imamo potpuno novi sistem, potpuno nov način gledanja na svet i potpuno novi, zaista najizuzetniji pogled na vlastito okruženje sveta, imamo novi moral i nove nauke i nove umetnosti. Vrti nam se u glavi i hladno nam je. Verovali smo da ćemo zbog toga što smo ljudi izgubiti ravnotežu, ali nismo izgubili ravnotežu; takođe smo učinili sve da izbegnemo smrzavanje.
Sve se promenilo jer smo mi to promenili, naša vanjska geografija se promenila koliko i naša unutrašnja.
Sada postavljamo velike zahteve, ne možemo postaviti dovoljno velikih zahteva; nijedna era nije postavila tako velike zahteve kao naše; već smo megalomani; jer znamo da ne možemo pasti i ne možemo se smrznuti, verujemo sebi da radimo ono što radimo.
Život je sada samo nauka. Nauka nad naukama. Sada smo odjednom zaokupljeni prirodom. Postali smo intimni sa elementima. Stavili smo realnost na test. Realnost nas je stavila na test. Sada znamo zakone prirode, beskonačne Visoke zakone prirode, i možemo ih proučavati u stvarnosti i istini. Više se ne moramo oslanjati na pretpostavke. Kada pogledamo u prirodu, više ne vidimo duhove. Napisali smo najhrabrije poglavlje u knjizi svetske istorije, svako od nas ga je napisao za sebe u strahu i smrtnom strahu i niko od nas svojom voljom, niti po svom ukusu, već sledeći zakone prirode , a mi smo ovo poglavlje napisali iza leđa naših slepih očeva i naših budalastih učitelja, iza vlastitih leđa; nakon toliko toga što je bilo beskrajno dugo i dosadno, najkraće i najvažnije.
Plaši nas jasnoća iz koje je iznenada rođen naš svet, naš svet nauke; smrzavamo se u ovoj jasnoći; ali hteli smo tu jasnoću, evocirali smo je, pa ne možemo da se žalimo sada kada vlada hladnoća i smrzavamo se. Hladnoća se povećava sa bistrinom. Ova jasnoća i ova hladnoća će sada vladati nama. Nauka o prirodi će nam dati veću jasnoću i biće daleko hladnija nego što možemo zamisliti.
Sve će biti jasnije, jasnoća koja se neprestano povećava i produbljuje, i sve će biti hladno, hladnoća koja se sve strašnije pojačava. U budućnosti ćemo imati utisak dana koji je beskrajno vedar i beskrajno hladan.
Zahvaljujem na pažnji. Zahvaljujem vam na časti koju ste mi ukazali danas.
prevela Carol Janeway
” Govor na ceremoniji dodele nagrade za književnost Slobodnog hanzeanskog grada Bremena”
Poštovani gosti, Ne mogu da pratim bajku vaših gradskih muzičara; Ne želim da ispričam priču; Ne želim da pevam; Ne želim da propovedam; ali istina je: bajke su gotove, bajke o gradovima i državama i sve naučne bajke, i sve filozofske; nema više sveta duha; Evropa, najlepša, je mrtva; ovo je istina i realnost. Stvarnost, kao i istina, nije bajka i istina nikada nije bila bajka.
Pre pedeset godina Evropa je bila jedna bajka, celi svet je bio svet bajke. Danas žive mnogo u ovom svetu bajki, ali oni žive u mrtvom svetu i sami su mrtvi. Ko nije mrtav, živi, i on ne živi u bajkama; to nije bajka.
Ja nisam bajka i ne dolazim iz sveta bajki; Morao sam da proživim dug rat i ja sam video stotine hiljada kako umiru, i druge koji su išli preko njih; u stvarnosti su svi nastavili; sve se promenilo u stvarnosti, istina; U pet decenija tokom kojih se sve bunilo i sve promenilo, tokom kojih je hiljadugodišnja bajka ustupila mesto zbilji i istini, osećao sam kako postajem sve hladniji, kako nastaje novi svet i nova priroda.
Teže je živeti bez bajki, zato je tako teško živeti u dvadesetom veku; više je to da postojimo, mi ne živimo, niko više ne živi; ali fino je postojati u dvadesetom veku, seliti se, ali gde? Znam da nisam došao ni iz jedne bajke i neću ući ni u jednu bajku, to je već napredak pa samim tim i razlika između nekad i sad.
Nalazimo se na zastrašujućem teritoriji u čitavoj istoriji. U strahu smo, u strahu od ovog ogromnog materijala koji je novo čovečanstvo, i od novog saznanja o našoj prirodi i obnove naše prirode; zajedno smo bili samo jedna masa bola u poslednjih pola veka; ovaj bol danas smo mi; ovaj bol je sada naše duhovno stanje.
Imamo potpuno novi sistem, potpuno nov način gledanja na svet i potpuno novi, zaista najizuzetniji pogled na vlastito okruženje sveta, imamo novi moral i nove nauke i nove umetnosti. Vrti nam se u glavi i hladno nam je. Verovali smo da ćemo zbog toga što smo ljudi izgubiti ravnotežu, ali nismo izgubili ravnotežu; takođe smo učinili sve da izbegnemo smrzavanje.
Sve se promenilo jer smo mi to promenili, naša vanjska geografija se promenila koliko i naša unutrašnja.
Sada postavljamo velike zahteve, ne možemo postaviti dovoljno velikih zahteva; nijedna era nije postavila tako velike zahteve kao naše; već smo megalomani; jer znamo da ne možemo pasti i ne možemo se smrznuti, verujemo sebi da radimo ono što radimo.
Život je sada samo nauka. Nauka nad naukama. Sada smo odjednom zaokupljeni prirodom. Postali smo intimni sa elementima. Stavili smo realnost na test. Realnost nas je stavila na test. Sada znamo zakone prirode, beskonačne Visoke zakone prirode, i možemo ih proučavati u stvarnosti i istini. Više se ne moramo oslanjati na pretpostavke. Kada pogledamo u prirodu, više ne vidimo duhove. Napisali smo najhrabrije poglavlje u knjizi svetske istorije, svako od nas ga je napisao za sebe u strahu i smrtnom strahu i niko od nas svojom voljom, niti po svom ukusu, već sledeći zakone prirode , a mi smo ovo poglavlje napisali iza leđa naših slepih očeva i naših budalastih učitelja, iza vlastitih leđa; nakon toliko toga što je bilo beskrajno dugo i dosadno, najkraće i najvažnije.
Plaši nas jasnoća iz koje je iznenada rođen naš svet, naš svet nauke; smrzavamo se u ovoj jasnoći; ali hteli smo tu jasnoću, evocirali smo je, pa ne možemo da se žalimo sada kada vlada hladnoća i smrzavamo se. Hladnoća se povećava sa bistrinom. Ova jasnoća i ova hladnoća će sada vladati nama. Nauka o prirodi će nam dati veću jasnoću i biće daleko hladnija nego što možemo zamisliti.
Sve će biti jasnije, jasnoća koja se neprestano povećava i produbljuje, i sve će biti hladno, hladnoća koja se sve strašnije pojačava. U budućnosti ćemo imati utisak dana koji je beskrajno vedar i beskrajno hladan.
Zahvaljujem na pažnji. Zahvaljujem vam na časti koju ste mi ukazali danas.
prevela Carol Janeway
Нема коментара:
Постави коментар