Dan Brown, Da Vičijev Kod ( poglavlje 60, 61, 62, 63 )

Poglavlje 60 

       Sangreal... Sang Real... San Greal... Kraljevska krv... Sveti gral. 

      Sve je bilo povezano. 

     Sveti gral je Marija Magdalena... majka kraljevske loze Isusa Hrista. Sofi oseti kako je preplavljuje novi talas zbunjenosti dok je stajala u tišini balske dvorane i zurila u Roberta Langdona. Što su više delića slagalice Langdon i Tibing položili na sto te noći, sama slagalica postajala je sve nepredvidljivija. 

       "Kao što vidite, draga moja", reče Tibing, trupkajući ka polici sa knjigama, "Leonardo nije jedini koji je pokušavao da svetu saopšti istinu o Svetom gralu. Kraljevsku lozu Isusa Hrista zabeležile su na desetine istoričara do najsitnijih detalja." On pređe prstom preko niza od nekoliko desetina knjiga. 

     Sofi nakrivi glavu i prođe pogledom po naslovima: 

      OTKROVENJE TEMPLARA: 

      Tajni čuvari istinskog Hristovog identiteta 

      ŽENA SA POSUDOM OD ALABASTERA: 

         Marija Magdalena i Sveti gral 

       BOGINJA U JEVANĐELJIMA: 

     Ponovo uspostavljanje svetog ženskog principa 

     "Ovo je možda najpoznatiji naslov", reče Tibing, izvlačeći iz gomile knjigu iskrzanih korica i pružajući joj je. Na koricama je pisalo: 

       SVETA KRV, SVETI GRAL: 

       Svetski bestseler Sofi podiže pogled. 

      "Svetski bestseler? Nikada nisam čula za njega."

      "Bili ste mladi. Ova knjiga je poprilično podigla prašinu osamdesetih godina dvadesetog veka. Autori su izneli neke, za moj ukus isuviše sumnjive hipoteze u svojim analizama, ali osnovna ideja stoji." Na čast im služi to što su konačno učinili da ideja o Hristovoj lozi bude prihvaćena."

 
      "Kakva je bila reakcija Crkve na knjigu?"

      "Loša, naravno. Ali to se očekivalo. Naposletku, tu tajnu je Vatikan pokušavao da zakopa još u Četvrtom veku. Uzrok je Krstaških ratova. Pretnja koju je Marija Magdalena predstavljala muškoj Crkvi bila je potencijalno katastrofalna. Ne samo da je Isus poverio zadatak osnivanja Crkve ženi, nego je ona ugrožavala predstavu Hristove božanske prirode. Crkva ju je, kako bi se zaštitila, proglasila za bludnicu i uništila dokaze o braku, na taj način predupređujući sve moguće tvrdnje da je Hrist imao žive naslednike i bio smrtni prorok." 

    Sofi pogleda Langdona, koji klimnu glavom. "Sofi, istorijski dokazi koji ovo potkrepljuju su brojni." 

     "Priznajem", reče Tibing, "da su ovo smele tvrdnje, ali morate razumeti da je Crkva imala snažnu motivaciju da izvede takvo zataškavanje. Nikako ne bi mogli opstati kad bi javnost saznala za Hristovo potomstvo. Isusovo dete bi potamnelo Hristovu božansku prirodu a time i hrišćansku crkvu, koja se proglasila za jedinog posrednika do kraljevstva nebeskog." 

    "Ruža sa pet latica", reče Sofi, pokazujući iznenada na jednu od Tibingovih knjiga. Isti simbol kao i na kutiji od ružinog drveta.

    Tibing baci pogled ka Langdonu i naceri se. "Ima oštro oko." Ponovo se okrete ka Sofi. "To je simbol koji Priorat koristi za Gral. Marija Magdalena. Budući da je njeno ime Crkva proklela, Marija Magdalena je postala poznata pod mnogim pseudonimima - Putir, Sveti gral i Ruža." Zastade. "Ruža je povezana sa Venerinim petokrakim pentagramom i vodiljom, Ružom kompasa. Uzgred, reč ruža je identična u engleskom, francuskom, nemačkom i mnogim drugim jezicima."

     "Ruža je na engleskom", dodade Langdon, "takođe i anagram Erosa, grčkog boga seksualne ljubavi." 

     Sofi ga iznenađeno pogleda dok je Tibing uranjao u dalje objašnjavanje.

     "Ruža je oduvek glavni simbol ženske seksualnosti. U primitivnim kultovima boginje, pet latica je predstavljalo pet faza života žene - rođenje, menstruaciju, majčinstvo, menopauzu i smrt. A u moderna

 vremena, veze ruže koja cveta sa ženskošću su više vizuelne prirode." On pogleda Roberta. "Možda bi simbolog mogao da objasni?"

    Robert je oklevao. Za trenutak predugo.

    "Oh, zaboga!" zagunđa Tibing. "Vi Amerikanci ste takvi čistunci." Ponovo pogleda Sofi. " To oko čega se Robert spetljao jeste činjenica da cvet koji cveta nalikuje ženskim genitalijama, nežnom cvetu iz kojeg čitavo čovečanstvo stupa na ovaj svet. I ako ste ikada videli neku od slika Džordže O'Kif, znate tačno na šta mislim."

     "Ono što je ovde važno", reče Langdon, pokazujući ponovo na policu sa knjigama, "jeste to da sve ove knjige potvrđuju istu istorijsku činjenicu." 

    "Da je Isus imao potomstvo." Sofi još uvek nije bila ubeđena. 

    "Da", reče Tibing. "I da je Marija Magdalena materica koja je nosila njegovu kraljevsku lozu. Sionski priorat, do današnjeg dana, još uvek obožava Mariju Magdalenu kao boginju, Sveti gral. Ružu i Veliku majku. 

    U Sofinoj svesti se ponovo javi prizor rituala iz podruma. 

    "Prema Prioratu", nastavi Tibing, "Marija Magdalena je bila trudna u vreme Hristovog razapinjanja. Radi sigurnosti Hristovog nerođenog deteta, nije imala dragog izbora sem da pobegne iz Svete zemlje. Uz pomoć Isusovog pouzdanog ujaka, Josifa iz Arimateje, Marija Magdalena je tajno otputovala u Francusku, tada poznatu kao Galija. Tamo je pronašla bezbedno skrovište u okvira jevrejske zajednice. Upravo ovde, u Francuskoj, rodila je svoju kćerku. Zvala se Sara." 

    Sofi podiže pogled. "Stvarno vam je poznato ime deteta?" 

     "I više od toga. Magdalenin i Sarin život pažljivo su beležili njihovi jevrejski zaštitnici. Setite se da je Magdalenino dete pripadalo lozi jevrejskih kraljeva - Davida i Solomona. Iz ovog razloga su Jevreji u Francuskoj Magdalenu smatrali za svetu kraljevsku ličnost i poštovali su je kao začetnicu kraljevske loze. Brojni naučnici tog vremena beležili su podatke o Magdaleninim danima u Francuskoj, uključujući i rođenje Sare i porodično stablo koje se potom razvilo." 

    Sofi je bila zatečena. "Postoji porodično stablo Isusa Hrista?"

 
     "Baš tako. I ono je jedan od kamena temeljaca spisa Sangreala. Kompletna genealogija ranih potomaka Hrista." 

    "Ali kakva korist od zabeležene genealogije Hristove loze?" upita Sofi. "To nije dokaz. Istoričari sasvim sigurno ne mogu potvrditi autentičnost genealogije."

      Tibing se zakikota. "Ništa više nego što mogu potvrditi autentičnost Biblije."

    "Šta znači?" 

    "Šta znači da su istoriju oduvek pisali pobednici. Kada bi se dve kulture sukobile, gubitnici su bili brisani iz istorije, dok su pobednici pisali svoje istorijske udžbenike - knjige u kojima su se veličali njihovi razlozi i ciljevi a pobeđeni neprijatelj bivao ocrnjen. Kao što je Napoleon jednom rekao: 'Šta je istorija, nego priča koja je opstala?'" On se nasmeši. "Po samoj svojoj prirodi, istorija je uvek jednostrani prikaz."

      Sofi nikada o tome nije razmišljala na taj način. 

    "Spisi Sangreala nam jednostavno saopštavaju drugu stranu priče o Hristu. Naposletku, u koju stranu priče verujete stvar je vere i ličnog istraživanja, ali barem su informacije preživele. Spisi o Sangrealu obuhvataju desetine hiljada stranica. Svedočenja onih koji su videli blago Sangreala opisujuda se prenosilo u četiri ogromna kovčega. Veruje se da se u tim kovčezima nalaze Puristički spisi - hiljade stranica originalnih dokumenata iz vremena pre Konstantina, koje su napisali rani sledbenici Isusa i koji su ga poštovali kao učitelja od krvi i mesa i proroka. Takođe se priča da je deo tog blaga i legendarni "Q"-dokument - rukopis za koji čak i Vatikan priznaje da možda postoji. Navodno, to je knjiga Isusovih učenja koju je, moguće je, napisao on lično."

      "Rukopis koji je sam Hrist napisao?"

      "Naravno", reče Tibing. "Zašto ne bi Isus beležio svoja dela? Većina ljudi je to radila u ono vreme. Još jedan eksplozivan dokument za koji se veruje da je u tom blagu je i rukopis poznat kao Magdalenini dnevnici - lične beleške Marije Magdalene o njenoj vezi sa Hristom, o njegovom razapinjanju i vremenu koje je provela u Francuskoj." 

    Sofi je dugo ćutala. "I ta četiri kovčega dokumenata su blago koje su vitezovi templari otkrili ispod Solomonovog hrama?" 

    "Upravo tako. Dokumenti koji su vitezove učinili toliko moćnima. Dokumenti koji su bili predmet bezbrojnih potraga za Gralom kroz istoriju." 

     "Ali rekli ste da je Sveti gral Marija Magdalena. Ako ljudi tragaju za dokumentima, zašto se to zove potraga za Svetim gralom?" 

     Tibing ju je posmatrao, dok mu je izraz lica postajao blaži. "Zato što mesto na kojem je Sveti gral sakriven uključuje i sarkofag." 

    Napolju, vetar je urlao u krošnjama drveća. Tibing je sada govorio tiše. "Potraga za Svetim gralom bukvalno jeste pohod koji za cilj ima da se klekne pred kostima Marije Magdalene. Putovanje sa ciljem da se pomolimo pred nogama prognanog, izgubljenog ženskog božanstva." 

     Sofi oseti neočekivano čuđenje. "Skrovište Svetog grala je zapravo... grobnica?'

     Tibingove oči boje lešnika se zamutiše. "Jeste. Grobnica u kojoj se nalazi telo Marije Magdalene, kao i dokumenti koji pričaju istinitu priču o njenom životu. U suštini, potraga za Svetim gralom je uvek bila potraga za Magdalenom - kraljicom o koju su se ogrešili, sahranjenom zajedno sa dokazima o legalnim pretenzijama njene porodice na vlast." 

     Sofi je sačekala trenutak da se Tibing sabere. Toliko toga u vezi sa njenim dedom još uvek nije imalo smisla. "Članovi Priorata su", naposletku ona reče, "svih ovih godina izvršavali svoju dužnost i čuvali spise Sangreala i grobnicu Marije Magdalene?"

     "Da, ali bratstvo je imalo još jednu, daleko važniju, dužnost — da zaštite samu lozu. Hristovo potomstvo nalazilo se u stalnoj opasnosti. Rana Crkva se plašila da će, ukoliko se loza bude razvijala, tajna o Isusu i Magdaleni naposletku izbiti na videlo i dovesti u opasnost osnovnu katoličku doktrinu - onu o božanskom Mesiji koji nije opštio sa ženama niti ulazio u bračne zajednice." On zastade. "Ipak, Hristova loza je u potaji opstajala u Francuskoj, sve dok nije načinila hrabar potez u petom veku i pomešala se sa francuskom kraljevskom lozom, na taj način stvorivši lozu Merovinga."

 
         Ove novosti su iznenadile Sofi. Za Merovinge su čuli svi učenici u Francuskoj. "Merovinzi su osnovali Pariz." 

     "Da. To je jedan od razloga što je legenda o Gralu toliko prisutna u Francuskoj. Mnogi od vatikanskih pohoda na Sveti gral sprovedenih ovde bile su zapravo tajne misije sa ciljem da se uklone pripadnici kraljevske loze. Jeste li čuli za kralja Dagoberta?" 

    Sofi se nejasno sećala imena iz neke užasne priče sa časa istorije. "Dagobert je bio kralj iz dinastije Merovinga, zar ne? Proboden kroz oko na spavanju?"

     "Tačno tako. Ubio ga je Vatikan u saradnji sa Pipinom od Heristala. Kraj sedmog veka. Sa Dagobertovim ubistvom loza Merovinga je gotovo ugašena. Na sreću, Dagobertov sin, Sigisbert, uspeo je da se spase i produži lozu, kojoj je kasnije pripadao i Godfroa Bujonski - osnivač Sionskog priorata." 

    "Isti čovek", reče Langdon, "koji je naredio vitezovima templarima da povrate spise Sangreala pohranjene ispod Solomonovog hrama i tako obezbedio Merovinzima dokaz njihovih naslednih veza sa Isusom Hristom." 

    Tibing klimnu, duboko uzdahnuvši. "Savremeni Sionski priorat ima izuzetno značajan zadatak. Trostruki zadatak. Bratstvo mora da štiti spise Sangreala. Moraju da štite grob Marije Magdalene. I, naravno, moraju da neguju i štite Hristovu lozu — onih nekoliko članova kraljevske loze Merovinga koji su preživeli do današnjih dana." 

    Reči su visile u ogromnom prostoru, i Sofi oseti čudnu vibraciju – kao da joj u kostima odzvanja neka nova vrsta istine. Potomci Isusa Hrista koji su preživeli do današnjih dana. Dedin glas joj je ponovo šaputao u uho. Princezo, moram da ti kažem istinu o tvojoj porodici.

    Hladni žmarci joj prostrujaše kroz telo. 

    Kraljevska krv.

     Nije mogla da veruje. 

      Princeza Sofi.

      "Ser Li?" 

     Reči sluge zapucketaše preko interfona na zidu i Sofi poskoči. "Da li biste mi se mogli pridružiti u kuhinji za trenutak?

 
     Tibing se namršti zbog ometanja u nezgodno vreme. Ode do interfona i pritisnu dugme. "Remi, kao što znaš, imam goste. Ako nam još nešto bude bilo potrebno iz kuhinje noćas, sami ćemo se poslužiti. Hvala ti i laku noć." 

    "Samo reč sa vama pre nego što se povučem, gospodine, ako dozvolite." 

    Tibing zagunđa i pritisnu dugme. "Samo brzo, Remi."

     "Tiče se domaćinstva, gospodine, što nije baš za goste." 

      Tibing nije mogao da veruje. "I ne može da sačeka do jutra?"

     "Ne, gospodine. Moje pitanje vam neće oduzeti ni minut." 

    Tibing zakoluta očima i pogleda Langdona i Sofi. "Ponekad se pitam ko koga služi?" Ponovo pritisnu dugme. "Stižem, Remi. Mogu li ti nešto doneti kad već dolazim?" 

     "Samo slobodu od ugnjetavanja, gospodine." 

     "Remi, jasno ti je da je tvoj steak au poivre jedini razlog što još uvek radiš za mene?"

       "Rekli ste mi, gospodine. Rekli ste mi."

Poglavlje 61

 
      Princeza Sofi. Sofi su misli bile prazne dok se klopotanje Tibingovih štaka gubilo niz hodnik. Obamrla, okrenu se i pogleda Langdona. Već je odmahivao glavom, kao da joj čita misli. 

     "Ne, Sofi", prošaputa, razuveravajući je pogledom. "Ista ideja je i meni pala na pamet kada sam shvatio da ti je deda bio u Prioratu, i kada si rekla da je hteo da ti kaže nekakvu tajnu o tvojoj porodici. Ali to nije moguće." Langdon zastade. "Sonijer nije merovinško prezime." 

    Sofi nije bila sigurna da li treba da oseća olakšanje ili razočarenje. Ranije, Langdon joj je, onako usput, postavio neobično pitanje o devojačkom prezimenu njene majke. Šovel. Sada je to pitanje dobilo svoj smisao. "A Šovel?" upita ona nestrpljivo. 

     Ponovo je odmahnuo glavom. "Žao mi je. Znam da bi ti to pružilo odgovore na mnoga pitanja. Ostale su samo dve direktne loze potomaka Merovinga. Njihova prezimena su Plantar i Sen-Kler. Obe porodice se kriju, i verovatno ih štiti Priorat." 

    Sofi polako ponovi prezimena u sebi i potom odmahnu glavom. Niko u njenoj porodici se nije preživao Plantar niti Sen-Kler. Zabrinuto shvati da sada nije ništa bliže istini koju je deda želeo da joj otkrije nego tamo u Luvru. Da deda barem uopšte nije pomenuo njenu porodicu tog popodneva! Otvorio je stare rane koje su bile jednako bolne kao i uvek. Mrtvi su, Sofi. Neće se vratiti. Pomislila je na majku, kako je uveče uspavljuje pevanjem, na oca koji je nosi na ramenima, na baku i mlađeg brata koji joj se osmehuju vatrenim zelenim očima. I sve je to ukradeno od nje. Ostao joj je samo deda. 

     A sada nema ni njega. Sama sam.

   Sofi se bez reči okrete natrag ka Tajnoj večeri i pogleda dugu crvenu kosu i mirne oči Marije Magdalene. Bilo je nečega u njenom izrazu lica što je ukazivalo na gubitak voljene osobe. Sofi je to mogla da oseti.

     "Roberte?" pozva ga tiho. 

     On joj priđe bliže.

 
      "Znam da je Li rekao da se priča o Gralu nalazi svuda oko nas, ali ja sam prvi put večeras čula nešta od ovoga." 

     Langdon je izgledao kao da bi je rado zagrlio i utešio, ali se uzdržao. "Čula si njenu priču ranije, Sofi. Svako je čuo. Samo što je ne prepoznajemo kad je čujemo."

      "Ne razumem." 

    "Priča o Gralu se nalazi svuda, samo što je sakrivena. Kada je Crkva prognala Mariju Magdalenu, njena priča morala se prenositi diskretnijim kanalima... kanalima od metafora i simbola."

      "Naravno. Umetnost."

     Langdon pokaza na Tajnu večeru. "Savršen primer. Neka od današnjih najtrajnijih dela slikarstva, književnosti i muzike u potaji pričaju priču o Mariji Magdaleni i Isusu." 

     Langdon joj ukratko ispriča o delima Da Vinčija, Botičelija, Pusena, Berninija, Mocarta i Viktora Igoa, koja su sva alegorijski govorila o pohodu sa ciljem da se povrati prognano žensko božanstvo. Postojane legende poput one o ser Gavenu i Zelenom vitezu, kralju Arturu i Uspavanoj lepotici bile su alegorije Grala. Zvonar Bogorodičine crkve Viktora Igoa i Mocartova Čarobna frula bili su puni masonskog simbolizma i tajni o Gralu. 

     "Jednom kada otvoriš oči za Sveti gral", reče Langdon, "vidiš ga svuda. U slikarstvu. Muzici. Knjigama. Pa čak i u crtanim filmovima, luna parkovima i popularnim filmovima." 

    Langdon joj pokaza svoj sat sa Mikijem Mausom i objasni kako je Volt Dizni odlučio da cilj njegovog povučenog života bude da priču o Gralu prenese budućim generacijama. Tokom čitavog svog života, Diznija su slavili kao "savremenog Leonarda da Vinčija". Obojica su bili ispred svog vremena, jedinstveno nadareni umetnici, članovi tajnih društava i, što je najuočljivije, šaljivdžije bez presedana. Poput Leonarda, Volt Dizni je voleo da ubacuje skrivene poruke i simbolizam u svoju umetnost. Kada gleda rane Diznijeve filmove, profesionalni simbolog se oseća kao da ga bombarduju bujicom aluzija i metafora. 

     Većina Diznijevih skrivenih poruka ticala se religije, paganskih mitova i priča o potčinjenoj boginji. Nije slučajno Dizni ponovo ispričao bajke poput Pepeljuge, Uspavane lepotice i Snežane i sedam patuljaka - koje se sve bave temom sputavanja ženskog božanstva. Nije potrebno poznavanje simbologije da bi se razumelo da je Snežana - princeza koja je pala u nemilost nakon što je zagrizla otrovnu jabuku - predstavljala jasnu aluziju na Evin pad iz Rajskog vrta. Ili da je princeza Aurora iz Uspavane lepotice - koja pod imenom 'Ružica' živi skrivena duboko u šumi kako bi bila zaštićena od kandži zle veštice - priča o Gralu za decu. 

     Uprkos svom poslovnom imidžu, Dizni je među zaposlenima imao dovitljive i duhovite umetnike koji su se zabavljali ubacivanjem skrivenog simbolizma u Diznijeve proizvode. Langdon nikada neće zaboraviti čas na kojem je jedan od njegovih studenata doneo crtani film Kralj lavova i zaustavio ga na kadru u kojem je reč SEKS bila jasno vidljiva, ispisana tragovima dima iznad Simbine glave. Iako je Langdon pretpostavljao da je ovo pre brucoška šala crtača nego prosvetljena aluzija na pagansku ljudsku seksualnost, naučio je da ne treba potcenjivati Diznijeve domele kad je simbolika u pitanju. Mala sirena je čarobna tapiserija duhovnih simbola koji što je u toliko specifičnoj vezi sa boginjom da se ne može raditi o pukoj slučajnosti. 

    Kada je prvi put gledao Malu sirenu, Langdon je skoro uzviknuo primetivši da je slika u Arijelinom podvodnom domu upravo slika Madona pokojnica slikara iz sedamnaestog veka Zorža de la Tura - čuveni omaž prognanoj Mariji Magdaleni - što je sasvim prikladan dekor kada se zna da je film devedesetominutni kolaž očiglednih simboličkih aluzija na izgubljenu svetost boginje Iziđe, Evu, boginju riba Pisces i, naravno, Mariju Magdalenu. Ime Male sirene, Arijel, u vezi je sa ženskim božanstvom a u Isaiji bilo je sinonim za "Sveti grad pod opsadom". Naravno, ni valovita crvena kosa Male sirene sasvim sigurno nije slučajnost. 

     Metalni zvuk Tibingovih štaka približavao se hodnikom, a korak mu je bio neobično oštar. Strogog izraza na licu, ušao je u radnu sobu. 

   "Bolje da objasniš, Roberte", hladno je rekao. "Nisi bio iskren prema meni."

 
Poglavlje 62

 
       "Namešteno mi je, Li", reče Langdon, pokušavajući da ostane pribran. Znaš me. Ja ne bih nikoga ubio.

      Tibingov glas nije postajao mekši. "Roberte, ti si na televiziji, za ime boga. Znaš li da je policija raspisala poternicu za tobom?"

     "Da."

     "U tom slučaju, zloupotrebio si moje poverenje. Zapanjen sam što si me izložio riziku tako što si došao ovamo i naveo me da brbljam o Gralu, kako bi se mogao sakriti u mojoj kući."

     "Nisam ubio nikoga." 

    "Žak Sonijer je mrtav, a policija kaže da si ga ti ubio." Tibing je bio tužan. "Čovek koji je toliko doprineo umetnosti..." 

    "Gospodine?" Iza Tibinga se pojavio sluga, na pragu radne sobe, prekrštenih ruku. "Da li da ih izvedem napolje?"

     "Ja ću." Tibing odšepa preko radne sobe, otključa široki francuski prozor i širom ga otvori ka sporednom travnjaku. "Molim vas, pronađite svoja kola i idite." 

    Sofi se ne pomaknu. "Imamo informaciju o def de voute. Ključnom kamenu Priorata."

     Tibing je nekoliko sekundi zurio u nju, potom se prezrivo osmehnu. "Očajnički pokušaj. Robert zna koliko sam ga tražio." 

    "Ona govori istinu", reče Langdon. "To je razlog što smo noćas došli k tebi. Da razgovaramo sa tobom o ključnom kamenu." 

    Sluga se umeša. "Odlazite, ili ću pozvati policiju." 

    "Li", prošaputa Langdon, "znamo gde se nalazi."

     Činilo se da se Tibing koleba. 

     Remi sada ukočeno pređe preko prostorije. "Smesta odlazite! Ili ću vas na silu..."

     "Remi!" Tibing se okrete, brecnuvši se na svog slugu. "Ostavi nas za trenutak." 

      Sluga se izbeči. "Gospodine? Moram da se usprotivim. Ovi ljudi su..."

      "Ja ću se postarati za ovo." Tibing pokaza ka hodniku. 

     Nakon trenutka gluve tišine, Remi ode podvijenog repa. 

     Svež noćni povetarac dopirao je kroz otvoren prozor. Tibing se okrete natrag ka Sofi i Langdonu, još uvek neodlučnog izraza. "Bolje da ovo bude nešto dobro. Šta znate o ključnom kamenu?" 

     U gustom žbunju ispred Tibingove radne sobe, Sajlas je čvrsto stezao pištolj i napeto gledao kroz staklena vrata. Pre svega nekoliko trenutaka, zaobišao je kuću i ugledao Langdona i ženu kako pričaju u velikoj kancelariji. Pre nego što je stigao da se umeša, čovek sa štakama je ušao, vikao na Langdona, širom otvorio francuski prozor i zahtevao od gostiju da odu. Potom je žena pomenula ključni kamen i sve se promenilo. Vikanje se pretvorilo u šaputanje. Strasti su se smirile. Staklena vrata su žurno zatvorena. 

     Šunjajući se u senci, Sajlas proviri kroz prozor. Ključni kamen se nalazi negde u kući. Sajlas je to osećao. 

    Držeći se senke, primaknuo se bliže prozoru, željan da čuje razgovor. Daće im pet minuta. Ako za to vreme ne otkriju gde kriju ključni kamen, Sajlas će morati da uđe i ubedi ih silom. 

     U radnoj sobi, Langdon je osećao zaprepašćenje njihovog domaćina. 

    "Veliki majstor?" Tibing promuca, posmatrajući Sofi. "Žak Sonijer?"

       Sofi klimnu, zapazivši nevericu u njegovim očima. 

     "Ali nikako to ne možete znati!" 

        "Žak Sonijer je bio moj deda." 

     Tibing posrnu unazad na štakama, bacivši pogled ka Langdonu,  koji potvrdi. Tibing se ponovo okrete ka Sofi. "Gospođice Nevo, nemam reci. Ako je to tačno, iskreno mi je žao zbog vašeg gubitka. Moram priznati da sam, radi svog istraživanja, imao spisak ljudi u Parizu za koje sam mislio da bi mogli biti dobri kandidati za ulazak u Priorat. Žak Sonijer se nalazio na tom dugom spisku, zajedno sa mnogim drugim ljudima. Ali Veliki majstor, kažete? Teško je poverovati." Tibing je ćutao neko vreme, potom odmahnu glavom. "Ipak nema smisla. Čak i da je vaš deda bio Veliki majstor Priorata i sam napravio ključni kamen, nikada vam ne bi rekao kako da ga pronađete. Ključni kamen otkriva put ka najvećem blagu bratstva. Bili vi unuka ili ne, nemate prava na takvo znanje." 

    "Gospodin Sonijer je umirao kada je preneo informaciju", reče Langdon. "Mogućnosti su mu bile ograničene." 

    "Nisu mu bile potrebne mogućnosti", reče Tibing. "Pošto je tri senechaux koji takođe znaju tajnu. U tome leži sva lepota njihovog sistema. Jedan pošta je Veliki majstor, dok narednog člana postavljaju za novog senechala i poveravaju mu tajnu ključnog kamena."

     "Pretpostavljam da niste odgledali čitave vesti", reče Sofi. "Pored mog dede, još trojica drugih istaknutih Parižana danas su ubijena. Svi na sličan način. Izgledalo je kao da su svi ispitivani pre nego što su ubijeni." 

    Tibing zinu od iznenađenja. "I mislite da su bili..."

      "Sénéchaux", reče Langdon. 

     "Ali kako? Ubica nikako nije mogao saznati imena sva četiri vrhovna člana Sionskog priorata! Pogledajte mene, ja istražujem Priorat već decenijama i ne mogu da imenujem nijednog člana Priorata. Nezamislivo je da sva tri senechaux i sam Veliki majstor budu otkriveni i ubijeni u istom danu." 

     "Sumnjam da su do te informacije došli za jedan dan", reče Sofi. "Zvuči kao dobro isplanirano decapiter. To je tehnika koju koristimo u borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa. Ako Sudska policija želi da krene na određenu grupu, mesecima će ih krišom samo posmatrati i prisluškivati, identifikovati sve glavne igrače, a potom se umešati i istog trenutka ih sve pohvatati. Obezglavljivanje. Bez vođa, grupa zapada u haos i oda je ostale informacije. Moguće je da je neko strpljivo nadzirao Priorat i potom napao, nadajući se da će čelni ljudi otkriti gde se nalazi ključni kamen." 

   Tibing nije bio ubeđen. "Ali braća ne bi nikada progovorila. Zakleli su se na ćutanje. Čak i pod pretnjom smrću." 

    "Upravo tako," reče Langdon. "Što znači da nisu odali tajnu i bili su ubijeni..." 

    Tibing shvati. "U tom slučaju bi lokacija ključnog kamena bila zauvek izgubljena!" 

     "A zajedno sa njom", reče Langdon, "i mesto na kojem se nalazi Sveti gral." 

     Tibingovo telo kao da se zaljuljalo od težine Langdonovih reci. Potom, kao da je suviše umoran, klonu u stolicu i zagleda se kroz prozor. 

    Sofi mu priđe i obazrivo progovori. "S obzirom na tešku situaciju u kojoj se našao, čini se mogućim da je moj deda, u potpunom očajanju, pokušao da prenese tajnu na nekoga izvan bratstva. Na nekoga kome je mislio da može da veruje. Na nekoga u svojoj porodici." 

    Tibing je bio bled. "Ali neko ko je sposoban da tako napadne... da toliko otkrije o bratstvu... "Zastade, sa novim strahovima. "To može biti samo jedna sila. Ova vrsta infiltracije je mogla poteći samo od najstarijeg neprijatelja Priorata." 

     Langdon podiže pogled. "Crkve." 

    "Od koga drugog? Rim već vekovima traga za Gralom." 

    Sofi je bila skeptična. "Mislite da je Crkva ubila mog dedu?" 

     Tibing odgovori: "Ne bi bilo prvi put u istoriji da je Crkva počinila ubistvo kako bi sebe zaštitila. Dokumenti koji idu uz Sveti gral veoma su opasni, a Crkva već godinama želi da ih uništi." 

     Langdon je teško prihvatao Tibingovu teoriju po kojoj bi Crkva hladnokrvno ubila ljude kako bi se domogla tih dokumenata. Budući da je upoznao novog papu i mnoge kardinale, Langdon je znao da su to duboko duhovni ljudi koji nikada ne bi odobrili ubistvo. Bez obzira na ulog.

 
      Izgledalo je da Sofi misli isto. "Zar nije moguće da je ove članove Priora ta ubio neko izvan Crkve? Neko ko nije shvatiošta je Gral zapravo? Hristov putir bi, na kraju krajeva, bio sasvim primamljivo blago. Mora da su lovci na blago ubijali i za manje od toga."

     "Sudeći po svom iskustvu", reče Tibing, "ljudi će mnogo dalje otići da bi izbegii ono čega se plaše nego da bi došli do onoga što žele. U ovom napadu na Priorat osećam očajanje."

     "Li", reče Langdon, "ova rasprava nema smisla. Zašto bi pripadnici katoličkog sveštenstva ubijali pripadnike Priorata da bi pronašli i uništili dokumente za koje i ovako veruju da su lažna svedočanstva?" 

    Tibing se zakikota. "Harvardske kule od slonovače su te smekšale, Roberte. Da, sveštenstvo u Rimu je blagosloveno snažnom verom, i zahvaljujući tome njihova uverenja mogu da izdrže sva iskušenja - pa čak i dokumente koji protivreče svemu što im je sveto. Ali, šta je sa ostatkom sveta? Šta je sa onima koji nisu blagosloveni apsolutnom sigurnošću? Šta je sa onima koji gledaju surovost na ovom svetu i pitaju se gde je Bog danas? Šta je sa onima koji gledaju crkvene skandale i pitaju se ko li su ti ljudi koji tvrde da govore istinu o Hristu pa ipak lažu kako bi prikrili seksualno zlostavljanje dece od strane njihovih sopstvenih sveštenika?" Tibing zastade. "Šta se dešava sa tim ljudima, Roberte, ako se pojave ubedljivi naučni dokazi da crkvena verzija priče o Hristu nije tačna, i da je najveća priča ikada ispričana zapravo najveća laž ikada ispričana?" 

      Langdon ne odgovori. 

     "Da ti kažem šta će se desiti ako dokumenti izađu na videlo", nastavi Tibing. "Vatikan će se suočiti sa krizom vere kakvu nije video tokom svoje istorije duge dva milenijuma." 

    Nakon duže tišine, Sofi reče: "Ali ako Crkva jeste odgovorna za ovaj napad, zašto bi delovali baš sada? Nakon svih ovih godina? Priorat je sakrio spise Sangreala. Ne predstavljaju nikakvu neposrednu opasnost po Crkvu." 

    Tibing duboko uzdahnu, zloslutno, potom pogleda Langdona. "Roberte, pretpostavljam da ti je poznat krajnji cilj Priorata?" 

      Langdonu zastade dah od same pomisli. "Jeste. 

 
       "Gospođice Nevo", reče Tibing, "godinama već Crkva i Priorat imaju tajni sporazum. Odnosno, Crkva ne napada Priorat, a Priorat ne otkriva spise Sangreala." Zastade. "Međutim, u istoriji Priorata je uvek postojao plan da se tajna otkrije. Kada dođe određeni datum u istoriji, bratstvo planira da prekine ćutanje i ostvari svoju konačnu pobedu tako što će svetu otkriti spise Sangreala i na sve strane razglasiti istinitu priču o Isusu Hristu." 

    Sofi je bez reči zurila u Tibinga. Naposletku i sama sede. "I Vi mislite da se taj datum približava? I da Crkva zna za to?" 

     "Samo nagađam", reče Tibing, "ali to bi sasvim sigurno Crkvi pružilo motiv za otvoreni napad kako bi se pronašli dokumenti pre nego što bude prekasno."

      Langdon je sa nelagodom osećao da to što Tibing govori ima smisla. "Misliš li da bi Crkva zaista mogla da sazna datum koji je Priorat odredio?" 

    "Zašto da ne - ako pretpostavimo da je Crkva otkrila četvoricu vrhovnika Priorata, tada bi sasvim sigurno mogla da sazna i za njihove planove. A čak i ako nemaju tačan datum, možda se rukovode svojim sujeverjem." 

    "Sujeverjem?" upita Sofi. 

   "Po proročanstu", reče Tibing, "trenutno se nalazimo u periodu velikih promena. Milenijum samo što je prošao, a sa njim se okončalo i dve hiljade godina dugo Doba Riba - što je u isto vreme i znak Isusa. Kao što će vam svaki simbolista astrologije reći, ideal Riba jeste da čoveku više sile moraju reći kako da se ponaša zato što je sam nesposoban da misli svojom glavom. Međutim, sada ulazimo u Doba Vodolije - što znači da će čovek saznati istinu i da će moći da misli svojom glavom. U pitanju je ogromna ideološka promena, koja se dešava upravo sada." 

    Langdona prođoše žmarci. Nikada ga nisu posebno zanimala astrološka proročanstva, niti je verovao u njih, ali je znao da u Crkvi pošto je oni koji su ih veoma pomno pratili. "Crkva ovaj prelazni period naziva Krajem dana." 

    Sofi je bila nepoverljiva. "Misliš, kao kraj sveta? Apokalipsa?"

 
      Ne", odgovori Langdon. "To je česta zabluda. Mnoge religije pominju Kraj dana. To se ne odnose na kraj sveta, nego na završetak perioda u kojem se trenutno nalazimo - Riba, koji je počeo u vreme Hristovog rođenja, trajao dve hiljade godina i okončao se sa prolaskom milenijuma. Sada kada smo prešli u Doba Vodolije, Kraj dana je tu." 

      "Mnogi istoričari Grala", dodade Tibing, "veruju da bi, ako Priorat zaista planira da otkrije istinu, ovo vreme bilo simbolički odgovarajuće. Mnogi koji proučavaju Priorat, uključujući i mene, očekivali su da će se objavljivanje tajne poklopiti sa smenom dva milenijuma. Očigledno, to se nije desilo. Istina, rimski kalendar se ne poklapa u potpunosti da astrološkim markerima, tako da postoji izvesna siva zona u predviđanjima. Ne znam da li Crkva sada ima informacije iz prve ruke o tačnom datumu obelodanjivanja tajne ili su samo postali nervozni zbog astrološkog proročanstva. U svakom slučaju, to nije ni važno. Oba scenarija objašnjavaju šta bi crkvu moglo potaći da pokrene preventivni napad na Priorat." Tibing se namršti. "I verujte mi, ako Crkva pronađe Sveti gral, uništiće ga. Kako dokumente, tako i relikvije blagoslovene Marije Magdalene." Pogled mu postade ozbiljan. "Potom, draga moja, kad nestanu spisi Sangreala, izgubljeni su i svi dokazi. Crkva će biti pobednik drevnog rata za ponovno pisanje istorije. Prošlost će biti zauvek izbrisana." 

     Polako, Sofi izvuče ključ sa krstom iz džepa džempera i pruži ga Tibingu. 

      Tibing uze ključ i poče da ga proučava. "Zaboga. Pečat Priorata. Odakle vam ovo?" 

      "Deda mi ga je ostavio večeras, pre nego što je ubijen."

     Tibing pređe prstima preko krsta. "Ključ od crkve?" 

     Sofi duboko uzdahnu. "Ovaj ključ vodi do ključnog kamena." 

      Tibingov pogled polete naviše, a lice mu se izobliči od neverice. "Nemoguće! Koja mi je to crkva promakla? Pretražio sam svaku u Francuskoj!" 

      "Ne nalazi se u crkvi", reče Sofi, "nego u Ciriškoj depozitnoj banci." Tibingovo uzbuđenje je iščilelo. 

      "Ključni kamen je u banci?

 
       "U sefu", objasni Langdon. 

        "U sefu banke?" Tibing je odlučno odmahivao glavom. "To je nemoguće. Ključni kamen bi trebalo da je sakriven ispod znaka Ruže."

     "I jeste", reče Langdon. "Nalazio se u kutiji od ružinog drveta sa intarzijom u obliku ruže sa pet latica." 

     Tibing je bio zapanjen. "Vi ste videli ključni kamen?" 

      Sofi klimnu. "Bili smo u banci." 

       Tibing im priđe, očiju ispunjenih strahom. "Prijatelji moji, moramo nešto učiniti. Ključni kamen je u opasnosti! Naša je dužnost da ga zaštitimo. Šta ako pošto je i drugi ključevi? Možda su ih ukrali od ubijenih senechauxl Ako Crkva može da uđe u banku, kao što je vama uspelo..." 

      "U tom slučaju će stići kasno", reče Sofi. "Sklonili smo ključni kamen." 

      "Šta! Pomerili ste ključni kamen iz njegovog skloništa?" 

     "Ne brini", reče Langdon. "Ključni kamen je dobro sakriven." 

     "Izuzetno dobro sakriven, nadam se!"

      "U stvari", reče Langdon, ne uspevajući da sakrije osmeh, "to zavisi od toga koliko često brišeš prašinu ispod kauča." 

    Ispred zamka Vilet, vetar je jačao i Sajlasova mantija se uvijala oko njega dok je stajao pogrbljen pored prozora. Iako nije mogao da čuje veliki deo razgovora, reč ključni kamen doprla je do njega mnogo puta kroz staklo. 

 Unutra je.

    Učiteljeve reci su mu odzvanjale u glavi. Uđi u zamak Vilet. Uzmi ključni kamen. Nemoj nikoga povrediti.

    Iznenada, Langdon i ostali zaputili su se ka drugoj prostoriji, gaseći za sobom svetla u radnoj sobi. Osećajući se poput pantera koji vreba svoj plen, Sajlas se došunja do staklenih vrata. Otkrivši da nisu zaključana, kliznu unutra i tiho ih zatvori za sobom. Čuo je prigušene glasove koji su dopirali iz su- sedne prostorije. Izvukao je pištolj iz džepa, otkočio ga i polako krenuo niz hodnik.

 
Poglavlje 63

 
     Poručnik Kole stajao je sam na početku prilaznog puta i posmatrao ogromnu kuću ser Lija Tibinga. Izolovana. U mraku. Teren koji pruža dobar zaklon. Desetak Koleovih agenata u tišini se raspoređivalo oko ograde. Mogli bi je preskočiti i opkoliti kuću za svega nekoliko sekundi. Langdon nije mogao da odabere idealnije mesto na kojem bi ga zaskočili Koleovi ljudi. 

     Kole se spremao da sam nazove Faša kada napokon njegov telefon poče da zvoni. 

      Faš nije zvučao ni blizu onoliko oduševljen razvojem događaja koliko je Kole očekivao. "Zašto mi niko nije rekao da imamo trag?" 

     "Telefonirali ste i..." 

      "Gde se tačno nalazite, poručnice Kole?" 

      Kole mu dade adresu. "Imanje pripada Britancu po imenu Tibing. Langdon je prešao priličnu razdaljinu da bi stigao ovde. Vozilo se nalazi s one strane kapije. Nema znakova nasilnog ulaska, tako da je sva prilika da Langdon poznaje vlasnika." 

     "Dolazim", reče Faš. "Ne preduzimajte ništa. Lično ću voditi operaciju." 

      Kole zinu od iznenađenja. "Ali, kapetane, udaljeni ste dvadeset minuta! Trebalo bi da delujemo odmah. Moj je. Imam ukupno osam ljudi. Četvorica su naoružana terenskim puškama, a ostali pištoljima." 

      "Čekajte me." 

      "Kapetane, šta ako Langdon drži taoca unutra? Šta ako nas primeti i reši da pobegne peške? Moramo da krenemo odmahl Moji ljudi su na položajima i spremni da krenu."

       "Poručnice Kole, sačekaćete da stignem pre nego što preuzmete bilo kakvu akciju. To je naređenje." Faš spusti slušalicu. 

      Zapanjen, poručnik Kole isključi telefon. Zašto kog đavola Faš traži da čekam? Kole je znao odgovor. Faš je, iako poznat po svom instinktu, bio ozloglašen zbog svog ponosa. Faš hoće da preuzme zasluge za hapšenje. Nakon što je objavio fotografije Amerikanca na svim televizijama, želeo je da bude siguran da će i on sam dobiti jednak publicitet. Koleov zadatak je jednostavno bio da obezbedi gazdi da ispadne junak. 

    Dok je tako razmišljao, Koletu pade na um drugo moguće objašnjenje ovog otezanja. Kontrola štete. U policiji, oklevalo se pri hapšenju begunca jedino kada se sumnjalo u njegovu krivicu. Da li se Faš predomišlja oko Langdonove krivice? Misao je bila zastrašujuća. Kapelan Faš je večeras sve rizikovao kako hi uhapsio Roberta Langdona – surveillance cachée, Interpol, a sada i televizija. Čak ni veliki Bezu Faš ne bi preživeo političke posledice ukoliko bi se ispostavilo da je greškom objavio fotografije istaknutog Amerikanca na svim francuskim televizijama, tvrdeći da je ubica. Ako je Faš sada shvatio da je pogrešio, tada je naređenje Koletu da ne mrda imalo savršenog smisla. Poslednja stvar koja je Fašu bila potrebna jeste da Kole uleti na imanje nedužnog Britanca i uperi pištolj u Langdona. 

     Štaviše, shvatio je Kole, ako je Langdon nevin, to je objašnjavalo jedan od čudnijih paradoksa ovog slučaja: Zašto je Sofi Nevo, unuka žrtve, pomagala navodnom ubici da pobegne? Osim ako je znala da je Langdon nevin. Faš je razmotrio sva moguća objašnjenja večeras kako bi objasnio Sofino čudno ponašanje, uključujući i ono da je Sofi, kao Sonijerov jedini naslednik, ubedila svog tajnog ljubavnika Roberta Langdona da ubije dedu kako bi dobila nasledstvo. Sonijer je, ukoliko je na ovo sumnjao, policiji mogao ostaviti poruku P.S. Pronađite Roberta Langdona. Kole je bio prilično siguran da je ovde nešto drugo posredi. Činilo se da je Sofi Nevo suviše pouzdana i stabilna ličnost da bi bila upletena u nešto toliko gnusno. 

     "Poručnice?" Jedan od terenskih agenata mu pritrča. "Pronašli smo kola." 

      Kole pođe za agentom oko četrdeset pet metara dalje od prilaza. Agent pokaza na široki zaustavni deo na drugoj strani puta. Tamo, parkiran u žbunju, gotovo skriven od pogleda, nalazio se crni audi. Kole pipnu haubu. Bila je još uvek topla. Čak vruća. 

       "Mora da se njime Langdon dovezao dovde", reče Kole. "Pozovite svaki rent-a-kar. Proverite da nije ukraden." 

      Da, gospodine." 

     Drugi agent mahnu i pozva Kolea natrag ka ogradi. "Poručnice, pogledajte ovo." Pružio je Koleu dogled za noćno osmatranje. "Skupina drveća blizu vrha prilaznog puta." 

     Kole uperi dogled uz brdo i izoštri sliku. Polako, zelenkasti oblici postadoše jasniji. Ugledao je zavoj prilaznog puta i polako počeo da ga prati pogledom, stižući do skupine drveća. Sve što je mogao da radi bilo je da zuri. Tamo, skriven u zelenilu, nalazio se oklopni kamion. Kamion identičan onom kojem je Kole dopustio da napusti Cirišku depozitnu banku ranije te noći. Molio se da je u pitanju samo bizarna slučajnost, ali znao je da to ne može biti. 

      "Očigledno je", reče agent, "da su ovim kamionom Langdon i Nevo izašli iz banke." 

      Kole je ostao bez teksta. Setio se vozača oklopnog kamiona koga je zaustavio pred barikadama. Roleks. Nestrpljivost da krene. Nisam proverio teretni kargo.

      Zapanjen, Kole shvati da je neko iz banke zapravo lagao Sudskoj policiji za Soli i Langdona, a potom im pomogao da pobegnu. Ali ko? I zašto? Kole se pitao da nije to razlog što mu je Faš rekao da još ne preduzima ništa. Možda je Faš shvatio da je u noćašnje događaje umešano više ljudi, ne samo Langdon i Sofi. A ako su Langdon i Nevo stigli oklopnim kamionom, ko je onda dovezao audi?

     Stotinama kilometara južno, bičkraft baron 58 na čarter letu kretao se ka severu preko Tirenskog mora. Iako je nebo bilo vedro, biskup Aringarosa je u rukama stezao vrećicu za povraćanje, siguran da bi moglo da mu pozli svakog trenutka. Razgovor koji je imao sa Parizom nije nimalo nalikovao onome što je očekivao. 

    Sam u maloj kabini, Aringarosa je okretao svoj zlatni prsten i pokušavao da pobedi osećaj straha i očaja koji ga je obuzimao. U Parizu je sve pošlo naopako. Zatvarajući oči, Aringarosa se pomoli da Bezu Faš sve uspešno sredi.

                                                  

nastavci: Romani u nastavcima