Andre Žid, jedno pismo

Pozicija pesnika, umetnika uopšte, nesumnjivo se razlikuje od pozicije filosofa koji ubeđuje, teologa koji uverava ili političara koji pridobija. Andre Žid ju je dobro sagledao u vreme kad je raskidao sa simbolizmom, i tu pesničku poeziju nazvao je stanje dijaloga (état de dialogue). Žid to pojašnjava u pismu od 10. maja 1894. godine koje je uputio prijatelju Marselu Druenu.

Citat iz pisma u kojem Žid govori o stanju dijaloga u svojim istraživačkim radovima prenose Ivon Dave (Oko Zemaljskih hrana) Žermen Bre (Neuhvatljivi Protej) i Daniel Mutot (Estetika književnog stvaranja), a taj deo pisma, u prevodu  glasi:

10 maj 1894

Dospeo sam u ono srećno stanje u kojem nemamo više lične vere; ono stanje,koje bi za filosofa bilo skepticizam, jeste za književnika (rehabilitujmo ga na
trenutak) ono što bismo mogli nazvati stanje dijaloga; ono dolazi iz pronicljivosti, iz uvek većeg i posebno dubljeg razumevanja verovanja i morala drugog; iz mogućnosti da se uzbuđujemo naizmenično koliko za jednu toliko i za drugu stranu, i to iskreno, strastveno; –- konačno iz potpunog nezanimanja za svoje lično mišljenje. Još jednom, nema tu nikakvog skepticizma – hoću da kažem nikakve psihološke brige, nikakve tuge, ili nikakvog osmeha, –- nego samo neposrednog opažanja života.[…]1

Jedina drama koja me zanima i koju bih želeo iznova da opisujem jeste rasprava celog bića s onim što ga sprečava da bude autentično, s onim što se suprotstavlja njegovom integritetu, njegovom integrisanju – tako Žid definiše idejnu pobudu za svoje pesničko stvaralaštvo, i izvodi zaključak u svom istraživanju: Prepreka je najčešće u njemu [čoveku] samom.1

___________________

1 Journal 1889-1939, 3 juillet 1930, p. 955.
izvor