BORIS OKUĐAVA
Dragi Danilo!
Hvala za čestitke.
Pisao sam pismo Ljonji Š., ali sam, verovatno, pogrešio adresu.
Prenesi mu pozdrav.
Kako tvoja literatura?
Piši mi.
Grlim te,
tvoj
Bulat
P.S. Ako možeš, pošalji svoju fotografiju.
- - - -
Dragi Danilo!
Od tebe ni glasa. Šteta.
Jesi li dobio moju knjigu?
Bio sam u Parizu. Predivno. Dobio sam čir. Lečim se.
U Parizu sam nastupao u Mutualite.
Sada firma „Pesma sveta“ izdaje moju ploču. Odlazim u Minhen 15-og januara.
Biću tamo 20 dana.
Kada će „Ateqe“ biti u Moskvi?
Svih se sećam.
Svima prenesi pozdrav.
Srećna Nova godina!
Kapodastro!!
Bulat
Moskva A-195, Lenjingradskoe Šosse
dom 86, korpus 2, kv. 72
B. Okuđava
- - - -
Dragi Danilo!
Raduje me prilika da ti pošaljem pozdrav. Tolja Žiguqin, izvrstan naš pesnik
i moj sused. On zna šta je to tuga i šta je to čast.
Savetujem ti da ga zavoliš i on će, nadam se, zavoleti Beograd.
Zamoli da ti ukratko ispriča svoj život, i ti ćeš shvatiti da u njegovom životu
i u tvojoj prozi ima mnogo zajedničkog.
Nadam se da si zdrav i da ti lekari na zabranjuju da piješ šljivovicu.
Silno bih želeo da se s tobom vidim. Možda će se to jednom i dogoditi.
Zdrav budi.
Grlim te.
Bulat
Ringlice!!! Kapodastro!!
P.S. Prenesi pozdrav Sveti Lukiću.
___________________________________
Danilo Kiš
Pismo Petru Vujičiću
Pariz, 26. maj 70.
Dragi Pjotr,
U jednom razgovoru sa sekretaricom Gallimarda, a u želji da malo zezam uobražene Fracuze, pomenuo sam joj roman našeg prijatelja Bulata Okuđave, prebacujući joj, mislim s pravom, da prevode razne sovjetske gluposti, samo zato što su sovjetske, a da ovaj roman, Zdrav buđ školjar (ili Zdravstvuj, školjar, ne sećam se tačno), nisu preveli. Na moje veliko iznenađenje, ona je znala o
kome i o čemu je reč, pa mi je čak rekla da oni pokušavaju da dođu do tog romana, ali uzalud, pa čak ni Bulata ne mogu da dobiju, jer mu ne znaju adrese. Dakle (posle ove vrlo-vrlo proširene rečenice) evo šta bih te zamolio, jer sam joj to obećao: da mi pošalješ Bulatovu adresu (ja je imam u Beogradu,
ali nema ko da mi je pošalje) kao i, po mogućstvu, samu knjigu, na ruskom, jer sećam se da si je ti prevodio. Ja bih to njima dao na uslugu, pa kad je fotokopiraju da ti je vrate. Da li bi bio ljubazan da mi što pre pošalješ te stvari, ili, makar, da mi javiš ukoliko nemaš knjigu, da im bar kažem da
ne mogu ništa da učinim. Tako mi treba kad se pravim važan!
Kad sam ja već samo poslovan, budi bar ti dobar, pa mi napiši još ponešto, još poneku zanimljivu vest: šta radiš, šta ima novog kod nas i tamo podobno.
Da li si Šćepi preveo onaj čuveni članak iz poljskog časopisa? Onaj u kojem se kaže za njega da je uvatio boga za... Ukoliko nisi, prevedi mu to.
Ukoliko jesi, prevedi mu ga još jednom. Njemu nikad nije dosta.
Najsrdačnije te pozdravljam
Kiš
- - - -
Beleška
Do susreta između Bulata Okuđave i Danila Kiša došlo je zahvaljujući gostovanju nekolicine sovjetskih pesnika na I Bitefu, 1967. Bili su to, pored Okuđave, još i Bela Ahmaduljina, Viktor Bokov i Garoljd Registan.
Okuđava je u to vreme već uveliko poznat i njegove su pesme beležene i pevane na prijateljskim sedeljkama kod Leonida Šejke i Marije Čudine, Danila Kiša, Peđe Ristića... uz poneku od logorskih pesama, koje su takođe došle do nas. Okuđava je održao koncert u podrumu „Ateqea 212“ okružen
uglavnom svojima.. I te se noći, uz druženje posle koncerta, stvorilo prijateljstvo između Bulata, Leonida (Ljonje) i Danila, čiji se tragovi vide i u ovim kratkim pismima, pronađenim u Kišovoj prepisci, zajedno sa jedanaest pesama koje je Okuđava svojeručno ispisao. U njima ima neke dirljive
bliskosti i nekoliko reminiscencija koje se svode na ponavljanje reči „kapodastro“ i spomen „ringlica“ i „šljivovice“, kao pravih otkrovenja. (Reč „kapodatsro“, pomenuta dva puta, označava mali metalni deo koji se pričvršćuje na dršku gitare kako bi se smanjila dužina žica i tako promenio tonalitet. Kiš ga je „otkrio“ Okuđavi ne samo kao koristan deo, već i kao neobičnu reč, neobičnu za svoje zvučnosti.)
Kako pisma nisu datirana, niti koverte sačuvane, vreme pisanja i njihov redosled mo`žmo samo posredno da odredimo. Uzmemo li da je Okuđavino gostovanje u Beogradu bilo septembra 1967., a gostovanje „Ateqea 212“, za koje se Bulat raspituje u drugom pismu , maja 1968., možemo zaključiti da su prva dva napisana u poslednjim mesecima 1967. Kako se u Kišovoj ličnoj biblioteci (SANU) nalaze tri Okuđavine knjige, sa znatno kasnijim godinama izdanja, jedna na ruskom (Putešestvie diletantov. Iz zapisok otstavnogo poručika Amirana Amilahvari, 1979) i dve na mađarskom, objavljene 1972. i 1975., nemogućno je da se na neku od njih misli u pomenutom pismu. Stoga ne znamo o kojoj je knjizi reč. Nismo, nažalost, i pored upornog nastojanja, uspeli da doznamo ni tačan datum Okuđavinog boravka u Parizu. No i dalje, uprkos nepreciznosti, verujemo da je naše sumarno datiranje tačno. Do susreta između Okuđave i Kiša nije došlo u vreme gostovanja „Ateljea 212“ u Moskvi. Razlozi su nam nepoznati. Treće pismo, za koje smo najpre mislili da pripada istom vremenu, možda je poslato znatno kasnije. U njemu se pominje pesnik Anatolij Žiguljin koji je, prema podacima vezanim za Oktobarske susrete pisaca, boravio u Beogradu, najverovatnije prvi put, tek 1979. (Podatak dugujemo gospodinu Zorislavu Paunkoviću.) Tragovi kontakata i bliskosti mogu se, dakle, pratiti u razdoblju dužem od deset godina. U nedostatku Kišovih odgovora, kojih, s obzirom na njegovu nesklonost prepisci, možda i nije bilo, ovom prilikom dajemo na uvid i jedno Kipovo pismo (za čiju fotokopiju dugujemo zahvalnost gospođi Biserki Rajčić), upućeno iz Pariza Petru Vujičiću, maja 1970. Ono je posredan dokaz i "produžen eho" prijateljske bliskosti između dva pisca.
SERGEJ DOVLATOV
24. maj
Dragi Danilo KiŠ!
Bio sam gnusan u Lisabonu, a Vi ste plemenit čovek i brinuli ste o meni. Iz dubine duše Vas molim da se previše ne razočarate u mene.
Želim Vam spokoj i nadahnuće,
Vaš
Sergej Dovlatov
Napomena:
Do susreta Dovlatova i Kiša došlo je na Međunarodnom skupu pisaca, održanom maja 1988., u Lisabonu. Ne znamo ništa o Dovlatovqemom „gnusnom" ponašanju koje se pominje u pisamcetu, toj slici i prilici oscilacija za koje je kadra „ruska duša". U pismu je bila i fotokopija Dovlatovljevog portreta koji je na istom skupu nacrtao Brodski.
Нема коментара:
Постави коментар