pismo I
/11.10.1916/ ∗
Gospodinu Andreu Bretonu.
11. oktobar '16.
Dragi prijatelju,
Pišem vam iz kreveta gde su me nesnosna temperatura i fantazija oborile usred dana.
Juče sam primio vaše pismo — Očigledno je da nisam zaboravio ništa od našeg
prijateljstva, koje će, nadam se, trajati — mimovi i sarovi su tako retki — iako vi tek
približno shvatate 'Umor. 1.
Dakle, ja sam tumač Englezima — i unoseći u to totalnu ravnodušnost uz blagu
neozbiljnost kojom volim da začinim službene stvari, šetam od ruševina do sela svoj
kristalni monokl i jednu teoriju o uznemirujućim slikama.
Ja sam redom bio ovenčani spisatelj, poznati crtač pornograf i skandalozni slikar
kubista — Sada, ostajem kod kuće i prepuštam drugima da objasne i prouče moju ličnost
na osnovu ovih gore navedenih.
Ishod nije važan.
Osim toga, zamišljam da sam u nemačkoj Vojsci i to mi polazi za rukom — To je
nešto novo, i uspeo sam da ubedim sebe kako služim protiv saveznika — Šta ćete?...
Idem na odsustvo otprilike krajem meseca, i provešću neko vreme u Parizu — Tamo
treba da se vidim sa svojim zaista najboljim prijateljem kojeg sam potpuno izgubio iz vida.
U nekom narednom pismu će biti — u to ne sumnjajte — portret iz rata — prema
nekom brižljivo precrtanom post-scriptumu.
Gde je T. F.? – Pisao sam poljskom narodu, jednom čini mi se, kao odgovor na dva
zabavna pisma.
Da li bih mogao i vas da zamolim za prepisku? — Pretpostavljam — budući da sam se
latio pera — da ću ubuduće moći da ga koristim lakše; uostalom, već sam vam jednom
pisao ako se dobro sećam.
Osim ovoga — što je malo — Ništa. Britanska Vojska koliko god poželjnija od Francuske, nema mnogo 'Umora.Više puta sam upozorio jednog pukovnika dodeljenog meni da ću mu zabiti parče
drveta u ušeta 2 ) — Sumnjam da me je baš najbolje shvatio — inače ne razume Francuski.
Moj trenutni san je da nosim kratku crvenu košulju, crvenu maramu i duboke čizme – i
da budem član tajnog kineskog društva bez cilja u Australiji — Uostalom, ne poričem da bi
tu moglo biti i nekog vampira.
Da li vaši iluminati imaju pravo da pišu? – Rado bih se dopisivao sa nekim progonjenim, ili nekim „katatoničarem“, bilo kojim.
Čekajući, ponovo čitam Sv-Avgustina (da bih zamislio osmeh poljskog naroda), I pokušao da tu pronađem još nešto osim monaha koji ne zna za 'Umor.
Napisavši ovo, počinjem da čekam odgovor, dragi prijatelju, na ovu neusklađenost na
koju odgovora i nema, i molim vas da verujete u moje sećanje.
Ž. T. H.
Napomena prevodica – Prevod je rađen prema izdanju Les lettres de guerre de Jacques Vaché, K editeur,Paris, 1949. Sva odstupanja od pravopisa, u oblicima reči i interpunkciji, posledica su odluke da se originalni tekst u tom pogledu što vernije prenese čitaocu i time očuva dokumentarno svojstvo Pisama kao i eventualni (anti)estetski efekti koje takva odstupanja mogu imati. Kad god bi objašnjenje nekog od ovih odstupanja moglo biti od koristi čitaocu, uz tekst su stavljene fusnote prevodioca.
1) Autor reč humour piše kao umour, što stvara razliku samo na nivou grafije, jer se inicijalno h u francuskom ne izgovara.
2) U tekstu je onneiles, umesto standardnog oreilles (uši).
MIMOVI I SAROVI –– Titule koje su sebi pripisivali članovi protodadaističke, tzv. „nantske grupe“, koju su 1913. godine osnovali gimnazijalci Žak Vaše, Ežen Ible (Eugène Hublet ), Pjer Biserije (Pierre Bissérié) i Žan Sarman (Jean Sarment). Od tri publikacije koje su ostale iza ove anarho-dendističke grupe, Vaše je pouzdano učestvovao u dve (En route, mauvaise troupe, 1913; četiri broja Le Canard sauvage, 1913/14) gde je objavio svoje prve pesme, jednu priču i devet kraćih recenzija knjiga. U okviru grupe je uspostavljena i poštovana jedna hijerarhija bića na čijem su se vrhu nalazili superiorni I suptilni mimovi i sarovi. Reč „mim“ (od mim, antički dramski oblik), prema rečima koje Sarmen pripisuje Vašem, odabrali su jer je svojom zvučnošću evocirala ,,mističnu veličanstvenost tišine koja sebe izražava“; to je takođe i naslov knjige nantskog autora Marsela Švoba (Marcel Schwob) koja se pojavila krajem 19. veka. Reč „sar“ označava titulu asirskih kraljeva i preuzeta je najverovatnije od okultističkog pisca Žozefena Peladana (Josephin Péladan), poznatog kao Sar Peladan. Smeštanje generala na dno ove hijerarhije bića potcrtava antimilitarsitički duh ove grupe, čiji su se članovi, između ostalog, pobunili i protiv zakona kojim je vojni rok bio produžen na tri godine. (Sve napomene ove vrste ispod teksta pisama su napomene priređivača.)
'UMOR –– Prvo pominjanje Vašeove koncepcije 'umora (videti uvodni tekst u temat). Vaše će o
'umoru pisati u pet pisama upućenih Bretonu, i svih pet pisama je prevedeno u ovom izboru.
TUMAČ ENGLEZIMA –– Pošto je poticao iz bilingvalne porodice i od detinjstva govorio i engleski,
Vaše je tokom rata uglavnom bio angažovan kao tumač britanskim i američkim trupama u Francuskoj. Šest meseci pre mobilizacije (od leta do decembra 1915. godine) Vaše je proveo u Engleskoj, ali se o ovom njegovom periodu života ne zna gotovo ništa.
T.F. –– Inicijali Teodora Frankela koga Vaše u pismima Bretonu redovno naziva poljski narod. (Videti napomenu uz pismo br. 6)
NE PORIČEM DA BI TU MOGLO BITI I NEKOG VAMPIRA –– Pogledati fusnotu br. 3 uz Bretonov predgovor iz 1919. godine.
ILUMINATI –– Misli se na pacijente sa kojima je Breton radio u vojnom neuropsihijatrijskom centru u Sen Dijezu u jesen 1916; Breton se tu prvi put sreće sa psihijatrisjkom praksom i upoznaje sa
Frojdovim učenjem, što će, kao što je poznato, biti od presudnog značaja za evoluciju njegovih ideja i
kasnije teorijsko uobličenje nadrealizma.
___________________________________
pismo II
/29.04.1917/
Gospodinu Andreu Bretonu.
29. 4. '17.
Dragi prijatelju,
Odmah vaše pismo.
Suvišno je — zar ne? uveravati vas da ste i dalje na ekranu — Pišete mi „laskavo“
pismo — Najverovatnije da biste me uljudno primorali na odgovor koji je velika
komatozna malodušnost stalno odlagala — Zapravo, koliko dugo već, prema mišljenju
ostalih?...
Pišem vam iz jednog bivšeg-sela, iz jednog veoma tesnog svinjca obloženog pokrivačima — Sa engleskim vojnicima sam — Ovde su dosta uznapredovali ka protivničkoj strani — Veoma je bučno — Eto.
Drago mi je što čujem da ste bolesni, dragi moj prijatelju, malo — Dobio sam pismo od T. F. skoro ne-zabrinjavajuće — taj dečko me rastužuje — premoren sam od osrednjosti, i odlučio sam da zaspim na neodređeno vreme — sam napor buđenja zbog ovih nekoliko strana teško mi pada; možda će biti bolje sledeći put — Izvinite — zar ne? zar ne? Ništa tako ne ubije čoveka kao obaveza da predstavlja zemlju — Takođe.
S vremena na vreme — da ne bih ipak bio osumnjičen za slatku smrt, poneka prevara ili priateljsko 3) tapšanje po nekoj bliskoj lobanji uveri me da sam ja jedan podli gospodin — Danas, predstavljen generalu Divizije i Eštabu 4 ) kao čuveni slikar — (Mislim da pomenuti ima 50 ili 70 godina — možda je i mrtav — ali ime je tu) — Oni (General i Eštab) se otimaju oko mene — zanimljivo je to i zabavljam se pogađajući kako će se sve to izjaloviti — U svakom slučaju... Inače... A i po tom pitanju sam dosta ravnodušan, mada u suštini — to nije smešno — nije smešno uopšte. Ne.
Da li ste sigurni da je Apoliner još uvek živ, i da je Rembo ikada postojao? Što se mene tiče, ja ne verujem — Ja vidim samo Žarija (ipak, šta ćete, ipak... IBI) — Čini mi se izvesnim da je Marija Loransen još uvek živa: i dalje određeni simptomi to potkrepljuju
— Da li je to sasvim sigurno? — a opet, mislim da je prezirem — da — to je to, večeras je prezirem, šta ćete?
A onda mi tražite definiciju 'umora — tek tako! —
U BITI JE SIMBOLA DA BUDU SIMBOLIČNI
dugo mi se činilo dostojnim da bude to, budući da je sposobno da u sebi sadrži mnoštvo živih stvari: PRIMER: poznat vam je užasni život budilnika — to je jedno čudovište koje me je uvek užasavalo zbog količine stvari koje njegove oči oslikavaju i načina na koji taj poštenjačina zuri u mene kada ulazim u sobu — zašto on ima toliko 'umora, zašto dakle? Ali eto: to je tako i nikako drugačije — I u 'umoru takođe ima toliko toga zadivljujuće IBIJEVSKOG — kao što ćete videti — Ali to svakako nije — konačno, i 'umor isuviše proističe iz utiska da ga ne bi bilo veoma teško izraziti — Mislim da je to jedno osećanje — Zamalo da kažem osećaj 5) — takođe — teatralne (i nevesele) uzaludnosti svega.
KADA NEKO ZNA.
I zato su zanosi — (to je pre svega bučno) — drugih mrski — Jer — zar ne — Mi imamo Genij — budući da poznajemo 'UMOR — I dakle sve — vi u to uostalom nikada niste ni sumnjali? — nam je dozvoljeno — Sve je to, uostalom, prilično dosadno.
Priključujem jednog dobričinu — i to bi se moglo zvati OBSEDNUTOST 6 )— ili bolje — da — BORBA ZA SOMU I OSTALO 7 )— da.
Dugo me je pratio, i posmatrao me nebrojeno puta u neopisivo gadnim rupama —Mislim da pomalo pokušava da me obmane — osećam prema njemu veliku privrženost, između svega ostalog.
Ž. T. H.
Svakako recite poljskom narodu da hoću da mu pišem — a naročito da ne ode tek tako ne ostavivši adresu.
Pisati olovkom sa obe strane papira tako je dosadno.
3) U tekstu je hamical, umesto standardnog amical (prijateljski), što je još jedan primer Vašeove igre sa fonemom/grafemom h.
4) U tekstu je Tat-major, umesto standardnog Etat-major (glavni ratni štab).
5) Ovo je jedan od najčešće prevođenih i citiranih odlomaka iz Pisama, jer predstavlja jednu od najpreciznijih formulacija onoga što Vaše podrazumeva pod ’umorom. Odlomak je, međutim, nemoguće prevesti tako da se očuvaju sva značenja francuskih reči sensation (prevdeno sa osećanje, ali može začiti i utisak, osećaj, senzaciju) i sens (prevedeno sa osećaj, a može značiti i čulo, oset, osećanje), kao i da se očuva prisutna igra zvučnom podudarnošću reči. Za ove oblike opredelili smo i kako bi odlomak ostao prepoznatljiv u okviru njegovih dosadašnjih prevoda na srpski.
6)U tekstu je obcession, umesto standardnog obsession.
7) Ili „borba ukupnog i preostalog, borba sume i ostatka“. Pošto je sintagma ispisana verzalom, nije moguće pouzdano se opredeliti u pogledu značenja reči somme koja označava sumu, zbir, ukupnost, ali može biti i naziv reke Some (Somme) u severnoj Francuskoj, na kojoj se leta 1916. godine odigrala čuvena bitka u Prvom svetskom ratu.
MARIJA LORANSEN (Marie Laurencin) –– Francuska slikarka, grafičarka i ilustratorka knjiga,
Apolinerova prijateljica i muza, pripadala je kubističkom krugu oko Pikasa; Breton joj je 1917. posvetio sonet L’an suave. Rat je provela u egzilu u Španiji.
PRIKLJUČUJEM JEDNOG DOBRIČINU –– Ovaj odlomak se najverovatnije odnosi na Vašeov crtež,autoportret, koji se u Galeriji nalazi pod brojem 10. U pismu od 16.6.1917, koje u ovom izboru nije prevedeno, na isti ovaj crtež se najverovatnije odnosi i odlomak: „Jeste li pre nekih mesec dana, čini mi se –– primili jednu nasmejanu osobu, vrlo iritantnu, sa figurama svuda oko nje, koja me je često ––iz besa? –– do suza nasmejala –– ona je, mislim, predsedavala neko vreme mojim ratničkim
skakutanjima i bio bih, priznajem, razočaran ukoliko bi se zagubila.
pismo III
/04. 06. 1917/
Gospodinu Andreu Bretonu.
4. 6. '17.
Dragi prijatelju,
Nadam se da ću vas pri narednom prolasku — (oko 15. ili 20) kroz Pariz — tamo videti — Isto sam napisao i poljskom narodu za slučaj da prevarantska pošta zagubi pismo— hoćete li mi odgovoriti da li će vas Pariz zadržati još malo u tom periodu?
Veoma je vrelo, prašnjavo i znojavo — ali šta ćete, to mora da je namerno —
Povorke velikih motornih kamiona rastresaju jaru i posipaju sunce kiselinom — Kako je to smešno! — Apoliner — koga briga! — ulašteni magazini sa plavokosim girls i obrijanim nozdrvama konja-detektiva stvarno su lepi... „the girl I love is on a magazine cover“ — Tim gore! tim gore! — A onda, šta to i znači kad je već tako — Ipak, sa kraja topovske granate, beli jorgovani koji se znoje i padaju od starih samotnjačkih naslada, mnogo me nerviraju — letnji prodavci cveća na asfaltu gde creva za zalivanje prskaju po uparađenima — Veoma je toplo i osobe sa lornjonima raspravljaju o berzi čini mi se, sa izgledom domaćica — Ipak, i dalje me ti mirisi starih izrendanih dinja i kanalizacije zaista
teško mogu zavarati!... — A onda i ta mlada kurva sa njenim rubljem koje visi i njenim vlažnim mirisom — ! — Jedna zaobljena i zelena muva pliva u čaju, slepljenih krila — E
pa koga briga — eto, to je sve — Well.
— Well — Očekujem od vas pismo, ako biste bili ljubazni, dok se banalno zujanje aviona ponosi čupercima belim od praha, i dok ta grozna ptica proleće pravo u blistavilo, ispuštajući tanak mlaz sirćeta.
Vaš prijatelj.
Ž. T. H.
P.S. — U prilogu šaljem pismo poljskom narodu čiju adresu stvarno ne mogu da pronađem.
_______________
U NAREDNOM PROLASKU KROZ PARIZ –– Vaše će zaista boraviti u Parizu krajem juna 1917, I tada izazvati čuveni skandal na premijeri Apolinerove „nadrealističke drame“ Tiresijine dojke. Obučen u uniformu engleskog vojnika, Vaše je ,,ušao u salu držeći revolver u ruci i govoreći da će ispaliti nekoliko hitaca u publiku“, anticipitajući ovime ne samo buduće dada „skandale radi skandala“ već I ono što će Breton u drugom manifestu nazvati „najjednostavnijim nadrealističkim činom“. Povodom ove Apolinerove drame prvi put je skovana reč „nadrealizam“, koja uskoro postaje popularna među budućim dadaistima i nadrealistima, i koju oni najpre koriste za eksperimentalne tehnike automatskog i oniričkog pisanja, da bi od 1924. ona bila odabrana za naziv čitavog pokreta. Zato istraživači mogu da lapidarno zaključe kako je Apoliner dao reč, Breton napisao prvi manifest, a Žak Vaše prvi oličavao nadrealistički život i duh (Rozmont).
THE GIRL I LOVE IS ON A MAGAZINE COVER –– Deo refrena popularne pesme The Girl on the Magazine Cover. Autor ove melodije, američki kompozitor Irving Berlin, napisao je, između ostalog I God Bless America i Alexaner’s Ragtime Band.
/18. 08. 1917/
Gospodinu Andreu Bretonu.
18. 8. '17.
Često sam mislio da vam pišem posle vašeg pisma od 23. jula — ali nikako nisam uspevao da postignem konačan oblik izraza — i nisam ga još uvek postigao — Nakon svega smatram da je bolje da vam pišem rizikujući da u momentu improvizujem — o jednom tekstu skoro poznatom, pa čak i pomalo promišljenom. Razmišljaćemo o stvaranju kada nas zamke našeg razgovora budu odvele do niza aksioma uglavnom poznatih kao „'umor“ (izgovorite: 'umoran, jer je svejedno „humorističan“!) tema vaše predstave mi se dopada sve u svemu — Ne mislite li da bi možda bilo dobro uvesti (trenutno mi to nije naročito značajno) — prelazni tip između carinika i vašeg „modernog“ br. 1 — neku vrstu predratnog tapira 8) , neopterećenog prošlošću, ne sasvim oslobođenog od mnoštva
raznovrsnih sujeverja, a u stvari već tako oporog od egoizma — neku vrstu gramzivog i
pomalo zanesenog varvarina — Uza sve to... A opet, o čitavom TONU našeg podviga tek
treba da odlučimo — Ja bih želeo da on bude suv, bez književnosti, a naročito ne u smislu „UMETNOSTI“.
Uostalom,
UMETNOST ne postoji, bez sumnje — Dakle, izlišno je pevati o njoj — pa ipak! stvaramo umetnost — jer je to prosto tako — Well — šta se tu može?
Dakle, mi ne volimo ni UMETNOST, ni umetnike (dole Apoliner) I koliko je samo
TOGRAT U PRAVU ŠTO UBIJA PESNIKA! — Pritom, budući da je neophodno isprati
grlo sa malo kiseline ili starog lirizma, neka to bude brzim trzajem — jer lokomotive idu
brzo.
Modernost isto tako dakle postojana i ubijana iz večeri u veče — Ne znamo za
Malarmea, bez mržnje — ali on je mrtav — Ali više ne poznajemo ni Apolinera, ni Koktoa
– Jer — Sumnjičimo ih da se isuviše svesno bave umetnošću, da olako prepravljaju
romantizam uz pomoć telefonske žice, a da ne poznaju dinamo mašine. TE Zvezde se i
dalje skidaju! — to je dosadno — a onda, ne govore li ponekad preozbiljno! Čovek koji
veruje, radoznao je.
ALI POŠTO SU NEKI ROĐENI KAO GALAMDŽIJE..................................................
Eh da — vidim dva načina da se sve ovo pokrene — Formiranjem ličnog utiska uz
pomoć plamenog sudara retkih reči — ne često, recite — ili pak crtanjem uglova, ili
kvadrata očišćenih od osećanja — trenutnih, naravno — Ostavićemo Časnost logičnom —
uz obavezu da nam protivureči — kao i svi drugi.
O APSURDNI BOŽE! — jer sve je protivurečnost — zar ne? — i biće 'umoran onaj
koji se još uvek ne bude prepustio skrivenom i podmuklom životu svega. — O Moj
budilniče — oči — i licemeru — koji me toliko prezireš!... i biće 'umoran onaj koji bude
osetio žalosnu varku univerzalnih nazovi-simbola.
— U njihovoj je prirodi da budu simbolični.
— 'Umor ne bi trebalo da stvara — Ali šta se tu može? — Priznajem malo 'UMORA
LAFKADIJU — jer on ne čita i stvara samo kroz zabavna iskustva — kao što je ubistvo
— i to bez satanskog lirizma — moj stari truli Bodleru!!! Naša umetnost treba da bude
pomalo suva; mašinerija — štamparske prese na smrdljiva ulja — zuji — zuji — zuji...
zviždi! — Reverdi — kao pojeta 9) zanimljiv, a dosadan u prozi, Maks Žakob, stari moj
šaljivdžijo — MARIONETE — MARIONETE — MARIONETE — želite li lepe
marionete od bojenog drveta? — dva oka — ugašen plamen i kristalni kolut monokla —
sa pisaćom-mašinom-hobotnicom — Više volim.
Sve ovo vas ponekad previše razdražuje — ali odgovorite mi — Ponovo prolazim
kroz Pariz prvih dana oktobra, možda bismo mogli dogovoriti neki sastanak-uvodnik —
Kakva lepa buka! — Nadam se da ću vas videti u svakom slučaju.
Budite sigurni da ste mi u najboljem sećanju.
Ž. T. H.
—
8) U francuskom reč tapir u žargonu označava studenta Ecole normale superieure, posebno onog koga privatno podučava drugi student iz iste škole.
9) U tekstu je pohète, umesto standardnog poète; još jedan primer Vašeovog poigravanja sa morfologijom reči , i posebno grafemom/fonemom h. Pojeta (pohete) ima pogrdno značenje, označava pesnika koji ne zna za 'umor I ,,nije naučio lekciju svog doba”.
TOGRAT [...] ŠTO UBIJA PESNIKA –– Horacije Tograt (Horace Tograth), junak Apolinerove
satirično-burleskne priče Ubijeni pesnik (Le poète assassiné, 1916) koji pokreće planetarni progon
„parazitske rase“ pesnika; priča se završava ubistvom visokoparnog pesnika Kroniamantala.
PRIZNAJEM MALO UMORA LAFKADIJU –– Radi se svakako o junaku Židovog kratkog romana
Podrumi Vatikana (Les Caves du Vatican), dendiju koji živi rukovodeći se konceptom tzv.
bezinteresnog, nemotivisanog, proizvoljnog čina (acte gratuit), na osnovu kojeg će u romanu počiniti I ubistvo. Vašeova pisma na mnogim mestima o ubistvu govore, gorko i crnohumorno, kao o
„zabavnom iskustvu“. Ristić primećuje kako je Vaše bio „čudna ličnost koja je ’simbolizovala sav
nemir, očajanje, kontradikciju, hrabrost inteligencije’ koji su na dnu onog tajanstvenog ’novog duha’ štoće Breton strasno i uzaludno hteti da upozna da odgonetne...“ i „svakako jedinstven primer u životu potvrđene nesvodljive slobode čoveka i na delu ostvarene poezije podsvesti. Lafcadio je bio na hartiji manje smela zamisao onoga što Gide zove acte gratuit no Vaché u stvarnosti.“ Vaše je uradio
nekoliko studija za planirani portret Lafkadija
izvor
Jacques Vaché, Lorijn
Нема коментара:
Постави коментар