Franc List Karolini Sen-Vitgenštajn

Visok je i izrazito suv, uskog i bledog lica, ima visoko i lepo čelo; dugu sasvim pravu kosu koja mu pada do ramena, izgleda dosta neobično, jer, čim se uzbudi i pokrene glavu, kosa mu pada preko lica, ni nos se ne vidi. Neuredno se oblači, kaput kao da je samo nabačen, umesto kravate nosi uski beli okovratnik. Čudno stvorenje u neprekidnom pokretu; čas udara nogom, čas maše rukama, čas ovo, čas ono.


Dovoljno je bilo da samo kroči na scenu pa da se sve glave prisutnih žena okrenu prema njemu. On im je i uzvraćao svojom naklonošću, a cela Evropa je radoznalo iščekivala vesti o njegovim ljubavnim aferama. Manje-više hronološkim redom možemo navesti njegove ljubavi:

Karolina de Sent-Krik,
grofica Adela Laprinared,
Marija d'Agu,
Marija Diplesis (tj. Dama s kamelijama, Margerita Gotje, koju je ovekovečio Dima, a posredstvom njegovim i Verdi u "Travijati" ),
Lola Montez,
Marija Plejel,
Marija Pavlovna (velika vojvotkinja od Saksonije),
...ali čemu dalje ređati?
I poslednja stalna ljubavna veza bila je s Poljakinjom, koja je pušila cigare, princezom Karolinom Sen-Vitgenštajn. Srela je Lista u Kijevu, napustila muža i trideset hiljada kmetova, i otišla sa njim.

Harold Šonberg, "Veliki pijanisti"
(Nolit, 1983)

_____________________________


Mnogo je žena prošlo kroz njegov život - on ih je voleo, a one su njega obožavale. Ali, dve su ostavile poseban trag. Prva je bila groficu D'Аgu, koja je napustila muža i decu, da bi sa Listom bila u „slobodnoj" vezi. Bilo je to 1834. godine. Od njihovo troje dece, muzički leksikoni posebno spominju kćer Kozimu - bila je, najpre, supruga poznatog pijaniste fon Bilova, a potom kompozitora Riharda Vagnera. Posle nekoliko godina List i grofica su se razišli, zbog „suštinskih razlika naših dveju priroda", kako je List rekao. U duhu onoga vremena, grofica se svetila svome bivšem ljubavniku: napisala je roman (danas, naravno, sasvim zaboravljen), u kojem ga je ocrnila.

Druga „fatalna" ljubav dogodila se tokom Listove turneje po Rusiji, 1847. godine, kada je upoznao princezu Karolinu Sajn-Vitgenštajn. Otišla je sa Listom u Vajmar, gde su se, sledeće godine i nastanili i gde je List preuzeo potpuno novu ulogu - dirigenta kapele i borca za „novu" muziku (prvenstveno Riharda Vagnera).

Princeza Sajn-Vitgenštajn je Lista „preobratila". Od te 1848. godine List prekida svoje koncertne turneje, povlači se sa scene i posvećuje isključivo komponovanju. U Vajmaru su nastale njegove simfonijske poeme. Princeza je uticala i da se List okrene veri i misticizmu. Čekali su List i njegova princeza dugih sedamnaest godina na njen razvod braka (koji je bio moguć, po kanonskom pravu), a kada im je, najzad, odgovoreno - odrečno, List je stupio u red minorita!

Harold Šonberg, "Veliki pijanisti"
(Nolit, 1983)

___________________________________


Franc List princezi Karolini Žan-Elizabet fon Zajn Vitgenstajn

1849. godine

Da li osećaš svu energiju? Vatreno sevanje fantazije?
Osećaš li tu čarobnu snagu koja nas okružuje, zbog koje svašta novo pronalazimo. Dođi uđi, sedi i uživaj u karuselu slika. Pokazaće ti se snovi, nade, želje i hiljadu misli, koje kao cveće, šareno i nežno crtano leti i teče kroz i oko tvog sveta snova. Poklanjam ti najlepše cveće, svaku reč koja se može ravnati sa najlepšom ružom. Odgovaraš, progovaraš lepe reči, brzo prolazno onako kako ti je srce komandovalo. Ljubav gori u meni upekla se u moje srce, da bi ti svu ljubav svoju mogao pokloniti. Poklanjam ti tako svo cveće moje duše da bi stiglo do tebe.

Sudbina nas je vodila, spojila da se nađemo, zauvek i još večnost duže! Moje srce je tebi doletelo i tu će ostati jer je samo tebi obećano. Zahvalan sam za ruže iz duše tvoje koje mi poklanjaš svaki dan bezuslovno. Usred prelepih cvetova stojim i mirišem to polje prepuno lepote. Svaki cvet je kao osetljivi i nežni poljubac što moje srce dodiruje.

Čuvaćemo i pazićemo, svaki dan nanovo naš mali vrt, pun sreće, ljubavi i raznovrsnog šarenog cveća osećaja. Večno tu u našem malom vrtu želim da osećam tvoju neizmerno mi potrebnu blizinu, pun pažnje i poštovanja ...


____________________________

Princeza Karolina Žan-Elisabet fon Zajn Vitgenstajn Francu Listu:

Ljubim tvoje ruke i na kolena se pred tobom spuštam... Da budeš siguran da sve misli moje, sav moj duh, celo srce postoje samo da bih te volela. Volim te... tako krasnog, tako savršenog, tako stvorenog da budeš obasipan ljubavlju i voljen, voljen do smrti i ludila…

__________________

Franc List princezi Karolini Žan-Elizabet fon Zajn Vitgenstajn

1849. godine



Oh, dozvoli mi da ponavljam tvoje ime stotinu puta, hiljadu puta; jer evo već tri dana ono živi sa mnom, muči me, sažiže me.

Ja ti ne pišem, ja sedim pokraj tebe. Vidim te, čujem te... Večnost u tvome naručju... nebo, pakao, sve je u tebi, pa čak i više od svega...

Oh! Ostavi me da ludujem u svom delirijumu.

Osrednja, oprezna, uska realnost više mi nije dovoljna. Moramo da živimo punim životima, ljubavima, osećajima...!
Oh! veruješ da sam sposoban za požrtvnovanost, poštenje, trezvenost, samilost, zar ne?

Ali ne govorimo više o tome... sama ispituj, zaključuj, spasavaj me...

Tako je dobro razgovarati sa tobom sada...

 

_________________________