Patrick Modiano,Mali dragulj

Primerak „Malog Dragulja“ stigao je do mene dugim, zaobilaznim putem, zahvaljujući Nobelu i dobrim ljudima. Roman Patricka Modiana iz 2001. objavila je Fraktura (urednik Seid Serdarević) 2005. godine. Hrvatsko izdanje potpomoglo je francusko Ministarstvo vanjskih poslova preko Francuskog veleposlanstva u Hrvatskoj i njegovog Centra za kulturnu i jezičku suradnju.

Knjiga je u hrvatskoj javnosti prošla nezapaženo. O Modianu je krajem devedesetih i početkom nultih pisao Marinko Koščec (knjiga „Skice za portret savremene francuske proze“), krajem osamdesetih beogradski Nolit je objavio roman „Izgubljeni kraj“, a početkom osamdesetih je Zlatko Crnković u biblioteci Hit objavio Gouncourtom nagrađenu „Ulicu mračnih dućana“. No izlazak „Malog Dragulja“ čini se nije popratio niko osim Božidara Alajbegovića na portalu Lupiga.com.

Primerak poslan jednoj zagrebačkoj redakciji završio je u kartonskoj kutiji, zajedno s jučerašnjim novinama, i ostalim papirom za stari otpad. Iz kartonske kutije „Malog Dragulja“ je „spasio“ fotograf dotične redakcije. Modiano se tako preselio na jednu policu s knjigama, i ko zna kako bi dugo, i nemo, tamo stajao da  nije dobio poljubac Nobela. Leteći poljubac koji je stigao iz Skandinavije jednu odbačenu, pa onda zaboravljenu knjigu, najednom je pretvorila u belog labuda. Uz uobičajenu kafu tako me je dočekala i knjiga i priča o njoj.

Američki i britanski novinari kažu da je Patrick Modiano onaj koji je dobio Nobela umesto Philipa Rotha. To jest da je dobio još jedan beli Evropljanin, gotovo nepoznat izvan Francuske čak i boljim poznavaocima svetske književnosti (setimo se Le Clezia), koji je dobio Nobela umesto pisca koji svake godine uoči objave laureata dolazi u New York, priprema izjavu za javnost, čeka telefonski poziv, i onda se u tišini vraća kući (novinar Guardiana maštovito predlaže Charlieu Kaufmanu da o tome snimi film!).

Naravno, odgovor na to zašto akademici nisu skloni američkoj književnost daje sama nagrada Patricku Modianu. Rothovi romani su romani u klasičnom smislu. Recimo „Američka pastorala“, tu se prati nekoliko likova, kroz nekoliko pripovednih linija, u nekoliko različitih razdoblja, pokriva se ovo i ono, od džainizma do „Dubokog grla“. „Američka pastorala“ je poput velikog, sjajnog i nezaboravnog hollywoodskog filma. Ona je nešto poput oscarovskog romana. Patrick Modiano s druge strane piše kratke (150 stranica u proseku), kamerne,  jednostavne romane, koji se mahom bave sećanjem, identitetom, i odrastanjem bez roditelja. Modiano nije glamurozan, očigledno velik poput Rotha, no on je nešto što američki roman (Rothov, Franzenov, ili Eugenidesov) nije. On je elitistički. A znamo, u Stockholmu se, bez obzira na pompu, ne dele Oscari nego Nobel.

„Mali Dragulj“ možda nije najbolji roman za predstavljanje Patricka Modiana. Među najznačajnijim naslovima uz „Ulicu mračnih dućana“ (1980.) spominje se debitantski roman „Place de l'Etoile“ (1968.), te „Pedigre“ (2004.). No nismo mi odabrali „Mali Dragulj“, nego je on, spasivši se iz kartonske kutije, odabrao nas. A uz to „Mali Dragulj“ ima i sve karakteristike Modianova romana. 

Negde nakon rata malena devojčica stigla je iz Pariza na seosku stanicu sa ceduljom oko vrata. Na cedulji je pisalo: „Therese Carderes, kod gospođe Catillon, Ulica Breau, Fossombronne-la-Foret“. Majka je otpratila devojčicu na voz i obesila joj cedulju oko vrata. Inače, majka je devojčicu znala zvati i Mali Dragulj. No na seoskoj železničkoj stanici na kojoj je niko nije dočekao devojčica je shvatila da može zaboraviti Malog Dragulja. I na majku, što se toga tiče, plesačicu koja je zbog nezgode „s gležnjevima“ morala prekinuti s klasičnim plesom i nastupati u opskurnim predstavama.

Dvanaest godina kasnije Therese će na jednoj stanici pariškog metroa prepoznati svoju majku, ili barem ono što bi mogla biti njena majka. U snovima bi joj uvek policijski komesar ili zaposlenik u mrtvačnici pružao fotografiju majke, no ona je nije mogla prepoznati. Sada je bila sigurna da je žena u otrcanom žutom kaputu njena majka. Sledeći majku pariškim metrom, ulicama, bistroima i predgrađima, Therese pokušava rekonstruisati svoje detinjstvo: stanove u kojima je žijela, poslove kojima se majka bavila, dane provedene s muškarcem kojeg je posećivala (možda njenim ocem?), sećanjima na psa kog joj je neko poklonio, a za kojeg je majka tvrdila da se izgubio kad ga je izvela u šetnju.

Ovde naravno imamo mnoge biografske elemente Patricka Modiana. Rođen 1945. u Parizu, Modiano je odrastao u Flandriji s majčinim roditeljima. Majka mu je bila glumica poreklom iz Belgije, otac sefardski Židov iz Aleksandrije, kog je viđao manje i od majke. Tema ostavljenog deteta, kao i pitanja sećanja i identiteta, uz tematizovanje vremena okupacije predstavljaju glavni motiv njegove književnosti. Posredi je određena detekcijska forma, natopljena žanrom krimića ili noira, ali razlomljena, nedovršena.

Modianov otac ozlojeđen sinovljevim debitantskim romanom i njegovim prikazom okupacije navodno je pokušao otkupiti čitavo izdanje. Nešto pre toga zvao je policiju kad mu je sin tražio novac. Therese će slediti staricu sve do vrata njenog stana, ali tu će stati. Za nju se zla kob i ružna sećanja svode na jedno lice – „ono moje majke“. Ponovo rođenje moraće potražiti negde drugde, na nekom drugom mestu. Upozorenje: poslednje slike najupečatljivije su u celom romanu…

Nije iznenađujuće što su Amerikanci iznenađeni odabirom iz Skandinavije: Philip Roth je vratio u život Anne Frank („Pisac iz sene“, s Annom Frank koja je preživela holokaust), da ne nabrajamo neka druga njegova literarna čuda, a Modianovi likovi ne uspevaju vratiti u život ni sami sebe. No „Mali Dragulj“ zanimljiv je roman. Naglasak je dakako na „mali“. I na tematskoj jednodimenzionalnosti (pitanje zanemarene dece ne dovodi se u vezu s oslobađanjem žena), na intimi, na žanrovskoj redukciji, na melankoličnoj atmosferi zadimljenih bistroa i chet-bakerovskog „blue jazza“… Što je sve onima iz Stockholma bilo dovoljno da, nakon pomnog čitanja kompletnog Modianova opusa, Philipa Rotha još jednom pošalju kući bez pehara.


Patrick Modiano: "Mali Dragulj"
Prevod; Latica Bilopavlović