Michele Bitton,Lilit ili prva Eva:

 

 

 

 

Aleksander Sulimov

Michele Bitton
               
Lilit ili prva Eva:
Židovski mit o demonskoj ženstvenosti 

 

Središnji lik iz židovske demonologije Lilit je nasleđe mezopotamskih civilizacija, gde su pre više od 5000 godina demoni Lili kraljevali nad neprijateljskim snagama prirode i koji su joj dali svoje ime.
Od doba prizivanja u sećanje njenih predaka na pločicama ispisanih klinastim znakovima savremenika od početaka pismenosti, Lilit ima najdužu karijeru kojom se može dičiti jedna još živuća figura demonijačke ženskosti.

                Uglavnom optuživana da zavodi muškarce, da napada žene i njihovu novorođenčad pri porođaju, Lilit je danas još uvek predmet magično-verskih obreda kao što je Tahdid, kojeg prakticiraju marokanski Židovi pri rođenju muškog deteta kako bi ga zaštitili od zlih uroka, od «Druge, one koju ne imenujemo, bezbrojne Lilit», tako kako ju zove Haim Zafrani.

                Ukorinjena u tekstovima i židovskom folkloru, ali skrivena kao što to moraju biti demoni, Lilit je međutim ponovno otkrivena pre nekih dvadesetak godina u vrtlogu feminističkog pokreta koji je proširio legendu u kojoj je ta demonska figura opisana kao prva žena stvorena za Adama, ali koja je odbila općiti s njim.
Predstavljajući ovu legendu nazvanu «Prva Eva» nastojaću prikazati, kao što se to prečesto činilo, da je ona sačuvala trag pretpostavljenog primitivnog matrijarhata, nego naprotiv da teme sadržane u ovoj legendi proizlaze iz širih židovskih nastojanja da se na ženskost pomišlja povezujući ju s demonskim.
Ovo povezivanje ženskog s demonskim, zajedničko mnogim tradicijama, moglo je biti samo pozivanje na stara židovska verovanja koja su izišla iz mode. Ono ostaje, na nesreću, aktuelno nasuprot nedavnom razvitku svih integrizama, čija je prva briga još uvek ženama odrediti podložni položaj.
 

Prvi židovski izvori koji se odnose na Lilit: Biblija, Talmud i sveti pehari
 

Prvi židovski podatak o Lilit pojavljuje se u Bibliji, u Izaiji (34:14), gde se ona spominje među dvanaest životinja i divljih bića koji će zauzeti opustošenu zemlju Edom na dan Poslednjeg Suda:
«Tamo će se susresti divlje mačke i psi, tamo će satiri zakazivati sastanke, tamo će i sama Lilit napraviti svoje obitavalište i pronaći mirno sklonište.»

Mala Apokalipsa gde stoji ovaj redak ne pripada proročanstvu Izaije u užem smislu, nego Deutero-Isaiji, napisano u V. veku  pre Krista, na povratku iz progonstva proteranih Židova iz Babilona, zemlje izabranih demona. Među onima koje će judaizam posuditi da bi obradio Lilitinu ličnost, uzeo je lepu Lilitu koju je na zemlju poslala božica Inini, da zavodi muškarce i smatrana je kao slika neosporno prve žene poznate po ženskoj pohoti.

                Međutim Lilitu je bila samo prostitutka božice-majke Inini, koja će postati Ištar kod Kaananaca. To srodstvo koje ne dopušta da se samu Lilit smatra kao bivšu božicu-majku, dodeljuje joj u najmanju ruku najizvorniju kvalitetu da bude naslednica najstarijeg simboličnog prikazanja demonske ženske seksualnosti.
Ali jedino biblijsko pozivanje na Lilit u masoretičkom tekstu tumačenja Starog Zaveta ne ostavlja sliku njezinog zavodništva. Ona je tamo samo jedan demon među demonima Apokalipse i kao sve demone pobediće je dolazak Sluge Božjeg koji će najaviti Mesijanska Vremena.
Da bi se mogao potvrditi njen karakter žene-vampira u židovskoj demonologiji, trebalo je čekati malobrojne napise o tomu u Talmudu.

                U Babilonskom Talmudu, gde je ona oživljena pod oblikom krilatog nedonoščeta i razuzdanog čudovišta (Eruvin, 100b), spominje se jedan savet kojeg pripisuju jednom rabinu iz II. veka a koji poziva muškarce na oprez zbog mogućnosti Lilitinih napada:
« Zabranjeno je muškarcu da leže sâm u kući; onog koji to napravi, odneće Lilit.» (Šabat, 151b)
               

Na svetim aramejskim peharima iz VI. veka otkrivenim u Iraku, gde su ih mnogobrojni Židovi, koji su tada tu živeli, koristili u to doba kao ritualne predmete, a mnogobrojni egzorcistički recepti protiv Lilitâ, muških i ženskih, svedoče o njihovoj važnosti u narodnom židovskom čarobnjaštvu.
U dole navedenom obrascu, gvožđa koja okivaju Lilit mogu biti poreklom od imena Tahdid, taj već navedeni obred koji zahteva da se u jednom trenutku pređe oštricom  (hdid, na arapskom) preko kreveta i zidova sobe rodilje tako da se udalji demon Lilit.
«Vezana je veštica Lilit prstenovima od gvožđa u nosu, vezana je veštica Lilit gvozdenim  kleštima u ustima, vezana je veštica koja preti Zakojevoj kući lancem oko vrata, vezana je veštica Lilit  gvozdenim lisičinama oko zglavaka ruku, vezana je veštica Lilit komadima kamenja pričvrščenih za gležnjeve.»

U izvorima koji su danas glavni za upoznavanje osobina koje je premedijevalni judaizam pripisao Lilit, ni jedan je ne ocrtava još kao prvu Adamovu ženu.
Samo u Alfabetu Ben Sire, jednoj zbirki židovskih legendi anonimnog pisca krivo pripisane biblijskom piscu Ben Siri, koja je napisana u Perziji u X. veku, spominje se prvi put da Lilit utelovljuje mitsku zadaću već poznatu Prve Eve.
Zohar, glavno delo kabalističkog pokreta i kabalističke literature u celini, posvetie posle vrlo dug hagadistički i ezoterički razvitak Lilitinoj osobi i njezinim svojstvima Prve Eve, ali «iz Alfabetu Ben Sire», naglašava G. Scholem, «autor Zohara je očigledno uzeo mit o Lilit kao prvu Adamovu ženu.»

 

Aleksander Sulimov

Legenda o prvoj Evi

Pročitajmo ponovno, dakle, legendu Ben Sire u celosti, u prevodu koji sam napravila iz hebrejskog teksta koji se nalazi u «Ozar midrašim»:

« Evo anđela ozdravljenja: Sani, Sansenoi, Semengelof. Kad je Sveti, neka bude blagoslovljen, stvorio prvog čoveka sâmog, i rekao mu: nije dobro da čovek bude sam, i stvori mu ženu od zemlje i nazva je Lilit. Oni su se odmah počeli svađati. Ona kaže, ja ne ću leći ispod, on joj kaže, ja ne ću leći ispod, nego iznad, jer tebi je sudbina da budeš ispod a ja iznad. Ona mu kaže: mi smo oboje jednaki jer smo oboje od zemlje. Ali nisu se mogli složiti, i kad se Lilit u to uverila ona je izgovorila Ime u celosti, i odletela zrakom u svemir. Adam, stojeći, potužio se: žena koju si mi dao, napustila me. Sveti, neka bude blagoslovljen, poslao je odmah za njom tri anđela da ju dovedu natrag.
Bog reče Lilit da bi bilo bolje da prihvati povratak, inače će morati prihvatiti da od njezine dece umire svaki dan sto dečaka. Anđeli su ju našli u moru, u burnim vodama gde su Egipćani trebali poginuti utapljanjem. Obratili su se Lilit, ali ona nije htela prihvatiti povratak. Oni su joj rekli: utopićemo te u moru. Ona im je rekla: ostavite me jer ja sam upravo stvorena da činim zlo novorođenčadi od osam dana, i posle njihovog rođenja do dobi od dvadeset dana, ako su ta novorođenčad devojčice. Kad su oni čuli te reči zapretili su joj da će je vratiti natrag. Ona im se zaklela u ime živućeg i prisutnog Boga: svaki put kad vas vidim ili budem videla vaša imena ili vaše oblike na amjliji, neću izvršiti nasilje nad tim novorođenčetom. Prihvatila je da svakog dana umre sto demona, i zato pišemo imena anđela na talismane malih dečaka. Ona ih vidi i seti se svoje zakletve i dete ozdravi.»

Poučni cilj legende je jasan: opravdati praksu čarobnjaštva protiv Lilit koje je bilo široko rasprostranjeno u judaizmu, odnoseći ih natrag u mitska vremena Početaka, in illo tempore kada je svet i sve što on sadržava poprimilo oblik. Taj legendarni povratni proces, preko koga je snaga obreda osigurana ponavljanjem obrasca kojeg je prvi put izgovorio mitski junak, pojavljuje se isto tako u jednoj drugoj legendi koja se odnosi na Lilit gde je prorok Eliazar taj koji ispunjava tu ulogu.                

U legendi Ben Sire mitska je potvrda krajnje bogata, Lilit je tu vrlo blizu anđela, Adama i samog Boga. Ali ona će nas najviše zanimati kao Adamova družica.
Navodeći da je prva Adamova družica bila Lilit, stvorena od zemlje kao i on, legenda Ben Sire nas uvodi u širi sistem židovske kozmogonije gde su uloge već podeljene i poznate. Ova biblijska pripovest poprima smisao ponajpre u odnosu na stvaranje čoveka i žene. Ali i sama Biblija sadržava dve pripovesti o tom stvaranju.                  

                U prvoj, u Postanku 1:27, rečeno je: « I Bog stvori čoveka na svoju sliku, na svoju sliku ga stvori, muško i žensko ih stvori.»

                Drugo , u Postanku 2:21-22, je više razrađeno: « Bog pošalje na Adama neku obamrlost i on zaspi, i Bog uze jedno od njegovih rebara i zatvori mesom iznad. I od rebra, koje je uzeo čoveku, Bog napravi ženu koju mu predstavi.»

Dok se prva biblijska pripovetka, razrađena kasnije u jahvističkoj tradiciji, može čitati kao ona o podjednakom stvaranju, ili dvospolnom, druga, više beležena i društveno više isticana proizlazi iz elohističke tradicije koja je mnogo starija. Ta istorijska tačnost izgleda mi važna, jer ona podcrtava grešku koju bi trebalo uvažavati, da su prve slike židovske žene bile nužno pozitivnije.
Sledom rabinskih objašnjenja, legenda Bena Sira se mogla pojaviti kao pokušaj pomirenja između dve biblijske pripovetke. Ali, čak i ako uzmemo u obzir ovu pretpostavku, autonomno i podjednako stvaranje, koje ona predlaže za prvu Adamovu družicu, plaća se promašajem i kao čin pomirenja, te propast Lilit ostavlja slobodno mesto za pravu Evu, nastalu od čovekovog tela.

Tema Prve Eve

Ako stvarno u legendi Bena Sire Lilit utelovljuje prvi put osobu Prve Eve, ta legendarna tema već mu je bila poznata, i druge židovske legende sažete ovde dolje opisuju neprekidne Božje promašaje da stvori Adamovu prikladnu družicu:

« Ne uspevajući dati Adamu prikladnu družicu, Bog je, ne obeshrabrivši se, napravio nov pokušaj: izradio je pred Adamovim očima anatomiju jedne žene služeći se kostima i spletom mišića, krvi i žlezdanim izlučevinama, zatim prekrivajući sve kožom i nadodavajući čuperke dlaka na nekim mestima. Pogled na to izazvao je takvu odvratnost kod Adama da je, dok je ta žena, Prva Eva, stajala pred njim u svojem punom sjaju, on je osetio strašnu odbojnost. Bog je shvatio da je promašio još jednom, i odnio je prvu Evu. Kamo je ona otišla? Niko ne zna sigurno.»

Nasuprot savršenoj tvorbi čoveka, ponavljanje božanskih promašaja u stvaranju žene opravdava njezinu prirodu «promašenog bića». Tim povodom volela bih navesti još jednu legendu koja, štaviše, stavlja pod znak pitanja konačni Božji izbor da stvori ženu od Adamovog rebra:
« Sveti, neka bude blagoslovljen, istražio je od čega da napravi ženu. On reče: 'Neću ju stvoriti od lobanje (Adamove), ona bi bila ohola, niti od oka, bila bi uhoda, niti od uha, bila bi indiskretna, niti od usta, bila bi ogovarateljica, niti od srca, bila bi ljubomorna, niti od ruke, bila bi kradljivica, niti od noge, bila bi razvratnica. Ja ću ju stvoriti od jednog mesta na čoveku koje je skriveno (rebro), i ostaje skriveno čak i kad je go! A međutim, vi ste odbacili sve moje savete…Nisam ju stvorio od lobanje, a ipak je ohola: Devojke Ciona su ohole, one hodaju uzdignuta vrata.» ( Izaija 3:16)… Niti od uha, a ipak je indiskretna: ' Sara je prisluškivala na ulazu u šator». (Postanak 18:10)… Niti od usta, a ipak je ogovarala: 'Mirjam je ogovorala Mojsija' (Brojevi 12:1)….»

 

Uobražena, radoznala, indiskretna, alapača, ljubomorna, kradljivica, razvratnica, ni jedna od ovih mana  pripisivanih ženama izgleda da nije zaboravljena u ovom rabinskom komentaru knjige Postanka. Ali, najznačajnije je da je svaka od ovih mana pripisivana velikim ženskim ličnostima Biblije. Sara, Mirjam, isto tako Dina i Rahela, koje su spomenute u sledu istog komentara, su ipak daleko od toga da ih se prezire  u židovskoj literaturi. To nastojanje, da se istaknu mane nazvane ženskima kod najcenjenijih ženskih likova židovske istorije, nije usamljeno, i Linda Kuzmak je to otkrila kao osobinu legendarnog židovskog korpusa koji je stekao ugled preko rabinskih komentara o krivnji prve žene. Ja ću se pridružiti isto tako tom ocrnjivanju dubljih namera judaizma da se odbaci svaka mogućnost socijalizacije žene. Nisu uračunate u popis stanovnika izraelskog naroda, isključene iz Zajednice (Kahal), neki su komentatori čak odlučili da žene ne pripadaju zajednici Izraela.
               

Protivnici mnogih legendarnih događaja koji su ocrnjivali ženu, onaj o stvaranju Lilit od zemlje, kao i Adama, nije imala sledbenike. Čak su poricali u komentarima, govoreći da je Bog stvorio Lilit, Prvu ženu, kao što je stvorio i Adama, «samo što je pri tom koristio smeće i blato umesto čistog peska.»
Uspoređujući te razne legende, mi u njima možemo pročitati ne toliko sećanje na Prve Eve, uznosite i samosvesne, nego potvrdu o urođenoj inferiornosti žene kao promašenog stvotrenja.

Alex Alemny

Tema obrnutog snošaja

Ali još više nego tema podjednakog stvaranja Adama i Lilit u legendi Ben Sire, to je nezin zahtev za obrnutim snošajem koji je odredio Lilit kao feministicu pre Pisma.
Ne smatrajući ga grehom, židovski moral osuđuje taj položaj kao prostački i perverzan. Ipak, perverzija, kad označava homoseksualnost, sodomiju ili masturbaciju, pripisuje se zabranjenoj praksi jer nisu prokreativne, dok obrnuti položaj sigurno nije sterilan. Folklor ga čak preporučuje kao boljeg za dobivanje dečaka. Ne proizlazeći iz eugeničke osude, odbijanje Adama da legne ispod Lilit otkriva najpre sistem pretstavljanja sveta gde prvenstvo muškog zakona nije nikad osporavano. Pobijajući jedan simbolički i društveni red gde muškarac vlada nad ženom, seksualni zahtev Lilit za gornjim položajem samo je znak koji najavljuje njezinu demonsku bit.

                Položaj nazvan obrnutim je ustvari svojstven slikovitom antičkom, egipatskom i grčkom prikazivanju, gde demonijačka tendencija pripisana ženi se pojavljuje kroz činjenicu zarobljavanja i apsorbiranja muške snage.
Sfinga je često prikazana u tom položaju, a u Edipu ili u legendi o osvajaču, Marie Delcourt se pita da li bi za dominaciju nad ženom bilo dovoljno da  se postavi na njezino «prirodno» mesto, ispod muškarca.
Obrnuti položaj isto je tako pripisivan ženskim demonima u židovskim verovanjima, tako što je rečeno, na primer, u Zoharu:

« Kada je Adam imao sto trideset godina on se spario sa ženskim duhovima, stvorivši tako Naamu. Zbog njezine lepote Elophimovi sinovi su legali s njom. Ona je ostala trudna s njima i proširila je zle duhove i žene- vampire koji lutaju noću skitajući svetom. Oni se igraju s muškarcima te deluju na taj način da im ištrcavaju seme nasumce, svugde gde muškarci stanuju sami u nekoj kući, one se postave na njega i zgrabe ga, one se prilepe uz njih i prisvoje njihove želje, zatim rađaju njihovu decu.» (ZoharI,19b).

                Obeležena kao jedna od četiri demonskih majki (druge su Agerat, Mahala i Lilit), Naama se najčešće vezuje uz zavodnička zlodela Lilit. U ovom redku Zohara, koji je zapravo odjek talmudskog sećanja na Lilit koja prisvaja muškarce dok spavaju sami u osamljenoj kući, i Naama je dio tih žena-vampira «koje legnu čoveka». Primetićemo usput da označavajući ženska bića, reč succube, žena-vampir, je u muškom rodu kao i reč incube, vukodlak koji, naprotiv, prikazuje muške demone koji iskorištavaju žene dok spavaju. Osim toga žene-vampiri (succube) etimološki bi trebale označavati osobe koje ležu ispod (iz latinskog sub cubare), ali i tu isto Marie Delcourt naglašava, da bi i Rimljani ocenili kao protuprirodno postojanje progoniteljice koja se obara na čoveka kojeg želi. Larousse izgleda deli tu odbojnost, jer definira succub kao «demona koji uzima ženski oblik da bi se predao muškarcu», ( a ne da ga uzme). Dakle, moramo prihvatiti da je Lilit demon succube a ne incube.
U judaizmu smatrane beztelesnim bićima jer Bog, stvorivši ih šestog dana, nije više imao vremena da im da telo pre dolaska šabata, te su demoni stalno u potrazi za životnim tekućinama, kao što su moždina, krv i sperma. Zato je glavno zlodelo pripisano Lilit, kao i drugim ženskim demonima to što uzbude muškarce i što koriste njihovo seme za demonsku prokreaciju ležući na njih.
Lilitina želja da legne iznad Adama pojavljuje se kao primena tih verovanja koja se odnose na demonsku prokreaciju. Daleko od toga da upućuje na bilo kakvu nadmoć ženske bitnosti u antičkom judaizmu, uzaludan Lilitin zahtev za obrnutim snošajem potvrđuje njezi pravu prirodu ženskog demona.
Kabalistička književnost koja je potanko izložila Lilitine seksualne osobine istovremeno je naglašavala demonsku prirodu žene i ideju da je besomučnik proizvod ženskog elementa kozmosa. Mitska figura Lilit, Prve Eve i kraljice demonâ tu se pojavljuje kao bit prisutnosti zla u svetu. Na vrhuncu svoje kabalističke karijere dobiće mesto uz samoga Boga, koji je u trenu kad ga je napustila Božanska Prisutnost (Šehiná) koja je sledila decu Izraela u progonstvo, uzeo za ljubavnicu Lilit, ženu-robinju.

Kazivanje Lilit

U legendi Ben Sire, Lilitin demonizam se podvostručio njenim rečima: Lilit koja glasno izražava svoju seksualnu želju, isto kao što izgovara božje ime, u celosti kriva je za dvostruki prestup.
Dok židovski bračni vodiči preporučaju odobrenje i pristanak supruge prilikom seksualnih odnosa, ili u izrazima rabi Abrahama ben Davida iz Posquiera, namere vođenja ljubavi (koja se odnosi na supruga) ide usporedno s mišljenjem supruge, te oni osuđuju ženu koja bi rečima izrazila svoju želju: «Pravo značenje tog mišljenja je da se ne iskaže rečima, jer žena koja usmeno traži spolni odnos (Tašmiš-hamitá) označena je kao prostitutka».

Lilit je bila Prostitutka velike božice Inini, i taj naziv održavan slikom babilonskog bluda proširen je judaizmom da bi označio raskalašenost žena koje bi se usudile izraziti svoju želju drugačije osim izgledom ( kićenjem).
Razvratnost (Tiflut, tumačena kao opscenost) je večni argument seksualnog dopuštenja, za koje se misli da ju žene predstavljaju.On ide ravnopravno s onim o slabosti duha (da'atan kalot) koja im se tradicionalno pripisuje, i koju će Lilit posvedočiti usudivši se izgovoriti božje ime.
Izgovaranje božjeg imena, suvišnog za izražavanje seksualne želje, dodiruje jednu osnovniju zabranu, onu koja preti samim premisama židovske vere bazirane na božanskoj transcendentnosti. Kršenje te zabrane nadodava demonskoj Lilitinoj osobi poslednju osobinu koja ju briše nepovratno iz izraelske zajednice. Udaljivši je zauvek od Zemlje, njezin let po prostorima svemira, i njezina pronalaženja u uzburkanim vodama, vraćaju je u demonsko područje koje je njezino. “Ja sam stvorena samo zato da činim zlo novorođenčadi” potvrđuje Lilit, i nastavak legende ne pridodaje ništa mitu Prve Eve. Ona opisuje vračke koje su se koristile protiv Lilit, od kojih su najbrojnije tragove sačuvale hamajlije. Pored imena tri anđela koji su ju našli na obali Crvenog mora, ti amuleti nose opću formulu najsažetiju i najčešće upotrebljavanu protiv demonijačkih Lilitinih napada.
“Adam i Eva, Lilit van” - Ovaj poziv koji služi za to da ukloni pretnju koju pretstavlja seksualno pohotljiva Lilit i da ostavi mesto pravoj Evi, isto tako grešnoj, podseća ipak da je Eva slika iskonske žene stvorene da Adamu služi kao pomoć.
Samo jedna ženska demonska figura može nastojati osporavati Adamovu nadmoć i red koji je nametnut svetu. Lilit je ta figura i da bi trajao taj poredak, pomoć magije nije zanemariva.
Michèle Bitton, rođena je u Maroku, doktorica sociologije. Djela: Être juif en France aujourd'hui (1997); Poétesses et lettrées juives. Une mémoire éclipsée (1999); Présences féminines juives en France (2002), La Coopération féminine de 1965 à nos jours (2003). Istakla se u borbi za ženska prava.