Hana Arent i Martin Hajdeger

„Hajdeger ima izuzetno veliki značaj za svetsku istoriju i filozofiju. Zato će njegova dela i u budućnosti biti nezaobilazna“, kaže Ulrih fon Bilov, direktor odseka za arhiviranje u Nemačkom literarnom arhivu. U toj instituciji u gradiću Marbahu kod Štutgarta, čuva se Hajdegerova intelektualna zaostavština, između ostalog i njegovo kapitalno delo „Biće i vreme“ objavljeno 1927. godine. Na predlog njegove učenice Hane Arent (1906-1975) Hajdeger je 1969, dakle još za života, svoje zapise predao Literarnom arhivu. I tamo su oni izazvali veliko interesovanje. Hajdeger je izazvao revoluciju u filozofiji, smatra arhivar Fon Bilov: „On je smatrao da filozofija nije hermetički zatvorena sfera rezervisana za naučnike i akademike, već je pokušao da je poveže sa konkretnim životom pojedinca.“

Ljubav do poslednjeg daha

____________________________________________________



Budući da je njihov emotivni odnos počeo kad je Hana imala 18 godina pa do njenog poslednjeg dana, mislite li da se za oboje odigralo nešto značajno?

Za Hajdegera baš i ne, pored nje imao je još ljubavnih veza. Za Hanu bilo je odlučujuće. Kad je 1933. napustila Nemačku, posle čega ju je čekalo teško iskustvo po francuskim logorima i izbeglištvu, raskinula je sa svime što je bio njen život: s rodnom zemljom, maternjim jezikom, velikom ljubavlju. Ljubav prema njemu i to što ju je voleo za nju je veoma važno. Da je Hajdeger nije napustio, bilo bi joj mnogo teže da ode, ali to ju je spaslo i učinilo filozofom.


iz razgovora sa Katrin Kleman,
autorkom romana „Martin i Hana“,
o najvećem filozofu XX veka, i Hani Arent,
jevrejskoj intelektualki velike duhovne dubine.
On je njen profesor, ona njegov student.
Uprkos njegovoj nacističkoj epizodi,
njihova ljubav traje 50 godina.
Ali sve vreme on je i oženjen sa Elfride...

___________________________________________________________

NAD bolesničkom posteljom penzionisanog profesora filozofije susreću se dve starice. Supruga i ljubavnica. U jednom dugom kišnom danu, odani čuvar njegovog porodičnog mira i njegova najveća životna strast, pokušavaju da svedu decenijske račune... Zaplet u ovom ljubavnom trouglu dobija neočekivani obrt sa saznanjem da su ljubavnici Martin Hajdeger i Hana Arent.

Francuska književnica Katrin Kleman ispisala je ovu priču inspirisana poslednjim susretom jednog od najvećih nemačkih filozofa 20. veka, osuđenog zbog podrške nacistima i njegove nekadašnje učenice, koja je svetsku slavu slobodnog mislioca stekla zalažući se za prava svojih sunarodnika Jevreja. ”.

“Hana je bila more, Orijent zore, a Martin - Zapad sutona, spoj između sunca i bivstva. Na tom mestu iz snova, Martin nije imao drugih reči. Njegove oči nestajale su u Haninim, do kože,” piše Katrin Kleman.

Radnja romana započinje 15. avgusta 1975. godine, kada na proputovanju kroz Evropu, Hana Arent koja tada već 30 godina živi u Americi, dolazi u Frajburg i zatiče nemoćnog i posrnulog Martina, muškarca koji je snagom svoje misli pola veka bio vladar njenoga srca i uma, uprkos muževima, ljubavnicima, ratu, holokaustu.

 Nad njim bdi Elfride Hajdger “Nemica, zakonita.”
Držeći se okvira činjenica iz života Hajdegerovih i Arentove, Katrin Kleman i sama filozof po obrazovanju, kroz tri paralelne ispovesti, osvetljava etičke, političke, životne stavove svojih junaka, ali i njihove erotske porive:

“Zajedno, kada su se voleli, Martin i Hana slušali su Betovena, ne paleći lampu. Na njihove isprepletane ruke padala je senka, na njihove neme usne; i kada je klečeći između Martinovih nogu Hana poželela da se pomeri, stezao ju je jače, da nekako zauzda njeno nestrpljivo telo. Muzika nije volela uzbuđenje, muzika nije podnosila stvarnost... Potom bi igla na ploči počela da grebe. Martin bi popustio stisak kolena i nagao se da svoje usne spusti na Hanine, jezik ubaci do njenog nepca i tako upije melodiju, koja se završila.”

Romansa je započela 1924. na univerzitetu u Marburgu, a tajno su se sastajali četiri godine (Martin je već sa Elfride imao dva sina). Već slavni profesor Hajdeger, koji je poklekloj nemačkoj i umornoj evropskoj misli vratio veru u moć filozofije, nadahnuće nalazi u 17 godina mlađoj Jevrejki, koja mu se divi studentskim zanosom. U romanu Klemanove, zove je “moja Grčka”:

“Zemlja korena, govorio je. Domovina filozofije. U pepeljastoj senci maslina, duh Grčke iskrsavao je između dorskih stubova, a duh Grčke bila je ona, govorio joj je Martin.”
Kada pedeset godina kasnije, Hana Arent ulazi u konačan obračun sa svojom suparnicom, jedna od najvatrenijih rasprava vodi se oko toga koja je od dve žene imala presudniji uticaj na nastajanje čuvenih Hajdegerovih dela. Elfride ističe svoju požrtvovanost, odanost, praktičnost, dok je Hana imala svoje, materijalne dokaze:
“Pismo joj je poslao u vreme kada je iznajmio seosku sobu da bi radio u miru, bez porodice. ’Bivstvo i vreme’ nastalo je u vrsti filozofske groznice, koju bez nje ne bi ni spoznao, bez njegove tajne devojke. To joj je i napisao”.

Ljubavna oluja smiruje se Haninim bekstvom u Berlin, da bi na scenu stupila istorijska pošast, marš nacista ka vlasti, zbog koje će svoje bekstvo, kao Jevrejka, nastaviti ka Francuskoj, a potom i Americi.

______________________________________________________________

-Kad je Hana Arent 1933. pobegla iz Nemačke, prijatelji su je izvestili da se Hajdeger ružno ponaša prema filozofu Edmondu Huserlu, koji je Jevrejin. Ona mu šalje ljutito pismo i od njega dobija odgovor: „Kako se usuđujete da pomislite da sam antisemita kada sam voleo Vas?“

- Tačno, nije on bio antisemita, bio je kukavica. Antisemita je bila Elfride. Nacistkinja do kostiju i vrlo angažovana.
_____________________________________________________________

U onom što je za Hanine sunarodnike bila smrtna presuda, veliki profesor Hajdeger vidi istorijsku šansu za svoju otadžbinu.
Učlanjuje se u Hitlerovu stranku, postaje rektor frajburškog univerziteta, ali vrlo brzo, kada od njega zatraže da ukloni nepodobne ljude i knjige, posle samo deset meseci - daje ostavku.
Taj kratak politički zanos i zabluda, koštaće ga posle rata: otpušten je sa fakulteta, oduzete su mu počasti, osuđen na tri godine gubitka građanske časti. Veliki Hajdeger povlači se u sebe, u depresiju... Sve dok se 1950. godine u njegov život ne vrati Hana. Još jedan strastan susret, posle koga Elfridi prvi put priznaje svoju tajnu ljubav. Martin i Hana viđaće se i dopisivati još četvrt veka, ali nikad više sami uz Betovena. Nad njihovim susretima stražariće verna supruga.

Samo četiri meseca posle poslednje posete Frajburgu, Hana Arent umire u Njujorku, u šezedset devetoj godini. Pokosiće je srčani udar pred prijateljima. Šest meseci kasnije umire u svom krevetu već ozbiljno oboleli Martin. Elfride Hajdeger nadživeće ih skoro dve decenije. Umrla je u 98. godini i sahranjena je pored svog muža.


___________________________________________________
- U središtu vaše knjige ljubavni je trougao između Hajdegera, Hane i Elfride. Da li je na taj trougao imalo uticaja to što su oboje slavni?

- Ne, oni zapravo nikada nisu bili slavni i ljubavnici istovremeno. Kad je on bio slavan, ona nije bila ništa, kad je ona bila slavna, on nije bio ništa. Ne treba zaboraviti i treću jezivu Elfride.


______________________________________________