Geor Carlin, Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo,nego momentima koji nam oduzmu dah.

Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće zgrade ali kraće živce, šire puteve a uža gledišta.Trošimo više ali imamo manje,kupujemo više ali uživamo manje.Imamo veće kuće i manje porodice,više pogodnosti a manje vremena.

Imamo više diploma ali manje razuma,više znanja ali manje rasuđivanja,više stručnjaka ali ipak više problema,više medicine ali manje zdravlja.

Pijemo previše,pušimo previše,trošimo nesmotreno,smemo se premalo,vozimo prebzo,previše se ljutimo,prekasno ležemo,ustajemo previše umorni,čitamo pomalo,gledamo TV previše i molimo se preretko.

Umnogostručili smo naše imetke ali smanjili svoje vrednosti.

Govorimo previše,volimo preretko i mrzimo prečesto.

Naučili smo kako da preživljavamo ali ne i kako da živimo.

Dodali smo godine životu ali ne i život godinama.

Stigli smo sve do meseca i natrag ali imamo poteškoće da pređemo preko ulice,da upoznamo novog komšiju.

Osvojili smo vanjski prostor ali ne i unutrašnji.

Uradili smo velike stvari ali ne i bolje.

Očistili smo zrak ali zagadili dušu.Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude.

Pišemo više ali učimo manje.Planiramo više ali postižemo manje.

Naučili smo žuriti ali ne i čekati.
Pravimo više kompjutera da sadrže sve više informacija,da proizvode više kopija,a u stvari komuniciramo manje i manje.

Ovo su vremena brze prehrane i sporog varenja,velikih ljudi i sitnih karaktera,brzih zarada i plitkih odnosa.

Ovo su dani dve plate ali više razvoda,luksuznijih kuća ali uništenih domova.

Ovo su dani brzih putovanja,višekratnih pelena,moralnosti koja se može odbaciti,jednodnevih predstava,preteških tela i tableta koje čine sve od hrane,da utišaju i da ubiju.

Ovo je vreme kada ima mnogo toga u izlogu a ništa u skladištu.

Vreme kada vam tehnologija može doneti pismo i vreme kada možete odabrati da li ćete ga podeliti sa nekim ili obrisati.

Zapamtite,recite poneku ljubaznu reč onome koji vas gleda sa strahopoštovanjem,jer ta mala osoba će sutra odrasti i otići.

jetite se da date topao zagrljaj onome kraj vas jer je to jedino blago koje možete dati srcem a ne košta ni pare.

Setite se da kažete ono „volim te“vašim voljenima,ali najviše od svega i mislite tako.

Poljubac,zagrljaj se zakrpiti povredu,setite se držati za ruke i ceniti momente jer jednog dana ta osoba neće biti tu ponovo.

Dajte vremena,dajte ljubavi, podelite vaše dragocjene misli s' drugima.

1.Odacite brojeve.Starosnu dob,težinu,visinu...prepustite to doktorima,zato ih plaćamo.

2.Zadržite samo vesele prijatelje.Loša raspoloženja vas jedino vuku ka dnu.

3.Nastavite učiti.Naučite više o veštinama,vrtlarstvu,...o bilo čemu.Nikad ne dajte mozgu da bude besposlen.Besposlen um je radionica lošega.A ime lošeg je Alchajmerova bolest.

4.Uživajte u jednostavnim stvarima.

5.Smejte  se često,dugo i glasno.Smejte  se dok ne izgubite dah.

6.Suze se dešavaju.Izdržite,odbolujte i produžite dalje.Jedina osoba koja je uz nas celi život smo mi sami.Budite ŽIVI dok ste živi.

7.Okružite se onim što volite,bila to obitelj,ljubimci,uspomene,muzika ,biljke,hobiji,..b ilo šta.Vaš dok je vaše sklonište.

8.Cenite svoje zdravlje.Ako je dobro čuvajte ga.Ako je nestabilno popravite ga.Ako ga  možete popraviti,nađite pomoć.

9.Ne preuzimajte krivicu.Krenite na put do šetališta,do obližnje pokrajine,do strane zemlje,ali NE tamo gdje je krivica.

10.Recite ljudima koje volite da ih volite u svakoj prilici.

I zapamtite:

Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo,nego momentima koji nam oduzmu dah.