KATEGORIJE

24. 5. 2014.

Oskar Vajld, Slavuj i ruža





Rekla mi je da će plesati sa mnom ako joj donesem crvenih ruža - kliknuo student - ali u svom mojem vrtu nema crvene ruže .

Iz svog gnezda na hrastu ljutiku čuo ga slavuj i izvirio između lišća i čudio se .

- Nema crvene ruže u celom mojem vrtu ! - Uzvikivao i krasne mu se oči napunile suzama . - Ah , do kakvih sitnica stoji sreća ! Pročitao sam sve što su napisali mudraci i znam filozofiji sve tajne , ali mi je život bedan jer mi nedostaje crvena ruža .

- Evo napokon verna ljubavnika - reče slavuj . - Noć po noć pevao sam o njemu , iako ga nisam znao : noć po noć pričao sam njegovu zgodu zvezdama , a sada ga vidim . Kosa mu je tamna kao zumbulov cvet , a usne mu rumene kao ruža koju želi ; ali lice mu je od ljubavi pobledelo kao belokost i jad mu se ubeležio na čelu .

- Sutra uveče priređuje vladar ples - mrmljao je mladi student - a moja će ljubav biti na plesu . Ako joj donesem crvenu ružu , plesaće sa mnom sve do jutra . Ako joj donesem crvenu ružu , držaću je u zagrljaju i ona će mi nasloniti glavu na rame , i stezaću ruku njenu u svojoj . Ali nema crvene ruže u mom vrtu , pa ću sedeti sam a ona će proći mimo mene . Neće ni mariti za mene i srce će mi pući .

- To je zaista pravi ljubavnik - reče slavuj . - O čemu ja pevam , to on trpi : što je meni radost , njemu je jad . Ljubav je zaista divota . Vrednija je od smaragda i skupocenija od finih opala . Biser i mogranj ne mogu je kupiti niti se prodaje na tržištu . Ne stiču je trgovci niti se može zameniti na vagi za zlato .

- Muzičari će sedeti na svojoj galeriji - reče mladi student - i sviraće na svojim instrumentima , a moja će ljubav plesati uz glas harfe i gusala . Plesaće tako lako da se nogama neće dodirivati poda , a dvorani će se u šarenim haljinama zgrtati oko nje . Ali sa mnom neće plesati jer nemam crvenu ružu da joj dam - i on se bacio u travu , pokrio lice rukama i zaplakao .


- Zašto on plače ? - Zapita mali zeleni gušter kad je protrčao kraj njega , a rep napeo uvis .

- Zbilja , zašto ? - Reče leptir koji je lepršao za sunčanom zrakom .

- Zbilja , zašto ? - Šapne svom susedu bela nežnim , tihim glasom .

- Plače zbog crvene ruže - reče slavuj .

- Zbog crvene ruže ! - Zaviču oni - jako je smešno !

A mali gušterčić , koji je bio cinik , nasmeje se na sav glas .

Ali slavuj je razumeo tajnu studentovog jada te je ćuteći sedeo na hrastu i promišljao o tajnoj ljubavi .

Odjednom on raširi smeđa krila za let i ustremi se u vazduh . Proleti šumarkom kao sena i kao sena proleti vrtom .

Usred tratine stajala je krasna ruža pa kad ju je slavuj spazio , poleti  njoj i spusti joj se na grančicu .

- Daj mi crvenu ružu - dovikne joj - a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu . No ruža odmahne glavom .

- Moje su ruže bele - odgovori ona - bele kao pena morska i belje nego sneg na planini . Ali otiđi mojoj sestri koja se plete oko starog sunčanika i možda će ti ona dati što ti želiš .

Odleti slavuj k ruži što se plete oko starog sunčanika .

- Daj mi crvenu ružu - dovikne joj a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu . Ali ruža odmahne glavom .
- Moje su ruže žute - odgovori ona - žute kao kosa morske vile što sedi na prestolu jantarovu i žuće nego sunovrat što cvate na livadi dok je kosac ne pokosi . Ali otiđi mojoj sestri koja raste pod studentovim prozorom i možda će ti ona dati što želiš .

Odleti slavuj k ruži što raste pod studentovim prozorom .

- Daj mi crvenu ružu - dovikne joj - a ja ću ti otpevati svoju najslađu pesmu . Ali ruža odmahne glavom .

- Moje su ruže crvene - odgovori ona - crvene kao golubove noge i crvenije nego silni koralj što se vije po okeanskoj pećini . Ali zima je sledila moje žile , mraz je oprljio moje pupoljke , bura je slomila moje grančice i ja neću imati ruže cele ove godine .

- Samo jednu jedinu crvenu ružu želim ja - uzvikne slavuj - jednu jedinu crvenu ružu ! Zar nema nikakav način kako bih je dobio ?

- Ima način - odgovori ruža - ali je tako strahovit te se ne usuđujem da ti ga kažem .

- Reci mi - reče slavuj - ja se ne plašim .

- Ako želiš crvenu ružu - reče ruža - moraš je stvoriti pesmom po mesečini i obojiti je krvlju iz svoga srca . Moraš prsa nabosti na trn i pevati mi . Cele celcate noći moraš da mi pevaš , a trn ti se mora zabadati u srce , tvoja živa krv mora teći u moje žile da postane mojom .

- Smrt je velika cena za crvenu ružu - reče slavuj - a život je svakomu jako drag . Radost je sedeti u zelenoj šumi , motriti Sunce u zlatnim kolima i gledati Mesec u bisernim kolima . Sladak je glogov miris , slatki su zvončići što se kriju u dolini i crnica što cvate na brijegu . Ali ljubav je bolja nego život , a šta je ptičje srce prema ljudskome srcu ?
Raskrilio on smeđa svoja krila za let i uzvio se u vazduh . Preleteo baštom kao sena i kao sena projurio šumarkom .

Mladi je student još ležao u travi gde ga je slavuj ostavio i još mu se nisu bile osušile suze u krasnim očima .

- Veseli se - dovikne mu slavuj - veseli se , dobićeš svoju crvenu ružu . Stvoriću je pesmom na mesečini i obojiti ću je krvlju iz srca svog . Za uzvrat tražim jedino da budeš veran ljubavnik jer ljubav je mudrija od filozofije , koliko god bila filozofija mudra , i moćnija od vlasti , koliko god vlast bila moćna . Krilima joj je boja kao plamen , a plamene je boje telo njeno . Usne su joj slatke kao med , a dah joj je kao tamjan .

Student pogleda iz trave i oslušne , ali nije razumeo šta mu slavuj veli jer je znao jedino ono što piše u knjigama .

No hrast je razumeo i rastužio se jer je jako voleo maloga slavuja koji je sagradio gnezdo u njegovim granama .

- Otpevaj mi poslednju pesmu - šapne mu - ostat ću sam samcat kad tebe ne bude .

Tako je slavuj otpevao hrastu pesmu i glas mu je bio kao voda što klokoće iz srebrna vrča .

Kad je on otpevao pesmu svoju , ustane student i izvadi iz džepa beležnicu i olovku .

- On ima formu - govorio je sam sebi , odlazeći šumarkom - to mu se ne može poreći , ali ima li čuvstva ? Čini mi se da nema . Zaista je poput većine umetnika ; sasvim je stil , a nema nikakve iskrenosti . Ne bi se žrtvovao za druge . Misli jedino na muziku , a svako zna da su umetnosti sebične . Ali mora se priznati da ima u glasu nekih krasnih zvukova . Žalost je što ti zvuci ne kazuju ništa i nisu od nikakve praktične koristi .

I ode u svoju sobu , legne na svoj slamnati krevetac i stane misliti o ljubavi ; a nakon časka zaspi .

A kad je Mesec zasjao na nebu , odleti slavuj k ruži i nabode prsa na trn . Cele celcate noći pevao je grudi nabodenih na trn , a hladni kristalni Mesec nagnuo se i slušao . Cele je noći pevao slavuj , a trn mu se zabadao sve dublje i dublje u grudi i živa mu je krv isticala .

Pevao je najpre kako se ljubav rodi u srcu mladića i devojke . A navrh ruže procvetala je divna ruža , latica za laticom redala se kao što se pesma redala za pesmom . Bila je isprva bleda kao magla nad rekom , bleda kao prvo jutro i srebrna poput krila zorinih . Kao sena nizija u srebrnom ogledalu , kao sena ružina u ribnjaku , takva je bila ruža što je procvala na najvišoj grančici .

Ali ružino stablo dovikne slavuju neka se jače pritisne uz trn . - Pritisni jače , mali slavuju - doviknulo mu ružino stablo - jer će svanuti dan dok još nije dokončana ruža .

Slavuj pritisne jače uz trn , a sve glasnije i glasnije orila mu je pesma jer je pevao kako se rađa strast u duši muškarčevoj i devojčinoj .

A nežna rumen sunula u ružine latice , kao rumen na mladoženjinu licu kad nevesti poljubi usta . Ali trn se još nije bio zabo u srce i ružino je srce bilo još belo jer jedino krv iz slavujeva srca može zacrveniti ružino srce .

A stablo dovikne slavuju neka pritisne jače na trn . - Pritisni jače , mali slavuju - doviknulo mu stablo - jer će svanuti dan pre no što je dokončana ruža .

Pritisnuo slavuj jače na trn i trn mu dopro do srca i ljuta ga bol probola . Gorka je , gorka bila bol , a sve uznositija i uznositija bila je njegova pesma jer je pevao o ljubavi što se usavršava u srcu , što ne umire u grobu .

A divna se ruža zarumenila kao rumen na istočnom nebu . Crvenio se rub laticama , a kao rubin crvenelo se srce .
Ali slavuju je sve slabio glas i krila mu lepršala , a oči se zamaglile . Pesma mu je slabila te slabila i on je osećao da mu nešto guši grlo .

A zatim ispeva poslednji pev . Beli ga je Mesec čuo te zaboravio na svanuće i zastao na nebu . Crvena ga je ruža čula , sva zadrhtala od zanosa i rastvorila latice hladnom jutarnjem povetarcu . Jeka ga je odnela u svoju purpurnu pećinu u brdima i probudila pastire iz sna . Preleteo je preko trske kraj reke i ona je javila moru glas .

- Praćenje , gledaj ! - Uzvikne ružino stablo - ruža je sada savršena - ali slavuj mu nije odgovorio jer je ležao mrtav u visokoj travi , s trnom u srcu .

A u podne otvorio student prozor i pogledao - Divna li slučaja ! - Uzviknuo - evo crvene ruže ! Otkad živim , nikad nisam video ovakvu ružu . Tako je divna da verovatno ima dugačko latinsko ime - i on se nagnuo i otrgnuo je .

Nataknuo zatim šešir i pohrlio k profesorovoj kući s ružom u ruci .

Profesorova je ćerka sedela na vratima i motala na vitlo modru svilu , a pseto joj ležalo do nogu .

- Rekli ste da ćete plesati sa mnom ako vam donesem crvenu ružu - reče student . - Evo najcrvenije ruže na svetu . Večeras ćete je nositi kraj srca , a kad budemo plesali , pričaće Vam ona kako vas ljubim .

Ali devojka se namršti .

- Bojim se da mi neće pristajati uz haljinu - odgovori ona - osim toga , kancelarov mi je nećak poslao pravih dragulja , a svako zna da su dragulji vredniji nego cveće .
 Kunem se doista , vi ste jako nezahvalni - reče student zlovoljan i baci ružu na drum gde je pala u jarak i kola je pregazila točkom .

- Nezahvalna ! - Reče devojka . - Reći ću vam nešto , vi ste jako surovi ; a napokon , ko ste vi ? Samo student . Mislim da vi nemate ni srebrne kopče na cipelama kao što ih ima kancelarov nećak - i ona ustade i ode u kuću .

- Kako je ljubav glupa - reče student odlazeći . - Nije ni napola toliko korisna kao logika jer ne dokazuje ništa i uvek kazuje ono što se ne zbiva i navodi te da veruješ što nije istina . Zaista je sasvim nepraktična , a kako je u naše doba glavno biti praktičan , vratiću se ja k filozofiji i učiću metafiziku .

Vratio se dakle u svoju sobu , izvadio veliku prašnu knjižurinu i uzeo čitati .

2 коментара:

Анониман је рекао...

Ovo je prelepa priča

Unknown је рекао...

Ova bajka je nešto najtužnije, ali i najljepše djelo koje sam ikada pročitala!

Постави коментар