SEKS I GRAD, Feministička urbana bajka

SEKS I GRAD: Feministička urbana bajka
Marina Blagojević

Serija "Seks i grad" je završena. Tačnije, završen je prvi deo koji se neće mnogo razlikovati od drugog dela, koji se neće mnogo razlikovati od trećega dela itd. Primenjena je jednostavna formula : sex + shopping+ New York. Svako je ovde našao ono što je tražio. Svaka je ovde našla ono što je tražila. Prosto zato što je ponuda bila ogromna: "sex shopping center". Mnogo je toga bilo da se nauci, za mnogo toga je bilo dobro da se shvati da postoji. Neki će ovu seriju čak smatrati edukativnom. Na Balkanu nije na odmet prikazati žene koje imaju svoje potrebe, pa čak (!) i seksualne. Nije na odmet ovdašnjim mačo muškarcima koji sebe smatraju životnim nagradama za svoje saputnice otkriti da je samo pitanje trenutka kada će se saputnice osvestiti i shvatiti da ne moraju da odlažu svoj život za "bolja vremena". Kako kaže jedna moja prijateljica, "ovo je edukativna serija o ženama i seksu". Ona je mnogim tradicionalnim bračnim parovima ogrezlim u naviku i nerazmišljanje o potrebi Druge, tj. Žene, unela nelagodnost otkrića koje postaje višak u rutini preživljavanja. Kako dalje, posle svih tih uvida? Nastaviti sa otaljavanjem života, uči u otvorenu pobunu, pristati na samozavaravanje ili hipokriziju? Svako će raditi ono što može, ume, hoće...

Ali, meni je ova priča zanimljiva s jedne druge strane. To je u stvari bajka. Bajka o nezavisnim ženama koje sasvim slobodno odlučuju o tome šta hoće ili šta mogu, na način na koji to u stvari još uvek čine uglavnom samo muškarci. Gotovo da nema "skliznuća" u mitologiju ženkosti. To je bajka o ženama koje mogu da se ne udaju, samo zato što im se ne udaje, ili da rode dete samo zato što im se rađa dete, ili da se razvedu samo zato što nema deteta, ili da menjaju partnere onoliko koliko im to pričinjava zadovoljstvo. Nijedan od ovih ženskih likova nije uhvaćen u zamku ženskosti, oni su svi temeljno uzdrmavanje svih mitova o ženama. Inverzija je sprovdena potpuno dosledno. Bajka je u tome što žene rade ono što vekovima rade muškarci, i one rade muškarcima ono što muškarci vekovima rade ženama. Tek s one strane prinude mogu se uspostaviti normalni odnosi. Tek potpunim uneravnoteženjem neravnoteže moze se doći do novog balansa. Tek oslobađanjem od vlastite emocionalnosti, kao uvek podrazumvajuće i "normalne", a u suštini kao zatvora kojim patrijarahat konstruiše i proizvodi ženskost, moguć je iskorak. A na šta će onda svet da liči? E, to već nije samo problem žena! Uskraćivanje emocionalnosti, vernosti, požrtvovanosti, podrške, podićiće njihovu vrednost, pa i cenu, na nekom novom trzištu ljubavi.

Bajkovitost ove serije, međutim, ogleda se u još jednom elementu. Nema ovde prinčeva i "hepiendova", nema "sreće do kraja života" na ostrvu bračnog života, nema srećnih potomaka koji poštuju svoje požrtvovane roditelje. Ali, zato, ima onog čega ima jako malo u ženskoj realnosti - podrške prijateljica. Žene najčešće podržavaju njihove bake, i ako su bile dovoljno mudre, njihove ćerke. Veoma retko, gotovo nikada ih ne podržavaju prijateljice. Čitavi ženski pokreti sapleteni su u problemu nemogućnosti uspostavljanja podrške među heteroseksualnim ženama. Na našim prostorima, balkanskim, žene se uče da ženama ne veruju, žene čak i u ženskim grupama mnogo više govore o "ženskoj solidarnosti" nego što su u stanju da je realizuju. Neoliberalni kapitalizam dodatno razbija linije solidarnosti među ženama: ćerke u postkomunističkoj Evropi uglavnom misle da su njihove majke vodile promašene zivote, preterano se naprežući da usklade karijeru i porodicu; mlađe žene "prodaju" svoj izgled kao normalni deo "paketa" u uslužnim delatnostima, uživajući u prednosti koju imaju nad starijim ženama; a na Zapadu raste dostupnost jeftinih, poslušnih, lepih - naravno, udavača sa periferije Evrope ili iz Trećeg sveta. Kako, onda, uspostaviti solidarnost?

Možda se solidarnost uspostavlja u stvari - podrškom. Junakinje serije " Seks i grad" jednostavno pružaju podršku jedna drugoj. Za sve što odluče ili ne odluče da urade, u svakoj situaciji koja je dobra ili loša, one iskazuju uporno prisustvo, dobronamerno udubljivanje i iskreno deljenje. Podrška koju vidimo nije ničim uslovljena, to je jednostavno - podrška. To je ona podrška koje žene uporno ne uspevaju da dobiju od svojih majki koje su najčešće ogrezle u patrijarhalne ideologije, napunjene mizoginijom prema samima sebi i prema drugim ženama, i koje podržavaju ćerke uvek samo u tome da budu kao i one same. Tok podrške od jedne žene drugoj da bude ono što jeste, da proba da bude ono što nije, da ispita dokle može da stigne, da ima pravo na grešku, na prestup, na oprost, na kraju krajeva - na bezuslovnu ljubav, upravo zato što je takva kakva jeste, a ne kakva bi trebalo da bude, sam taj tok jeste - ljubav. Bez ljubavi, nema podrške, bez podrške nema solidarnosti. Preusmeravanje emocija sa nikada dostižnih muskaraca u patrijarhalnom scenariju, na hrabre žene, u feminističkom scenariju, jeste bajka. Bajka bez koje se gušimo u izolovanosti i usamljenosti. Ali, u svakoj ženi, čuči feministkinja, ona koja je podseća da ima pravo da voli - sebe, pa i sebe u drugim ženama.