30.04.2017.

Paulo Koeljo, O životu




Pisanje znači deljenje. To je deo ljudske prirode, da ima potrebu da podeli stvari - misli, ideje, mišljenja. Vrlo rano sam u životu otkrio da je za mene najbolji način komunikacije pisanje, ali mi je dugo trebalo da shvatim da pisanjem treba da se bavim kao glavnim poslom.

Sećam se momenta kad sam se rodio. Neko je ušao u sobu, i ja sam sebi rekao: „Ovo je moja baka“. Niko mi ne veruje. Pitao sam lekare da li je to moguće, ali odgovor je uvek bio „ne“. Ipak, ja znam šta sam video tog dana.

Pisanje je usamljenička profesija. Ja sam veoma sujeveran. Ako progovorim o knjizi ili kažem naslov naglas pre završetka, osećam kako me energija za pisanje napušta. To je toliko intimno da ne mogu da podelim čak ni sa svojom suprugom.

Moja veza s Brazilom je veoma apstraktna. Moja krv i moj način razmišljanja su brazilski, ali to je sve. Nemam nameru da se tamo vraćam, iako imam stan, koji retko posećujem. Kada jednom odem, onda sam otišao zauvek.

Zaradio sam mnogo novca. Lepo je biti u stanju da nosite veoma dobar kaput u Ženevi zimi (gde Koeljo sada živi), ali uvek sam imao osećaj da sam bogat. Svoja najveća zadovoljstva mogu da priuštim i bez mnogo novca. Putovanja, streličarstvo, pisanje i čitanje ne koštaju mnogo.

Mogu da kontrolišem svoju sudbinu, ali ne i svoju kob. Sudbina znači da postoji mogućnost da izabereš da li ćeš da skreneš desno ili levo, ali kob je jednosmerna ulica. Verujem da svi imamo izbor da li želimo da pratimo našu sudbinu, ali naša kob je zapečaćena.

Mnogi ljudi me se plaše. Postoje dva načina na koje se odnose prema mojoj slavi: ili postanu veoma stidljivi pa ja moram da pričam, što me zamara, ili pokušavaju da me opčine svojim pričama o tome koliko novca imaju.

Ne propustite da budete hipik. Mnogo sam se zabavljao i proputovao sam svet za malo novca. Ali nisam mogao zauvek da ostanem u tom stanju, potpuno naduvan, lutajući svetom.

U ljudskoj prirodi nije da budemo samo s jednim partnerom. Da bi naša vrsta bila sačuvana, moramo da budemo s više ljudi. Ali ja verujem u brak. U braku sam već 36 godina. Ljubav je najvažnija stvar u mom životu.

Kada sam besan, reagujem poput životinje. U meni kulja latinska krv. Kad sam loše raspoložen, odmah ćete to videti. Bio bih loš političar pošto uvek kažem sve što mislim.

Mnogi ljudi žele da postanu vampiri. Borba protiv starosti je izgubljena bitka. Presrećan sam što nisam umro mlad, tako da starost dočekujem bez gorčine. To je velika radost.

Imam mnogo slobodnog vremena. Postoji uverenje da kad je neko uspešan pisac, on mora da je veoma zauzet, ali ja nisam. Mnogo vremena provodim u šetnji i ispijanju kafe s nepoznatim ljudima.

Obilazim opskurne knjižare samo da bih proverio da li na policama i dalje imaju moje knjige.

izvor


Нема коментара:

Постави коментар