KNJIŽEVNOST  |    POEZIJA  |   DUHOVNOST |  ZANIMLJIVI TEKSTOVI     |    PISMA  |   ŽENA   |   ARHIVA    |   

27.03.2017.

Frensis Skot Ficdžerald, Pismo Robertu Klarku



Related image



Ficdžeraldov odgovor na pismo mržnje : Robert D. Clark
Nedugo nakon što je objavio roman Ova strana raja, stiglo mu je pismo puno mržnje i nipodaštavanja, u kojem izvesni Robert Klark njegovo delo naziva „ uvredom za poštovane slojeve društva i ljude na pozicijama moći „
Ljutit odgovor koji mu je pisac uputio ( 1920) ostao je zabeležen  u knjizi Život u pismima , kao kreativno zaveštanje piščevog preziora prema površnim vrednostima koje je negovalo visoko društvo tog vremena. Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da su reči velikih mislilaca vanvremenske i primenjive na današnje doba 


38 W 59th St

New York City

Dragi Bobe,

Tvoje pismo me je do te mere razgnevilo da moram da ti odgovorim odmah. Ko su svi ti „ pravi ljudi „ koji „ kreiraju biznis i politiku“ i za čijim pohvalama treba da čeznem? Misliš li na korupcionaše koji u svojim skladištima kriju šećer i teraju sirote ljude da ostanu i bez kaputa na leđima, ili na one koji podmićivanjem kontrolišu izbore ? Ja ovde ne mogu da uzmem novine u ruke, a da ne saznam da je neko od tih „pravih ljudi“ upravo zanavek otišao u Sing Sing ( zatvor) – Brindel i Hegerman, dva stuba našeg društva su otišla jutros.
Ko je, dođavola, ikada poštovao Šelija, Vitmana, Poa, O.Henrija , Verlena, Švinbruna,Vijona, Šekspiraitd. Dok su bili živi.  Šeli i Švinbrun su dobili otkaz na fakultetima , Vijon i O. Henri su bili u zatvoru. Ostali su smatrani pijanicama i rasipnicima, prezreni od strane trgovaca, sitnih političara i lažnih proroka svoga vremena. Ali trgovci i proroci, promućurni i tupi, sada su prašina, a oni žive i dalje.

Samo ponekad, čovek kao što je bio Šo, koga su u 90-tim nazivali nemoralnim pedeset puta više nego mene , uspevao bi da poživi dovoljno dugo da ga svet sustigne. Ono u šta je on verovao, 1890 se smatralo jeresom. A danas je praktično standard. Čini mi se da sam i predugo dozvoljavao“ vlastima „ da gospodare mnome –direktor u školi Njuman, u S.P.A, na Pristonu, moj upravitelj, moj poslovni direktor. Nisu oni bili ništa pametniji od mene, zapravo, rekao bih da su  sva petorica bili značajno gluplji. A to je jedino važno.

Ruso, Marks, Tolstoj, ljudi od misli, samo da znaš- „ nepraktični ljudi „, „ idealisti“ uticali su više na ono što ti danas jedeš , misliš, misliš i činiš više nego svi milioni Ruzvelta i Rokfelera, koji već dvadeset godina paradiraju izbacujući fraze kao i svi Amerikanci ( što znači 99% ruralni idioti ), a potom umiru uz pristojno laskanje budalastom i okrutnom Bogu kojeg su zamislili u svojim srcima.

http://www.medias.rs/ficdzeraldov-odgovor-na-pismo-mrznje




Нема коментара:

Постави коментар