16.11.2016.

Nenad Mitrov,odlomci pesama





Pseudonim Nenada Mitrova je skrivao identitet Jevrejina Alfreda Rozencvajga, rođenog 1896, koji je 1941, stavljen pred ultimatum - da bude ubijen ili da sastavi spisak novosadskih intelektualaca komunistički opredeljenih, izabrao samoubistvo, otrovom iz gasnog rešoa.


MAKAZE

„Makaze amo! Oštre dajte mi makaze!
Da raskrojim to traljavo tkivo,
u meso zaderem jalovo-živo,
u naslagu ovu vajnu neduga i nakaze!
Lakrdija grozna već mi se dosadila!
Već suviše se namučih s telom,
tim rđavim i infamnim delom,
što Zlotvora nekog crnog je izradila
opaka ćud. O, bedno ruho mi sašila
nečastiva i suluda Ruka!
Svih nezgrapnosti krparija puka!
Kukavan, kržljav, sa očajnim likom strašila,
Ja okolo bazam, pod grdnim sopćućim samarom.
Cinizmu nišan, svaka budala
me gađa blatom bezdušnih šala-
svaki mig mojih bližnjih mlati me šibom i šamarom.
Bolesti razne što me mučki razuđuju,
i otrovi što me sišu i suše,
i groznice što po živcima buše,
nemiri mnogi koji srce uzbuđuju-
sve nedaće teške koje duša mi prepati,
sve sablazni sa mukama svima:
u telu sve to koren svoj ima,
u fatalnom telu-zato, treba ga cepati!…!

iz zbirke Kroz klance i jadikovce


_______________________________________

EPIFANIJAodlomak

Ja znam
da će ipak, doći dan
ne dan, nego noć
kada ćeš i Ti osetiti moć
zanosa mojih plašljivih,
kada će duh moj osvojiti
svaki Tvoj san,
i neodoljivo obojiti
svekoliku javu
prekornom bojom posmrtne
mi tuge.
I tek tada,
između hartija prašnjavih,
iz zgužvanog spleta strofa
i slikova
Ti ćeš crpsti sštinu pravu
tepanja mojih i krikova,
maštanja mojih i nada,
očajanja i nada,
tek tada,
Ti ćeš razumeti moju ljubav,
ljubav tako bednu
a tako čistu i čednu!
 
___________________________________
 
MOJA LJUBAV
 
odlomak
 
  „K’o žena, krasna žena, Ti si meni draga!
 Al’ to je zanos nevin, a nije krik pohotljiv,
 a nije vrtlog krvi, ni nagon neukrotljiv –
 nijedan prohtev ploti, nijedna grešna ljaga
 strast ovu moju čistu ne skrnavi, nit muti!
 Jer, ponikla iz duše, ona dušu traži“
 
_______________________________

ZMIJA
 
odlomak
 
...„samo u meni
 jezive jecaju aveti.“

„Naslade meni ne priliče.
Jer – kupe se vrane. Jer – smrti ćemane
 sve bliže, sve kobnije ciliče.“

________________________________

JEDNA KOMIČNA ŠETNJA

odlomak

„Uputiv se dalje izvan grada,
 između ostalih zbitija,
 nama se desi i komično, značajno kviprokvo:/
neko bezazleno tiče,
 ugledav našu priliku skovrčenu i crnu,
 samrtnom pretrnu stravom,
 glasovito, jadovito ciknu
 pa prnu
 nebu pod oblake,
 zameniv nas, jamačno, sa spravom
 za plašnju
 krilatih poljskih pustahija.“

________________________________

JEDNA MUVA

odlomak

.. „da tu svoj fatalni poigra ples i na uvo ti zukne
 paškvilju sramnu o mlakoj volji što ne može da bukne,
 i o slabotinji koju plaši pregnuće svako smelo,“

 „i pored jarosti na to nešto što tebe tako skvrni
 i mučki, kepečkom svirepošću dosađuje i zledi –
 još uvek ti se kolebaš glupo, još tvoja savest štedi
 to klupče nezgrapno telesnosti, rugobe fantom crni.“

__________________________________

Plaudite, creature!

odlomak

„Život naš
 polu tužan polu smešan,
 mnogo ružan, mnogo grešan;
 ovaj život, iz danje
 besmislice i noćnih snova smešan,
 vele da je život-izdanje
 što ga priredi Gospod Bog
 – vrli umetnik stari –
 u trenutku čpiste dokolice,
 u nedostatku pametnije zabavice. “

__________________________________

 poema Jecaji duše otpadnice

odlomak

 „Na žalu bezbrojnih je vreća bila rpa.
 Između njih, tad crni Demijurg izabra
 baš onu najgoru i trošnu što od krpa
 najtraljavijih beše sašivena sva,
 pa u tu vreću mene bez pitanja strpa:
 – Ovo dvoje, reče, nek se zove Ja!…“

_________________________________

Samoća zove

odlomak

 „Devojke i žene zavodljivo se smeše.
 Golem lov se lovi. Plen će biti – muž,
 ili onaj ’treći’ u trouglu bračnom.
 Flertuje se tako i sve žešće pleše.
Pohota se meša s računicom tačnom.
 A stida rumenilo spalo u šminku i u ruž…“

--------

  „Lica dostojanstveno tupa.
 Dame i gospoda.
 Izveštačene linije, pompezne fasade,
 obnažena pleća, skresane frizure –
 masno iriziranje pudera, pomade –
 ’šik’ i elegancija – pariska i bečka moda.

 Kaćiperstvo kruto smokinga, žaketa.
 Srma i svila skupocenih kostima.
 Bezbroj šljokica i šara,
đinđuva i adiđara,
 šarenila pljusak, uočnih boja plima
 u hiljadama blešnjaka i nervoznih faseta
 cakli se, leluja i treperi.

Otužnih parfema sparan zapah struji.
 Dvosmislenih fraza, komplimenata, doskočica
 žagor nerazumljiv poput osinjaka zuji.

 Dva profesora stara zajapurenih jagodica
 džandrljivo se vuku klipka,
 dok diskutuju tobož neke teze
o relativitetu i spektrumu u stratosferi.
 Potajne surevnjivosti pali ih međutim jed.
 Otmene matrone – sâm ’‘’‘krep- de-šin’’’’ i čipka –
 propisno, po ceremonijalu
 bontona klate japanske lepeze,
 dok ljubaznosti bljutavih teče im iz usta med…“

________________________________________


Preuzeto iz predgovora knjizi Pozno bilje – sabrane pesme Nenada Mitrova
Službeni glasnik, Beograd, 2013.


 

Нема коментара:

Постави коментар