14.05.2016.

Meri Šeli, Frankeštajn


Videla sam tada – zatvorenih očiju, ali tako jasno sliku u mom umu – videla sam ubledelog studenta ukletih umetnosti, kako kleči pored bića koje je sam stvorio. Videla sam ispruženu odvratnu opsenu čoveka kako, usled delovanja neke moćne mašinerije, počinje da pokazuje znake života i promeškolji se nelagodnim, poluživim pokretom. Zastrašujuće, kako užasno zastrašujuće bi bile posledice pokušaja čoveka da izvrgne ruglu čudesne mehanizme Tvorca! ~Meri Šeli

''Da bismo ispitali uzroke života, moramo se prvo obratiti smrti.'' ~Viktor Frankenštajn


,,Prokleti, prokleti tvorče! Zašto još živim? Zašto nisam istog trena ugasio tu iskru života koju si mi tako okrutno podario?”

"Učite od mene, ako ne iz mojih pouka, onda bar iz mog primera – kako je opasno sticanje znanja, i kako je mnogo srećniji čovek koji veruje da je njegov rodni grad ceo svet nego onaj koji teži da bude veći nego što to njegova priroda dopušta.
~Viktor Frankenštajn
 
 

"Bilo je skoro jedan ujutro; kiša je turobno  lupkala o okna i moja sveća se gotovo ugasila, kada kroz titraj prigušenog svetla , ugledah otvoreno mutno, žuto oko stvorenja; teško je disalo I grčevi su mu potresali udove.
Kako da opišem šta sam osećao pred ovom katastrofom i kako izobličen je bio jadnik koga sam kroz beskonačne muke I trud uspeo da stvorim? Udovi su mu bili proporcionalni, a crte lica sam rasporedio tako da budu lepe. Lepe! Blagi Bože! Njegova žuta koža jedva da je skrivala rad mišića i arterija pod sobom ; kosa mu je bila sjajno crna I bujna; zubi biserno beli ; ali sva ta moja izdašnost samo je činila strašniji contrast tim vodnjikavim očima koje kao das u bile iste boje kao prljavo bela udubljenja u koje su bile postavljenje, njegovoj uveloj koži i čisto crnim usnama “.

Prokleti, prokleti tvorče! Zašto još živim? Zašto nisam istog trena ugasio tu iskru života koju si mi tako okrutno podario? ~Čudovište


"Srce mi je bilo prepuno ljubavi i čovečnosti; ali zar nisam usamljen, nesrećno usamljen?” ~ Čudovište

" Oh, Frankenštajne, ne budi pravičan prema svakom drugom, a okrutan samo prema meni, koji polažem najveće pravo na tvoju pravednost, pa čak i na milosrđe i naklonost. Zapamti da sam ja tvoja tvorevina; ja treba da budem tvoj Adam, ali sam više pali anđeo koga ti lišavaš radosti, iako nisam ništa zgrešio. ~ Čudovište

Frankenstajnnaslovnica

 

Нема коментара:

Постави коментар