02.04.2016.

R.A. Heinlein: Stranac u stranoj zemlji

 

“Ben, etika seksualnosti je trnovit problem – jer svako od nas mora naći rešenje koje je pragmatski u skladu s preuzetnim, potpuno nedelotvornim i zlim društvenim kodeksom takozvanog ‘morala’. Većina nas zna – ili barem sumnja – da je društveni kodeks pogrešan, pa ga kršimo. Međutim, skupo plaćamo kad to radimo javno, a osećamo se krivima kad to radimo privatno. Hteli mi to ili ne, taj nas kod jaši, ubija i zaustavlja, poput albatrosa oko vrata. O sebi razmišljaš kao o slobodnoj osobi, znam to, pa i sam kršiš taj zlokobni kodeks – ali kad si se suočio s problemom seksualne etike koji ti je bio nov, nesvesno si tu situaciju usporedio s Judeo-Kršćanskim kodeksom kojeg inače odbijaš slediti. To si učinio tako automatski, da si bio siguran – i uveren – da je tvoja reakcija bila ispravna, a da su oni postupili pogrešno. Ali! Tvoj ‘želudac’ nije pouzdano sredstvo za određivanje dobrog i lošeg. Sve što tvoj želudac odražava su predrasude koje su utisnute u tebe pre nego što si počeo razmišljati.”

“A što je s tvojim želucem, Jubal?”

“Moj je jednako tako glup kao i tvoj – ali mu ja ne dopuštam da upravlja mojim mozgom. Ja barem mogu uvideti lepotu u Mikeovom pokušaju da stvori idealnu ljudsku etiku i čestitam mu na spoznaji da takva etika mora biti zasnovana na idealnom seksualnom ponašanju, čak i ako se poziva na promene u seksuanosti koje su tako radikalne da jednostavno užasavaju većinu ljudi, uključujući i tebe. Zbog toga mu se divim – morao bih ga predložiti za članstvo u Filozofskom udruženju. Većina moralnih filozofa svesno ili nesvesno pretpostavlja osnovnu ispravnost našeg kulturološkog seksualnog koda –porodicu, jednoljublje, postulat privatnosti koji je tebe pogodio, ograničenja polnih odnosa na bračni krevet, i tako dalje. Prihvatili su kulturološku priču u celini, a zatim se bave detaljima – čak i takvim glupostima poput toga da li je, ili nije, prizor obnaženih ženskih grudiju opscen i nemoralan! Svašta! Ali, većinom raspravljaju o tome kako ljudsku životinju prisiliti da se podvrgne tim pravilima, slepo zanemarujući visoku verojatnost da se nevolje i tragedije koje vide oko sebe događaju upravo zbog tih pravila samih, a ne zbog naše nesposobnosti da im se podvrgnemo.

I sada dolazi čovjek s Marsa, gleda u taj smešni kodeks – i odbacuje ga u potpunosti. Ne shvaćam celinu Mikeovg seksualnog kodeksa, ali iz onog što si mi rekao jasno je da krši zakone svake veće države na svetu te da će razbesneti ‘ispravno misleće’ ljude svake veće religije – a također i većinu agnostika i ateista. A opet, taj jadni dečak...”

“Jubal, ponavljam – on nije dečak, on je odrastao čovek.”

“Da li jest? Pitam se. To jadno Marsijansko dete kaže, prema tvojim vlastitim rečima, da je seks način da budemo sretni zajedno. U tom pogledu se slažem s Mikeom: seks bi trebao biti sredstvo za postizanje sreće. Najgora stvar u vezi našeg seksa je to što ga koristimo kao sredstvo da povredimo jedni druge. Seks nikad ne bi smšo povrediti, morao bi donositi sreću, ili barem zadovoljstvo. Nema nikakvog razloga zašto bi bilo drugačije.

Kodeks kaže: “ne poželi ženu bližnjega svoga”. A rezultat? Neželjena čednost, preljube, ljubomore, gorke porodične svađe, premlaćivanja i ponekad ubistva, razbijeni domovi i izopačena deca... a također i tajni odlasci do seoskih klubova i sličnih ustanova koji degradiraju kako žene tako i muškarce. Da li se taj savet ikada sluša? Savet da ‘ne poželimo ženu svog bližnjeg’? Čak ne mislim na sam telesni čin. Pitam se... Kad bi mi se neki čovek zakleo na svoju vlastitu Bibliju da nikad neće poželeti ženu svog bližnjeg jer mu to zabranjuje kodeks, posumnjao bih ili na samozavaravanje ili na abnormalnu seksualnost. Svaki muškarac dovoljno seksualno sposoban da začne dete, svakako je dovoljno seksualno sposoban da poželi mnogo, mnogo žena. A tako se i događa, bez obzira na to da li on deluje na ostvarenju te želje ili ne.
I sada dolazi Mike i kaže: ‘Nema potreba da priželjkuješ moju ženu... voli ju slobodno! Nema ograničenja u njenoj ljubavi. Svi ćemo zbog toga biti na dobitku, a izgubiti nećemo ništa, osim straha, krivnje, mržnje i ljubomore.’ Taj je predlog toliko naivan da je neverovatan. Koliko znam, samo predcivilizacijski Eskimi su bili tako naivni – i zbog toga su bili tako daleki u odnosu na nas da bi se mogli nazvati ‘ljudima s Marsa’. Međutim, ubrzo smo im predali naše ‘vrednosti’, pa sad umesto sretnog deljenja i oni imaju ljubomoru i preljube kao i svi mi drugi. To jest, oni koji su preživeli prelaz na ‘civilizaciju’. Pitam se da li su išta dobili time? Što ti misliš, Ben?”

“Ne bih baš želeo biti Eskim, hvala lepa.”

“Niti ja. Sirova riba mi nikako ne odgovara.”

“Pa, da... Ali, Jubal, imao sam na umu vruću vodu i sapun. Pretpostavljam da sam čistunac.”

“I sam sam prilično dekadentan u tom pogledu, Ben. Rođena sam u kući koja nije imala više vodovoda od iglua – i nemam želju ponavljati svoje detinjstvo. Ali, pretpostavljam da se nos navikne na mirise, pa čak nema ništa protiv neopranog ljudskog tela. Ali, bez obzira na to, usprkos nedostacima i siromaštvu, tvrdi se da su Eskimi bili među najsretnijim ljudima na svetu. Nikad nećemo biti sigurni zašto su bili sretni, ali možemo biti sigurni da njihova nesreća, ako su je doživljavali, nije bila uzrokovana seksualnom ljubomorom. Posuđivali su i delili supružnike, iz zabave i običaja, i zbog toga nisu bili nesretni. Čovek bi se mogao zapitati: ‘Ko je usamljen? Mike i Eskimi? Ili svi mi ostali? Ne možemo prosuditi odgovor na osnovu činjenice da ti ili ja nemamo želudac za takav skupni sport – naš unapred određeni ukus je nevažan. Ali, pogledaj malo ovaj tužan svet oko sebe i onda mi reci: ‘Da li su Mikeovi učenici izgledali sretni, ili sretniji, u odnosu na druge ljude?’

“Razgovarao sam samo s nekolicinom njih, Jubal... ali, da – izgledali su sretni. Zapravo, bili su tako sretni da nekako nisam u to mogao poverovati. Ima neka kvaka u tome...”

“Hmm... Možda si ti sam ta kvaka?”

“Kako?”

“Pa, šteta je što je tvoj ukus kanalizovan i određen u ranoj mladosti. Naišao si gladan na vruću čorbu, a nemaš kašiku! Čak i tri dana toga što ti je ponuđeno – što ti je nametnuto, kako kažeš – nešto su što ćeš jako ceniti kad dođeš u moje godine. A ti, ti mladi id dopustio si da te ljubomora otera! Veruj mi, u mladim danima, postao bih Eskim bez razmišljanja, zahvalan što sam dobio slobodan ulaz umesto da idem u crkvu i učim marsijanski. Jako žalim što znam da ćeš kasnije to požaliti. Starost ne donosi mudrost, Ben, ali ti daje perspektivu... a najtužnije je kad se okreneš i sagledaš one prilike koje si propustio. I sam žalim za nekima od njih... Ali, ni jedna od njih nije ni do kolena onome što si ti sada propustio!”

“Oh, do sto vragova, prestani mi trljati živu ranu!”

“Pobogu, čoveče! – Ili si ti zapravo miš? - Ne trljam ja ništa. Pokušavam ti otvoriti oči za očigledno. Zašto sediš ovde i jadaš se starcu, kada bi trebao trčati prema Gnezdu kao ludi paun? I to pre nego policija rasturi tu gajbu. K vragu, da sam samo dvadeset godina mlađi, pridružio bih se Mikeu iz ovih stopa!”

“Ah, opusti malo, samo malo, Jubal. Šta ti zapravo misliš o Mikeovoj crkvi?”

“Ti si mi rekao da to nije crkva, da je više – disciplina.”

“Pa... da i ne. Zasnovana je na Istini, veliko slovo. Mike ju je dobio od marsovskih Drevnih.”

“Drevnih, je li? Za mene, to je još uvek mambo đambo.”

“Mike veruje u njih.”

“Ben, jednom sam poznavao majstora koji je verovao da se u vezi svojih poslovnih odluka savetuje ss duhom Aleksandra Hamiltona. To dokazuje da je on u to verovao. Međutim, k đavolu... zašto ja moram uvek biti đavolji advokat?”

“Što je sad, Jubal?”

“Ben, najgori grešnik je hipokrit koji zlouotrebljava religiju. Ali, moramo priznati da Mike veruje u svoje Drevne i da u tom smislu ništa ne zloupotrebljava. On podučava istini kako je on doživljava, pa čak i ako posudi tu i tamo nešto od drugih da bi ukazao na poentu. Taj obred Sve-Majke – iako mi se ne sviđa, ali on samo podržava načelo univerzalnosti Žene, nezavisno od imena i oblika. Što se tiče njegovih Drevnih, naravno da ja ne znam postoje li oni ili ne – samo mi je teško prihvatiti zamisao da nekim planetom upravlja hijerarhija duhova. A što se tiče izjave koja je postala moto – Ti si Bog – meni to izgleda sasvim u rangu svega ostalog što zovemo religija. Ko zna, kad dođe sudnji dan možda svi shvatimo da je neki bog iz Konga zapravo glavni šef celo vreme.
Još nekoliko rečenica u Mikeovu obranu i prepuštam ga milosti višeg suda. Ako nam on može pokazati bolji način da upravljamo ovom planetom, njegov seksualni život je u tom pogledu potpuno nevažan, bez obzira na moj ili tvoj ukus. Geniji su notorno imuni na seksualne običaje svoga vremena. Oni stvaraju svoja vlastita paravila, to je činjenica koju je dokazao Armattoe još tamo 1948. A Mike jest genije, i to na mnogo načina.

A s religiozne tsčke gledišta, Mikeovo seksualno ponašanje je košer kao riba petkom, ortodoksno kao Deda Mraz. On govori da su sva živa bića kolektivno Bog... zbog čega su on i njegovi učenici jedini svesni bogovi u panteonu. Kao takvi oni slede pravila za bogove. A ona uvek dozvoljavaju seksualnu slobodu ograničenu samo vlastitom procenom. Moralna pravila se nikad ne primenjuju. Leda i labud? Evropa i bik? Osiris, Isis i Horus? Neverovatne incestuozne igre nordijskih bogova... Ali, zašto se zaustaviti na tome? Dobro pogledaj porodične odnose Tri-u Jednom božanstva većine zapadnih religija, a o istočnima ne treba ni govoriti jer su njihove igre zapanjujuće čak i najotvorenijem umu. Naravno, većina ljudi o tome ni ne razmišlja. U njihovom umu postoje vrata na kojima je natpis: ‘Svetost – ne ometaj’.”

“Nadalje, Ben, to njihovo ‘zbližavanje’ putem seksualnih odnosa, to jedinstvo-u-višestrukosti i višestrukost-natrag-u-jedistvo, ne može tolerisati jednoljublje unutar skupine. Svako uparivanje koje bi isključilo druge postalo bi nemoralno i opsceno. A ako je takva zajednička seksualnost koju dele svi njihov postulat – a smatram da mora biti tako – zašto ti onda misliš da bi takvo sveto spajanje trebalo biti sakriveno iza zatvorenih vrata? Tvoje insistiranje na tome da su se trebali povući u
osamu prevorilo bi sveti čin – a to je bio sveti čin – u nešto opsceno – a to nije bilo takvo. Ti, dragi moj, jednostavno nisi razumeo šta se odigrava pred tvojim očima.”

izvor


Нема коментара:

Постави коментар