10.01.2016.

Pismo Jul Brinera profesoru Čehovu






Pozorište St. Džejms 23. jul 1952. Njujork.

Dragi g. Čehov, moj dragi profesore:

Verujem da je prošlo gotovo deset godina otkad sam imao priliku da razgovaram s vama. Ne verujem da sam vam ikada rekao, tokom one godine kada sam imao povlasticu da radim s vama, čitavu priču o tome koliko sam se držao vaše teorije o umetnosti i glumi.
To je počelo krajem dvadesetih kada sam video na repertoaru dela koja ste uradili u Parizu: Glavni inspektor, Erik Četrnaesti, Dvanaesta noć, Hamlet, itd. Izašao sam s dubokim uverenjem da sam preko vas i samo preko vas mogao doći do onoga za čim sam težio - konkretnog i opipljivog načina da dosegnem majstorstvo te neuhvatljive stvari koja se zove tehnika glume.
To nastojanje je trajalo godinama i veći deo vremena se činio nedostižnim. Pokušavao sam da se pridružim vašoj trupi kada ste prvi put pokrenuli Pozorište Čehov u Dartington Holu u Engleskoj. Onda sam čuo da ste se preselili u Ameriku s većim delom svoje trupe da biste nastavili svoj rad u Konektikatu, pa mi je bilo potrebno više godina, kroz sve svetske događaje, da dođem u Ameriku s jedinim ciljem da konačno radim svama.
Sada, držeći u ruci rukopis knjige Glumcu sasvim sam postigao svoj cilj. U knjizi Glumcu sam pronašao ono za čim sam tragao i nastojao da otkrijem za sebe; upravo ono što sam pokušavao da primenim u svom radu od onog kratkog razdoblja kada sam imao povlasticu da radim s vama. Jer mada sam pohađao mnoge škole i mnoge veoma slavne i veoma kreativne glumce, režisere i učitelje, nikada nisam pronašao ništa što čoveka uči onom najvažnijem u tehnici glume. Oni su dobro znali kako da vas nauče dikciju. Znali su dobro kako da vas nauče da pokupite važne odrednice lika, ali uglavnom su vas terali da tragate za vitalnim i najvažnijim delom glume - samim sobom -sa samo nejasno ustanovljenim "pravilima" za koja sam ja ustanovio da su puke reči a ne konkretna pomoć.
Ako je čovek pijanista, ima spoljašnji instrument kojim uči da ovlada, prstima i pregornim vežbanjem, pa time kreativni umetnik može da izvodi i izražava svoju umetnost. Kao glumac, umetnik mora da svira na instrumentu kojim se najteže ovladava, odnosno svom vlastitom ja - da ovlada svojim fizičkim i emotivnim bićem. Otud, verujem, potiče sva pometnja različitih škola glume, pa zato ovaj rukopis, koji držim pred sobom, vredi više svakom glumcu nego da mu daju zlata koliko je težak - zapravo, verujem, svakom kreativnom umetniku.
Kao što sam već rekao, sve što sam od vas naučio primenio sam tokom godina u svakom mediju u kom sam radio, ne samo kao glumac, već i kao režiser, ne samo u pozorištu, već i na televiziji, u radu s kamerom, u scenografiji, u koordinaciji tako kompleksne stvari kao što je dramatična televizijska produkcija uživo.
U mojoj svesti je vaša knjiga Glumcu daleko najbolja knjiga te vrste s kojom se ne može porediti ništa što je ikada objavljeno na tom polju. Uz to se ona, po mom mišljenju, čita tako lako kao bilo koji dobar roman na koji sam ikada naišao.
Na ovom mestu mogu samo da vam izrazim svoju zahvalnost što ste sada učinili dostupnom, i meni i drugim umetnicima, ovu vrednu prečicu do ovladavanja onim što vi nazivate "stvaralački proces".

Vaš Jul Briner

Нема коментара:

Постави коментар